Od biblijskih vremena na ovamo, prisutno je nastojanje antičkih Judejaca i današnjih židova da zagospodare širokim područjemsvih dvanaest antičkih izraelskih plemena.

Nisu svi neprijatelji antičkih Judejaca i modernih židovadošli na ovaj svijet s fašizmom i nacizmom.

U to vrijeme je bio u ruševinama zajedno sa Salomonovim hramom, a većina Judejaca odvedena u babilonsko sužanjstvo.

Nekoliko tisuća najsiromašnijih Judejaca ostalo je u zemlji, a nad njima je Nabukodonozor postavio Gedaliju kao guvernera da nad njima vlada i organizira njihov život.

Poslušaj, dakle, rije? i Jahvine. 4 Šaul sazva narod te ih izbroji u Telamu: bijaše ih dvije stotine tisu? a pješaka 0 deset tisu? a Judejaca). 5 Šaul do? e do amale? koga grada i postavi zasjedu u dolini potoka. 6 Potom Šaul poru? i Kenijcima: " Oti? ite i odvojite se od Amale? ana da vas ne bih istrijebio zajedno s njima, jer ste bili skloni svim Izraelcima kad su izlazili iz Egipta. " I Kenijci se odvojiše od Amale? ana. 7 Šaul potu? e Amale? ane od Havile pa sve do Šura, koji leži pred Egiptom. 8 I živa uhvati Agaga, amale? kog kralja, a sav narod zatre oštricom ma? a, izvršuju? i " herem ", kleto uništenje. 9 Ali Šaul i narod poštedješe Agaga i najbolje ovce i najbolja goveda, ugojenu stoku i jaganjce i sve što je bilo dobro.

Amerikanac Benjamin Friedman, koji je sa židovstva prešao na kršćanstvo i katoličku vjeru, dokazao je da su aškenazi-židovi (njemački židovi) podrijetlom Hazari odnosno jedna narodna skupina koja je u prvom stoljeću nakon Krista za vrijeme seobe naroda došla iz Azije i zauzela velike dijelove istočne Europe od Sjevernog do Crnog mora, i u 8. stoljeću prihvatila židovsku vjeru, te da ne postoji izravna etnička poveznica njih s antičkim Judejcima, osim u jednome, a to je činjenica kako i sami suvremeni židovski izvori navode, da se moderno rabinstvo temelji na farizejstvu iz drevne Judeje i da je ono kroz stoljeća nošeno u Talmudu koji je došao iz Babilona za vrijeme sužanjstva Judejaca.

Apostol Pavle kaže da Jevanđelje postoji u svemu svetu, da je plodonosno i da raste (Kol. 1, 56) i da u hrišćanskoj Crkvi nema Jelina ni Judejaca, obrezanja ni neobrezanja, varvarina ni Skita, roba ni slobodnjaka, nego je sve i u svemu Hristos (Kol.3, 11).

Na križ, na kojem je raspet Isus Krist, rimski namjesnik Poncije Pilat nije dao staviti natpis skraćenice na latinskom INRŽ nego INRI IESUS NAZARENUS REX IUDAEORUM (Isus Nazarećanin, vladar/kralj Judejaca).

Farizeji su samo jedna skupina u korpusu Judejaca.

Sjeverna izraelska plemena uz Galilejsko jezero bila su strogo odvojena od Judejaca na jugu, nastanjenih uz Mrtvo more.

Drugi Izaija govori već o Kiru, perzijskom vladaru kao o Jahvinu pomazaniku (Iz 45,1), koji će omogućiti povratak Judejaca u Jeruzalem.

Kralj David vladao je iz Hebrona više od sedam godina, u početku kao vazal Filistejaca i pomazan od Judejaca, dok postupno nije proširio vlast na šire područje osvajanjem Jeruzalema i ostataka Šaulovog kraljevstva.

Joab dade kralju popis naroda: Izraelaca bijaše osam stotina tisuća ratnika vičnih maču, a Judejaca pet stotina tisuća ljudi.

U tebe je, Gospodine, pravednost, a u nas stid na obrazu, kao u ovaj dan, u nas Judejaca, Jeruzalemaca, svega Izraela, blizu i daleko, u svim zemljama kuda si ih rastjerao zbog nevjernosti kojom ti se iznevjeriše.

Međutim, Baalis je poslao Jišmaela sa zadaćom da ubije Gedaliju što je ovaj i učinio, nakon čega se većina Judejaca, bojeći se osvete kralja Nabukodonozora, uputila u Egipat i primorala proroka da pođe s njima, gdje je Jeremija naposljetku i umro.

Juda Iskariotski, jedan od retkih Judejaca među Isusovom galilejskim učenicima, izdao je Isusa dakako najpre kao srebroljubac: radi novca, 30 srebrenika.

Hrišćanin ropskog kulta ne želi da vidi i da prizna da su Rimljani na zahtev Judejaca skinuli Isusovo telo sa krsta, da ga je Josip iz Arimateje preuzeo od Pilata, da je Gospod vaskrsao, da je se vazneo u Nebesa, da iz Neba odašilje moćno Svoga Duha Koji svetu Život daruje.

Tako se u spisu ' Stradanje Polikarpa episkopa Smirnskog ' govori o zanosu Judejaca da se na stadionu spali ovaj mučenik koji je pred prokonsulom Statijem odbijao da se odrekne vere u Hrista: "...

Masa je odmah sakupila drva i granja iz radionica i kupatila; a naročito se Judejci, kao što im je običaj, usrdno potrudiše u toj stvari. " (8: l) I Apostol Pavle se žali na Jevrejsku okrutnost: Od Judejaca/JoydaíMn/sam pet puta dobio četrdeset manje jedan udarac, triput sam bio šiban, jedanput zasut kamenjem,... (Korinćanima, II, 11:24 - 25) - Gledajući u Izraelu svojevrstan Božiji Obećani raj i još uvek izabrani narod (da je izabrani narod i danas, on bi danas imao i proroke i videoce), kiteći ga pravednošću zahvaljujući nekim drevnim bogougodnicima u njemu, zaslepljeni američki protestanski fundamentalisti izdašno podržavaju zlo zvano Izrael

Ezra (hebr. pomoć) Ime hebrejskog svećenika iz 5. st. prije nove ere koji je po Bibliji doveo skupinu Judejaca iz babilonskog sužanjstva natrag u Jeruzalem.

I posedaše onde stražareći uz Njega. 13. A nad njim je bio i natpis na grčkom, i latinskim, i jevrejskim slovima: »Ovo je kralj judejski.« 14. Ovaj natpis pak pročitaše mnogi od Judejaca, jer mesto gde je Isus raspet beše blizu Grada, a ovo bi zapisano na jevrejskom, i grčkom, i latinskom.

I Klementov savremenik i kritičar hrišćanstva, filosof Kels, u svojoj ' Istinitoj reči ', ' Istinskom razumevanju ' (Al th s logos, 178. g.) prenosi prigovor Judejaca Isusovim učenicima da su svoje izveštaje izmišljali: »/ No/ni lažima niste mogli svoje izmišljotine verodostojno zakriti.« (Contra Celsum, II, 26).

Hrišćanski pisac Sulpikije Sever (Sulpicius Severus, oko 400. g.) u svojoj ' Hronici ', pozivajući se na Takita, iznosi da su Rimljanima, osvajajući Jerusalim, držali da je Hram Jerusalimski, značajan i za održavanje hrišćanskog kulta: »Drugi pak, i sam Tit, smatrali su da je razoriti Hram u prvom redu neophodno, zato što su te dve religije, iako neprijateljske jedna drugoj, ipak iznikle iz jednoga istočnika; hrišćani su proizišli iz judejaca: ako bi se uništio koren, to bi brzo usahnulo i svo rastinje.« (II, 30, 3) Historičar Hegesip svedoči da je Jakov Pravednik, Isusov brat, mogao da ulazi u Svetinju Hrama, i da se tamo moli, što nam verovatno hoće reći da je on vršio i hramsko-sveštenu razrednu službu, koju je ranije imao i Zaharija, Jovanov otac, ili da je kao nazirski prvosveštenik imao pravo ulaska u Najsvetije Mesto Hrama

Joab dade Davidu popis naroda; Izraelaca bijaše milijun i sto tisuća ljudi vičnih maču, a Judejaca četiri stotine i sedamdeset tisuća vičnih maču. (6) Ali nije pobrojio među njima ni Levijeva ni Benjaminova plemena, jer je Joabu bila odvratna kraljeva zapovijed

»A pošto se okonša sabat, te nastupi razdanjivanje, u prvi dan sedmice pođe Marija Magdalena Grobu, noseći mirise koje je spremila.« (84:1) »I gle: istoga dana/= u nedelju/dvojica od ovih/učenika/iđahu u selo Emaus,...« (85:1) »Istoga dana, u vreme žrtvovanja u Hramu, pojavi se među trgovcima stokom i pticama Jedan odeven u belu odeždu, blistav kao svetlost,...« (86:1) »Onoga pak istoga dana uveče, prvoga dana sedmice, kada su bila zatvorena vrata gde se učenici okupiše, zbog straha od Judejaca, dođe Isus i stade na sredinu,...« (87:1) »I posle sedam dana opet behu Njegovi učenici u onoj Gornjoj odaji,...« (88:1) Učenicima okupljenim u nedeljni dan za žrtvenom trpezom, Gospod Svetlosti daje uredbe za organizovanje života u izrastajućem Kraljevstvu Duha (91:1). Sedam dana posle Vaznesenja, u nedeljni dan, Duh Obilja se moćno izliva na sveto Bratstvo (95:5, 96:8)

Tada mnogi od Judejaca koji dođoše Mariji i videše ove stvari koje Isus učini, poverovaše u Njega.

Rimski patrijarh Silvester (314. - 335. g.) piše o subotnjem postu (žalosti) na Zapadu i nedeljnom prazniku radosti: »Ako svaka nedelja treba da se radosno svetkuje od strane svih hrišćana u znak sećanja na Vaskrsenje, svaka subota treba da se proživi u znak sećanja na sahranu i prokletstvo judejaca.

On je odrastao, pitajte njega; on će govoriti sam za sebe.« 7. Ove reči izustiše njegovi roditelji, pošto se bojahu ovih Judejaca; jer Judejci se već behu dogovorili, da ako Ga neko prizna za Hrista/Mesiju, bude isključen iz Sinagoge.

Dakle, rimokatolički tridentski kanon (46 spisa) iz 1546. uključuje i naslove kojih uopšte nema u protestanskom zborniku: ' Tobija ', ' Judita ', ' Knjiga Mudrosti ', ' Ben Sira ', ' Baruh ', ' Prva ' i ' Druga o Makabejcima ', ' Jeremijina poslanica ', te odlomke ' Mordehajev san ', ' Ahasverov ukaz protiv Judejaca ', ' Mordehajeva i Esterina molitva ', ' Estera pred Ahasverom ', ' Ahasverom ukaz u korist Judejaca ', ' Dodatak o Purimu ', ' Mordehajev hvalospev ' i ' Belešku prevodioca ' u ' Knjizi o Esteri '; te ' Azarjinu molitvu ', ' Suzanu ' i ' Istoriju zmaja ' u ' Danielovoj knjizi ' koja je pretrpela brojne interkalacije i prerade

1. Onoga pak istoga dana uveče, prvoga dana sedmice, dok su bila zatvorena vratâ gde se učenici okupiše, zbog straha od Judejaca, dođe Isus i stade na sredinu, pa im reče: »Mir vama« Međutim, oni se prestraviše i pomisliše da su videli nekog duha. 2. A On im reče: »Vidite, to sam Ja, sličnog kakvog ste gledali nekada.