I Shole mi kaze (pred njom); " nije to devojka za tebe, to je odvratna osoba, mani se nje " a ja joj pricham da sam pomislio da ona ima 13 godina kad sam je video kod shevica na svirci/sedeljci. i pitam koliko ima godina i ona kaze DVANAEST... jeee.. crkao sam od smeha.. zato shto je rekla dvadeset a ja sam chuo dvanaest..:)) I tako je ja kroz prichu napooshavam (nenamerno) i smejem joj se u facu i u jednom trenutku coyote (na sholetov nagovor) kaze; " ma ta devojka ti je glupa ko konj, odma ` sam provalio, odvratna je i glupa " (devojka inache sedi izmedju nas i samo slusha kako je napoosavamo) posle sam saznao da je to Sholetova bivsha (od pre par godina) i da i treba da je napooshavaju zato shto je muvala sholetove drugare i da u stvari i mene muva samo da sholetu " utera kurac "

citat je iz jedne od knjiga " autostoperskog vodicha kroz galaksiju " inache sastoji se od 5 knjiga (2 bonus, ' l osos sumnje ' i josh jedna, mada je to sad manje bitno); 1. Autostoperski vodich kroz galaksiju 2. restoran na kraju vaseljenje 3. zivot vaseljena i sve ostalo 4. do vidjenja i hvala na svim ribama 5 uglavnom bezopasni secam se kako sam uzivao dok sam ih chitao, i koliko sam ih brzo prochitao (pogledati tamoneki post)

pricha je inache jako chudna, glavni lik, princ Korvin se budi sa amnezijom u nashem svetu, ne zna ko je, gde je i sl.. preplitanje Ambera i nasheg sveta je uradjeno maestralno, slichno kao kod stivena kinga u ' Revolverashu ' (serijal - mrachna kula). amber je jedini stvarni svet, svi ostali svetovi su njegove senke kojima mogu da manipulishu oni koji su amberske krvi. glavnom junaku se postepeno vraca secanje, povremeno srece bracu i sestre koji ne znaju da on ima amneziju tako da ga oni upucuju u stvari za koje misle da ih vec zna. putovanje izmedju razlichitih svetova je fenomenalno uradjeno, npr; jedan princ uziva na ' divljem zapadu ' dok je sestra koju korvin prvu srece u istom svetu kao i on, samo shto je u parizu, bavi se modom:) zanimljivost iz druge knjige je da se korvin priseca kako je dijamantska prashina (dok je obradjivao sestrin deo nakita) u amberu jako zapaljiva. za razliku od baruta. dolazi u nash svet, zlatnicima kupuje pushke opremu za svoje ljude, dijamante koje trazi da se pretvore u prah i koriste u municiji umesto baruta. dilere oruzja chudi shto je potroshio bogatstvo na tako neshto a ne zeli da mu, vrlo jeftino, nabave dozvolu za prevoz oruzja preko granice. ne treba da vam pricham kakva bitka je bila u amberu gde se inache ratuje sa oklopima i machevima..

Inache - zimmer frei znachi " slobodne sobe " (po nekom mom prevodu koji je vrlo blizu istine).

drugi kreveti doneli su nam i chudne snove, o neurovim necu da vam pricham, bane svoje nie hteo da podeli sa nama a ja sam sanjao jednu devojku, koju sam znao iz interkontinentala. jedna slatka rachica. uglavnom u snu je bila u nekom drugom drushtvu, sa shtrbanom i jecom, i tu se upoznajemo. bila je neka guzva pa smo se priljubili jedno uz drugo i poljubili i onda ja kazem; " ocesh da smotamo neshto " i tako sagorimo dzoint i smuvamo se. ovo je josh i normalan san u odnosu na ovaj jutros; - sanjam da sam u srednjoj shkoli, idem uz stepenice i shvatam da sam zaboravio torbu (knjige i sve ostalo) i polako me hvata losh osecaj. onda shvatam da kasnim i da nemam pojma gde mi je uchionica. obuzima me osecaj koji je meshavina izgubljenosti, panike i nervoze. nekako pronalazim uchionicu nadajuci se da nisam jedini koji nije ni hemijsku poneo (a zadnje dve godine srednje bilo je dana kad nam je i to bilo vishak) enivej - ulazim u uchionicu u kojoj su neka poznata lica ali neshto kao da nije kako treba. predavanje je u toku, nema slobodnih stolica (iako je uchionica poluprazna). tad ulazi starke (koji isto kasni, a inache smo ishli prvu godinu u isti razred), nalazimo nekako klupu i stolice, lica po razredu su poznata ali neki ljudi iz razreda nisu nikad bili ni blizu moje srednje u stvarnosti. na velikom odmoru shvatam da neshto debelo nije u redu kad srecem prijatelje iz vojske. pitam se otkud oni kod mene u srednjoj kad ih znam iz vojske. losh osecaj se vraca, mislim da me neko bash zajebava. neshto gadno nije u redu. posle budjenja nema losheg osecaja ali mi je san i sad zanimljiv/chudan... isuvishe je nevezan sa stvarnim dogadjajima.

ne bjeshe me dugo, pochelo i meni ljeto i njemu pripadajuchi stil zivota... al ovaj blog i dalje ostaje isti:) tako, ovo ce danas bity medley smecha od svih ovih dana osim shta mi je doma komp sjeban tj. tipkovnica mu je zbrchkana, tj. na engleskom, pa ako mi pobjegne koje y umjesto z ne zamjerite. i ovo > (je smajlich, ali trudit cu se da radim one prave:) dakle, 2 papirnate lepeze koje su mi uvaljene jucher na ulazu na pulafilmfestival, a zapravo su reklama za auto zubak, i zapravo mi uopche nisu trebale jer je bilo fuuullll hladno. a inache je bilo nice. vatromet, krcata arena, meske, i ok filmovi. matanichev ovaj ugodno osvjezenje za hrvatski film, a na drugom nas je ostalo 50 ak sve skupa (u usporedbi sa par tisucha na otvorenju) i pocheo je negdje oko 10 do 2 al je bio dinamichan pa ga je bilo ok pratit. tako, puno ljudi, veselje, ljeto, bash ok feeling. a kasnije after u uljaniku (ko je bio znat ce) i djuskanje, i mirkovich i perishich i njihove ribe kako se ubijeni zabavljaju na muziku 70 ogodishnjeg DJa. i vasha blogerica izashla u prvom broju biltena skupa sa svojim mishljenjem o filmu, i zajedno sa ostalim facama (matula, mirkovich i neke lokalne lichonsti:) jedna plastichna posudica u kojoj je bila moja vechera, tj. fritule sa chokoladom, a kupljene ispred arene. nisam nishta stigla jesti, ko da sam u zagrebu, jebote. kantica od ananasa, koja mi je pred neki dan imala ulogu vechere pojedne s frendovima na lungo mare (d shetalishte i kupalishte) a kupljena par trenutaka prije u mercatoru gdje sam trazila kostim, al ne nadjoh nishta, tako da se i dalje prachakam u ovom starom. prazna boca pasharete najnajnaj piche na svijetu, dostupno samo preko uchke, iako ga proizvodi i badel, ali je njihova neusporedivo loshija od one iz jedne obiteljske tvornice iz pazina ferenchich

kratko javljanje s rimskog aerodroma prije polijetanja, kao posljedica 1. rupe ozmedju letova u trajanju od par sati 2. dosade 3. besplatnog neta (a mozda i zbog 4. blog addiction-a:) i umjesto smecha samo 2 zanimljivosti - jedini koshevi za smeche koje sam ovdje uspjela pronachi nalaze se u wc-ima. sva srecha da njih ima na svakom kutku, ali inache... mislim taj 9.11. je stvarno unio neke pomalo apsurdne novine. na tipkovnici ovdje imaju ready made smajlove, na jednoj tipkici. evo vvam ih par: -): -): -): -) inache ne volim te s nosom, al ajte... (a vama svjetskim putnicima koji ste to vech otkrili - ne zamjerite mojoj prostoj dushici:) i... kad si u rimu - ponashaj se ko rimljanin:) 119,482 latte di aluminio vengono reciclate in tutto il mondo ogni minuto.

Milka se posjeo za klavir, uskoro očekujemo novu zvijezdu u usponu odmah nakon Kedže. ali prava ludnica je bila u sobi staraca-glavni akteri su bili Žoky, Boki, Bucka i Moko, a naslov: LUDE 70 '... mjesto radnje bračni krevet, vrijeme radnje u gustoj magli, teme razgovora u još većoj magli... ostali su blitzevi tipa nudisti, trudnice, Žoky sex, Boki raska... Nazi skinjara je očajavao u sobi-nije mogao podnijeti toliko gluposti sadržanih u jednom krevetu (i smrdljivih nogu). tad se nasrao onaj genij za klavirom i tražio svu moguću pažnju, žvaleći Žokija, grickajući uho Bokiju (dijagnoza: čisti gay... umjetnici su inache malo čudni).

danas: par onih papiricha na kojima napishesh signaturu knjige pa ih das hteti u knjiznici pa ti ih ona potrazi i da. ne znam za vas, ali ja nse nikad ne snalazim u knjiznicama. mislim, nitko me nikada ne uputi u to kako stvari stoje, kako se to sve treba obavljat i to i onda ja izgubljeno lutam, u strahu da neshto pitam jer ljudi na takvim poslovima i na shalterima nisu poznati po ljubaznosti. zato me danas iznenadilo kad su bili pristojni prema meni u chitaonici u glavnoj gradskoj knjiznici. na prvom katu ne, teta me odfikarila, ali na drugom su me lijepo uputili, pomuchili se nach knjigu mi i sve. svaka chast tete s drugog kata:) rachun iz ht tel centra u jurishichevoj koji ima pola metra a teta mi ga je izdala jer sam kupial tlf karticu od 15 kn. inache je to jedino mjesto u gradu gdje trenutno ima za kupit tlf kartica?? mislim, 20 kijoska sam procheshljala, chak i poshte, i nishta... tlf kartica je, inache, za kolekcionare, na raka nekog... neke slichice koje sam dobila sa nogy (ili tako nekako) sladoledom koji mi je imao ulogu doruchka, na neke nogometashe, ful ruzne. 3 komada omot od tog sladoleda. valjda ima neki album u koji to trebash lijepiti. a sladoled je ok, uvijek su mi dobri ti s keskom. e, da, da, uvijek zaboravim, da sam neki dan jela nakon masu vremena twix sladoled.

nakon ustajanja posle jedne pijane vecheri uchinilo mi se da mi je neko preturao po jakni.. i prva misao mi je bila: " yao, keva mi je nashl rizle (one velike) i upaljach u jakni (a inache ne pooshim). ostalo josh od nove godine... "

inache povod mog idiotskog i nichim izazvanog nerviranja je postavljanje sistema za nadzor.. eh, bacicu se u ' malu ' digresiju kako bih objasniJo zashto se iznervirah zbog gluposti a iskulirah sranja a vi preskochite ako vas ne zanima history digresija; radim u firmi za obezbedjenje. pre mesec dana, usled renoviranja jednog hotela u kojem smo bili, ostali smo bez radnih pozicija pa sam taman planirao da odem na godishnji, sa kojeg su me o5 skinuli uz rechi tadashnjeg shefa; ' ovo ti je super objekat, na novom beogradu, sedish za pultom u lobiju, kompjuteri, hostesa preko dana, radish samo nocu. idete ti i ivan, bicesh rukovodioc dok ne dodje jedan dechko iz japanske ambasade ' i josh nekoliko ubedjivanja u vreme kad mi je bash bio potreban odmor na koji nisam otishao skoro godinu dana. a i nije mi se ishlo na novi beograd treba da krenem na posao 2 sata pre pochetka smene a nakon shto odradim istu treba mi preko 2 sata dok dodjem do kuce. prevoz panchevo-beograd. da ne detaljishem ili ce post dobiti naslov - U Digresiji enivej - zavrshim na tom objektu koji je josh (i danas) gradjevina, krechili su mi iznad glave (a i danas, mesec dana kasnije, bushili su i lupali) dok sam ispod bio u odelu, kravati cipelama i kako ide vec sve redom, pokushavajuci da ostanem shto chistiji. organizujuci se kroz nesporazume (recheno je da dodjemo na razgovor na objekat, kad ono pomocnik direktora kaze da se odmah pochinje sa radom, niko od nas u odelu i sl..) i idiotluke (ivan se razboleo a isti pomocnik i pored razgovora s njim, mojih sms poruka i zvanja na mobilni na koji se ne javlja ne nadje zamenu. posle se ispostavi da je negde slavio, javio se posle 30 sati. u poluvremenu je dechko radio 24 sata dok ga nisam zamenio) uz chinjenicu da nema rukovodioca i da nam je najblizi kontak taj zamenik direktora chije se radno iskustvo poslednjih 20 ak godina svodi na hotel Hyatt. i odavno je prestao da bude fleksibilan, radimo na gradjevini a on kao da misli da smo u hotelu pa daje tako neke neupotrebljive instrukcije/savete. u poluvremenu nam kao zamena za ivana dodje josh jedan chovek sa kojim sam radio, iskusan, normalan (ovo je redje nego shto mislite. ako nigde - u vojsci sam se uverio u to), pametan, u hotelu je bio koordinator a pre toga je chak vodio vishe objekata. jedno vreme je bio zaduzen za sve mekdonaldse u beogradu. (sada i nemaju obezbedjenje pa im se desilo da je neko uzeo devojci novchanik iz ruke, kad je htela da plati, i izashao). enivej, kao najbolje reshenje firma ga postavi za zvanichnog rukovodioca objekta (navodno, dok ne dodje chovek iz japanske ambasade kojeg pokushavaju da izvuku a ne verujem da ce uspeti, tj, ako josh pokushavaju. a i sa tom ambasadom znam par dogodovshtina, uglavnom iz izvora internet provajdera. npr, bivshi shef obezbedjenja je pre toga bio upravnik zatvora u japanu, o uvodjenju neta da vam ne pricham. valjda ce neuro - ima pravo na jedan besplatan post ovde) a premalo je nkoliko postova da vam ispricham shta se sve deshava, tek nedavno smo se smestili za pult u lobiju, toliku neorganizaciju i nestruchnost odavno nisam video. sam pult su ' osposobljavali ' 20 ak dana. ljudi koji postavljaju stolariju su chekali da se postavi tepih a ljudi zaduzeni za tepih su chekali da se okrechi. ovi su 05 chekali (valjda) na postavljanje ventilacione reshetke (koja je takodje dugo chekana pa nije odradjena kako je zamishljeno pa..) kraj digresije

" I odem do nje.. i pochnem da pricham gluposti.. ne mogu da verujem da JA pricham gluposti (ali gluposti izlaze iz mojih usta..) Enivej - pitam ti ja nju a ona meni; " dodji sutra ".. " hmm... nisam siguran da cu moci da dodjem sutra, moz... " " onda nishta " " DOBRO - doci cu sutra " smeshka se... " valjda.. " ono dvoje ladno ustaju i odlazimo do kola i ladno odemo do duce na kaffu (u pola 4 ujutro, prethodno odbacim baneta sisu kuci).. gde me je naravno duca iznapooshavala ko vola u kupusu... (a inache i nije chula shta smo prichali) " jeste li se smuvali? " " ma yok " " ma znala sam ja da si ti kreten ".. (eto kad te bivsha riba napooshava shta sve morash da trpish) " pa yebi ga.. " " jeee.. ne mogu da verujem.. jel vidish ti to neuro... kreeeten.. idem ja da skuvam kaffu "

izgleda da me zahvatila shopping manija... danas sam kupila 2 para charapa. aaaaa. kuda ovo vodi. jus kiddn:) uglavnom, bacila sam rachun (= 24 kn) i one markice (jedne charape se zovu kika, a druge... cant rememeber). a bash su nice. jedne zute na leptire, a druge bijele (kasnije sam se sjetila da se to brzo prljava, ali fuck it:) i pishe po njima " voli me ne voli me ". bash volim imat lijepe charape. ono, da se dobro u njima osjecham. imam jedne na ovce from ireland (na ovce imam i mnogochega drugog jerbo ih skupljam i obozavam i volim i sve shta ima veze s ovcama me zanima. tu cu stati jer ne zelite da im pochnem nabrajat imena:), pa jedne koje bi se svidjele malom djavlu - na onu neku travu:), na cvjetiche, jednu na mikija mausa (druga misteriozno nestala), na full lijepe prugice, pa onda imam i obichnih onih, imam jedne koje kazu " te volim " na francuskom, jedne orange, pa dva para onih od lufthanse (koje su dobili starci kad im je bio otkazan let, pa su prisilno prenochili u nekom hotelu, kojim im je aviokompanija osigurala, zajedno sa im charapama i chetkicom/minijaturnoMm/za zube i pastom za zube/za jednokratnu uporabu/=), imam jednu mushku, koju sam skinula frendu... jednom prilikom... i tako. to vam je moja saga o charapama. bacila sam rachun iz chipoteke (tamo mi ga uvijek uvijek uvale u vrechicu) koji je glasio na 10 praznih no name cda i isto toliko folijica. imam toliko cedea doma koje sam duzna vratit, a poshto doma nemam przilicu moram se okolo shtekat, a sad su ispiti pa mi neugodno, pa chekam da ljudi pochnu s prijetnjama pa da im pochnem vrachat. boca vode. kutijica od shtapicha. al ne bobi nego nekih stranih. znam, da, da sam nedoslijedna al shta kad ovi bobi su ok kad to se povracha, ali inache ne. ono, uopche nisu slani. nije to to. i opet, neshto daily, shto uvijek zaboravim. par komadicha selotejpa. slushalice od discmana su mi, naime, strgane pa ih svakodnevno prije izlaska u grad slijepim da mogu normalno slushat. inache, prvi discman mi je riknuo, tj. ja sam razbila ono na chemu se cd vrti (jer je bilo onako da moraash - push-at da maknesh cd) i kisha mi je ushla u daljinac (onaj na zici), a sad sam ovog drugog imala niti 2 tjedna i ja lijepo dodjem doma, sva tired, cijeli dan okolo, napokon malo sjednem da se odmorim prije nastavka, i sjednem... na slushalice. jeeeeeeeee ima neshto samnom i tim aparatima, ali prichu o vesh mashini dobite nekom drugom prilikom:)

long hairy freaky people need no reply/fatboy slim/that man kicks ass:) hm, da... bacila: omot od pashte. shpageta prisajzli. od klare. dosta su mi dugo i trajali, a dokrajachila sam ih veoma dosljedno... s tunjevinom (onako kako ih i inache jedeM). uvijek mi na kraju izbor padne na tu klaru, jer je ok, i jeftina, i stvarno ne vidim neku big difference izmedju njih i barille npr. jedino ako zaboravim stavit sol, onda je big difference, ali bez obzira na " marku ". da, pochela sam lately lomit shpagete na pola. prije bi ih stavila onako kolko su dugachki i shiroki, al sad ih po pola. i opet ne zamjechujem neku razliku. i pochela sam ih cjedit na cjediljku. prije bi pazljivo odljevala vodu nad sudoperom, jer mi se nije dalo prljat ono za cjedit, al onda bi mi chesto a) ostalo masu vode u ruchku b) shpageti popadali u sudoper. e, da. onda sam bacila i balon svjetlo plavi na zff i shtap na kojem je stajao taj balon. ne znam zashto sam ga uopche bila uzela doma kao shta ni ne znam zashto sam ga tek sad bacila. eto, dopizdilo mi valjda da mi se mota pod nogama kad ujutro ustajem. morala sam naravno prvo razbit balon da ga bacim jer bi inache zauzimao mnogo previshe mjesta u smechu. izmedju bushenja, stiskanja balona u rukama i skakanja po njemu odluka je pala na ovo prvo. orudje: shestar posudjen od cimerke. kazu da je taj shestar dobra spika za izmuzivat lovu od staraca. kao i trokuti uostalom. jako lomljive stvari, kazu, i roditelji vjeuruju. to ofkors vrijedi samo za studente arhitekture, gradjevine i slichnih tehnichkih fakulteta. ekonomija i pravo ne ualze u tu kategoriju. al uvijek se moze nach enormna kolichina texta za kopiranje, koje je ful poskupilo lately:) i, da, kao odluchila sam u zadnje vrijeme malo experimentirat sa shtapichima, ono, umjesto da sam tradicionalist uvijek kupim neke nove, al ne one fancy strane (maj fejvorit: salzetten) nego neke iz ovih domachih krajeva. tako sam probala " gold sticks " iz bosne herzegovine i bugi vugi iz HR (tochnije iz kuchana gornjeg), i doshla do zakljuchka da ime i visha cijena zbilja znache kvalitetu:) bljutavi su, znam da je to teshko za povjerovat, ono i ja sam si mislila kako shtapichi mogu bit loshi, al biliv it, mogu bash su nekako... odvratni. zato sam bacila i, osim omota, i oko trechinu sadrzaja istih. i the usual stuff - kutija od domachica, vrechice od chaja, jorgut, papirnate (iako josh nisam uhvatila prehladu a da sam doma ona bura bi me opalila po sinusima josh pred 2 mjeseca:)

prijatelju sa kojim igram muziku (divno je muzicirati jer je to uzvishena igra, i uglavnom nakon svirke dolazi do plodonosnih uvida) - koji inache takodje radi za televiziju, pravi filmove sa jednim tako autentichno-brbljivim chovekom-performansom) filmske kolaze etc. - pricao o tebi. on mi je rekao da imam srece da me uopshte bilo ko chita, pritom josh oshtrooki chitach. klimnuo je glavom. i inache su chitachi sumnjivi (verdächtig), dodade, naslucujuci tek koliko samo istine ima u njegovim rechima, dakle ne znajuci pravi razlog shto je tako, ali na chudan nachin delimchno istinito, shto je i vishe nego dovoljno na svetu koji je istina idavno napustila, ako je ikad bila tu. otputavala vozom, odletela... sugestivno primetih: als Pulverfässer (doslovno - kao burad baruta). on se hotimichno i po inerciji slozio. ako si tu trenutno, rado cu ti pisati o mojsiju, jednoboshtvu, egiptolozima i o jednom kojeg sam sreo i upoznao u vozu, faraonu ehatonu i egiptu i, za pochetak, na kraju o tome da li je zapadna civilazacija (das Abendland) na prekretnici i raskrscu izmedju - budizma, konfucieve vera u Mudrost i Opushtenost, ionske i helenske misli (chiji su se akteri barem kasapili podstaknuti politichkim pitanjama moci), sjaja i chistoce egipatskog Panteona u ochima grka i rimaljana... izabrala onu ropsku i opasnu stranputicu u vidu monoteizma? valjda zbog religioznog genija jevreja, autentichnosti njihove nacionalne pobune i vaskrsnog ostvarenja tako alegorichno slikovitog ponovnog rodjenja sa sve prolaska kroz more (simbol radjanja) i prelaska Ocu pod mrachnosvechanim nebeskim svodom shto se pruza u daljine i kakvog poznajemo sa slika vrcavim religioznim nijansama)... njegovog duha u egzistencijalnom grchu negde na pola puta izmedju neba i zemlje, zemlje i neba... zbog njihove upornosti valjda, da prognani i pokorni, ropski ustraju u mrznji prema egiptu i grubom nastojanju da ne zaborave odakle dolaze... zbog pisane Svete Rechi, koja se danas zahavljujuci velikom broju nezgodno i tiho pritiskajucih arheoloshkih pojavljuje kao strogim cvecem okicenu i ulepshana pricha o istoriji starog izraela - gorki uvid (za po nekoga) u to da su glavni radovi na starom zavetu usledili tek u 4 - 5. veku pre hrista. pisci biblije prekrili su koprenom retrojekcije sopstvenih snova o nadmoci svoje zemlju izraela kao super sile., koja je strpljivo i dosledno vekovima tkana, od strane svrgnutih i porobljenih - sada shvatam neitscheova pozivanja na ropski mentalitet na chijem se tlu, kao korov i paradoxalno, dobro prima pelcer vlasti, teznje ka moci. ponizenje i uvreda su u nacionalnom kao chvorsihta u neuralgijskom nervnom kostimu naroda... narativna inverzija, preokretanje priche..... dogadjaji u stvarnosti su u tori jako izoblicheni ili mozda potpuno preokrenuti; Hiksosi (ljudi sa istoka, dakle, prajevreji) su kao prvi svirepo osvojili i porobili egipat, u kojem su palili gradove, skrnavili svetilishta, i uopshte se vrlo neprijateljski ophodili prema stanovnishtvu, nedge u 17. veku BC; isti oni potomci hiskosa, sada gonichi stoke i beduini koji mora da su poneli izvesna secanja na 108 - godishnju uspeshnu opsadu egipta proterani u pustinju, uzimali nekih 16. stoleca kasnije uchescha u duhovnom zivotu osvajacha iz egipta. egipat je bio uzvisheno lice civilazacije, izvor mudrosti... narativna inverzija: u tori su ove tri etape potuno izokrenute: hebrejci su pojavaljuju kao prinudni radnici,, zive u ropstvu na nilu, pre nego shto mojesije povede narod u velichanstveno oslobodjenje. da privedem kraju: shta me je posvetilo u ovu prichu? indirektno i posredno pricha o Ehatonu, najtajnovitijem faraonu, pretechi legendarnog is srditog mojsija u stavri jednoboshtva - izgleda da su jevreji i hrishcani sve do sada uspeshno precutkivali, uz manje vishe ometanja od recimo freuda i josh par nauchnika, chinjenicu da su ljubomorno chuvanu licencu na monoteizam preuzeli od omrazenih ih im egipcana, zaparavo prevratnog faraona echatona, 18. dinastije, koji je utro put jednobosthvu nasilnom racijom sprovevshi Firmament (nebesku tvrdjavu) - kralj se klanjao samo jednom bogu, bestelesnog Atona, predstavljenog u vidu zrachece, bleshtave suncheve ploche - bog svetlosti i sunchevih zraka, u kojeg se pod smrtnom pretnjom imalo verovati. (ovome se ima dosta toga isprichati, ali drugi put).

o, pa ja u kuhinji uvijek imam one tanke ' kirurshke ' rukavice, jer inache hodam s krvavim prstima od cikle, crnima od patlidzhana i osipom od lignji: D

Inache da se tripujem na petak (13 ti jel?), ne tripujem se a kad vec spomenuh tu temu volim da mi crna machka predje poot (donosi mi srecu.. ili makar pare).

Inache (tj enivej) - ovih dana se Quake3 vraca u modu... ovih dana (vecheri) se pored ostalih popularnih igara sve vishe igra Q3, dizu se serveri, " skidaju " se mape, prave se konfizi.cfg (Neuro hvala ti)...

mada ako stvarno bude noshenja - bolje da me nose osmorica - inache me ne bi upamtili po dobru..

shodno evolucionistickim ucenjima svaka zivotinjska vrsta mora biti perfekcija - u odnosu na okolinu, inace je jebala jeza. kod covjeka je, cini se, suprotno. on je, veli jedan koji se zove arnold gehlen, ' mangelwesen ', manjkavo, nedostatno bice, koje iz deficita profitira. zato sto mu je instinktivni aparat (koji je inache optimalna kooperacija sa okolinom) zakrzljao ko kakav bjedni patrljak, on iz te otudjenosti od prirodne okoline ili otudjenosti prirodne okoline od njega dobije nad-prirodnost opredmecenja prirode (u sebi i oko sebe). priroda vise nije subjekt vec objekt - exploatacije. vec sami chin refleksije instinkta je podmetanje noge prirodi, u introspekciji priroda okameni kao pred meduzinim pogledom. duhovno je uvjek vitalnom obrnuto proporcionalno; sjevernjacko je mentalna, juznjacko vitalna punoca; tamo gdje ima tropskog ploda nema kulturnog; um nastanjuje slabost. otkachen od prirode, dakle, covjek si trazi idejno savrsenstvo.

Inache, svidjaju mi se vjezbe, zena je nabrijana, svidja mi se kako izgleda..

upozorenje; Digresija evo i malo zavirivanja u knjigu (o5 c/p (opet copy/paste.. inache " o5 " se i danas retko koristi kao sms ili chat skracenica a mogu da se pohvalim da sam je sam izmislio josh pre otvaranja ovog bloga. inache nedavno sam je video u dnevnoj shtampi u chlanku u kom ' prevode ' net/sms skracenice (kojima se naravno ne zna poreklo), medju, takodje retko korishcenim domacim skracenicama; " skk = shta koji kurac (wtf?) " i sl).. enivej evo malo citata iz sredine knjige.. hmm, kad bolje razmislim i " enivej " sam ' izmislio '; - 2003. kada bih ukucao " enivej " u googlu pojavljivao se samo ovaj blog.. little did I know (ni slutio nisam) koliko ce ta zajebancija da nas koshta.. negde u to vreme svi su se zezali sa ispisivanjem stranih/eng rechi onako kako se chitaju (npr; litl did aj nou) i to je bilo smeshno samo zato shto je glupavo (kao stho mislim da je sluchaj sa korishtenjem " W " gde mu mesto nije) - i dokle nas je to dovelo; do toga da ' nepismeni ' novinari u dnevnoj shtampi isuvishe revnosno poshtuju Vukovu krilaticu; pishi kao shto chitash a chitaj kao shto je napisano, pa dobijamo krajnje glupe strane ' prevode ' kao shto su " vindovs ", " prajm tajm ", " ajpod ", " i-mejl ".. muka mi je i da nabrajam, a mislim i da zaglupljuje. - shto nas je o5 dovelo do toga da se takve stvari pojavljuju i u knjigama, i to ne petparachkim.. pa tako chitam ime firme (npr); bels antoen finajnshl konsultejshn, pri tom nigde ne navodeci kako glase u originalu. i tako u vecini knjiga, ljudi, firme, ulice, everything. - pristalica sam toga da se nazivi pishu u originalu, eventualno u zagradi [ vitichastoj, po mogucnosti ] napisati kako se to chita - smorih sa ovom digresijom, ali i tako pishem jednom godishnje - jebi ga);

Inache ja sam wam jaaaako mali, swega skupa 42 cantimetra, ali budem ja izrastao josh, pa ja widim gljive iz malo drugachije persperikitive.

hm da, sad... bacila sam omot od rondo c bombona PAZI SAD od grozdja???? to sam prvi put danas vidjela, kao frendica je ishla u duchan jer joj je doshla kriza od chipsa pa je onda uzela narudjbe od mene i cimke i ja kao " pa rondo c mi se bash jede ". i ona dofura to, a ja kao "??? ". stvarno to prvi put vidjela, al kao pishe rodno c pa da probamo. i dizajn omota je malo drukchiji (chitaj: loshiji) al dizajn/oblik bombona je isti. bomboni sami po sebi su ok, al nema do onih bijelih origigi rondo c (ovi imaju neku ljubichastu boju na bijele piknjice iliti tochkice)... i, da, pronashla sam danas neka dva prastara ledo stapicha koje sam sachuvala za sluchaj da kao skupim preostalih 4 potrebna pa da poshaljem na nagradnu. inache, ne znam dal sam vam rekla - al skupila sam jedan set _ stavi pravu stvar na pravo mjesto _ i poslala, i zeljno ochekivala 11.9. i naravno - spushila. ali, malo je to meni sumnjivo, mislim, ne shto se tiche leda, nego hrvatskih poshta. prichao mi je tata jednog sluchaja davno davno kad su sve nagrade u nekoj nagradnoj od glasa istre pokupili poshtari. i to su ih skuzili jer znate kako uvijek kao naprave intervju sa tim dobitnicima kao " auto ide sinu, a motor tati " ili " kupone poslali na ime dvo mjesechne bebe ". i bila je spika da su, ofkors, oni krali te kupone, vadili ih iz kuverti i slali na svoje ime. e, a od tad glas istre ima spiku da nas svaki kupon morash bash napisat ime i prezime i adresu. e, ali ledo to nema, nego samo stapiche poshaljesh. i kako da sad ja vjerujem telegram sam-u? ma neka, nek se raduju ljudi. ionako nisam nishta vishe od njih zasluzila da to dobijem. a shto se tiche tih nagradnjcaha pa par puta sam i ubola neshto. u novinama kartu za koncerat od vanesse mae (pa je bilo " to je zato jer si u rodu s direktorom ", a jesam, al on s tim nema zeve a i nije da smo si prekul), i neki set za bojanje ili neshto slichno u nekih talijanskim novinama za osnovnu shkolu di sam trebala navesti tochno ime i prezime tadashnjeg pape (koji je btw isti kao i sadashnji), pa na radiu sam dobila dosta puta za tbf, ramba, urbana (ove godine chak dvje) ili neshto slichno karte, e, da... i na iskonu sam bila dobila za ri rock kartu ove godine shto mi je palo kao s nebesa jer je to bil oza uvjerit starce da moram ich kad sam vech dobila kartu, ne:) i " big fish " knjigu isto na iskonu sam upecala, bash par dana nakon shto sam gledala film, al josh ju nisam prochitala. tako mi uvijek bude s knjigama koje imam doma, kao njih uvijek mogu prochitat pa ih nikad ne prochitam. mislim da je to to shto se tiche mojih dobitaka. bilo je tu josh toga danas u smechu, al 4 today dosta

evo sad sam video da ovaj blog postoji 12 meseci i 6 dana.. bio sam tako mlad (i zimzelen) kad sam pocheo da pishem (gluposti) i mogu reci da za ovih godinu dana nisam postao neshto zreliji ili pametniji.. zeleo sam da objavim post tachno na dan kad se navrshava godinu dana ali DEAM (it).. prokleti " izvidjachi " me ne pooshtaju ni do grada (osim danas, ali to je inache retko).

danas mi je fruit day... mislim, u usporedbi s tim koliko inache jedem vocha danas je wow jedan pis lubenice (bachena kora malo onog bijelog i koshtice) i dvije kore od banane, iz menze. shto je prava rijetkost da voche tamo bude fino. a i inache sam fino jela u sc-u. " ruchak " - lignje u 10.30. to mi je by far najraniji ruchak ever, a onda sam josh oko 15 u ulozi vechere jela kukuruz, file i mrkvu. njami bacila sam i sve vezano uz vcz (iliti volonterski centar zagreb) a shto mi vishe ne treba (jerbo sam primljena na kamp u portugal, tako da u 8 om mjesecu prashim tamo. yuuuhhuu), kao npr. papir na kojem je bilo nacrtano kako doch do centra (mojoj glavi preteshko zapamtit:) i papir s wish listom kampova (jerbo sam, je li, primljena na jednog od njih). bash mi je to super uletilo, doshla sam tamo bash na dan kad su stigli ti novi kampovi (jer su portugal grchka shpanjolska inache uvijek rasprodani) i ubola si jednog. danas smo imali uvodni seminar i josh sam se vishe nabrijala. napokon da cu jednom biti dosljedna da kad kazem da ovo ljeto sigurno ne ostajem doma stvarno to i napravim... a inache bash masu ljudi to prakticira (na moje, ne znam, zashto iznenadjenje), preko 100 ove godine... sad bi ja o tome na dugo i na shiroko, ali vi, ako nekog zanima ajte na www.vcz.hr 2 zute post it poruke do nedavno zaljepljene na ulaznim vratima (s unutarnje starne zlobnici) koje su mi govorile kad i gdje i zashto moram bit jer bih se inache pogubila. inache, shto je opet jedna od stvari koje bacam on daily basis, a zaboravim navest, si i napravim za svaki dan ili par dana " to do " listu i onda kako obavim neshto to precrtam, je li:) ali chesto mi se zna neka natuknica ponavljati danima, i mjesecima prije nego shto ju obavim. npr. vech jedno 3 tjedna planiram ich na onu shpanjolsku retrospektivnu izlozbu u umjetnichki paviljom, i ne da mi se neda, nego je ponedjeljkom besplatno, a ja nikako da si napravim mjesta za to. eto, tako...

inache od metala mi se dize na kreator, karkas, TANKAAAAARD, dajing fetus, sodom, soulflaj, testament, napalm death....

konachno sam otishao iz poreske uprave na novi objekat.. i to jedva.. onaj matori shishmish od shefa (R dulovic) je uchinio sve shto je u njegovoj moci da me shto duze zadrzi.. sa jedne strane ga razumem, fale mu ljudi. ali s druge strane sam je za to kriv. jako je tezak za saradnju a i (kako sam chuo iz vishe izvora) za 3 godine oterao je sa objekta vishe od 50 ljudi. shto svojim ponashanjem (ume da se histerichno dere na nekog pred svima) shto svojim talentom da svakome moze da nadje manu, greshku ili nedostatak.. chak mi par dana pre nego shto sam otishao kaze; " prichao sam sa Srdjanom " (srdjan M, direktor koji je sa mojim sadashnjim shefom " Motkom " uchinio sve shto je u njihovoj moci, pa i vishe, da me prebaci kod njih) - kojim srdjanom? - pitam, onako iznenadjen " srdjanom M, pita da li ima neki problem da ti predjesh kod njih " - normalno da to pita matori shishmishu - mislim se u sebi - kad su ti trazili da predjem pre 15 dana i yosh uvek ni ne naslucujem kad cu da se sklonim odavde.. " ja mu kazem da nema nikakvih problema (stvarno? tu sam se ponadao), samo da mi obezbede choveka, ti ako odesh ja onda nemam vatrogasca " - u redu je rajko, evo sad ce oni da dodju i da ti dovuku nekog za ushi jer niko nije lood da radi u takvom objektu sa takvim shefom (razmisljam, normalno, u sebi. inache imam jako korektan odnos sa matorim shishmishom - kad se on nervira samo cutim i klimam glavom uz povremeno - " da shefe, u pravu ste shefe, normalno, potpuno se slazem, i sl ") koji je, po misljenju mnogih nenormalni kreten. yebi ga, chovek je ipak ovan a to po pitanju kretenizma ne pomaze (pogledati kraj prethodnog posta). to nazalost znam na tezi nachin, i sam imam poono ovnovskog kretenizma (mesec i ascedent u ovnu)

Ako inache gripu dobijem jednom godishnje, a ne cijepim se, kako chu ju onda ove godine dobit dvaput uz cijepivo?

/ laufer/uh, evo napokon nadjoh chasak za moj blog. ne znam ni sama dal da ga potpuno zaboravim i zapostavim pa kad vremena budu bolja nastavim il da ga ovako svako tolko kad u petak navecher ostanem doma i imam vremena napiskaram, za svoju dushu... dosta sad o tim sranjima... dakle, shto sam bacila zadnjih par dana a da je bilo dovoljno zanimljivo da unidje na ove stranice? jednu teglicu od meda. inache taj med nisam nikad jela, mislim, ne jedem ga ni sad, nego mi samo za chaj sluzi, al nekad ga ni u chaj nisam stavljala nego samo shecher, al onda kad sam ga otkrila WOW. tako, sad ga krcam i bash mi bude fin. al onako sam, il na kruhu no way. a i ovako ga ful brzo potroshim, ovisi kolko mi se da radit chaj, a sad sam trenutno u nekoj manijakalnoj fazi pa ga stalno radim. taj chaj je neki domachi, to mi mama nabavi u puli, al must admitt, ne primjetim ja neku razliku od onih tvornichkih. jedino shta mi je bed jer sam alergichar i kao mogla bi imat reakciju na neke cvjetne tj. livadne medove. al takav sluchaj do sad nije primjechen. a ta alergija pricha za sebe. osim kihanja i svrbeza nepca i ochiju koje sam nauchila i mogu suzbit tabletama i kojima znamu uzrok, svako tolko dobijem uzasan osip po nogama, od koljena na dolje, al ne mogu primjetit neki pattern po kojem bi se to pojavljivalo, ono, samo me uhvati. grozno. izgledam ko njemac koji se preprzio na suncu. i onda nestane... a boh. bacila sam npr. i rachun, markicu i sve shto ide s tim od mojih novih rukavica. dopizdilo mi je, trazim rukavice vech tjednima (dobro, ajde, ne doslovno), nechu kao kozne, nechu neke skupe jer kontam da cu ih ionako izgubit, i onda sam danas u plejlajf u nashla neke za 50 kn i ok su, one sa 1 prstom, onako djechje, probam, ok su i kupim. vuna/pamuk. jedino je bed shta sam onda skuzila da su mi malo velike, tj. labave su, ne prijanjaju onako kako bi trebale... al, stavit cu lastik pa ce bit ok. i, da, neki dan me uhvatila manija i pobacala sam sve biljeznice iz statistike, moje i od ljudi koji su mi bili posudili. mislim, ionako, koji ce mi to q? ispit sam proshla, a da me to sad zanima i ne bash, a ionako postoje knjige uvijek. al uvijek mi to oprashtanje od tih shkolskih biljeznica teshko pada. zato uvijek iskoristim te napade pa sve pobacam. i bacila sam jednu spuzvicu kojom sam si ochistila patike od blata u koje sam zapala na putu na ozric tentaclese u mochavaru. kao, idemo mi bajsom, i frend ljevo, ja desno, ja u blato, on ne. tako sam zagazila da mi je kotach ono do pola bio prljav, a patike do vrha, s tim da mi je blato ushlo i unutra i zaprljalo charape. pa me onda cimerica nagovorila da ochistim te patike, poshto je nepristojno okolo ichi s prljavim patikama, pa sam ih malo s vodom isprala. poslije sam skuzila da ih nisam skroz dobro ochistila, al sad vishe nemam spuzvicu da to napravim, pa chekam da ih kisha ispere. so long