tak se i naš birtaš grga našel v dreku mi bi pili nekaj male zhrdali ali se na dojdem ti

Petar bajage ne gleda, već samo kara komšiju, al ' kad su kerovi počeli kidati one krpe sa kraljevski ' sinova, a oni udarili u dreku, onda se Petar obazre i odma ' na kerove:

Tome su se, kako bi narod rekao, čudili k ' o pura dreku.

Ali ne, lakše se čuditi ko pura dreku.

e moja kornjačice razmem te potpuno, pusti ove kaj te osudjuju to je najlakše a sve osude su ustvari neke njihove traume ili se prepoznaju pa su ljuti sami na sebe.... ne daj se... već kad si skužila da si u dreku to je već puno sad gledaj kak da se zvadiš... ne zamjeraj si oprosti si kao što bi oprostila nekoj svojoj prijateljici... kreni pomalo malim koracima k rješavanju tog ogromnog tereta i muke, raduje se svaki put kad uspiješ se oduprijeti, ne zamjeraj si kad ne uspiješ.. i vjeruj sebi da će doći dan kad ćeš moći otići bez suza, ponosna na sebe i nemoj da se grizeš i kaješ što si jednom bila slaba shvati to kao nešto što se moralo dogoditi da bi jednom bila bolja i razumnija osoba... i to ti je to... simo malo grubijanski ali on to malo da šokira i kornjačicu prizove svijesti... a di mi je zlaja... kaj on ima za reći? (blue 22.10.2008., 14:42:09)

Da mi možda neš krehnit penkalu ili kacot? Murac je rekao: A pogleaj se, ženska glavo, dižeš dreku zbog dva kacota, a mali ti je ženi skoro izbija oko sa limenkom od sprajta i vika joj da je pederica i debilka

treba malom dreku vratit situaciju da opet moze imat svadbe subotom, a oca izopcit iz kluba.

Dežurni dušobrižnici dizat će dreku, bušiti gume, ali na kraju će se i njihova djeca preseliti jer će tamo naći posao.

Pa i sama sam cesto znala reci - PO DREKU SE NE CEPRKA, DREK ZAOBIDES I ZABORAVIS DA TI SE NASAO NA PUTU...

Cijela je EU u sve dubljem dreku, nije ni svijet daleko od njega, dapače.

Mi žene ponekad svojim pretjeranim otvaranjima ubijemo svaku tajnovitost, zaljubimo se bajno i kada dobimo nogu u dupe-ili krenemo korak dalje ili se čudimo ko pure dreku-KAK JE TO MOGUĆEE?? KAKO MI JE TO MOGAO NAPRAVITI

e, upravo takva spodoba i moralna nakaza, sponzor i višegodišnji zapjenjeni portalski zaštitnik diletanata koji su marketinškim analfabetizmom, osramotili i dekintirali klub, danas mrtva ladna, gušeći se u dreku vlastitog licemjerja, piše gore, ovo što piše, tj. " mudro " i s visoka, " kuka i začuđuje se nad nevjerovatnom nesposobnošću marketinga... Nevjerovatno

Da im je poslovanje slabije i naplaćeni porez bi bio manji i on bio bio u još većem dreku.

Uglavnom ja sam jedina babaroga u kući.Ona koja nekad i drekne, ako netko drugi slučajno zagalami ja ga odmah upozorim da u moja kuća samo ja dreku dižem i šlus.

I, evo, rekao bi bivši premijer Ivo, " danas smo u banani ", u gabuli ili kakogod to nazivali, ili, narodski rečeno, u dubokom smo dreku u koji su nas uvalile sve dosadašnje Vlade.

Kad ih je neko zamolio da smanje tu dreku, onda su postajali agresivni i spominjali ustaše.

A tko bi, Srebriću, trebao osmisliti konkretne mjere za rješavanje problema, ako ne vječni ti i Marković, i dr, iz vrha HNSa, što se čudiš k ' o pura dreku??

Mjesta za publiku je za ovakav spektakl bilo malo, a i nju su uglavnom sačinjavale mlađe generacije te je početna zamisao da Porin sliči dodjeli Grammyja neslavno propala, jer mnogi od renomiranih izvođača nisu naviknuli pjevati i svirati uz« dječju »dreku.

Ja se i u dreku sasvim dobro snalazim.

Budući da je Indija egzotična zemlja, drek je sličniji mojem šefu no dreku iz štale u Gudovcu.

Groteskni bljeskovi vijahu svoju slomljenu dreku, da upru prstom u sve dublju tminu.

Branke Šeparović) koji zbog« samo jednog od šest »uzgajališta tuna dižu neviđenu dreku, a šute na druge stvari.

Ali smo, između ostaloga, i zbog toga danas u dreku.

Nije se imalo kaj baš birat i kupovat, svi jednako sivi i učmali komunistički u istom dreku, nema love, nema izbora, nema zavisti.Osim Trsta i placa, po trapke, naše su bile sašivene na šrek.

Neka riječi zauzmu svoje mjesto, u labilnom poretku stvari one su možda i najmanje točne, poslije ćemo reći da je uzalud iza njih tražiti osobu, ali mi pjesnici, povrh toga, jasno shvaćamo da ni naša poezija ne postoji, eventualno nas prati osjećaj da je nekad postojala i zato neka slova spokojno prihvate raspored, ionako će mutirati kad se pogrešno prepišu, a netko će ih zacijelo prepisati, ili pročitati, svejedno, ništa neće ostati što je bilo, što je opširnija, pjesma ima manje izgleda da oživi, njezino duguljasto, dlakavo tjelešce uvija se spontano i nimalo graciozno, a život joj je ionako prekratak, koliko god da se proračunato trudila, kad se uhvati u zamku, pusti oko sebe maštovitu drogu, koju naš organizam inhalira, ali koja u njemu ne ostavi nikakav trag i koja na njega djeluje možda samo jednom, možda još koji put, a onda je posisaju anđeli nerazumijevanja, nimalo srdačna ravnodušnost, crvotočine u shvaćanju ljubavi, hladnoća mišljenja, generalno zamrzavanje, totalna promjena konteksta, takava je to procedura, redovita, izvjesna, nadasve dosadna, ne razumijem zašto shvaćamo ozbiljnije tekst nego izgovorenu riječ, zato pišem, jer ne razumijem, premda mi se i dalje čini da je govor učinkovitiji, više u njega stane, gotovo koliko u šutnju,« Kako je izgledao rat u Hrvatskoj? », upitao me u zatvoru, za šetnje po golubljem dreku, neki krupan Albanac, gol do pasa, makro, s ožiljkom preko lijevog obraza, koji je tu jer je unakazio kurvu koja ga je varala, to mi je povjerio stisnuvši pritom lice u veoma dojmljivu grimasu, a kojem sam bio neobično simpatičan, dakle taj moj zatvorski kolega, rođen iste godine kad i ja, zagledao se izbliza u moje plave oči, koje su bile u ravnini njegovih zelenih, tko zna što je očekivao, a ja sam mu odgovorio:« Nikakvi veliki pokreti trupa, tek pokoje masovno ubojstvo ».

oh, d. zna bit i nadasve suptila pa reć ' ja ću se tati plakati dok ti ne dođeš ' (ako inzistiramo da ju tata ide stavit na spavanje, a ne ja) isto se s njom stvarno da dogovoriti, al ima situacija u kojima zapne i ne smiješ popustit jer znaš da će te vozat odsad pa nadalje i ubuduće. tak sam ponosna na sebe/nas kad izdržimo i ne popustimo joj. nekad padne kakavi kompromis (cendrala je je jer je tvrdila da je ona mala beba i da nek ju MM hrani, on joj je rekao da nek jede sama jer zna i može, ona je udrila u dreku, na kraju su se dogovorili da 2 žlice će ju hraniti, a ostalo sama).

No, što se mi više čudimo ženama direktoricama i crncima predsjednicima ko ' pura dreku tim više pokazujemo vlastite predrasude.

ponoči je bila baž prava ludnica morem vam reči. lovec je dožel s pužkom k nama taman dok se je noč počela spužtati i donezel je i metke. i mam za njim je dožel i suzet jozip i donezel je jenoga papera na kojem je se lepo nacrtal i otkud bu lizica dožla i sve. i onda smo si zaseli za stol jerbo je trebalo pravoga dogovora napraviti kak bu tekla akcija. suzet jozip je rekel točno lovecu gdi si mora stati jerbo je rekel ako čemo uzmeti u obzir kako je prožlu noč lizica dožla sa severne strane pa bi mogla i ovaj put i onda je lovec priztal na to i da bude spuzal na koš da ju lakže oplete sačmom. mama nam je kolača diganoga narezala ja sem kojega gemižta potočil i lepo smo se se dogovorili. moje je naređenje bilo da zemem vile i stanem si za štagelj tak da ju spređim da pobegne s te strane i ako bi tu navaljila ja samo spružim vile i rekel je suzet jozip da se ona sama na njih napičiti bi trebala ako jih ja izpravo spružim. al za saki slučaj da si pripravim i jenoga kolca. al je rekel lovec da stražno si moramo paziti da nas ne ogrebe da nebi pobeznili si skupa i rekel je morate stražno na miru biti kaj se niko nebi ni mrvičku pomeknol jerbo lizica je u stanju se to ozetiti jerbo ona ima pozebna čula. jozip je rekel da bu spuzal na tavan i da bu promatral z obloka kak se to sve odvija i situacija. i onda je došel davorica. jedva je uzpel pobeči. i rekel je da je deda zaspal al da ga je on sejedno zakljuđal sobičku njegovu kaj nebi tu dožel i dozađival. donezel si je i jenu letvu na koju je čavla dugačkoga zabil kaj ju oplete ak naleti na njega. i onda je suzet jozip njega poztavil onkraj kokošinjca ak se splaži i okrene na tu stranu. i onda smo si popili jož par gemižtov i jenoga putnoga i krenuli smo a mama je rekla samo nek bi vas se dragi bog čuval a ja sem rekel pa i bu mama. i stali smo saki na svoje mezto i čekali. ja sem bil miren kak kip kaj me lizica ne oseti. negdi okraj dvanajst vur mi je bilo bome več i fezt zima jerbo sem se prezlabo oblekel al se nizam štel pomeknuti ni za trunčicu. a i žgaravica me je se bolje pekla od oni prokletih orejov. saki je čaz nekak zašužkalo al to neje bila lizica. i onda samo odjempu nekakova vika. od davorice jotec je uletel v dvorižte moje i pravac na davoricu jerbo je deda od davorice moral iti na zahod pižat al nije mogel vun sobe i onda je digel dreku i zbudil je starce od davorice. doletel je v gačami kak grom v dvorižte i davoricu za vuva i odvlekel ga doma. davorica je zavijal kak tele. al je lovec rekel sat viže bogme nižt od lizice i skočil je s koža dole. ja sem to jedva dočekal jerbo mi je več bilo tak zima kaj sam jedva stal a suzet jozip je lepo zaspal na tavanu i opče nije nižt čul kaj se je dogodilo i dok smo ga zbudili nižt mu nije bilo jazno ni gde je on ni gde je lizica. onda smo si lepo seli za stol i spili ono se vino do kraja. dok su jozip i lovec ižli doma več se je bilo danilo. oztali bi oni jož al smo malo preveč vikali kaj mama nije mogla spati pa jih je sterala doma a mene spat. pozdravljam

Tu dreku i ponizavanje integralne osobe pokrenuo je beogradski FALSIFIKATOR, Dusan Plenca, visoki nadglednik Povijesnog arhiva na Kalemegdanu u Beogradu.

Kad se mladi pisac Paul Varjak doseli u kuću čuje dreku stanodavca na Holly koja ga je opet probudila zbog ključeva.