Podigni ga, ne boj se, reci judejskim gradovima: Evo Boga vašega Gle, Gospod Jahve dolazi u moći, mišicom svojom vlada

Jeremija ovdje komparira nepravednog kralja Jojakima s njegovim ocem Jošijom, zadnjim pravednim Judejskim kraljem.

To pitanje postavljeno je zato što se i u judejskim školama raspravljalo o tome da se složi neki pois sviz zapovijedi po važnosti.

Tako nakon smrti sv. Stjepana kršćani su se raspršili po judejskim i samarijskim krajevima šireći radosnu vijest spasenja.

Svi se osim apostola raspršiše po krajevima judejskim i samarijskim.

On je »glasnik radosne vijesti« (r. 9), koji treba podići glas bez straha i svim judejskim gradovima najaviti Božji povra tak: »Evo Boga vašega« Jeruzalem, kao središte Judeje i središte pokrajine u koju se Židovi imaju vratiti, postaje prvi glasnik spasenja.

To što je u Betlehemu započelo bilo bi beznačajno bez spasonosnih zbivanja na galilejskim i judejskim putovima.

Nakon početaka u Jeruzalemu (1, 1 - 8, 3), on koristi Stjepanovo mučeništvo i progon kršćana, što je uslijedio kao motiv daljnjega širenja radosne vijesti u Judeji i Samariji (8, 4 - 12, 25), jer »svi se osim apostola raspršiše o krajevima judejskim i samarijskim« (8, 1).

U toku kristijanizacije zbog nemogućnosti iskorijenjenja, pisanicu zajedno sa staro judejskim ovnićem priključeno elementima kršćanskog Uskrsa.

Svim je judejskim gradovima, svakomu napose, zapovjedio da prinose žrtve.

I u susjednim judejskim gradovima podigoše žrtvenike.

Jr 26 1 U početku kraljevanja Jojakima, sina Jošijina, kralja Judina, dođe mi riječ Jahvina. 2 Ovako govori Jahve: " Stani u predvorju Doma Jahvina i svim gradovima judejskim koji dolaze da se poklone u Domu Jahvinu naviještaj sve riječi koje sam ti zapovjedio da im kažeš.

U svojoj ' Historiji ' Dion Kasije iznosi da su Flavije Klement i Domitila bili optuženi za ' ateizam ' (égkl ma atheóte tos), zajedno s mnogima drugima koji su se priklonili ' judejskim ' kultovima, odnosno hrišćanstvu (LXVII, 14).

Koja krivica počiva na judejskim prvosveštenicima koji su nahuškali narod na Isusa i želeli da se otarase opasnog protivnika proglašavajući Ga prevratnikom, bundžijom i samozvanim judejskim kraljem? Judejsku masu su izmanipulisali sveštenici i pravobranioci, uglednici, a njih opet mračne snage,...

Treće godine kraljevanja Hošee, sina Elina, u Izraelu, postao je judejskim kraljem Ezekija, sin Ahazov.

Tiha noć nad malenim judejskim seocem Betlehemom.

Činilo mu se logičnije da se u judejskim brdima dogodila romansa

A posle svih javi se i meni kao nedonoščetu.« (Korinćanima, I, 15:3 - 7) Kada govori o javljanju Dvanaestorici, a ne Jedanaestorici, kako to čini Luka (24:33) ili Matej (28:16), Pavle donosi ukaz saglasno Q-Evanđelju (jer Juda Iskariotski nije ni bio apostol); međutim kada iz liste svedoka koji su videli Vaskrslog i Proslavljenog isključuje Mariju Magdalenu, (Pseudo) Pavle pokazuje svoje robovanje judejskim normama koje svedočenje žene nisu uzimali kao juristički relevantno (cp.: Evanđelje po Nikodimu, 7)

U traktatu ' Sanhedrin ' Jerusalimskog Talmuda iznosi se svedočanstvo o bujanju asketskih redova i kultova, koji su se odvajali od života u kovitlavom i bučnom svetu: »Izrael nije poslan u progonstvo dok nije nastalo dvadeset i četiri sekta heretika.« (X, 29) Gemara traktat ' Bava batra ' iznosi: »Otkad je razoren drugi Hram, namnožiše se u Izraelu isposnici/perušim = ' odvojeni '/koji nisu jeli mesa i nisu pili vina.« (Fol. 60 B) Judejskim prvosveštenicima i pravozastupnicima najveći oponent su bili judeohrišćani trapljenici, galilejski nazareni, veliki protivnici krvih žrtvi i falsifikovanog ' Petoknižja ', koje su oni nazivali minejcima minim ili minin.

Daniel je odmah otišao Arjoku, kome je car zapovijedio da pobije mudrace i rekao: »Ne ubijaj mudrace babilonske, izvedi me pred cara da kažem caru šta san znači« Službenik je brzo izveo Daniela pred cara i naglasio: »Našao sam među izgnanicima judejskim čovjeka koji će kralju kazati što san znači.

Hrišćane kao ' Galilejce ' (' Dela ', 2:7) dakako treba razlikovati od borbenu sektu Galilejaca koju je u Ciporiju (Seforisu) osnovao Hizekijin sin Juda, koji je svojim zemljacima zabranio da daju dadžbine Rimljanima. (' Dela ', 5:37; ' Judejski rat ', II, 8, 1; ' Starine ', XVIII, 1, 6) Minejci su, tako, po kazivanju samog ' Talmuda ', učili da »na Nebesima postoje više Gospodstva«, čime se očigledno aludira na hrišćansko shvatanje Boštva. (' Gemara ' ' Sanhedrin ', 38 A; v.: 37 A u ' Mišni ') Po jednoj narativnoj epizodi iz traktata ' Berahot ' (' Blagoslovi ', 28 B 29 A) babilonskog ' Talmuda ', poglavar Sinedriona u Javneu, Gamliel II (umro 117. g. ne.) obratio je se judejskim učiteljima rečima: »Može li bilo ko da sastavi blagoslov protiv minejaca?« Kako Epifanije izveštava, Judejci su tri puta na dan, pošto bi završili molitve u svojim sinagogama, predavali nazorejce anatemi: »Epikatarásai ho Theós toýs NazMraíoys.« (Panarion, haer. 29, 9) U ' Tosefti ' (talmudskom ' Dopunjenju '), raspravi ' Hulin ' iznosi se judejski rigorističko-diskriminatorski stav prema Galilejcima-hrišćanima, nazarenima: »Prodavati im, no ne kupovati od njih.

Po judejskim drevnim predstavama zagrobni svet je se nazivao Šeol, i smeštao je se pod zemljom.

I takve titule ukazuju na višak čovekove ljubavi prema svetu a manjak naklonosti za Boga i Istinu, klanjanje onom zloduhu koji je hteo i Isusa da ismeje proglašavajući ga judejskim kraljem

Zašto Pseudo-Pavle govoreći pred judejskim narodom upotrebljava termin ' oci ' u duhovnom smislu: " Braćo i oci, saslušajte sada moju odbranu,... " (Dela, 22:1

Njihov jezik je nazvan judejskim (Kraljevi, II, 18:26; Letopisi, II, 32:18).

Julijan, Mitrin prvosveštenik, iznosi svoj stav o odevanju sveštenstva, koji je se poklapao sa judejskim: »Smatram da sveštenicima priliči da unutar hrama, kada činodejstvuju, nose najraskošniju odeću, a izvan svetilišta da nose običnu odeždu bez ikakvog sjaja.« (303 B; cp.: ' Dela ', 23:2 - 5) Gotovo klovnovski gestikulirajući ' hrišćanski ' propovednici obučeni u karnevalske mantije ili u briljirajuće mondenske sakoe kod nekih (neo) protestanata nametljivo liče na okrečene grobove koji su iznutra puni mrtvačkih kostiju

Ovaj je prorok bio pozvan da budi radost među siromašnim povratnicima koji su se po judejskim gradovima i naseljima teško organizirali ponovno u narod i državu

Zajedno s judejskim kraljem Jojahinom i drugim zarobljenim žiteljima Jerusalima, 597. god. se. car Nevukadnezar ga je deportovao u Babiloniju, kasnije jaku judejsku dijasporu.

Judejskim bankarima i mešetarima bilo je u interesu da se igraju krojača sudbine čovečanstva, da budu osovina koja će moći da spaja i kontroliše kako komunizam tako i imperijalni kapitalizam, da u svoje ruke drže oba pola sveta, suprostavljaju ih, iscrpljuju i onemoćale ujedinjuju pod svojom palicom.

Tako na primer apostol Petar judejskim starešinama i uglednicima odvažno ukazuje: »Bog otaca naših uskrsnu Isusa, Kojega vi ubiste obesivši na drvo hon hymeís diecheirísasthe kremásantes epí ksýloy.« (' Dela apostolska ', 5:30; v.: 10:39; ' Petar ', I, 2:24) U jednom traktatu takozvanog Jerusalimskog Talmuda iz II stoleća govori se o Isusovom pogubljenju na sličan način: »Uoči Pesaha/áäÔ/obesili su/ŐÔŐĐÜę/Ješu han-Nocrija/ŮčćŐŕÔ ŐéŮÜ/I/glasnički/poklik je bio objavljen u toku četrdeset dana: " Ješu han-Nocri će biti kamenovan, jer se bavio čarobnjaštvom, zavodio Izrael i vodio ga u otpad.