U košarici mojih sićanja najbogatija, najstarija još uvijek tako živa, sićanja su na ditinjstvo i ranu mladost.Rodno misto moje, malo selo na kraju " svita ", lipotom svojom i danas diše.Vraćaju se ljudi, obnavljaju kuće, obrađuju vrtle, obrezuju, čiste, masline i smokve.Čiste se i mnogobrojne stare lokve (bunari). Posebnom friškinom miriše taj kraj.Meni još uvijek izgleda kao mali raj.Miriše mi na kruv ispod sačure, koji više nikad nije zamirisao tako, a još uvijek mi ga je ispeći lako.

Viktore sa tvojim ričima vraćaš me u ditinjstvo mojega Varoša i Merjana.

Pjesme govore o sječanju na djetinjstvo i svoje korjene " samo tamo su mi ostali koreni i ditinjstvo koje kome jako veže, a na gradu krošnje ko me momi sebi me priteže ", kazuje stihove Meštrić.

Vratija me u ditinjstvo kad smo ka dica svi u ulici znali napamet onu čuvenu navalu svjetskih prvaka Brazilaca: Garrincha, Didi, Vava, Pele, Zagalo

Moja baba je ditinjstvo provela u Radunici, dida u Varošu, mater na Manušu a čača na selu.

Gljedan u oganj, a un me vraća u ditinjstvo.

- Moj dida Ante, kojega san obožava, cili život proveja je na moru, ja san uz njega bija cilo ditinjstvo.

Sitija me na ditinjstvo, i kad sam možda prvi put vidija dugu.

Sirotinjsko ditinjstvo satkano od silne ljubavi roditelja i najlipše cvitanje na feti koju nikad nisan prista ljubit.

Ditinjstvo je ono divno vrime otkrivanja širina i dužina svita.

A moje ditinjstvo se dogodilo o državi koja se zvala Jugoslavija.

Ditinjstvo je bilo doba kad smo imali poštovanje prema visini svojih ciljeva.Svaki pravi cilj bija je dalek, a svaka nada je strpljivo lebdila nad tin ciljen.

Ako ćeš genetski, ja san ti 100 % Vlajina po ocu i materi ali san se rodila i odgojila na Lučcu, u Splitu, i nedan na moju ulicu, nedan na moje ditinjstvo, nedan na uspomene.

Pa kad se stvari smire, onda opet..... hahahah koje ludo ditinjstvo

Pa bi te za početak samo zanjarnja jednu stvar: (početak citata) "... uglavnon, samo trujete okolo dicu i mladsot i uzimate in ditinjstvo i pravo na normalni život - crikva nemore isprat svoja zla koja je nanosila cilomen svitu niti slidečih 10 ijad godin a jemadu obraza prozivat druge " - (kraj citata)????????? pa ako jemaš strpljenja i bracke jubavi, daj mi se smiluj, vaša prosvićenosti i objasni mi to.

»šija šete šija šete štađuni doliću odliću i prolića i lita pasaju ne fermaju i kroz svist i savist misto i ditinjstvo ka munja proliću i kolivka kroz zavit i zavist na vitru siveru juja se juja i gnizdo i tić ditić još uvik na mistu čeka čeka šija šete šija šete al tići drugi neki ditići u gnizdu ditinjstva sritna gnizde se gnizde i judi drugi neki u kući jubavi u kužini za obid sidaju i nediju svetu blaguju i u kamaru ditinjstva mirisna sritna liježu i kroz ponistre dici drugoj nekoj misec miga miga šija šete šija šete a u ženi zriloj žeravica uspomina tinja tinja i u noći ladnoj di vitrovi siverni pušu i dušu i tilo lede lede daleko od gnizda kamena draga kad žar razgori se i kad vatra jubavi zapretena raspiri se a sićanja kad užgaju se kroz svitlo munje dok nebo i dušu para vidin misto milo bilo cilo i ka leptirica oko sviće miston obnevidila oslipila kružin i krila na svići pržin i čujen ćaću šija šete šija šete šoto voče viče a u noći o ponoći kad samoća i gluvoća dušu i tilo pritišće i tišći tišći suze mi grunu i plačen i vičen fali mi fali gnizdo sritno tamo doli i sićanje boli boli i jubav za miston za diteton za srićon gori gori i fale mi fale kale niz koje ćaća je kalava i nebo kalava jerbo lišo bez punta bi osta kad balota uz bulin fermala ne bi i fale mi fale skaline niz koje ćaća je skalava kad balun iša je igrat i kad konop iša je potezat i uvik kad munja sivne i sićanjem mine vidin ćaću kako niz kalu kuri kuri dok šalpa na vitru vitri se vitri i poželin vrime i šveru i uru da vratin i ćaću i mater i sriću da vratin i misto i ditinjstvo da vratin i dite sritno tila bi tila da vratin dok vitar siverni brije me brije dušu i tilo brije brije i tila bi tila da ćaća vatru nakuri i da uz vatru sidnen i steplin se steplin dušu i tilo da steplin i u situ na kominu pučke da pečen al ka žena zrila ća gnizdo drugo neko gori na siveru svila je znan da nigdi sriće do kuće ćaćine i mista ćaćina nima nima i dok siver na refule po škinima slabin nejakin tuče me tuče i dok bis i jid po ženi švogaju se švogaju tić ditić jopet postajen ća ćaću i kuću išče išče i od sriće bez riči nima nima ostajen i čujen ćaću šoto voče viče šija šete šija šete«

Ostaneš samo dite na ovome svitu i ne znaš kako da opstaneš, a u ditinjstvo više ne možeš.

Toliko me lipo prošeta kroz ditinjstvo, kroz igru, kroz sve one moto trke, barke i balune, da mi je baš žaj ča dil ditinjstva nisan proveja s njin.

Ima jos puno posla, a najvaznije pokazimo dici veselu stranu zivota - da im ditinjstvo bude lipse, ali ih pripremajmo na rad i obaveze, kako bi se mogli nositi sa stvarnoscu, pa i nasiljem.

Ako smo 20 godin igrali na picigin, ako smo imali zajedničko ditinjstvo, ako smo se skupa igrali, ako smo skupa sidili u klupu ili studirali, ako smo oba infišani u Split, onda su to te poveznice, onda te to obavezuje na pristojno javljanje i par neobaveznih riči, a ono u čemu se ne slažemo, to ćemo priskočit.

Onu ste jadnu zenu iz proslog pisma razapeli samo zato sto se zaljubila u drugog, a ovu koja se petlja u tudje brakove, razara obitelji, slobodna mlada dama koja nalazi uzitak sa ozenjenima, nju titrate... bidna mala, nesritno ditinjstvo..

Objavila je tri zbirke pjesama: Ditinjstvo, 1991. g., Astrovod, 1996. g., Polako u dvosmjeru, 2005. g.

- Ditinjstvo sam provela u Šubićevoj, u najstrožem centru grada.

Prid očima mi boje duginoga spektra prilivaju se ka na balunu od sapunice, vraćan se u sritno ditinjstvo.

Miris karanfila i masliđana donio je ditinjstvo u moj dom vratio sićanja neka davna kada sam kao cura mlada sadila i zalivala mirise rodnog mi kraja..

BILO JE TO DAVNE 1978. GOD. 23. TRAVNJA.. PROLIĆE.. još jedan vikend je iza mene.. triba ponovno put Splita poć.. predavanja još traju.. valja ponovno po pazaru kroz gužvu prolazit.. pozdravljam se sa materom i braćom.. rusak mi je na leđima... uvik san malo stvari odnosila od doma.. uvik san od poslanog mi ušparala i doma vraćala.. skromno ditinjstvo... skromna mladost... srca punog tuge odlazim od kuće.. u ruci mi veliki buket netom ubranog jorgovana.. miriši jorgovan a na njemu se zlate kapljice rose.. u ustima mi još okus bile kave s mlikom.. volim te majko Pozdravi i pojubi ćaću dite moje.. oči mi pune suza kao i sada dok pišem... pojubim mater ona pojubi jorgovane... krenem.. čekam na autobusnoj stanici.. čudan smišan curetak s rusakom na leđima i velikim buketom jorgovana... vjerojatno sam izgledala smišno.. autobus Autoprijevoz Sinj staje... ulazim... pogledom gledam ima li praznih mjesta... zadnje kao da samo mene čeka.. uvik je prazno... cila dva i po sata vožnje do Splita moje misli su posvećene ćaći... znam leži na Firulama u bolničkom krevetu i čeka mene... čeka dašak rodnog mista da mu donesem.. da mu rečem kako je mater kako su braća.. šta ima novoga u mistu... jesu li vinogradi obrizani... krompiri posađeni... tila bi da autobus vozi brže.. neke čudne slutnje me muče... neki strah je prisutan u meni... rukom grčevito stiskam buket ne puštam ga... kao da će mu moja ruka zaminiti vazu i potribnu vodu... izlazim na Firulama... žurim u bolnicu... posjete još nisu ma ja žurim... nikada baš nikada mi isprid očiju neće nestati ćaćin osmjeh kad me je ugleda na vratima s velikim buketom jorgovana... njegovim najmilijim cvićem... pojubila sam ga u propali ali nasmijani obraz... stisnija je buket jorgovana prinija ga licu i udisa njegov miris... njegovo blido lice odjednom je poprimilo lipšu boju... životnu boju... jednom rukom je drža buket a drugom moju ruku... znala sam osjećala sam da je to zadnji put da gledam njegove žive oči... opraštala sam se od njega i za sebe i za mater i za braću... ostala sam neko vrime s njim... našla sam neku posudu stavila je zajedno s jorgovanima na kantunalić kraj njegovog uzglavlja... kad sam odlazila pogledao je prema meni a onda skrenija pogled na jorgovane... u njima on je vidija sve.. i kuću i mater i braću.. ja sam bila sritna jer sam stigla na vrime... sutra ga više nije bilo... zato ja danas obožavam jorgovane... zato jer gledam njegovim očima.. očima umirućeg čovika koji je kroz njih vidija sve... znam da je moja ruka dugo bila u njegovoj... ćutim je još i danas... a osjetim i jorgovan koji još uvik stišćem... da bilo je to prije 29. godina a kao da je bilo jučer... volin te ćaća moj... dragi moji... hvala vam za pruženu ruku.. hvala za lipu rič.. hvala za svaki glas.. ako sam nekome zaboravila uzvratiti posjetom i reći HVALA... ne zamjerite mi... trudila sam se.. lipo vas je bilo vidit toliko na okupu.... čitamo se i dalje.. VOLI VAS VAŠA SJENA.......

" Ćao sekice.. evo ti pišem pismo točno na Prvi maj.. Sanja sam naše ditinjstvo.. Kako kupimo bajame i sušimo ih na solaru, a već osušene spremamo u materin mali žuti koferčić............................. Eto toliko o snovima.... Kad san sanja toliko je bilo radosti, a kad san oči otvorija i svatija da je sve bija san, došlo mi je da vrištin... Brzo san se sabra jer san svatija da nisan sam............................... Šaljen ti list i cvit divlje naranče................ "

nek vam cvita cviće jubavi nek veselo novo jutro sviće kad bi bilo sriće svima bi samo cvitalo cviće čuvajte uspomene na ditinjstvo i prve dane pojubce ispod jabuke rane kad procvatu u proliće jabuke nek se vrate neke slike stare plačite i smijite se kad se sićanja vrate živite u jubavi i lipoti uživajte u nečijoj dobroti kad procvita jorgovan doći će i proliće u proliće i zadnja lasta doliće cvita jubav.. prijateljstvo.. cvita cviće želim vam puno sriće berite plodove njene puno pozdrava od Sjene.........

U moje ditinjstvo niti jedan momak nije radija u gradu, u Biteliću se nije znalo šta je to penzija.

Čitajući ovi vaš recept za bakalar vratija san se u ditinjstvo kad ga je moja pokojna baba kuvala.