Ništa nije prostije nego izneti pred tog čoveka, koji sedi caru uz koleno i koji sve može, svoju pravednu stvar i doći do svoje »prave«; i ništa nije prirodnije nego da se carev amidža odmah zauzme za Simanovu stvar i naredi da se ona pravedno reši.

Zamišlja kako takav čovek danonoćno jurca džipom i dok nevini automobil poskakuje zbog rupa na cesti, nimalo nevina ruka spušta se na koleno mlađane devojčice.

Nemackog sam porekla i ja sam sedmo koleno na ovim prostorima, i gde danas zivim?

To ne bio soko tica siva Veće bio Svetitelj Ilija, On ne nosi tice lastavice Nego knjigu od Bogorodice, Odnese je caru na Kosovo, Spušta knjigu caru na koleno Sama knjiga caru besedila...

Čak i onog trenutka kad siđemo sa, voljom boga, dodeljene nam sablje, hvatamo je u ruku i tradicionalnim klecanjem na jedno koleno nežno je spuštamo na pod ispred sebe.

jerbo sem lepo obečal da bum natipkal o tome kak samo se ja i davorica osvetili dedi kaj naz je onak pozlal vu sneg bose onda bum pravac sat tak i napravil. bilo je prežlo več i mezec dana ot onda kak naz je deda nasanjkal a morti jož i viže ko bi to se popamtil i mi se opče nezmo mogli prisetiti ničesa kaj bi nam palo na pamet kak bi mu se lepo osvetili kaj bi naz pamtil dogot bi bili živi. i kat ti samo otjemput kaj se čovek opče nebi niti nadal meni je samo jena mala mala žaruljica prezvetlila vu glavi i mam mi je jena prava ideja sinola na pamet. i ja sem mam otbežal k davorici i velim ja njemu e davorica sat sem baž jenu pravu ideju zmizlil kak bi mu se mogli ozvetiti. a veli davorica a kak. a velim ja njemu lepo bi mogli dedi zbužiti gumije na biciklinu i kaj veliž na to. a veli davorica meni u branko to ti je prava ideja pa kak ti je to samo moglo dojti vu glavu kaj si se denez kelja najel. al nizam taj den jel kelja nek je to davorica samo tak rekel. a velim je njemu nizem. i onda se je davorica lupil po glavi onak kak pravi znaztvenik i veli on meni e saci me na jož jenu triput bolju ideju pocetil. a velim ja njemu a kakovu. a veli davorica nebumo mi njemu zbužili gumije nek mu bumo lepo šarafe na kotaču otšarafili pak da vidiž dok se zatera i dok mu kotač samo otpane. a velim ja njemu u jebate davorica pa ti si čizti mudrijaž i pol. to je prava ideja i bolje ot te nema i nemre ju nišče zmizliti ni da je se razrede z pet prehađal. i tak smo mi lepo onda prikupili kljuđe jene prave i petnajsticu tođno mizlim i da je taj za te šarafe i lepo smo pričekali dok je deda zaspal i dok nas nišče neje videl lepo smo se otšuljali kak ninđa pravi kinez i vutaj čaz smo lepo dedi otpuztili šarafe na prvome kotađu. i lepo smo se složili onak kak je bilo. i kljuđa smo pozpravili i biciklina smo prizlonili tođno onak kak je i bil. i veli meni davorica e sat branko samo treba čekati. i tak samo onda mi lepo se igrali v dvoru ot davorice i samo otjemput deda se je zbudil i zišel je z hiže vun. i tak je malko sprehodaval po dvoru sim tam al niti da bi zel biciklina i išel se malko provozati. a veli njemu davorica deda el nejdež nikam denez z biciklinom. a veli deda a kam bi ižel. i tak smo mi celi den čekali al deda niti da bi poglenul biciklina. i tak podvečer veli meni davorica je branko nikaj ot toga jerbo se deda samo za svetke vozi na biciklinu nek bumo morali čekati. i tak je prežlo jeno par dana i dožla je subota. i onda je subota prežla i dožla je nedelja. i mene je mama zbudila vjutro i lepo me je oblekla i veli ona meni je branko ajde moraž iti k meži. i tak sem je put pod noge i lepo sem po davoricu otižel. a on je veđ bil spreman. jerbo smo navek dok smo bili mali lepo skupa ižli k meži al se vu zadnje vreme davorici baž i nejde il je pijan pak ja moram iti sam. i tak smo mi lepo naztavili pežke. i polako smo hodali i spominjali se il o autičima il o pižtoljima il sliđnim stvarima vuto vreme kaj nam je bila zanimacija kat otjemput čujemo mi nešče kak zvoni za nami. a mi se okrenoli a to deda ot davorice na biciklinu. samo je prejuril kre nas kake strela nebezka il zmaj na biciklinu. al onaj pravi kaj jognja bljuje. mi smo se samo pogledali i veli meni davorica branko pa kak mu neje kotađ otpal. a velim ja njemu bogme neznam jerbo smo ga valjda preslabo odšarafili. i tak smo mi polako naztavili pežačiti i kak smo bili se bliže k cirkvi tak smo vidli pret cirkvom nekakovi komežanje i gužvu. i mi dožli malko bliže a kat tam imamo mi kaj i za videti. deda ot davorice leži kake dezka na azvaltu. a biciklin na jeni strani a kotađ tijam prek puta i na drugu stranu se otkutural. deda si je v šusu celo koleno zrabil na dezni nogi i lakta zguljil. noz mu je bil kake paradajzlin reztrežčeni a bogme si je i glavu lepo spotrl kaj se je imalo kaj za videti. suzet jozip je klečal kre njega i rekel mu je sve je uredu deda samo budite mirni i sveče biti u redu samo da vam stavimo zdeni obloge. davorica je mam dožel do dede i rekel mu je deda deda jel ti dobro. a veli žena ot boltine tižljarčevoga joj samo da nebi imal potrez mozga. a veli suzet jozip ma sve če biti u redu samo se malko razmaknite ljudi da čovek dojđe do zraka. a davorici je bogme bilo i žal kak smo tak udezili njegovoga dedu al ga meni bogmeč i neje bilo žal samo dok se setim kak sem po snegu boz bežal i przte si smrzaval. a veli suzet jozip e to da ste vidli ljudi to jož u životu nizem vidijo. kotač je samo otižao naprjed a deda je oztao u zraku i samo se je prekopitijo ko vreča prek pleči ravno i diregt pravac z nozom na azvalt. i samo je oztao ležat ko mrtaf koda da je pravi kazakder z televizije. a davorica se je skoro razplakal kak mu je bilo za dedu i samo je stalno ga zapitkaval deda deda eti dobro. a deda je samo jafkal sinek moj vmrl bum vmrl bum pak kaj sem ja bogu skrivil a i k meži sem baž nakanil iti. i onda su dedi deli malko zdene obloge tam gdi se je zguljil i začaz je i jotec ot davorice dožel z traktorom i deli su dedu na prikolicu skup i z biciklinom i kotađom i lepo ga je jotec otpeljal doma. al je i davorica žnjima otižel a ja sem moral sam popa služati i njegove bedaztoče i baž mi je bilo dozadno. al bogme neje davorica nigdar pa ni den denez rekel dedi da smo mu to mi šarafe olabaveli na biciklinu jerbo bi naz deda jož i sat negdi za plotom dočekal dok bi ižli onak malko omamljeni naranje otnekud doma i nalemal bi nas kake vrage divlje. nek deda i den denez mizli da su se sami malko po malko otpuztili il morti da mu je to nekakova božja kazna. i kaj mu nebi nešče slučajno to natrubil tak kak je bilo ja mu mam kiđmu na kolenu pretrgnem kake malome jariču. a sat pozdraf sima prijateljski i najte nikaj zameriti jerbo smo bili mali a ja sat idem spat. laku noč.

I onda je mogao doći samo dodir sa neba,, jer,, Ne znam kako,, ne znam zašto,, ne znam šta se desilo,, znam samo da sam podigao blatnjavo užareno lice iz mulja sumporom natopljenog,, ne znam kako sam pokrenuo ruke,, znam da sam usmerio pogled ka nebesima koja sam barem mislio da sam video,, sklopio sam oči na par sekundi i polako izdigao ramena,, čak je utisnuti trag mog tela ostajao za mnom, kada sam napokon kleknuo na jednu nogu podupirući se rukom o koleno ponovo sam pogledao gore i video da od neba nema još ništa da je povratak jako daleko, ali sam se pridigao, bol je i dalje bila tu, ali kao da je nekako ostajala iza mene nisam ni pokušao puzati,, starh ponovnog pada je bila užasna.. pravio sam male ali koliko toliko sigurne korake znao sam samo da ne smijem pasti,, jer ne znam dali bi više bilo povratka.

Kosovo je premjena ali i koleno koje povezuje pamtivek i današnji dan.

hejj... kak ste mi... meni je jaaaaaako dosadno, pa evo odlučih napisat novi post... nikaj mi se zanimljivo ne događa... bila ja i danas i jučer na praxy ibilo prilično naporno... gužva, a vruće, pa je šefica malo vrata otprla vrata, pa došle muhe, pa bilo sranja... al je dobro kaj sam zaradila neke pare.. 35 kn... i s ponosom objavljujem da mi šefica nije NIKAJ srala, nemreš verovati... danas sam malo zakasnila na praxu, opet mi nikaj nije rekla... skoro me je šlagiralo.. čak mi je pokazala kak ona dela velne... i bila je kolko-tolko normalna... znate kaj, očekivala sam nekaj više od današnje tekme, nije mi baš nekaj zanimljiva, 0:0 za sad, ja se nadala da budu ih naši u rit sprašili, al zgleda da nikaj s toga... istina, još tekma nije gotova, al... jučer mi frendica bila na operaciji na koleno... nekak mi fali.. neznam dal sam već pisala o tome, al navodno je moja ljubljena matejica pala razr, ili (nadam se) sam ide na popravni... vidli bumo... to bi bilo to od mene... idem se hitim pod vlak i to onaj koji bu me polako gazil... pusa: mariji, ifani, balašici (cure, već mi falite...), igoru i mini.... naravno i mojim voljenim dečkima...

Primera radi prvi Dalaj Lama je bio ucenik, cini mi se petog Karmape.Sakjapama predsedava Sakjapa i u tom slucaju funkcija se prenosi s koleno na koleno.

Zi kolena na koleno, skroz stotine i stotine let se je delala tradicija, čuvo način života, sa ta naša starina pomalo će odumrit i nestat i ta nastupajuća globalizacija će nas hip, na hip pogutat.

U jednom slučaju je Vrhovni zemaljski sud u Minhenu potvrdio krivicu golmana koji je skokom startovao ispruženom nogom na koleno protivničkog napadača iako nije imao nikakve šanse da dosegne loptu.

Istegao sam na utakakmici unutrasnji ligamenat, prvi stepen, pa mi trebaju sve vezbe koje imate da jacam koleno?

tak sem malko čistil nekoga vraga po štaglju a kat tam v jenom starom ormaru našel pračku. to sem ju slagal dok sem bil mali. davorica i ja smo znali napraviti najbolše pračke vu celome selu. ja sem z svojom mogel diregt pravac pogoditi kaj sem god štel i vrapca med joči ak je trebalo a nosila je sto metri il dvesto ovizno o tome kak sem gumiju nategnol. nevek smo iskali kaj bi našli prave rašlje i crvene gumije jerbo su te najbolše. od davorice deda je imal jenoga staroga biciklina a rekel je od davorice tata da je taj biciklin prahiztorijzki. neznam kaj to zanči al to valjda da je od pravoga železa napravljen jerbo je tak dugo dural. onda dok se je dedi jemput gumija zbušila na biciklinu i dok ju je krpal mi smo vidli da mu je šlauf od crvene gumije napravljen i veli meni davorica viž branko od te gumije da mi složimo pračku ta bi nosila pol kilometra jerbo su crvene gumije najbolše za pračku i bolje se nemreju najti na celome svetu. a velim ja davorici pa idemo dok deda nebu videl zvaditi šlaufa vun. a veli davorica pa branko jesi lud kaj me deda na kolenu pretrgne. a velim ja njemu pa nebu deda opče ni skužil jerbo se ionak na biciklinu vozi samo za svetek a dok skuži bumo rekli da mu je gumija sprla kad je tak stara bila. i veli davorica pa dobro veliš branko bumo tak rekli. i onda smo se prišuljali v štagelj dok si je deda popoldan malko prilegel i otšarafili smo kotača i zvadili gumiju vun a vnuter smo narivali nekakve crvene prnjke kaj se ne sprimeti da nema šlaufa. u to je bil pravi potes jerbo smo se pravi gumiji zapomogli. mam smo išli nove pračke slagat. a z jeni cipel od tate od davorice smo jezike zrezali jerbo on te cipeliše opče više neje ni nosil. i lepo smo to se sprivezali z onom tenkom tenkom špagom i napravili smo takve pračke kakve još svet ni nigdar ni videl. si so šteli z našemi pračkami gađati al jih nikome nesmo dali. jeden dečko je rekel da mi za moju pračku da pedeset komadi romanov o zagoru i čiki al kak god mi je to bilo lepo liztati bogme mu ju nizem dal. i jemput tak za jeno par dana dok nam je bilo preveč dozadno i nizmo znali kam bi sebom i veli davorica znaž kaj brankec mogli bi spuzati na ovaj stari orej i gađati ljude z pračkom. a taj stari orej je bil pred jenom hižom vu kojoj nišče neje živel i onda smo baž na taj orej spuzali kaj nebi bilo sumljivo. pune smo žepe nametali kamenja al sitnoga kaj nebo slučajno kome glavu razbili ak se kamen nekak z pračke osmekne. i onda smo spuzali na drevo i čekali. davorica je otišel skoro na sam vrj a ja sem malko na niže grane otišel kaj mi se nebi slučajno zvrtelo vu glavi od vizine kak i ono jemput na čerešnji dok smo bili pa sem se zbljuval davorici po glavi. i onda smo čekali. i ni prešlo ni pet minut kad eto ti ide jena baba. od blaža pilara ženina matera morti ju što i pozna. i mane meni davorica da ju bu on opalil z pračkom. i davorica nategne i nanižani i okine i diregt babu vu rit strefi. al baba nižt jerbo je valjda imala dezet potsuknjenki il dvajzt i opče nije ni ozetila jerbo davorica nije baž jako nategnol. a manem ja davorici da bum sat ju ja potegnol. i nategnem ja gumiju skoro za frtalj jače nek davorica i okinem i pravac skoro na izto mezto ju strefim. aj dok je skočila kak bezna krava pol metra vu zrak. i zajavčala kak da ju je nešče z lopatom opalil po brnjici. što me je što me je jebal vam vrak mater balavu. vikala je kake nora. jož me samo jemput pak bote vidli dok ja blažu rečem se vam przte obreže na cirkular. mi smo pokrili zube z rukami i smejali se kaj skoro da nesmo popadali z oreja. al ju više bogme i nesmo šteli gađati da stvarno blažu ne reče jerbo je taj lud i nigdar se nezna kaj mu more dojti v glavu. samo dok pe čez vulicu prikoči z traktorom vužge cirkulara i obreže nam przte a toga nam baž i ni trebalo vuto vreme. i začaz eto ti sneje badaničeve z malim jožicom. a veli davorica gle sat dok jožicu stepem. a velim ja njemu naj jožicu jerbo je još mali a veli on ma nižt mu nebo. i davorica zel najsitnežeka kamenčiča i maloga jožicu strefil v nogu. a jožica mam v plač. i drečal je kak da ga kolju i vikal mama mama oza me je fpičila oza me je v nogu. a veli sneja daj da vidim. u bogme te je stvarno kak ti je crveno pa kak ju nesem vidla. a mi smo šteli puči od smeja. davorica se je tak smejal kaj se je stepal a ja sem si mizlil sat dok opane i diregt na mene kaj se razbijemo kake ruške. i ni prešla ni minuta jerbo se je još čulo v daljini kak jožica dreči kat eto ti jendrine ciglarovoga na biciklinu. pomalko je gazil i pofučkaval nekakovu ariju. a velim ja sat dok mu prisedne pofučkavanje. a veli davorica bomo skupa opalili. i mi nategnoli a ja nanišanil pravac pod koleno. i ja opalil i davorica mam za menom. ja sem ga dobro potrefil i samo mu je noga otskočila z pedale al je davorica sfulal i pogodil guvernala a od guvernala se kamen odbil i pravac jendrini v nos. ruknol je z biciklina kak da se je helikopder zrušil kaj su ljudi sigurno pomizlili da je potrez. zdignol se je fletno kak bik dok skoči dok ga opatrneš z bičom i pravac na orej krenul a mi vidli da vrak šalu bere i bež z oreja dole. a jendrina je vikal i klel kaj bolje da i ne natipkavam tu. al nas neje mogel vloviti jerbo dok je preskočil plota mi smo več bili na za štagljom na vrtu. al je vrak jendrina sel na biciklin i pravac k davorici doma otišel i rekel njegovima kak smo ga z pračkom. davorica dok je došel doma je dobil z lačnjakom od tate kaj su mu denge oztale a i deda ga je dva put šubeknol jerbo je skužil da smo mu zeli šlaufa. ja nesem posle dva meseca išel k davorici da i mene ne zlemaju. fala bogu kaj neje jendrina i k meni doma otišel jerbo bi i ja dobil svojega boga dok bi mama podivljala. i sat sem se sega toga setil dok sem pračku našel. sat pem popoldan najti nekakovu metu il kakove flaše stare i bum nakupil kamenja i bum z pračkom probal malko gađati da vidim jer jož morem dobro pogoditi kak i prije i jer još pračka daleko nosi. pe i đekica z menom. pozdrav prijateljski.

Onda su ju operirali i deli je nekakvi šeraf u koleno.

Zanimljivo, Ivo Josipović je, valjda, još jedini čovek koji ne dovodi u pitanje pomirljivost Borisa Tadića, političara koji ga, eto, godinama preveslava, efektno rušeći jedan od temeljnih srpskih mitoloških debilizama, sintagmu lukavi Latin, pri čemu se lukavstvo, s kolena na koleno, pripisuje jedino onome koga ne možeš da izvaćariš.

Šampanjac Jedna oko druge, tu ste vas dve jedna za mene, druga za sve a ja znojim se, sebe bojim se Udara u glavu ko šampanjac njeno malo, glatko, crno koleno pusti srećo samo sam muškarac vuče me, prokleto

je lepo je vreme nemre se tu nikaj prigovoriti niti vremenu niti to se skupa. samo fala bogu kaj se je sveti ilija malko sprimiril jerbo se one njegove igrarije više opče neso dale spodnesti nek je saki den ružil z onemi svojemi kolima po nebu i oblake paral kaj je grmelo kaj jeno čudo i samo je dežđ curel i curel kaj mi ga je več bilo prek glave i prek vuv. a sad je valjda sveti ilija lepo otišel v ameriku pak malo njima tam ruži i grmi i dežđa na njih spušča. videl sem ja na televizoru. i tak sem si lepo počival denes negdi okraj poldan kat otjemput telefon. samo je zazvonel kak da nigdar neje zvonel nek taman dok sem si ja malko zadremal. mam sem se zblencnol i idem ja glet a kaj je došlo tom ludome telefonu kaj zvoni. i ja digel slušalicu a to davorica i veli on meni brankec dojdi mam kmeni da vidiž kaj sem nabavil. a velim ja njemu a kaj si nabavil davorica. a veli on no samo dojdi pak buš videl. i ja nebudi len nek sem si lepo obul cipeliše i pravac k davorici se zaputil. a dok sem došel k njemu imam ja kaj za videti. napol dvora je samo jena čudotvorina stala a davorica ju je gledel kaj da nigdar neje videl tele ni šarena vrata. a velim ja njemu o davorica pa kaj je to. a veli on meni branko pa kaj ne vidiž da smo kupili kosilicu i to novu. a velim ja njemu pa gde ste ju kupili. a veli davorica ot jenoga pajdaša ot tate al je ganc nova neje ni dvaput kosila po pet minut. mora se priznati da je kosilica bila stvarno kake nova lepa i crvena z jenim crnim motorom na benzin a ne na naftu. a velim ja davorici i davorica a el oče vužgati. a veli davorica branko pak jesi ti pobenavel pak prede kake micica. sad buž videl dok bumo probali kositi. a veli deda ot davorice jerbo se je nešt po dvoru motal i navek se spukne tam gde mu neje mesto i veli on nama je brankec si ti videl tu bedaztoču toga je baž bilo treba pri hiži. a velim ja njemu no deda a zakaj takovi spomenki. pak to je jena modernistiđka procedura koja zna dobro dojti pri jeni hiži ili bilo koji drugi ot takove fele i to je jena prava buduđnost. a veli deda no brankec naj filozoferat nek me slušaj kaj ti velim. ja sem ot mali nog do pot stare dane lepo dvora z kosom kosil pak morete i vi a ne kaj bi samo mukte kotače rivali i blejali vu plavo nebo i bemzina kurili. a veli njemu davorica no deda čkomi i idi za svojim poslom. kaj te briga kak bumo mi travu kosili. i davorica samo potegel onu špagicu i kosilica je mam kresnola kak da si ju na filmu nasnimil. il na fotoaparat. otprve. i veli meni davorica no branko sat se malko pomekni da vidiž kak to ide. al je moral malo glasneše govoriti jerbo ta kosilica bogme ruži skoro kak i motorka dok joj stisnež gaza. i tak je davorica kosil i kosil a za njim je samo jen trag ot trave ostajal. a ja sem se bogme meknol da mi papke ne odreže jerbo je spod kosilice jen nož kaj rotira utom jenom kružnom pravcu okolo na okolo i samo reže travu i hiče ju vun. a veli deda ot davorice esi ti videl branko kak to na sitno travu zreže kaj ju nemrež niti svinjami dati. i otjemput samo kosilica stala a velim ja davorici pak kaj je bilo a veli davorica je nikaj brankec bumo morali ovu gumiju meknoti kaj bu trava mogla leteti dalje po dvoru a ne kaj samo se na jenom meztu ostaje. i tak smo onda mi digli tu jenu gumiju kaj travu zastrnjiva i veli meni davorica sat ti branko primi jenu ručicu kaj kosilici gaza daje i lepo probaj kositi. i ja se prijel za kosilicu i moral sem stalno jenu ručicu držati kaj sajlu vleče jerbo da sem ju puztil mam bi kosilica stala. ja to neznam al tak je davorica rekel jerbo dok na mojemu traktoru pustiž gaza a on dalje ide a kosilica neče i to je jena velika bedaztoča. al kaj se tu more kat su tak jeni znanstveniki zmislili. al je to jena milina bila. to vam tak lepo dela dok kosite travu z kosilicom i onak povibrirava kaj je čoveku prava milina kak mu ruke streze i lepo opuzti mižiče. i ja sem tak lepo kosil jeno dva tri kruga a davorica je otišel soka donezti a deda se je samo po dvoru motal. i kak sem ja tak lepo užival kat ti samo otjemput nekaj zabrenelo pot kosilicom i nekaj puklo i zroškantalo i spod kosilice samo nekaj zletelo vun i čez ono prelo kut trava zletava i pravac utom pravcu kaj se čovek nebi stigel ni snajti i ja samo okrenol glavu kat imam kaj za videti. jen kamen bezni se samo otnekud zmogel spod kosilice i onaj bezni nož ga je samo zavrtel vkrug i vkrug i hitil ga pun šus vun i pravac dedi v koleno. ja sem samo puztil kosilicu i ona je fkrepala kak da je vodu povlekla a deda se je vrušil na travu kak da mu je nešče sekirom noge prikratil. al dok je zajafkal ja sem taman pomizlil da mi bubnjiđi spucaju bolje nek kosilica dok dela spunim gasom. davorica je samo zbežal z hiže vun i k dedi i a deda je javkal kak da su mu si pomrli moje koleno moje koleno raztrežčilo se je gotova je moja karijera gotova je karijera. davorica mu je fletno slekel lače a mama je rakiju donesla i celo mu je koleno oblejala a deda je tak dugo vriščal dok si neje malko rakije gotnol kaj doje k sebi. onda smo mu lepo zamotali koleno i rekel sem mu deda al ja te stvarno nesem štel. a deda kaj je sedel na zemlji tak je prijel jenu svoju palicu i tak me je oplel po gležnju kaj sem se zvezde videl. nesi me štel nesi me štel nek si pravac vu moje koleno naciljal i kosilicu nakormanil na kamen nemorut jen nemorucki. a veli meni davorica no kaj se staraž branko nek se je slučajno tak dogodilo sat mi spuztimo onu gumiju dole i više kameni nebuju leteli. tak je i bilo a dvora je davoica pokosil do kraja a ja sem pil soka ot jagode i slušal kak deda javče. a kaj sem mu ja kriv kat on ima jene magnete v kolenu kaj kamenje privlače i kaj se samo mota tam gde mu neje mezto. i kat je lajal protiv kosilice i zato ga je ona i zgodila z kamenom v koleno. a da je čkomel sat bi mogel i atletiku igrati z decom na vulici. pozdrav ot mene sada prijateljski i laku noč ot branka.

Stara kineska izreka kaže: kada hoćeš da nešto uradiš prvo razmisli kakve će to posledice izazvati na šesto koleno.

Čvrsto sam zažmal i Lenku za koleno zgrabil.

Sirota je mislila da ju ze intime za koleno držim, a ja sam od strava skoro tura napunil.

Ako treba, prenosiće se i s kolena na koleno.

I svi će zemnorodni uvideti jasno da Bog uzvisi Isusa, i darova Mu ime koje je veće od svakog imena, i pokloniće Mu se svako koleno onih koji su na nebu i na zemlji i pod zemljom, i svaki će jezik priznati da je Gospod Isus Hristos na slavu Boga Oca.

nekakov ludi cucek se je malo prije zaletel v naše dvorišče i pravac drito na kokoš. i dok ju je ščepal za grkljana i zdrmal mam je spuztila dušu. a đekica se je odma zalaufal na njega i zdrmal ga za šiju dvaput al požteno i poteral ga vun s dvorišča i mislim da se je taj cucek tak splažil đekice kaj mu više nigdar na pamet nebu dožlo da dela takove bedaztoče nek si bu dvaput prije toga spremislil. a rekel je suzet jozip da se je taj cucek odnekut naklatil i veđ tri dana bazduče po našoj vulici i da ga bumo morali nekak onezposobiti. i tak smo mi oztali bez jene jako lepe kokice. al barem bode zutra fini obed jerbo je rekla mama kad nas je več takova nesreča zadesila da onda bumo bar jeli kak se spada i da bu složila sosa od paradajza i krumpera i finu juhicu da bu skuvala. u kaj bu to fini obed. al dok si malo bolje razmislim dobro je kaj je cucek priklal kokoš. al mi ju je ipak žal. a jemput dok smo bili mali ja i davorica i još jeden pajdaš ratko kaj više tu ne živi jerbo se je odselil u grad smo imali tvrđavu v grmlju kaj smo si sami napravili i saki den smo bili tam. i baž nije bilo nikakvi vočki za nabrati nigdi kaj bi se najeli i bili smo jako gladni i onda je davorica rekel dečki imam jako dobru ideju a mi smo pitali a kakvu a on je rekel mogli bi staroj kateni fkrazti jajca i speči kaj si malko utažimo glad i kaj nebumo gladni a mi smo rekli more. al sam ja onda skužil jerbo dok sem bil mali nisem bil baž bedazt i rekel sem je davorica a gdi bumo spekli jajca kad nemamo ni tavu ni sol ni nižt. i bilo bi bolje da mi fkradenmo staroj kateni jenu kokoš i da ju spečemo na ražnju i onda smo se tak i dogovorili i išli. a katena je jako gluva i dogovor je pal da se bumo potiho šuljali kaj nas ne oseti i to onak po indijanski. i onda smo se zamazkirali z liščem i namazali se zblatom kaj pravi indijanci a ratko je oztal vu tvrđavi kaj nakuri jognja za speči kokoš. došuljali smo se vu dvorišče od katene jerbo smo puzali po zemlji i pravac na kokošinjec. davor je išel prvi i otjemput je skočil i zalaufal se i prijel je kokoš za krilo a kokoš je počela pothitno kokodakati kaj da ju je grom stepel i zbunila je pevca a mi opče nizmo znali da je taj pevec od gluve katene tak zločest. a njemu je bilo za kokoš i on pravac na davoricu i skočil je na njega i sega ga je v času zdrapal z kanđami a davorica je počel vikati kaj sem pomizlil da mu se mandule spopucaju branko spasi me bu me priklal lud je pevec bu me priklal kak jariča. al je to čula več i stara katena mada je bila gluva jerbo je davorica vriščal kak luđak i zišla je s hiže vun. pečela je narekati kak nora vi ste razbojniki i ste razbojniki jedni hudi pomoč ljudi pomoč milicija. a ja sem pothitno zel jenu letvu i krenul sem pomoči davorici i kak sem zamanul direkt sem pevca oplel po tikvanji kaj mu je mam bil kraj i samo se je sklonul na zemlju. al kak sem zamanul tak sem i davoricu okrznol po nogi al je on zadreknul kaj da mu je koleno puklo. i onda sem brzo zgrabil pevca i bež prek plota a davorica za menom i kak ga je noga bolela taman se je na plotu zadel na čavla i nije mogel prek a katena je zela botu od leske i jož ga je dva put tak oplela po riti kaj sem si taman pomizlil da svisne od muke jerbo je joči zdrečil kak bik bezni. al je nekak onda uzpel pobeči na svu sreču jerbo bi ga luda katena morti i dotukla. al je vikala za nami znam ja čiji ste vi ju ču vaz prijaviti na miliciju. al dok smo se vrnuli kaj je tek onda čudo bilo. ratko je zakuril jognja i nekak mu se otel spod kontrole i viže ga nije nikak mogel obuzdati nego nam je cel tvrđava zgorela i celo grmlje z njom i više onda nizmo bili baž za nižt. i samo smo rekli si po redu fala bogu samo kaj nizmo i mi zgoreli. onda sem otižel natrak do katene i hitil joj pevca vu dvorišče i pobegel kak su me noge nosile brzo. bogme sem se još mesec dana posle lecal kaj nebi dožla milicija po mene i otpeljala me v režt jer onak mali tam bogme nebi ni preživel. al nije fala bogu niko došel al to valjda jerbo smo se dobro namazkirali pa naz katena nije prepoznala nek je samo srala da zna čiji smo.pozdravljam. i kaj nebi neko slučajno kome rekel da smo to bili mi jerbo mu mam z vratom ofrknem. da se razmemo. lepi pozdrav.

Zbog Keruma i njegovih istomisljenika Tesle su nestale iz Hrvatske; U Srbiji se ne zna da nadomak Beograda, u teškim uslovima, živi devojčica koja je peto koleno slavnog naučnika

Bit će tako dok nas bude krpa jerbo to ide s kolena na koleno u puno oštarski familij.

Vse, kar je delal, čeprav je moje koleno je bila v slabem stanju in je ostal brez moči.

jas sam risto i dolazim is makedonija slucajno sam video vas portal na novine vecerni list posto imam veliki problem sa nogama operiraosam dva put ligamenti na 19 god koleno i skocen zglob kako vam da se obratim pozdrv i sve najbolje

Prva pratilja bila je dvadesetpetogodišnja Patricia Kolacio iz Orahovice, dok je druga pratilja bila šesnaestogodišnja Matea Koleno, također iz Orahovice.

- Kakvo krivo mesto, kaj ti pripovedaš pa puklo joj je koleno