Jer, recimo, konzultuje li se tvoja ingeniozna opaska o preskakanju života kao kozlića na fiskulturi, vidiš, ovaj metafizički povratak u detinjstvo, taj poetski regressus ad uterum, povratak prvotnoj tvari pesništva koji se tebi ukazuje kao vraćanje pok okrilje zaštitničkog majčinstva, zapravo je romantično vraćanje zavičaju, počecima i iskonu, svojstveno Portretu umetnika u mladosti

I bilo bi vrlo lepo od nas da tom nesretnom detetu omogućimo bar nakratko povratak u sretno detinjstvo dok je bezbrižno trčkarala po brijunskim livadama igrajući se s lemurima, paunima i svojim omiljenim kakaduom i filantropskim dedicom s Dedinja.

Bora Ćosić: Kratko detinjstvo u Agramu

- Moj jedini dom i mesto gde se osećam kao kod kuće jeste Kruševo, grad u kome sam proveo svoje detinjstvo i gde žive moji roditelji.

Em što sam zavoleo njen ukus, em me podseća na detinjstvo...

Kad se sjeti oca i majke, misli mu odoše u rano detinjstvo i darovanje ždrebeta, sjeti se prostranih ravnica međurečja Dona i Kubana i svih godina provedenih na njima.

I ja cesto na svoje detinjstvo poput Vas gledam kao na neki film koji sam negde gledao kao na neki stari san koji nikada nije bio java

Leto Put ka mestu zvanom Porec Mojih 7 godina... otprilike Mama, tata, sestra i ja vozimo pored vodopada Hotel... rano ujutru Kuhinja i dorucak Na meniju: hleb, puter i marmelada u kutijici Posebno za jedno Posebno za drugo Crna kafa, mleko sa malo kafe i marmelada I plus ako hoces moze i caj Mnjam... vratila sam se u detinjstvo:)

Potpredsednica Mirjana Đurđev je, takođe, odbornik u Gradskoj skupštini, član grupe Za Novi Sad, a kao vaspitač je zaposlena u PU Radosno detinjstvo. Za ostale, evo citat iz Glasa javnosti od 17. aprila 2007. Ostali članovi Saveta nude različitost kojom se grad tolerancije može jedino ponositi.Elem, Selimir Radulović, prema podacima koje smo dobili iz Skupštine, po zanimanju je profesor književnosti, trenutno zaposlen kao glavni i odgovorni urednik Izdavačke kuće Orfeus i istoimenog Malog centra kulture, koji se finansira iz gradskog budžeta.

U tom nizu, " Kratko detinjstvo u Agramu " je vraćanje na sam početak života, prepoznavanje svijeta.

Onome ko je u tuđini, pred oči izlaze kuća i bašta u domovini i detinjstvo, šume u kojima je proživeo najslobodnije i najnezaboravnije dečačke dane, sobe i stepeništa na kojima se čula graja njegovih dečačkih igara.

I ti neki strahovi su me pratili celo detinjstvo i deo mladosti; ne sekirajte se ne družite se sa psihopatom hm barem nije dokazano:))))))))).

Svoje detinjstvo i mladost je proveo u Beogradu.

Ukratko, Kratko detinjstvo u Agramu jeste roman o ranom detinjstvu ali nije dečiji roman što, naravno, ne znači da ga ne mogu čitati deca.

Umeo je da se snađe, da mi obezbedi srećno detinjstvo.

I upravo zbog toga, iako se čini da je Ćosićevo detinjstvo bilo veselije i mirnije od mnogih drugih, kroz celo delo provejava melanholija, tuga.

Tuga o kojoj se govori nije vezana za zasićenost deteta jednom od milion igračaka u nizu već za činjenicu da se u detinjstvu svet postepeno otkriva ali nikad potpuno i da je onda, kad se čini da poslednji deo samo što nije otkriven, detinjstvo prestaje kao što prestaje ta, po autoru, dragocena omamljenost i zamagljenost sveta oko sebe nakon neke odležane lakše dečije bolesti.

A sad se žalimo (oni koji se žale), kako su imali nesretno detinjstvo, nikad nisu upoznali svog oca, kao jadna sam ti ja ne sećam se tate (a šta je sa onima koji u opšte ne pozanju roditelje, pa ne kukaju, mislim da su to pravi ratnici) pa vučem traume celog veka, ja se sećam svog tate sa kaišom u ruci, neki od nas su oprobali i čelične sajle na svojoj koži i to u detinjstvu i sad su strašni borci za razliku od nekih i šta sad??

To je svojevrsna autobiografiju »u nastavcima«, a tvore je knjige Put na Aljasku, Consul u Beogradu i, upravo izašlo Kratko detinjstvo u Agramu u izdanju Durieuxa.

Napuštajući detinjstvo, sve više sam se hvatao za sadržine koje se mogu zarobiti i sačuvati kao dokaz.

Imao je teško detinjstvo, tako da je sa petnaest godina pešice došao u Beograd.

Posle njegove poslednje samostalne izložbe, priređene u proleće 1998. u prostorijama Udruženja likovnih umetnika Srbije, odlučio je da ispiše sećanja na detinjstvo i ranu mladost, na neobično bogata životna iskustva i umetnički rad.

U izvesnoj meri oni još pamte detinjstvo i duh roditeljski.

Detinjstvo, dečaštvo, mladost, sam proveo tu a opet malo izmešten.

Sigurno se sećaš njenih ćerki Rajke, Tanje i Dragane.Dragana iliti Koka je tvoja vršnjakinja.Rajka i ja smo znale Marinu i igrale se sa njom, onda je došla nesretna Burma.Moje detinjstvo je velikim delom obeleženo tvojom porodicom, Makarskom.Sećam se tvoje bake Danice zajedno smo išle u crkvu i sedele pored mora na rivi.Veliki pozdrav i poljubac od Tanje

Sudionici su kor Zvončići, Ratko Kraljević, Pero Zubac, Radosno detinjstvo, Teatar IZA i drugi.

Svako je naše dozrevanje po jedno sasvim uvelo i pogrešno detinjstvo.

"... I tako je sa ulice stigao do do neba i dodirnuo zvezde... " Sto se tice Gorana, svaka cast, od prvog pojavljivanja na audiciji bio je moj favorit, sto zbog celokupne price, sto zbog samog pevanja, nekog njegovog povucenog stila, glasa... bitno je da je ostao svoj i dostojan sebe i svojih nekih " principa ", ozbiljan ali u granicama, ne voli mnogo da komunicira vec samo zeli da peva i nikada nije zadovoljan svojim izvodjenjem, smatra da je moglo i bolje.Drago mi je sto je neko takav dobio sansu koju neki cekaju ceo zivot i na kraju ne docekaju.Dobar je decko koji je imao lose i ruzno detinjstvo, na kraju je sam Bog zeleo da ima mnogo bolju i sjajniju buducnost.Svaka cast Goranu Kosu a i Marceli koja je pokazala da je takodje fenomenalna, ali ipak ovo je bila Goranova noc, godina... HTZ pratim-o od prve epizode i prve sezone na RTL-u i moram priznati da je pravo uzivanje, opustanje i odmaranje kada konacno pocne nova sezone i takmicenje po gradovima na audicijama a pogotovo kada krene LIVE, na zalost kod nas je prokleti GRAND sve uzeo i preuzeo ali obzirom da me to ne zanima kao sto sam rekao, uz ovaj sou ipak uzivam.Pozdrav iz Srbije..

Maša Kolanović je svojom atipičnom kolažnom knjigom ostvarila zanimljiv spoj: detinjstvo nije samo bezbrižno odrastanje niti žrtva opštih okolnosti, ali jeste pomalo i jedno i drugo.

Da ne grešim dušu, ima među njima odličnih pisaca kojima je zavičaj najčešće sinonim za detinjstvo, a svi se svog detinjstva sećamo kao idiličnog.