Josh me zanima taj Koko.... poshto rade do 20.... chitala negdje da su djeca kol ` ko tol ` ko zadovoljna rochkasima tamo.... al me zanima to povremeno chuvanje....... mislim mogu saznat od njih telefonski bitne stvari, al mene zanimaju tracharije: p

kazem mu da mi je poznat - mozda smo radili zajedno kad sam prethodni put bio u beogradu, poshto organizatori imaju obichaj da angazuju isto obezbedjenje. dok se vozimo do beogradskog hotela " interkontinental " kombijem s dvanaest sedishta u pratnji dva lendrovera, po jedan ispred i iza, pochinjem da se osecam bolje u vezi sa situacijom. ovi momci znaju svoj posao. chak ne stajemo ni na jednom semaforu: kako se priblizavamo svakoj raskrsnici, lendrover ispred nas blokira sav nadolazeci saobracaj i mi prolazimo.. uprkos zabrinutosti, zadivljan sam. retko kad sam se pre toga susreo sa tako mocnim obezbedjenjem.

izgleda da me zahvatila shopping manija... danas sam kupila 2 para charapa. aaaaa. kuda ovo vodi. jus kiddn:) uglavnom, bacila sam rachun (= 24 kn) i one markice (jedne charape se zovu kika, a druge... cant rememeber). a bash su nice. jedne zute na leptire, a druge bijele (kasnije sam se sjetila da se to brzo prljava, ali fuck it:) i pishe po njima " voli me ne voli me ". bash volim imat lijepe charape. ono, da se dobro u njima osjecham. imam jedne na ovce from ireland (na ovce imam i mnogochega drugog jerbo ih skupljam i obozavam i volim i sve shta ima veze s ovcama me zanima. tu cu stati jer ne zelite da im pochnem nabrajat imena:), pa jedne koje bi se svidjele malom djavlu - na onu neku travu:), na cvjetiche, jednu na mikija mausa (druga misteriozno nestala), na full lijepe prugice, pa onda imam i obichnih onih, imam jedne koje kazu " te volim " na francuskom, jedne orange, pa dva para onih od lufthanse (koje su dobili starci kad im je bio otkazan let, pa su prisilno prenochili u nekom hotelu, kojim im je aviokompanija osigurala, zajedno sa im charapama i chetkicom/minijaturnoMm/za zube i pastom za zube/za jednokratnu uporabu/=), imam jednu mushku, koju sam skinula frendu... jednom prilikom... i tako. to vam je moja saga o charapama. bacila sam rachun iz chipoteke (tamo mi ga uvijek uvijek uvale u vrechicu) koji je glasio na 10 praznih no name cda i isto toliko folijica. imam toliko cedea doma koje sam duzna vratit, a poshto doma nemam przilicu moram se okolo shtekat, a sad su ispiti pa mi neugodno, pa chekam da ljudi pochnu s prijetnjama pa da im pochnem vrachat. boca vode. kutijica od shtapicha. al ne bobi nego nekih stranih. znam, da, da sam nedoslijedna al shta kad ovi bobi su ok kad to se povracha, ali inache ne. ono, uopche nisu slani. nije to to. i opet, neshto daily, shto uvijek zaboravim. par komadicha selotejpa. slushalice od discmana su mi, naime, strgane pa ih svakodnevno prije izlaska u grad slijepim da mogu normalno slushat. inache, prvi discman mi je riknuo, tj. ja sam razbila ono na chemu se cd vrti (jer je bilo onako da moraash - push-at da maknesh cd) i kisha mi je ushla u daljinac (onaj na zici), a sad sam ovog drugog imala niti 2 tjedna i ja lijepo dodjem doma, sva tired, cijeli dan okolo, napokon malo sjednem da se odmorim prije nastavka, i sjednem... na slushalice. jeeeeeeeee ima neshto samnom i tim aparatima, ali prichu o vesh mashini dobite nekom drugom prilikom:)

obichan izlazak u grad ili takoneshto, kojot che ivanka i ja. kojot i ja ostajemo u parkicu kod " bube " dok che i ivanka idu neshto.. da kupe, valjda, poshto se che vratio sa nekim igricama i razgovarajuci preko mobilnog sa perom koji mu je u tom snu kum. u svakom sluchaju, pochinje neka kishica i koristim jedan plastichni omot od igrice da se zashtitim, chini mi se da josh neko to radi..

2 kore od banane, " kantica " od chokoladnog puddinga iz menze i kutija od slanih shtapicha bacih, a ono shto su kore i kutije sadrzavale bila je moja cijelokupna danashnja prehrana. dobro da mi doma ne znaju za blog... al, stvarno, zadnja 3 dana UOPCHE nisam gladna. ono, nit se ne sjetim jesti, tj. nemam niti potebu. ono, sad mi je palo na pamet da sam danas stvarno jela samo ta sranja, al, evo, 8 navecher, i nisam gladna. jel ima neki doktor tamo u ovom web space-u? ono, stvarno me to brine. ali, opet se natjeram i nashopam se jednim toplim obrokom dnevno... sad cu si nabacit pashtu s tunom neku, jucher - pilechi file u pingvinu... bljaaaa... 3 trule breskve koje sam zaboravila u bespuchima nashe dvokvadratne kuhinje: (ono, kupim to voche i onda ga pustim u vrechici i zaboravim i 2 dana poslije breskve se pretvore u malo dlakavo chudovishte. al najgroznije shto sam ikad vidjela od tih _uplijeshnjenih_ je bila jedna malancana na jednom daaavnom kampiranju. izgledala je k ' o gremlin really, ono, kad smo nabasali na nju u mraku, u malom shatoru kao u nekom horroru smo se osjechali:) signaturice iz NSBa koje sam morala ponijeti doma jer su bile inkriminirajuchi dokazi. ja nisam chlan NSBa nego mi je frendica posudila iskaznicu shto je multipliciralo moje strahove od knjizica tj. ljudi koji rade u njima. ono, ja stvarno ne kuzim taj sistem. ipak USPJELA SAM POSUDITI KNJIGU:) uglavnom, morala sam prvo ispunit ono ime, prezime, adresa, telefon, potpis... i uvijek zaboravim da ja vishe nisam ja nego moja frendica, tako da sam PRVI put napisala odmah krivo svoje ime, drugi put sam bila pazljivija pa sam fulala tek kod potpisa. a telefon sam po skrivechki prepisivala iz mobitela jerbo ga ne znam napamet (nije mi toliko dobra frendicaa:). ne znam dal su se pravili da nish ne kuze ili ipak nisu toliko strogi kao shto ih glas bije (dal se to tako kaze?) kutija od fax helizima koja je prazna stajala nam kod mashine pa jedno par tjedana i evo, danas ju bacih. da vam pravo kazem, i ne bi ju bila bacila vjerojatno da nema ovog bloga, al ovako, poshto nemam shta pisat onda trazim po kuchi takve stvari koje su davno trebale zavrshit u smechu. i onda je i cimerica sretna i stan izgleda vechi:) uglavnom, ta mashina nam ne radi. tj. radi al samo bijelo pere, ostalo bash i ne. a NE ZNAMO U CEMU JE PROBLEM. opet jedan apel u web space - jel ima koji chiko shta popravlja mashine out there? u proshlom stanu su nam isto 2 puta popravljali mashinu, a trechi put nam je bilo bad pitat gazde, al, kao, mislili smo - mashina je kriva. al ovo je too much, di god dodjemo mashina rikne.aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa o, i da, zlobnicima - vesh sad perem kod brata: P bdw. ego (aka kostur aka pola blog.hra) pink za par dana vas informiram o mojem tochnom studentskom statusu. za sad sam samo na drugoj godini ekonomije s danim uvjetom za trechu (a moram se pohvalit:) al ovih dana se nadam postat dupli student. so, stay tuned:)

Poshto sam bio dwa dana u lovu nisam puno donio gljiwa dhoma jer sam morhao i neshto papati.

chistachica koja je prolazila samo uzviknu " JAO.. zmija " stvarno - zmija. na sred jebenog hodnika polako gamize. " izbacite je napolje " m ' da, chime mislish da je izbacim veshtico? da se bacim na nju goloruk ili da je ljubazno zamolim da krene prema izlazu? dohvatim neku prastaru metlu (sa krivom drshkom shto se kasnije pokazalo kao loshe) i pritisnem je drvenim delom uz pod, drzim je tachno iza glave ali nemam chime da je " dokusurim ".. trazim od ove veshtice da mi da " dzoger ", ona mi dodaje kraj kojim se brishe, jednom rukom drzim metlu kojom sam pritisnuo zmiju drugom okrecem tupi kraj.. zmija se izmigoljila - jebem ti - omakne mi se.. " nije valjda da se vi plashite zmija? " - ne prokleta veshtice, uopshte se ne plashim, samo ne bih zeleo da me ujede. pogotovo zato shto prvi poot vidim ovu sortu i nemam pojma koliko/da li je otrovna - dodajem u sebi nekih 5 min kasnije poshto sam tad bio prilichno zauzet. bila je frka da ne shmugne ispod vrata u neki magacin a onda ko zna ko i da li ce je naci. prevuchem je na drugu stranu hodnika, obavija se oko drshke od metle, nekako s obe ruke uspevam da je pritisnem uz pod bash iza glave i trazim od ove veshtice (pardon - chistachice) da je dokusuri. " jaoo, kako cu? " - ma samo uzmi i chukni je dva-tri poota po glavi s onim " sigurno? mislite da ce moci? -... i konachno se setila i ubila zmiju, malo se uvijala (refleksno, to je normalno kod zmija (i veshtica), kod nekih traje i satima, kod ove (zmije) je bilo brzo gotovo). posle su me zezali da sam ubio prvu zmiju na prvoj smeni (" nadam se da je to i zadnja. zmija, ne smena ") posle 5 min mi je bilo malo frka, ono u stilu; " u jebo te " razmishljao sam da li sam dobro postupio shto sam je ubio (mada znam da bi je jako teshko izneo zivu napolje).

/ laufer/uh, evo napokon nadjoh chasak za moj blog. ne znam ni sama dal da ga potpuno zaboravim i zapostavim pa kad vremena budu bolja nastavim il da ga ovako svako tolko kad u petak navecher ostanem doma i imam vremena napiskaram, za svoju dushu... dosta sad o tim sranjima... dakle, shto sam bacila zadnjih par dana a da je bilo dovoljno zanimljivo da unidje na ove stranice? jednu teglicu od meda. inache taj med nisam nikad jela, mislim, ne jedem ga ni sad, nego mi samo za chaj sluzi, al nekad ga ni u chaj nisam stavljala nego samo shecher, al onda kad sam ga otkrila WOW. tako, sad ga krcam i bash mi bude fin. al onako sam, il na kruhu no way. a i ovako ga ful brzo potroshim, ovisi kolko mi se da radit chaj, a sad sam trenutno u nekoj manijakalnoj fazi pa ga stalno radim. taj chaj je neki domachi, to mi mama nabavi u puli, al must admitt, ne primjetim ja neku razliku od onih tvornichkih. jedino shta mi je bed jer sam alergichar i kao mogla bi imat reakciju na neke cvjetne tj. livadne medove. al takav sluchaj do sad nije primjechen. a ta alergija pricha za sebe. osim kihanja i svrbeza nepca i ochiju koje sam nauchila i mogu suzbit tabletama i kojima znamu uzrok, svako tolko dobijem uzasan osip po nogama, od koljena na dolje, al ne mogu primjetit neki pattern po kojem bi se to pojavljivalo, ono, samo me uhvati. grozno. izgledam ko njemac koji se preprzio na suncu. i onda nestane... a boh. bacila sam npr. i rachun, markicu i sve shto ide s tim od mojih novih rukavica. dopizdilo mi je, trazim rukavice vech tjednima (dobro, ajde, ne doslovno), nechu kao kozne, nechu neke skupe jer kontam da cu ih ionako izgubit, i onda sam danas u plejlajf u nashla neke za 50 kn i ok su, one sa 1 prstom, onako djechje, probam, ok su i kupim. vuna/pamuk. jedino je bed shta sam onda skuzila da su mi malo velike, tj. labave su, ne prijanjaju onako kako bi trebale... al, stavit cu lastik pa ce bit ok. i, da, neki dan me uhvatila manija i pobacala sam sve biljeznice iz statistike, moje i od ljudi koji su mi bili posudili. mislim, ionako, koji ce mi to q? ispit sam proshla, a da me to sad zanima i ne bash, a ionako postoje knjige uvijek. al uvijek mi to oprashtanje od tih shkolskih biljeznica teshko pada. zato uvijek iskoristim te napade pa sve pobacam. i bacila sam jednu spuzvicu kojom sam si ochistila patike od blata u koje sam zapala na putu na ozric tentaclese u mochavaru. kao, idemo mi bajsom, i frend ljevo, ja desno, ja u blato, on ne. tako sam zagazila da mi je kotach ono do pola bio prljav, a patike do vrha, s tim da mi je blato ushlo i unutra i zaprljalo charape. pa me onda cimerica nagovorila da ochistim te patike, poshto je nepristojno okolo ichi s prljavim patikama, pa sam ih malo s vodom isprala. poslije sam skuzila da ih nisam skroz dobro ochistila, al sad vishe nemam spuzvicu da to napravim, pa chekam da ih kisha ispere. so long

U jednom trenutku su se neshto zeshce raspravljali sa konobaricom za shankom pa sam ustao i otishao u WC (pored shanka).. onaj kreten shto me poznaje je odma ` pocheo neku prichu kako je sve u redu i samo prichaju sa devojkom.. enivej - poshto sam malo iskulirao u WCu i slushao shta seru izadjem i onaj KRETEN pochne da me grli i pricha neke nebuloze; " brate, nije valjda da bi ti skochio na mene ".. " shta mislish, oce dodje policija? "..

ovaj blog zapravo i nije moj blog. to je blog mojeg kosha za smeche, ali poshto on ne zna pisati, zamolio me da ga ja pishem za njega. jako je htio otvoriti blog tako da sam mu odluchila pomochi ali samo pod uvjetom da i ja tu i tamo ubacim koji svoji komentar. tako mi on sad diktira a ja zapisujem, a ono shto on ne zna jest da ja pishem u prvom licu, ali ne iz njegove, nego iz svoje perspektive, tako da to opet ispada moj blog. izgubili ste se? nevermind. poshto je sve shto se dogadja u zivotu mojeg (a vjerujem i vashih kosheva) to da netko baci neshto u njih, blog ce se uglavnom sastojati od opisivanja dnevnih otpadaka, daily garbagea... inache, ja sam oduvijek vjerovala da smeche neke osobe puno govori o njoj, tako da usput mozda neshto saznate i o meni, daktilografkinji. danas je josh rano, 2 pm, a budna sam tek 4 sata, i iako kosh radi 0 - 24, nisam ga josh previshe nahranila. tu je samo jedna zadnja rola wc papira, tj. onaj karton koji ostane kad potroshish sav papir. bio je to neki uzasni breska flavoured papir od kojeg nam je cijeli stan smrdio. zapravo, kad malo bolje razmislim, mozda je i dobro doshao da neutralizira smrad iz frizidera (mislim da su uzrochnik jagode, ali ne usudim se previshe kopati). bilo kako bilo, ovaj je put na meni red za wc papir, tako da sam ja kupila neki obichni, bijeli, mekani i bez mirisa. da, i josh jedan omot od napolitanki je unutra. one narandzaste koje na kiosku u kvartu dodju 5 kn, a u duchanu vjerovatno jeftinije. ali duchan u jedanaest navecher ne radi. ni nedjeljom, je li. damn one su mi inache bile jucherashnja vechera, zajedn sa juicy fruits sokom kojeg sam josh jucher, nakon shto sam ga spljoshtila bacila... i to je to... pretty lousy zapravo, ali takav je dan i guess... ah, da, za kraj, poshto je kosh vrlo ekoloshki osvijeshten inzistira da na kraju svakog bloga navedem po jedan fact vezan uz odlaganje otpada, smeche opchenito, shtednju energije, ochuvanje okolisha, ekologiju i to, pa da se i vi malo osvjestite... pa evo ga (ne zamjerite shto je na engleskom, ali globalizacija je gadna stvar):

Kao prvo, red je da vas pozdravim poshto sam nov ovde.Ali samo na forumu.Na chatu sam vec godinama u nazad.

Fazlija, poshto ovo shvacam kao statement upucen i u mom pravcu, morat cu ti reci da je upravo ovo o chemu prichash TO-shto-NIJE-TO;): D

ALI poshto su bile kontaminirane govnom u koje je stala moja desna patika, onda smo ih morali sve bacit. idem ja kod frendice, i u liftu njenom si mislim " u jebote neshto ful smrdi, sad cu ju ful zezat da joj futa/jao, kolko nisam chula ovaj izraz/u liftu " i dodjem ja kod nje u stan, ne skinem patike jer mi je pred neki dan rekla " ej, ma ne morash svaki put skidat patike kad dodjesh " a do tad sam ih uvijek skidala. i sad neshto spikamo, i ona usred neke priche i samo me pita " e, ma shta si mozda stala u govno ". a ja si kao pogledat patikice i odgovorim potvrdno. u trenu se cijeli stan zasmrdio, nabacile smo maske od shalova, evakuirale patiku na hodnik i nabacile vanish oxy action na fleke na tepihu. jer, stan je btw, sav prekriven tepisonom. onda sam se ja lagano nabacila na chishchenje govna pomochu gore navedenih predmeta koji su zbog toga morali zavrshit u smechu. dolje smo sishli drugim liftom. - a sad da zavrshim s nechim pozitivnim u petak smo bacili jedan bocun od vina. bijeloga. nakon shto smo ga popile. od dve litre, a ubile smo ga, jedan dio, na klupicama na savi. nas 3 slavechi uvjet mojih amica. a drugi dio na tram stanici na savi. a u medjuvremenu je on chillao chekajuchi nas u grmlju pored... besta. hm, da. evo, kako sam ja honest with you people, i priznajem... bila sam u best u. nikad prije nisam i nikad poslije nechu. ali valja i to vidjet u zivotu. pravi meat market. i hitovi iz 98. kasnije smo, da bi si izlijechile zivce, zavrshile u tvornici (a prije smo i pjevali daleku obalu s nekim dechkima s gitaom u tramu) na nekim ruskim djima (ne bi znali da su rusi da nismo prochitali na netu jer nisu pushtali kazachok nego disko) i lijepo se proveselili, a kako je noch bila mlada uboli smo josh i party u OTV. bila je to po mnogochemu pionirska noch za mene/nas jer inache nismo party people al spavati nam se nije dalo. i to treba vidjet isto - leteche vilice, i sloj nekakvog bijelog praha u svakom wc-u. tokom te nochi josh sam bacila shkartoc (shkarnicl po zagrebachki, op.a.) u kojem mi je bilo umotano pecivo shunka-sir kojeg sam ubola na autobusnom i par chasha iz kojih smo pili prije navedeno vino, da ne izgledamo ko kloshari:) noch je zavrshila kod nekih ljudi u stanu na kneziji i doshao je dan. i ja sam doshla u moj stan.

brunu (ili bruni, kako vi zagreptjani zlocesto deklinirate) of tigrova mast/peach pit fame je bio rodjendan pa smo se dovezli kombijem posred ledine ispod mochvare i usred nishtavila slozili nekakav stejdz. okupilo se i neshto momaka i djevojaka i oko sedam je vec pichio DD, ako se to moze nazvat pichenjem zbog gluhog telefona na ' stejdzu ' i nashe sveopce pothladjenosti i razgibanosti prstiju prosjecnog lesha. naime, bilo je prokleto jebeno hladno. svirasmo obrade (malo wire, malo mission of burma, malo disciplina, malo pink floyd) i bili gotovi za 20 minuta valjda. tigrovi su se odlichno snashli u sibirskim uvjetima poshto su pichili ko ludi vec tradicionalno goli do pasa i nabili nam svima komplekse. josh je tu bilo i 545 postava sevena i veseli dzem seshn. al hladnocha grizzzzla, brale ee. par ljudi se ubilo alkoholom ukljucujuci i nasheg dragog zeca koji je malo intezivnije zarakijao. drsh se zechno. oko 11 se vec zavrsijo mini vudstok. ja zadovoljan a i moji drugovi. trebali bi ljudi ranije izlazit opcenito. al iduce hipi feshte nema do proljeca. valjda neko ima fotki pa nek se javi.:) ocekujem pogin nadrealisticni post.: D usvakomslucaju, u utorak svi ukset.

shto se tiche povecanja cene zakupa u pitanju je chista ucena - s moje strane. pochetna cena (pre 4 godine) je bila 20, nedavno je povecana na 40 i pre 2 meseca sam trazio od finansijskog dir. da povecamo na 1 oo sa sve izgovorom - " nisam ja kriv, roditelji se bune, placaju struju i sl " pa mi je milosh (fin. dir.) rekao da dovedem roditelje da se oni dogovore, mnogo je 100 i sl.. za ta dva meseca poshto niti sam dovodio roditelje (shta je ovo? " roditeljski sastanak ") niti zakazivao roditeljski dobijao sam po 40 sve dok (ne lezi vraze) bane nije dao otkaz u firmi, pocheo svoj lichni " spali sve mostove " rat i ubedjivao sve ljude da shto vishe nashkode 3 dNetu:)

mozda se i secate branimira (u 3 d. u poznat i kao branislav - poshto gazda posle 4, 5 godina ne zna njegovo ime, shta ochekivati od hoshtaplera koji je poon sebe); poznatijeg kao bane rules, uber bane, banus maximus i sl, boostovanja njegovog ega:) ah da - u nekim mIRC krugovima je poznat i kao; hrabri_mali_toster, zao_ruzan_impotentan, nadrnani_namcor i sl nadimci koji ga mnogo istinitije predstavljaju.

na kraju smo otishli kuci.. mada to nije kraj priche.. ali poshto znam koliko svi obozavaju moje predugachke postove nastavicu drugi poot (mozda).. jebote - kad se raskucam ne znam da stanem..

Poshto smo muzh i ja iz razlicitih gradova, dok smo bili josh djecko i djevojka, kad bi on doshao u moj grad spavao je kod mene.

Poshto ritko koristim naglaske i posebne znakove sasvim mi je dovoljna jedna html stranica kao izvor za kopiranje naglasaka i najcsesche korishtenih posebnih znakova.

Poshto mu nije prijalo da svira za novu vlast, odustao je od tog posla i harmoniku svirao ponekad, svojim prijateljima i boemima u kafani.

eto ga, poshto sam jucherashnji dan preskochila a on je, barem iz perspektive ovog bloga, bio mnogo zanimljiviji od danashnjeg, onda cu izlistat jucherashnje smeche danashnju bocu vode (1 l, jer sam ju cugala proteklih par dana:) i omot napolitanki (dvostruke; jucherashnja vechera, da ne budu uvijek domachice, ali netko ih je predugo pustio da se peku jer su ful zgorene): tako, jucher je po mnogochemu bio revolucinoran dan za mene - shishala sam se i bila u shoppingu. te dvije aktivnosti inache su meni mnogo omrazene i pokushavam ih izbjegavati, al kad je kriza je kriza. tako da je u smechu (al ne u mojem nego onom u frizerskom) zavrshilo mnogo mnogo moje kose. bash se kontam, ovo mi je mozda trechi put u zivotu da sam bash ful ful zadovoljna s frizurom, zato se niti ne volim shishat. sad je proshlo, mislim, jedno 2 mjeseca od zadnjeg shishanja, a najduze sam izdrzala (doslovno, jer su prigovori mojih bliznjih bili nepodnoshljivi:) godinu dana bez frizera. koja ushteda, a:) to je kad sam bila na 0.07 (bond, jasna bond:) oshishana, to mi je bilo nevjerojatno osvjezenje u zivotu. i uvijek tako kad se oshisham si razmishljam o tom odnosu onog shto smo vani i onog shto smo unutra, jerbo, ja sam uvijek ista osoba. mislim, to mi je sve smijeshno i meni samoj, kad jedan dan (prekjucher npr.) izgledam kao mala klinkica, mamino dijete a vech slijedechi (kao danas) kao neka samosvjesna odrasla blabla-da-si-ne-laskam cura... da, nechu vishe o tome, al recimo samo da to na shto lichish ipak uvjetuje to shto durgi misle o tome. ma to svi znamo, a ja to znam i iz onih pogleda koji su bili upzchivani chelavoj meni. ali, tad sam josh bila u puli, zg je ipak, u nekim dijelovima, urabaniji:) mislim, talo glupe predrasude ili kako-da-to-nazovem. a mozda opet postoji neki vanjski izgled koji najbolje odrazava nas kao takve. ma bulaznim, bulaznim... onda, kupila sam si, jerbo idem u portugal, mali portugalski phrase book, u profilu, a kako je pocheo sajam, dobila sam i onaj popust od 25 %, a u smechu je zavrshio rachun na kojem je to sve bilo izlistano. malo mi djeluje prazno taj MEGAstore, josh mi fali onaj domachi dooh, kakav booksa ima, ali, bude (fuj, fuj:) se razvio. i 2 rachuna isto iz 2 duchana u kojima sam kupila 2 majice za ljeto sve ono shto bude zakacheno kad kupite neku novu robu, one markice i to, sa uputama za pranje (meni uvijek mistichne:). stvarno vishe nisam imala shta bacit na sebe, pa sam skupila cimericu frendicu da me prate u shopping. uvijek me ubije ta sloboda izbora zbog koje smo nekada ishli u trst/ili mozda zbog cijena? hmm /, ono, ja tako neodluchna kakva jesam umrem svaki put, i zato mrzim ich u shopping... dajte mi 3 majice da biram i ja sretna:) jus kiddin, znam da sam ja tu sama smotana i da se prema tome odnosim kao da je to sad ne-znam-kakav-dogadjaj kupit majicu, ali ja opchenito ne znam shta hocu pa bih ja sve. a sad si moram josh i gachica i charapa i kupachi novi kupit (sva srecha da inzistiram na donjem dijelu u obliku hlachica jerbo bi inahce umrla). aaaaa i nije mi neki gusht da roba sve skupa, ono, jednostavno nemam zivaca i stalno se mislim kako sam tako potrosheno vrijeme mogla nekako pametnije iskoristit.

ALI oni ne znaju da mi se po toj knjizi prolila voda (josh proshlog ljeta, i to taman pred ispit) pa su se sve stranice fino zaljepile i knjiga je sad tvrda ko kamen dakle (ne dolazi mi sad onaj latinski izraz) neupotrebljiva. inache bi ju ja, bez brige, preprodala. a bacila sam ju tek sad jer sam ju furala na predavanja ko fol da vidi profa da ja imam " potrebne materijale za rad ". bacila sam i posudicu od alu folije u kojoj su mi bile spremljene mahune tj. danashnji ruchak koji su mi starci jucher spremili. ne znam uopche niti dal menze rade al sad imam zaliha za josh par dana a vocha za najmanje mjesec. uglavnom, jela sam na divljachki, iz te posude, nije mi se ni dalo podgrijavat ni to ni meso, ni stavljat na tanjur, jedino sam vilicu uprljala. e, moja ljenosti (toliko sam lijena da mi se nije dalo ni stavljat ovo jedno slovo u prethodnoj rijechi:) i za kraj, poshto iz objektivnih razloga ne mogu doch do eko facta, evo jedna... zanimljivost:)

evo, slusham neki housich, pokushavam se drzat uspravno i ispisat todays blog. veliko chishchenje se nastavilo.... bacila sam upravo sad jednu daaavnu daaavnu uspomenu. poklon iz kinder jaja, al onog velikog, uskrshnjeg, kad mi je josh bilo negdje 14 ak godina. momchad od juventusa, iz 98/99 ja mislim, onako od kartona za slozit... uglavnom, jaje je bilo tematsko, veliko, bash od juventusa tako da je tata igrao na sigurno kad mi je to kupio. tad sam bila u opaki fan fazi koja me danas, eto, proshla... od svih slikanih igracha prepoznala sam samo par nezaboravnih, tipo davidsa, zidanea ili trezegueta (popularno zvani d squirell). i par lastika za kosu istroshenih koji mi trenutno vishe ne trebaju. kako mi je gusht imat ovakvu frizuru. za neupuchene, tj. za sve-imam neki friz za koji me vechina ljudi pita dal sam se sama oshishala al oni koji se kuze vide da je to djelo proficha:) uglavnom, kosa mi, pogotovo na moru, poludi i pochne se ful kovrchat, i poshto je polu kratka polu duga... ma shta ja to pishem, mrzim kad ljudi prichaju o frizurama i o tome shta su jeli za ruchak. d. o. s. t. a. bacila sam par svijecha koje su bile zakopane duboko duboko a chuvane dugi dugi niz godina a da ni sama ne znam zashto. one obichne, bijele, ne zapaljene. bit ce da sam ih mazla iz nekog restorana ili nekom na kampiranju, tako neki djir. inache sam ovisna o maznjavanju tako beznachajnih stvari... da me kao podsjete na bash taj izlazak i bash te ljude i bash to pijanstvo. imam tako doma shtipaljki, komada biljaka, chasha, hvataljki za led... ma jao. bacila sam i jedan stari labello (bash origigi) zeleni od kamilice kojeg sam pronashla bash sad dok sam trazila neku kremu za brata kojeg je ugrizla osa.. ubola mislim:) i boarding pass za neke od aviona kojima sam letila sad za portugal. neke sam sachuvala da se jednom kad budem svjetski putnik sjetim i tog putovanja:) jus kiddin. i s torbe sam bacila ono shto zalijepe na aerodromu nakon shto ju izvazu i kad ju poshalju u neka druga prostranstva. i uvijek me paranoja da mi torba neche stich do final destinationa, jer sam ja presjedala a torba je letila dalje bez da ju dizem a morala sam ju chekirat ne znam zashto na onom out of size ulazu ko da surf ili bubnjeve furam.

/ red snapper/jao koji dan... bacila sam danas mnoge stvari pretpostavljam ali eto samo nekih, as usual... par plastichnih chasha iz kojih sam popila 4 soka od vishnje na mojem " radnom mjestu " chiji je opis as follows: pushtanje muzike... tako pa poshto nema borovnice ni ribizla pijem the next best thing. a inache kad god se osjecham malaksalo (haha, koja rijech:) si drmnem jedan onaj pago veliki od ribizla, i onda sam ko nova omot od moto keksa koje imaju ulogu moje vechere for tonite. nisam ih sve dovrshila, chak ni uz svesrdnu pomoch prijatelja:) ok su mi tu moto keksi, josh da si nabace neki opakiji dizajn-rasturali bi. nisu napolitanke, ali niti to zele niti to mogu biti:) vrechice od chaja - upotrebljene - jedna neki tropic fruits a druga blueberry iliti borovnica obje u produkciji podravke. da, pitam se dal cu kad odrastem pochet brijat na te chajne mjeshavine i spike, bash one prave koje su mi zasad pre neukusne i pre jake, a u kojima npr. moji roditelji gushtaju.

" Dok " kazem, " imamo problem. u stvari vishe od problema. ako im ne damo pet hiljada dolara, necemo otici odavde " " zajebi sve " slaze se Dok bez oklevanja. " dacemo im sve shto imamo " Pako, nash rachunovodja, pruza mi dve hiljade dolara, sve shto imamo u keshu, poshto smo namerno odluchili da ne prodajemo suvenire na koncertu. nudim ih nashem " prijatelju ", nadajuci se da je dovoljno. chini se da je u redu. krokodilski osmeh mu se vraca na lice, a ja konachno odahnem. deset minuta kasnije smo na sigurnom u svom avionu, ostavljamo beograd iza sebe. nikad nisam video da se toliko pica popije u prvih pola sata leta. nekoliko meseci kasnije u njujorku, gledamo vesti u hotelu, kad se, na nashe ogromno iznenadjenje, na ekranu pojavljuje nash nasmesheni prijatelj - iznudjivach. otkrivamo da je to Arkan, vodja ozloglashene srpske dobrovoljachke paravojne formacije zvane " Tigrovi ". za polovinu svojih sunarodnika on je nacionalni heroj, za ostale je ratni zlochinac, umeshan u masakre na boshnjacima i hrvatima, zbog kojih je optuzen u Hagu. shto god da je istina, vishestruko je povezan s mafijom i osudjivan za pljachke banaka u nemachkoj, belgiji i holandiji. a sad je mrtav, nepoznati napadachi izreshetali su ga kishom metaka u istom hotelu u kom sam za vecherom uzivao u njegovom drushtvu.

A Vama mogu predloziti da, poshto forsirate besplatno reklamiranje vashih fratara isceljitelja, koji prkose nauci, da iznad " Vecernji list " napishete: " Podlistak Glasa Koncila "

Poshto su oni znaKowi ' 50 % snizheNje ' jaaaaKo upadLjiwi

Prvo ono loshije.. nisam nashao nijedan net kaffe..:) A trebao mi je poshto sam izgleda postao ovisan.. ah da.. i neuro mi je sms-ovao da obavezno pogledam coyot ov blog..

Jedna od najunosnijih investicija bio je prelazak Roberta Prosinechkog iz Dinama u Crvenu Zvezdu, poshto su ga u Dinamu proglasili " ne talentovanim ".

A poshto ne iskomentira nieden del od nea ochigledno e deka nema vrska za sto pishuva tuku ednostavno trese gluposti po inercija.