Od toga razdvajanja počela se za pomus upotrebljavati izvedenica od iste osnove na - úko, jabuko, što je podrazumijevalo drvo.

Srđane, jabuko urednikova, tako si fino ovo napisao i opremio da praktički nisam imao posla, a time ni povoda da spomenem svoje dično ime i odgovornu funkciju.

Maloj dici od dragosti reče se dragosti moja, lipo moje, dušo moja, srce moje, lipoto moja, zlato moje, janje moje, jabuko moja, čune, reso i. t. d.

Publika je, dakako, s najvećim oduševljenjem pozdravila prve točke programa, nastup mlađe i starije dječje skupine (voditeljice Ivana Drčelić i Mirjam Ćorluka) koje su izvele dječje igre brodskog Posavlja " Mi smo seke bosonoge " te dječje plesove brodskog Posavlja " Oj, jabuko zeleniko ".

Koliko je Kupusoviću bilo stalo prenijeti osnovne ideje Selimovićeva romana, a koliko dodanim usklicima nalik »Jabuko moja« napraviti poluvjernu rekonstrukciju sarajevske mahale 17. stoljeća, ili možda ipak kasabe, čita li se ispravno ono što je u Tvrđavi napisano?

Da ti Antiša reče, Mirando, jabuko zelena

E moja jabuko, ne prolazi to u EU

E moj Milane jabuko sa grane..

Osluhni bruj orgulja vjetra koji zaista umije saznati sve sastaviti daleku sliku o tebi jabuko a zapravo ti nosi otpale latice sječanja čak i miriše jutros po tvom budučem plodu kao i stablo moje majke čije korijenje crpi život to brdo patnje koje se žedno pripija uz zemlju tek toliko da budem vičen na ovome svijetu Ali, što če mi iznenadna svijetlost kada se još nisam rodio i ne znam hoču li dodirnuti tu zemlju po kojoj je i On hodeči usred žege popio smrt

Jabuko, a da je bilo ne picavat sa satova knjizevnosti moze bit bi i ti znao napisati nesto bez da izvrijedjas svakoga tko ne djeli tvoje stavove (zamalo sam napisao misljenje ali ti to nemas niti imas cime proizvesti).

Civilizacija nam je, istina, donijela neke pristojne običaje, pa su i na Sanaderovu svečanom ispraćaju narikače u suzama ljubile lakirani lijes i očajno zapomagale: Kuku, Ivo, jabuko naša, šta ćemo jadni bez tebe, ali bila je to tek prazna forma, lažljiva predstava, nikoga uistinu više nije bilo briga ni za njega ni za njegovu tobože neprocjenjivu političku ostavštinu i čekao se samo zgodan trenutak da se, jedan po jedan, bezdušno smaknu njegovi štićenici, sve one nadmene neznalice iz uprava javnih poduzeća, koje su se u kadrovske stanove u glavnom gradu uselile s preporukom solinskog župnika.

Marija Matacin i Jela Mašina članice Kanice otpjevale su izvornu prečku pjesmu Jabuko rumena.

Jabuko, ne bih dugo s tobom kad se javljas ni pod tim ni pod ijednim drugim nickom, pa je ovo s moje strane kraj

Moj Milane jabuko sa grane, rodjace Bog

Na festivalu će 19. svibnja 2012. godine nastupiti: MUDROST Ema Aničić Genijalci JABUKO JABUČICE Kikići RODA Dječji zbor...

dosljedan, radi komunjare Franje, Jugoslavija je i trajala koliko je trajala a vidimo i da još traje samo je manja, s manje Srba i zove se Hrvatska na vlasti su još uvijek isti nego, jabuko, koliko svezahrvatsku ima nickova? ti to pratiš pa znaš više od 5 a manje od 10?

jabuko, ako imaš mogućnost izgradi još jednu etažu, i jednom davno sam pročitala u zakonu o gradnji ili mi je pak neko rekao da ako oni tebe sabotiraju iz nižih pobuda, mogli bi odgovarat sudu.znam da ti nije u interesu sudit se još i zbog toga ali bi im to valjalo pokeljit pod nos da se malo zamisle. pokušaću naći link ili nešto. jesi sigurna da te koče samo oni?

a HNS-ov Vlahušić sa SDP-om koalira sa JAMBOM na Županijskoj listi i to pametnom sve je jasno a kune se u poštenje mali Milan, sve za vlast pa taman i sa kriminalcima i ratnim profiterima, e moj Milane jabuko sa grane koja će brzo pasti i istr....

e pa moram napisat nešto i za mog antu..... ajme srečko ja idem tebi, a ti meni, a možda se i sretnemo negdi, pa si misliš vauuuuu koji dobar komad kad ono tvoja ane.... želim ti jedan lijep dan sa puno " mene " u mislima tvojim...... a da ti meni kupiš neku tamburicu..... a ne, ne ti ćeš meni " ono drugo " pa da se slomimo u tili čas...... željo moja.... ljubim te... moja zlatna jabuko.... (ana 12.10.2007., 10:01:10)

Predstavljanje knjige glazbeno je popratila Udruga žena Luzor iz Preka s dvije starinske pjesme Jabuko rumena i Selo Preko.

Oj Tuđmane jabuko sa grane, Hrvatskoj si izliječio rane.

Ženska klapa Armorin izvela je pjesme " Golubice bila ", " Sokole moj " i " Jabuko rumena ".

Dobro jutro svima koliko vas ima.. Jutro je svježe.. Dalmacija se naježurila.. A, ja kad ne pričam onda fotkice nižem.. Svoje ili biram.. Tako i jutros pokucah u dvore sugrađanke moje.. Odobrenje mi je davno dala.. Rekla mi je: Uzmi.što ti se svidi, jabuko moja

Zvali smo ga od milja Ofi, a on bi nam uzvraćao - jabuko moja

jabuko sa grane. pa kajjeovo? udrile vrućine. lupila benza. ma kaj. ja bi tu benzu digla na sto kuna, kaj sto, na dvesto mamu im bezobraznu. jučer idem natovarena ko mazga iz dućana, furam krumpir, mleko, šećer, jaja, sir, vrhnje, jagode, šlag i tisuću inih svežderućih pizdarija i kaj me dočeka na zagrebačkoj, kaj. no, ono kaj i uvek. za one neupućene, to je jedna zagrebačka lokacija koja vodi iz ilice i auti se u nju slevaju s leve i desne strane. ono malo zelenog na semaforu traje kolko i penzija na šaltru elektre, al ni to nam ne daju. istovremeno kad mi nategljeni krenemo peške i s leve i s desne krenu i oni, pizda im materina nadrkana. pa znam da je vruće, al fakat bi trebalo ak ne pol a ono većinu isključiti ne sam iz prometa neg i iz grada. nek ideju kopati amfore ili plesti mreže pri ribaru starom jeboimjapasmater primitivnu, nasilnu drkadžijsku. i di su plavci, kaj opet na inki ili ššššššššššššvepsu, matereimminimalnorepresivne a maksimalnodepresivne. isto mi je kad sam i u autu i hoću se prestrojiti na jedinu traku koja me vodi doma. neš majci. prije bi ti krv pustili nego te pustili mater im nek lijane polažu iz prve. i onda se moraš ukrcati na prvi parking, a prvi parking je billin parkin da mu pas mater kapitalističku. il su u dogovoru il fakat ovim gradom vladaju totalni primitivci. ko i danas na karlovačkoj kupe mi zelene. divljaci. koje su to brzine i jadnine, koji tipovi hlade jaja dok stišću po gasu, pa to je sve otišlo vrit. i onda povratak na vroći asfalt iz kojeg svako malo, dragi Milane, posadiše valjda radi Floraarta narančaste tulipane na kojima piše obilazak. ma obišla bi ja sve to u velikom luku al mi fali strijela. i to nebeska, to bi mi dobro došlo, nego rekoh već veselilo bi me da čuješ ne samo moju želju. ja znam da si ti svemoguć i da zasigurno već razmišljaš o tome. gledam jučer opet ponudu morskih požarišta ovog ljeta i sve si mislim, ma sigurno si i ti misliš, jer otkad si ti došo ne samo iz pogane, nego onako zasjeo ka prvi, jedini i najmiliji, nekako svi mislimo isto il se bar trudimo jel, eh, onda sigurno znaš kako ćeš to izvesti. što bi se mi zajebavali i plaćali silne novce za cestarine. i još se kupali u pišalini. nek deder suđuka mu i zasmuđene bravetine, ostavimo to za jarane ruse, čehe, mađare i škota. hajdede ti napravi nama more u zagrebu i onda smo kompletni. ako treba strine mi od bake Ljubice, najljepše žene od Tkalče do Klaićeve napravi i humanitarnu akciju. ništa lakše. tu ti je epehahaha, tekoma i telka. još dodamo dvajst uvijek spremnih inače im pojebasmo ovce i zarazismo ih hivom namah. te će i ljudi zvati, urlikati, vapiti i cičati. jošktomu dodaš i Ćirin šal, jebote belosvetski uspeh. nu, kaj veliš, kaj kaj kaj. aj snivaj... i već radim na tome... parkiram se u novoj tuškanačkoj garaži. na nivou tri sretnem školsku kolegicu. vidjevši nonšalantno mi prebačen kručiguči ručnih prek desne podlaktice upita me: a kam ideš? zamahnem zurkom jer to zaslužujem i odgovorim joj glasom koji sadrži maksimalnu koncentraciju islandskog leda: na kupanje, dušo. eto, Milane, šta da ti još velim neg da se ljetu veselim.

Šta bi ti falilo malo više sa šoferima pit na zraku, našu domaću, prepečenu, banijsku, pa da ti se vrati rumenilo u obraze i da ti malo, nako, poprsje zabridi, znaš... Joj, Nikolina, jabuko, sad si i mene zainteresirala, bogami

Velim ja, ne treba sine Miljenko, jabuko tatina, ti si tati ljep i ovakav.

Na kraju su svi jedni drugima napisali poruke koje su započele narodnim izrazom Jabuko moja

U koreografiji Oj, jabuko crveniko, inače dobri ženski zbor imao je u visini intonativnih problema, pa je na mahove bilo pjevanja s naporom na granici čistog zvučanja.

Moj Milaaaaneeeeeeee jabuko sa graaaaaneeeeeeee, davno bi oni morali u traktore da je po tvome, ustašo, ali ipak ima inteligentnih ljudi u inozemstvu i Hrvatskoj koji ti to ne budu dozvolili, možete vi opet početi klati ali poslije opet nabu dobro po vas... itd. itd.