Tako, na primer, Sveti Mučenik Karp (koji se slavi 1 Z. oktobra), pred neznabošcima i bezbožnicima onoga doba, nije hteo da slavi lažne bogove, n e g o samo Hrista - jedinog Istinitog Boga, pa je zato govorio ondašnjim vlastodršcima: Istiniti bogopoklonici, koji se po božanskoj reči Hristovoj klanja ju Bogu u duhu i istini, upodobljavaju se slavi Božjoj i postaju zajedno sa Njim besmrtni, jer se još sada pričešćuju večnim životom kroz Hrista Logosa (Boga Slovo), dok se oni koji služe lažnim bogovima upodobljavaju ništavilu đavola i sa njime propadaju u pakao.

Zato što oni vode nekakvu, Istinskoj Crkvi Hristovoj i velikome delu spasenja verujućih duša tuđu, mračnu politiku diktiranu od nekoga spolja - zato što ta politika za konačan cilj ima zatiranje istinskoga hrišćanstva na zamlji, kako bi ga zamenila lažihrišćanstvom, pod čijom se blagovidnošću skriva naprosto bezbožje koje se lako može prevratiti i u otvoreno bogoborstvo, čiji smo najjasniji primer videli u svojoj nesrećnoj Otadžbini?

Ostanite bez službe i odbacite sve predsude - pa da vidite duše biblijskih heroja inkarnirane u Hristovoj braći.

I Crkvi Hristovoj koja me preko slugu svojih na vreme zaustavi da ne pogubim dušu svoju i duše onih koji verovahu mome " gatanju po zvezdama ".

Ne govorim o Hristovoj božanskoj prirodi, ona je bila i ostala takva da nikada nije pobuđivala sumnju, već o onoj težoj.

Inače, kada bi svako stao tumačiti Pismo svaki dan po svome, to katoličanska Crkva ne bi po blagodati Hristovoj ostala do sada takvom Crkvom koja budući jedne misli o veri, veruje uvek isto i stalno, već bi se razdelila na bezbrojne delove, podvrgla bi se jeresima, a s tim bi ujedno prestala da bude Crkva sveta, stub i tvrđava istine, već bi postala crkva varalica, to jest kao što treba bez sumnje verovati, crkva jeretika, koji se ne stide učiti se u Crkvi, a posle je bezakono odbacivati.

Doznavši iz njega za vaše dobro zdravlje za vašu revnost i uvaženje prema istočnoj Svetoj Hristovoj Crkvi, mi smo se jako obradovali prihvativši, kao što treba, vašu blagočestivu i plemenitu nameru, vašu brigu i staranje oko sjedinjenja Crkava: takvo jedinstvo utvrđuje verne; njime se ugađa Gospodu i Bogu našem Isusu Hristu, koji je u znak zajednice sa Sobom postavio za svete svoje učenike i Apostole uzajamnu ljubav, slogu i saglasnost.

One pak koji drugačije, a ne pravoslavno misle o hrišćanskoj veri, odbacujem kao tuđemisleće Hristovoj Crkvi, kao kvaritelje Istine Božije i upropastitelje spasenja ljudi.

Bojim se samo da ne bude kao u Hristovoj priči o svadbi carevog sina - došao jedan, ali i on bez svadbenog ruha.: -) Stojim Vam otvoren za dijalog i preporučujem se za Vaše molitve....

Setimo se i sledećih reči: " I ako strada jedan ud (u velikom Telu - Crkvi Hristovoj), s njim stradaju svi udovi; ako li se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi udovi (1 Kor. 12.26).

Nama, pravoslavnim hrišćanima Istina je poznata, i ona se nalazi jedino u Hristovoj (Pravosravnoj) Crkvi, a ne u nekoj od " hrišćanskih " sekti.

Umesto zaključka navešćemo mesta iz Sv. Pisma koja treba imati u vidu da bi se na pravilan način mislilo o Crkvi Hristovoj; da niko ne bi zalutao s pravog Puta i otisnuo se u maglovita priviđenja sektaških zamki i zabluda; jeftinih i privremenih zadovoljstava i ushićenja, koja na kraju imaju za cilj potpuni gubitak sopstvene ličnosti i identiteta - Bespogovornog sledbenika sekte, i slepog roba ljudskim iluzijama i maštarijama.

Znači da u Crkvi Hristovoj nemaju svi istu ulogu (službu).

To je izmišljotina i direktno ruganje Hristovoj nauci, i Reči Božijoj

Po učenju Svetoga Pisma i Otaca Crkve, u Pravoslavnoj Crkvi Hristovoj, čovek može da zadobije oboženje upravo zato što je Blagodat Božija nestvorena.

Ako bi koji od nas ušao u crkvu da se pouči riječi Hristovoj i nauči da živi, taj bi pronašao spas od ovog tamnog svijeta užasnog.

Istinski novo rođenje, koje se događa u Pravoslavnoj Crkvi Hristovoj, jeste duhovni događaj koji može, ali i ne mora, da ima emocionalne posledice.

" Neodolevanje " " vrata adovih " Crkvi i njena " nepogrešivost " tesno su povezani - pripadaju celoj Crkvi Hristovoj, a ne nekom posebnom delu, ma kako mnogobrojan on bio, niti, tim pre, nekom određenim licima, pa makar i sveštenoslužiteljima najvišeg čina, episkopima i patrijarsima.

Zato ja pripadam (ili bar pokušavam da tu pripadam) crkvi Hristovoj a ti papinoj religioznoj zajednici.

Samo je jedan Put i Istina, a ona se nalazi jedino u Crkvi Hristovoj, jer je Ona " stub i tvrđava Istine " (1 Tim. 3.15).

Demon, ne mogavši da podnese blagodat Božju koja je ogradila Justinu, pobeže od nje, i Kiprijanu slaga da je pobegao jer nije mogao da podnese neki znak koji je na devici Hristovoj ugledao.

Zaista, za monahe je ovaj prolazni život saobražavanje smrti Hristovoj delatno ostvarenje krštenjskog zaveta, jer krstivši se u smrt Hristovu sapogrebuju se Njemu i postaju jednaki sa Njim jednakom smrću, da bi savaskrsli Hristu. (up.

Potpuno je paradoksalno je da jedan monarh, koji uz to nije ni regularno pomazan klerik, postavlja sveštenoslužitelje u Hristovoj Crkvi.

To beše nešto kao Slava Jehovina.« (1:22.25 - 28) Ezekiel Nebeski Presto Slave, čija vlast svemir obuhvata (Psalami, 103:19), vidi u smaragdno-zelenoj boji, centralnoj boji duginog spektra, u Hristovoj boji.

Tako je u Hristovoj crkvi, al u papinoj važe neki drugi aršini......

Visoki duhonosni nadglednici i delovodnici (actores) su, dakle, bili horizontalna spona među pomesnim crkvama i vertikalna spona koja je pomesne crkve (koja ih je snabdevala i izdržavala) povezivala u Vaseljensku Crkvu, povezivala sa pontifikatom Univerzalne Crkve; oni, kao mrežni harismatici, su se trudili na širokom umnožavanju pravednosti, istine i poznanja Gospodnjeg; njihova služba je, dakle, ponajprije bila okrenuta rašćenju Univerzalne Crkve i oni su Bogu odgovarali ponajprije pred pontifom Crkve. (Zato i sa njihovim nestankom dolazi do naglašenih raskola i sukoba u Hristovoj Crkvi.) ' Didahe ', svakako sa preterivanjem, traži da se putujući apostol u pomesnoj crkvi ne zadržava duže od dva dana (11:5).

Ukoliko sledimo načela duhovnog svetila naše Crkve, svetog Justina Ćelijskog, podsetićemo se njegovih reči koje kažu: Sveta Srbija radi čega živi? Da služi Gospodu Hristu, da služi jednome istinitom Bogu da služi večnoj Hristovoj pravdi, da odbaci sve ljudske lažne takozvane pravde.

Da služi Hristovoj istini, jedinoj večnoj istini, jedinoj neprolaznoj istini, jedinoj besmrtnoj istini, a da odbaci i odrekne maskirane istinice, maskirane laži.

Ne govorim o Hristovoj božanskoj prirodi, ona je bila i ostala takva da nikada nije pobuđivala sumnju, već o onoj težoj.

Ali Flemming otkud to laicko povezivanje Nicea sa ateizmom.Pa sam Antihrist je pun postovanja prema licnosti Hristovoj, vladavini instikta u fatumu zrtve.A zar neko ko je zrtva cerebralne paralize usled prezira Vagnerovog moze biti toliko stran Hristu.Pa podzemna tragika je tu u pitanju, da li si citao Sestova Nice i Dostojevski, zaboga? I naravno, filozofija je iznad sukoba ateizma i religije, zar ne?