Tako su se pojavile jeresi, među hrišćanima su počele da se javljaju nesuglasice, podele i raskoli, čega nije smelo biti u jedinstvenoj Crkvi koju je osnovao Hristos Spasitelj, budući da On nikako nije osnovao mnoštvo raznih crkava i ispovesti, nego samo jednu Crkvu i jer se u Svojoj prvosvešteničkoj molitvi Sam molio Bogu Ocu za očuvanje toga jedinstva zauvek.. da svi jedno budu, kao Ti, Oče, što si u meni i Ja u Tebi, da i oni budu u Nama jedno budu. (Jn. 17,21).

Osoba dolazi u crkvu da svoje grehe ispovdi i da primi Sveto Prićešče... Post prolazi i osoba nastavlja sa svojim ustaljenim načinom života do sledećeg posta, ispovesti i prićešča.

Pre ispovesti treba da se prisetimo za šta nas obično krive ljudi koji žive zajedno sa nama, naši bližnji: često su njihova okrivljavanja, prekori i napadi opravdani.

Pre ispovesti treba da zatražimo oproštaj od svih pred kim se osećamo krivim da bismo Svetoj Tajni pristupili mirne savesti.

Pa čak i ako nema ovog osećanja olakšanja i preporoda, treba imati snage za povratak ispovesti, svoju dušu u potpunosti treba očistiti od nečistote, treba hrabro izbaciti sve nakaznosti, sve gadosti, bez prikrivanja, bez ukrašavanja, očistiti je od skvrnote i prljavštine.

Čime objasniti našu bezosećajnost na ispovesti, našu umišljenost, ako ne kamenom bezosećajnošću, mrtvilom, smrću duše i srca?

Čovek treba da se ispoveda što je moguće češće, pauze između ispovesti treba da budu ispunjene duhovnom borbom i naporima, koji će se učvršćivati pripremama za prethodnu ispovest i pripremom za sledeću.

Bog se može dotaći našeg srca i u toku same ispovesti, jer sama ispovest, samo glasno izgovaranje svojih greha mogu da omekšaju naše srce, da izoštre duhovni vid, da prodube osećanje pokajanja.

Na ispovesti ne treba očekivati pitanja, čovek sam treba da uloži napor, jer je ispovest podvig i samoprinuda.

Prilično je teško, ali je neophodno na ispovesti izbeći sablazan samoopravdavanja, odreći se pokušaja da se duhovniku objasne " olakšavajuće okolnosti ", odreći se izgovaranja drugima koji su nas, navodno, naveli na greh.

Međutim, može se dogoditi da osoba ne nađe u svojoj duši olakšanje čak i onda kada su svi uslovi ispovesti zadovoljeni, tj. čak i onda kada se dobio oproštaj od sveštenika koji je koristio Epitrahilj, Molitvenik, Krst i Jevanđelje.

Uobičajen način ispovesti, na koji se ljudi najlakše odlučuju jeste ispovest tipa pitanje-odgovor.

Po pravilu, oni se nikada istinski ne ispovedaju, biraju one crkve gde se vrše opšte ispovesti, to jest, gde je dovoljno ne rekavši ništa, prikloniti glavu pod epitrahilj i zatim sa osećanjem izvršene dužnosti ići prema Svetoj čaši.

Što više revnosnijeg posta, molitve, pokajanja i ispovesti i Gospod će sačuvati decu.

Spomenica sastavljena od strane nepoznatih priređivača sadrži obilje raznorodnog materijala: sećanja, pisma, ispovesti, priče, napise, skice, isečke.

Pokajanje s kojim se spaja tajna ispovesti utvrđuje se na ovim rečima Pisma: Kome otpustite grehe, otpustiće im se, a kome zadržite, za držaće se (Jn 20:23); isto tako: Ako se ne pokajete, svi ćete izginuti (Lk 13:3).

E, pa neka im moj brod ako će njime spasiti deficit, izjavio je u ispovesti novinarki Jutarnjeg lista Željko Mitrović, vlasnik Pink internešnel grupe Svako leto Željko Mitrović brodom bi doplovio do Hvara, nekad s društvom, a nekad s porodicom.

Ne stidite se suza na ispovesti.

Onaj ko pristupa Svetoj Tajni Ispovesti kod duhovnika ne treba da donese spisak grehova, već osećanje pokajanja, ne detaljno prepričavanje svog grešnog života, već skrušeno srce.

Suze su naročito korisne na ispovesti.

Naša bezosećajnost na ispovesti najčešće ima koren u nedostatku straha Božjeg u nama.

Po navici ustajem u 5.30 ujutru, bez obzira na to kada legnem - ispričao je u ispovesti za " Blic ".

Pa i ovo je jedna od takvih ispovesti.

Međutim, ispovest se ne svodi samo na vršenje Svete TAjne Ispovesti.

Druga verzija navedena je u " prepisu " stenograma razgovora Tito-Kopinič, na Vangi 1979. U " posljednjoj ispovesti " o Krajačiću i atentatu Tito, naime, kaže: " Za Krajačića sam znao još od 1935. kada sam mu pisao karakteristiku za prijem u NKVD.

On bi povremeno dolazio u Beograd i u stanu neke od svoje duhovne dece obavljao bi ispovesti u roku od jednog ili dva dana.

On je svoj duhovnički legitimitet crpio iz podrške episkopa Artemija, dok je ispovesti zabludele dece uredno snimao i arhivirao.

Prisetimo se, kod ispovesti preobraženika, svejedno Sv. Avgustina ili Mol Flanders, greh je spoznat i pokajan a cilj ispovedne reminescencije je pedagoški: upoznavanje sa moralnim padom i kriminalnim pogreškama treba da poduči neiskusne i nezrele, dok prikazivanje posledica treba da odvrati i opomene sve potencijalne počinioce.

U iscrpnoj ispovesti Dora Risteska tvrdi da je njen šest godina mlađi brat predosetio svoju smrt:

Ova osetljivost se ne sme prigušivati, naprotiv, treba je istančavati i razvijati kroz česte ispovesti i svakodnevna ispitivanja svoje savesti.