Tom nitkovu je poznata neprocenjiva vrednost vremena, i nastoji da kroz isprazne brige, primamljivost i svetovne udobnosti utvrdi nepopustljivo neznanje i zaborav, kako bi na taj način uneo potpuno očajanje u čovekov poslednji čas i pobedio besmrtne duše za koje je Hristos umro na Krstu

.. to se valjda zove.. oboženje čoveka.... ili.. čovekov put ka bogu..

Kakav onda smisao mogu oni imati, ako je život čovekov u celini besmislen?

- Pas je čovekov najbolji prijatelj.

U celosti posmatrano, Kantov sistem poriče objektivno značenje hrišćanstva - iskupljenja roda ljudskog radi njegovog spasenja i zadobijanja večnog blaženstva - kao transcedentno i ne-suštinsko za čovekov život na zemlji.

No, ne završava se i život tu, to nije kraj čovekov.

U pozivu na beogradski skup Religija sekularizam laicizam u prvoj rečenici stoji: Pojmovi (pogledi na svet prema kojima je religija potpuno irelevantna za čovekov život) kao što su sekularizam i laicizam izazivaju danas žučne polemike i nedoumice u svetu.

Čovekov razvoj takođe počinje sa fizičkom moći.

Društveni zakoni i jesu tu da ograniče čovekov bezobrazluk i bezobzirnost.

Naš je zadatak sebe dovesti do stadijuma kada naša kreativnost menja naš areal, što znači da paralelno menja i našu unurtašnjost, tu nema baš prepuno " tugovanja " nad životom, život je lep, čovekova podsvest nije - čovekov načni mišljenja doveo je do ove kataklizmičke situacije na planeti, ne život, jedino ako je čovek sebičan pa smatra životom samo svoju ličnu patnju.

O tome istočnjački učitelji ne vole da pričaju, i po pravilu, pozivaju se na bezličnu kosmičku energiju i unutrašnji čovekov potencijal (ja sve mogu sam, svojim naporima, i, jednostavnije rečeno, ja sam Bog).

Starac bi nam govorio da je čovekov um nakon spavanja svež i bistar.

Shodno tome, hrišćanstvo jednostavno potpomaže čovekov duhovni razvoj i njegovo moralno uzrastanje u sadašnjem, privremenom životu.

Reč " zasluge " pogrešno sugeriše da se u deljenju plate uzima u obzir samo čovekov napor, količina uloženog rada i dobra volja.

Čovekov život je kao vrteška zapravo, gde on kruži oko jednog centra.

Potom, čovek napreduje ka višim stepenima (iskustva oboženja), kao što je ste pen Božanskoga prosvetljenja, na kome Bog prosvetljuje um čovekov i čovek sozercava stvari, svet i ljude iz potpuno drugačije perspektive.

Čovekov život je takođe božanski dar (gratia vita).

Dok Dan posle važi za najpoznatiji film o posledicama atomskog rata, Niti važe za najozbiljniji i najrealističniji koji je snimljen na tu temu, i pokazuju, bez ublažavanja, šta bi se deilo kada bi nuklearna vatra sagorela sve tanane spone koje čovekov život čine uređenim i prijatnim, a njegovo društvo civilizovanim.

I on to ne radi zato što mu je otkriven čovekov unutrašnji svet, njegovo srce, već zato što se orijentiše samo na spoljne znake.

Ali postoje gresi koji čak i ako se samo jednom učine otvaraju ta vrata kroz koja djavo ulazi u čovekov um.

Samo dogma o Svetoj Trojici, iako nas ne upućuje u potpunu dubinu Božanske suštine (jer čovekov um ne može u celosti da je pojmi), omogućava nam da shvatimo da božanska Ljubav nikada ne ostaje neprojavljena, da nikada nije ne-delatna i da je daleko od samo-ljublja.

Jedino se na ovaj način može objasniti nepresušni izvor hrišćanske etike, koja svakom svojom pobedom ulepšava i snaži čovekov duh, i blagougodno deluje na čitav njegov život.

Jedino hrišćanstvo može da razgori ljubav prema Istini, radi same Istine, bez koje nikakav stvarni čovekov duhovni napredak nije moguć.

Ovaj čovekov greh imao je za ishod izopačenost Božjeg obličja u ljudskom rodu, metež u stvorenom svetu i njegovo konačno uništenje u vreme potopa celog sveta.

Menja se ne samo unutrašnji, nego i spoljašnji čovekov lik.

I ljudi koji nisu tragaoci ili nisu na Stazi involucije svesti poneko shvata da to što se dešava na svetu mora biti tako - ne mora:) i to jeste zabluda, jer čovekov potencijal daleko prevazilazi ovaj skoro stopiran duhovni razvoj bez obzira na razvoj nauke i tehnologije koje nam daje lažan utisak razvoja.

Jer da gradi kući, sije žito, imitira Josifa u obrtničkoj djelatnosti, pa čak i da misli, da duma nad brigama svoga bivstvovanja, to je čovjeku prirođeno još dok se sa mastodontima hrval ispred pećine, boreć se za diskontnu cijenu mesa, dom mu se maljava družica lickala pored logorske vatre, sve je to dakle ljudski instinkt od davnina, ali ovo što se dešava da se lupka tanjurom i čašom, to je DODATAK, neukalkuriana ekstenzija i somnabulni balet a ipak svojim scenerijom veseli srce, krijepi duši i raduje čovekov kako duhovni tako i fizički organizam.

Naravno, verovanje u boga može dramatično da utiče na čovekov život.

Za čovekov Pad, kriva je zmija, čestiti gavran bio je zabušant i izelica, koza je Noja pretvorila u alkosa.

Od gore pomenuta dva načina sagledavanja starac je više cenio onaj kada se " svet potpuno zaboravlja ", tj. kada je čovekov um za vreme molitve potpuno slobodan od svih slika sveta i uznesen u oblast beskonačne svetlosti.