bogme je sakačkoga vraga bilo ove dane. jerbo sem kukuruzu bral. i od davorice su kukuruzu brali tak da ima pozla kaj čovek nezna kaj bi sebom il bi prvo jeno išel delat il drugo. il treče. v subotu je došel ivina z beračom i letel je po mekoti kak obnoren a jasem si mizlil e sat dok se prekopiti jerbo je čudo kakova je mokrina bila a mekota je malko nagnota na jenu stranu levu. i taman dok mu je oztalo jož za dezet petnajzt minut brati kat eto ti vraga. samo je prepal berač vu blato i zagrezel. onda sem moral doma po sajlu bežati kaj sem ga zvlekel vun. privezali smo za njegovoga traktora z sajlom i veli meni ivina sat dok ti manem a ti samo stizni po gazu kaj me zvlečež. i onda mi je manol a ja stiznol kaj se je samo kadelo z traktora i nagnol sem se jož čim jakše napre kaj ga bolje povlečem. i nekak je zišel zblata jedva. dok sem dožel doma več so me čekali i davorica i njegova mama i deda kaj mi pomoreju hitati kukuruzu v koš. bil je i mižkina dožel al sem mam znal da ot njega nikakove korizti nebo jer on nigdar nikaj neče delati nek veli moja mama da dojde samo kaj bode lokal. došel je i vujec od mame i vujnica kaj nam pomoru. i tak samo kaj smo počeli hitati na elevator kat eto ti pak vraga. vujec je nekam kvragu otišel pod kož i kak je elevator hital kukuruzu tak je jena lat sfulala i opala direkt vujcu na glavu. ja sem bil žifčan kak da sem lut jerbo je se išlo samo naopak. začaz mu je to naoteklo i više neje mogel hitati kukuruzu. jož ga je i deda od davorice zajebaval da je nemorut i kak mu je mogla lat opazti na glavu jerbo se takovoga nekaj rekel je deda njemu nigdar nebi moglo dogoditi. i onda je jož mama zabila da joj je picek v rolju i sav je zagorel i se je otižlo k vragu jerbo smo jož i gladni oztali i tu subotu bom pamtil dok sem žif i na onome svetu. drugoga nemam kaj pametnoga nikaj za natipkati nek lepo se pozdravljam i idem si malko počivat. branko.

Ništa posebno zaista, a tako se razlikovao od bezlične monotone mase koja je ubijala već odavno moju izritiranu levu stranu mozga.

Moglo se naći sve i svašta kad se ima vremena, par dugih nogu da zauzmu stočić ispred kauča, levu ruku za šoljicu kafe i cigareticu a desnu za slučaj da zazvoni mobilni telefon.

Lopatu za muhe u levu, šlapu u desnu i krećem u napad.

jase jož i sat jako težko oporavljam. i se mi je nekak mutno pret jočima i kakti da mi je malko zlo v želucu ot sega toga kaj se je zadesilo fčera. ja sem taman lepo fčera jel buhtline z pekmezom kaj je moja mama spekla kat eto ti ranka k meni. i veli on meni bok brankec a kaj delaž. a velim ja njemu a kaj bi delal nek jem kolače. i veli on meni čujež nekaj bi ti štel reči. a velim ja njemu a kaj ranko. a veli ranko ja sem nakanil denez peči rakiju pak ak bi štel iti z menom kaj mi nebu dozadno. a velim ja njemu ranko pak el si ti ponorel. pak el znaž gda se peče rakija pret tri mezeca si ju trebal speči. a veli on meni no branko pa kaj ti razmež. ja sem tropa dobro zaprl v bačve i to bu sat takova rakija kaj bu i mrtve hitala z groba vun. a velim ja njemu neznam ranko kaj bit ti rekel al idem z tebom jerbo nemam kaj za delati doma. i tak sem si ja oblekel kaputa kaj mi nebo zima i čižme si obul na noge i samo kaj smo zišli z hiže vun kat eto ti davorice. taman se je pravac k meni zaputil. i veli on nama i dečki pak kam idete. a veli njemu ranko eto davorica idemo k meni v klet peč rakiju. a veli davorica ranko pak jezi ti ponorel kat jož nizi rakiju spekel. a veli njemu ranko no davorica kaj ti razmež kak se rakija peče jel idež z nami il nejdež. a veli davorica no ajt idem na jeno dve vure dok mi se jotec z koprivnice ne vrne. i tak smo mi onda lepo otižli k ranku doma i lepo smo natovarili kotla i dreva na prikolicu i jož kaj nam treba i ranko je zel jenoga bonceka i kruva kaj bumo imali kaj za jezti i mi pravac v gorice. i tak lepo dok smo dožli ranko je mam pot kotlom nakuril a ja i davorica smo naložili v peči kaj nam bode toplo. i veli nama ranko no dečki sat bumo si spili jenoga gemižta dok ne počne tropica cureti. i onda smo tak lepo pili gemižte i pomalko smo se kartali i služali smo radija i sakakove su lepe pezme pužčali domače kaj se čoveku mam srce raztopi od miline. il ja sem rođen u ravnici il potođič maleni dolinom žubori. ja dok čujem te lepe naže pezme mam si nekakovu sliku nacrtam v mozgu i vidim celu moju lepu podravinu kak svetli na suncu i dravu kak teče i to se kak ljudi suže seno i kak su oblaki plavi i kak lete nad njom kak da ju je nešče na steklu narizal. il baba ot mižkine da nema onak sfrkane przte. i tak dok smo popili sakoj jeno pet šezt gemižti veli davorica u jebate dečki pak sem se ja lepo tu zadržal moram mam doma jerbo me jotec ražčene dok dojde doma. a veli njemu ranko pak davorica jezi ti pobenavel il kaj. ti bi sat ižel doma a rakija jož neje počela ni cureti. em pričekaj malo bar kaj si malko obleznež pak pež doma. a veli davorica naj ranko biti smežen gda bu to. a veli ranko samo kaj neje no jož si malko sedni. i onda si je davorica jož malko sel i tak smo i dalje pili gemižte i kartali se šnapza. i kat ti otjemput veli ranko dečki herureka. precurela je. i mi mam zeli one male čažičke i sprobali rakiju. morem vam reči da je bogmeč bila dobra kaj se čovek nebi ni nadal i lepo je grela niz čerevo. i tak smo struzili sakoj po jeno par komadi i veli davorica no dečki ja sat moram stvarno iti doma. a veli ranko no davorica pak el ne vidiž da se je več i noč počela spužčati kam bi sat ižel kat do sat nezi otižel. a velim ja njemu no davorica dobro ti ranko veli vraga pež sat doma jotec nebu ni skužil da te nema. a veli davorica no onda dobro. i tak smo mi naztavili se i dalje kartati i veli ranko a sat dečki bumo kartali se anjca i onda ko zgubi taj mora ruknoti jenoga štampljina rakijice. i onda je tak i bilo. i kak je to sve prolazilo vreme u jenoj opužtenoj atmozveri kat ti otjemput počne nežče stražno nabijati na vrata i viče kak da je smak sveta otvaraj otvaraj. i ranko otpre njemu vrata a kat tamo deda ot davorice. i mam na davoricu navaljil. pa gde si ti nemorut jeden mam se doma nozi sat dok te jotec prime mam ti rebrica žčupa. i prijel ga za lasi i počel ga doma vleči. a ranko na dedu deda pak jezi ti pobenavel puzti dečka na miru el ne viž da mi pomaže. i kaj bu dedu smiril al je ovaj bil lut. a davorica je samo vrižčal naj me deda naj me za lazi. i veli ranko dedi no deda puzti dečka nek si bolje z nama popij malko rakije. a veli deda nikakovu rakiju mam doma. a veli ranko i pojež si malko bonceka jer smo baž nakanili iti jezt. a veli deda el kuvani boncek el pečeni. a veli ranko ma kuvani deda. a veli deda e da znaž da je pečeni ja ga nebi jel. i tak se je deda onda malko sprimiril. i veli on davorici samo se žuri jerbo moramo doma čim se najemo. i tak se je deda žuril i pomalko si je z rakijom poteraval i po pune si zube nametal. i jož mu je davorica rekel kak da je znal deda naj se žuriti jerbo bode kak dok si ribe jel. i samo kaj je to zgovoril kat ti deda samo preztal žvakati i pobledel kak krpa nadnu mora. i veli davorica dečki pak se guti. ja sem ga mam par put lupil po leđima al nikaj nek se je deda samo prijel za grkljan i neje mogel dijati. hroptal je kak janjec dok mu vrata prerežež. i ranko je mam porinul mu ruku v laloke i malko je kopal i kopal i otjemput je samo kožicu zvelek vun. ot bonceka. bila je kak pol šake dugačka i dedi je mam bilo lekže. a veli njemu davorica el viž deda kat se žuriž a nemaž zube pak nemrež skozati. samo su mu se joči bile suzne ot muke kak se je napinjal kak da je z zahoda se vrnol. onda je pozle polako jel i saki si je čaz poteraval z gemižtom i rakijom kaj si je malko želuca sprečiztil. i veli ranko e sat kad smo se najeli bumo jož jenu partiju hitili u četvoro i jož si malko poteramo. a veli deda ajt al samo jenu i mam idemo doma i da vam pokažem kak se karče. i tak smo se pomalko kartali i pili i deda je i zabil da mora iti doma. e jezmo več bili nakrezani kake majke i požteno a pogotovu ranko jerbo je on saki čaz ižel rakiju sprobavat i glet jer teče il ne. i veli ranko dedi si ti videl deda kak ti je zamalo bil kraj i kak nemrež dobro kožicu prežvakati jerbo si oztarel i si so ti zubi spocureli. a veli deda no naj ranko glupozti govoriti kaj bi ja bil star. ja jož i sat spužem navrj ove kleti vu kojoj sat sedimo a ti nesi mogel spuzati ni dok si bil dečko. a veli ranko jel ja. jel ja nebi mogel spuzati sat bute vi vidli. a mi na njega i da ga bumo zauztavili al on nikaj i da bu na klet spuzatl. a ja i davorica na njega pak jezi ti ranko ponorel kam bi puzal. a veli deda no puztite ga dečki sejeno nemre spuzati. a veli ranko ja da nebi mogel sat buž ti videl dok po čerepu prebežim. i zletel je vun z kleti i pravac se za jenu letvu prijel i nekak se othitil i spuzal na krov. i veli ranko el si ti videl deda kaj sem ja sat napravil ezi ti to videl davežnjak jen stari. a veli deda no lako je tebi na klet spuzati al na vrj nemrež sigurno. a davorica na dedu pak čkomi konj jeden stari i reči mu nek zide mam dole. a veli ranko sat buž ti videl neverovani tomo. i krenol na vrj. a mi vikali em nejdi ranko nejdi znamo mi da ti morež. i onda se je samo otjemput pozkliznol i zroškantal po čerepu i bugnol na zemlju kaj se je pol brega strezlo. kaj da je nežče vreču cemetna z krova hitil dole. mi smo brzo pribežali k njemu i reko da vidimo kaj ga je snažlo. al ranko ni a ni be. a veli davorica deda ezi sat videl kakovu si veliku glupozt napravil. ranko je capiknol dečki moji. a velim ja njemu davorica ma to nemre biti. i ja se malko približil i posluhnol kak god sem postija mogel i čujem ja kak ranko diže. i velim ja njima dečki živ je živ je jerbo diže. mam kak da mi se je razdanelo v glavi jerbo sem se bogmeč pravo ime splažil da nam ranka viže nema met živima nek da je mrtev poztal za sva vremena. i to je bilo pravo osveženje. i nikaj. mi brzo ranka prijeli pot glavu i deli ga na prikolicu i pravac selo. i čim smo dožli do prve hiže kaj ima telefona mam smo nazvali doktora i on je dojuril kak strela. deda je veđ vuto vreme nekak otšepesal do doma a davorica je zaspal jož na prikolici. doktor je ranka samo pogledal i veli on meni dečki dečki jezte lepo zaglibili. a ja velim ja njemu gozpon dokotor nezmo mi nikaj zaglibili nek smo malo rakiju pekli. a veli gozpon doktor a šta kolega vam je upao u kotel. a velim ja njemu ma ne gozpon doktor nek je opal z krova. a pitam ja njega a jer mu bu dobro. a veli doktor ma bude čim mu izpumpamo sve iz želuca a to i vas čeka ak ovak naztavite. al si ja mizlim da to i nemre biti kaj bi mu se izpumpavalo van nek si mizlim da je gozpon doktor to mene samo malko plažil kaj viže nebi nigdar pil. al ak je govoril iztinu onda je to bogmeč prava šteta za onak lepoga bonceka. mama je ižla denez v selo i čula je kak su pripovedali da se je ranku dobro nek samo da si je levu nogu ftrgel pot kolenom. i veli mama da je to prava sreča bok nek joj greje oprozti al kaj me nebu viže zajebaval. a meni je celi den tak nekak mučno v želucu kaj nikam nemrem. jerbo je sigurno onaj boncek bil i pokvaren. i samo molim boga kaj nebi i mene deli na spumpavanje jerbo ja nesem nikakova cizterna i ja bum to doktoru i rekel. i lepo idem spat.

Ti sati su prošli kao da sam se okrenula prvo na levu stranu a potom i na desnu.

U levu stranu srca dolazi krv...

Tu ga je primio pripadnik HOS-a u crnoj uniformi, koji nije imao levu ruku, i rekao mu je da ima čast da otvori ovaj zatvor.

Govorio je levom nozdrvom, govorio je sa takvim naporom kao da je levu nozdrvu podizao desnom: " I-i-i-i - - i-i, kako se brzo vozimo u Petuške, divne Petu-ške... " " I-i-i-i-i, kako je pijan dedica, dobar dedi-ca... " - Pa-a.

Mene su često izvodili u druge prostorije u noćnim časovima " Šok " i " Kobra " i oni su mi najpre odsekli deo stopala leve noge, svrdlom za drvo bušili su mi grudni koš sa prednje strane u visini desne dojke, nožem su mi na više mesta zasecali levu i desnu ušnu školjku.

Više puta vezivali su mi desnu ruku za levu nogu žicom, od čega su mi ostali ožiljci.

Mladome su takodje dali čašicu, starom, on je čašicu desnim bedrom pritisnuo na levu sisu, iz obe nozdrve su mu potekle suze...

Poštovani gospodine Meiću, posedujem mercedes benz w124 250 TD karavan iz 1988. godine i mogu reći da udobniji i po voznim karakteristikama bolji auto nisam vozio.Do pre tri meseca sa njime nisam imao problema što se tiče nekih većih zahvata na autu, međutim pošto je karavan znate da ima sistem samonivelirunga na zadnjoj osovini i on je pre tri meseca zatajio.tako što je počeo da skače po neravnom putu.Pitao sam par majstora (prijatelja) sta to može da bude, jedan kaže bombice-drugi veli amortizeri, ja ne budem lenj poslušam i jednog i drugog i zamenim bombice i amortizere (doduše kupim polovne, jer ne isplati se ulagati u tako star auto, a po gotovu što planiram da ga prodam). Međutim od tada ide nevolja, sistem je super radio nekih 3 - 4 nedelja lepo je špilovao auto, kad jedno jutro izađem da upalim mecu i primetim da mi je zadnji levi trap spušten (napominjem samo leva strana), uđem u auto upalim ga i on bez problama podigne pomoću nivelirunga levu stranu, i od tada opet počinje da neprijatno skače.Odem kod majstora koji mi je zamenio amortizere i bonbice da vidi šta je po sredi, međutim on baca loptu na neispravne bombice, ja odem kod čoveka što mi je prodao delove da mu saopštim vest a on će " majstor koji ti je menjao delove nije kvelitetno odradio posao ", (a pri tome mu ja odgovorim da me je on poslao kod njega " prijatelja " da mi zamene te delove).

Prodali bi ćaleta i kevu za cipelu levu.

pozdravljam. mislim si kak bi bilo najbolje nešt napisati o mojem vujcu od mame. trebal sam ž njim iti danas na pilanu. trupce mu one prepeljati al je on jako smešni čovek. i rekel sam mu da levu prvu gumu treba napumpati al se on baš neda krstiti i čim smo prežli prek jenoga potoka spustila je. imali smo stražne probleme. jer su trupci bili gore a se zmislite kak bi bilo natrak ih stovarivati i dok bi se guma zmenila opet ih gore nametati. hodali smo oko prikolice kak cucek oko mrtve kaše. vujec je stalno narekal kakvo mu se zlo pripetili pa sam mu rekel. nije ti se zdravo vujec tak živcirat jerbo to loše djeluje na živce. onda se je malo primiril. vidite kakve se sve bedastoče događaju u mojemu životu. zato sam i mislil da napišem to sve kaj se ljudi budeju čudili da i tak nežt postoji i sva sreča kaj je onda naižel jedan suzed od mojega kuma kaj me je na krstu držal. čovek je jako pametni nisam si to mogel ni pomisliti na tak nešt. jednostavno je taj suzed o kojemu sam vam malo prije ga spominjal kompresora zapalil na svojemu traktoru on dajca vozi. to vam je pravi traktor i prednju vuču na sva četiri kotača to mi je on rekel. samo dok zaglibi potegne jednu ručicu koja mu se nalazi kraj sica i onda zapali sva četiri kotača i prve i zadnje odjedamput pa se okreču i začas je van zblata. ili gdi več zapne jedanput je u pšenici mladi prepal jel je te godine bilo jako mokro. zapalil je komresora i napumpal je gumu za čas. rekel je da je to nekakvi specijalni ratacijoni turban koji se okreče i zrak sukče van pod velikim pritiskom. čudo jedno. začas smo bili na pilani. dalje je sve bila dečja igra.

Ovako raditi tri puta, a nakon toga grgljati usta po 1 gutljaj na desnu stranu, zatim na levu, a treći gutljaj grgljati da glava bude pravom položaju.

Ranije sam zamišljao da bebu nosim na podlaktici desne ruke, prislonjenu na levu stranu grudi, nogama ka laktu, sa glavom u šaci, ali su mi rekli da se tako ne nosi.

Da, da, da... toliko su " dobro " rešili to pitanje da je Skoplje (gde sam služio JNA) krajem 80 - tih bio jedinstven grad, a sada je jasno podeljen na levu i desnu obalu Vardara.

Hteo sam da odbranim levu ideju od takvih napada.

Toliko sam siguran da bih dao levu nogu i omiljenu majicu....

zdigel sem se vjutro kak i saki drugi den i popil sem jen kakao vruči z dve žličice šečera. i onda mi je bilo jako dozadno i mizlim si ja idem malko poglenuti kaj davorica dela jerbo ga nesem videl več ot subote. i tak ja polako zapregel svoje noge i pravac niz vulicu. i mizlim si ja sat ak davorica spi ja samo dojem k njemu v sobu i zakukuričem kak pravi pevec kaj bu davorica mam pomizlil da je več pravo jutro i onda on skoči i šubekne se z glavom pravac v jen luzter. i tak sem ja zašel v njegovo dvorišče a davorica več se bil zdigel i tak je propala moja perfekcionalna ideja. i velim ja njemu o bok davorica a kaj delaž. a veli on meni o bok brankec naj me nikaj pitati. a velim ja njemu a zakaj da te nikaj ne pitam. a veli meni davorica zato jer sem tak jaden kaj neznam kaj bi sebom. onda sem ga pital pak zakaj si jaden davorica. a veli on meni viž brankec ja se vjutro zdignem i idem pižat tu na dvor i tak ja polako pižam i nekaj sem si študeral kadli meni zapel pogled pravac na onoj lepoj beloj kokoži el vidiž brankec kak je lepa. al je stvarno bila lepa kokož kaj bi ju čovek mogel samo zamizliti vu snu. a velim ja njemu a kaj z tom kokoži davorica. a veli meni davorica malko ju bolje pogleč brankec pak buš videl. i tak ja malko bolje pogledal kad nikaj. idem ja malko bliže al vražja kokož pobegla. a velim ja davorici pa kaj je tu tebi čudno kokož kak kokož. e znal sem ja da buž ti to težko primetil kad nisi struđnjak a da ju malko bolje pogleneš videl bi ti kak se ona zvrača. malko na levo malko na dezno. i tak se ja malko bolje zagledel vu tu belu kokož kak pravi struđnjak kad ja imal kaj za videti. kokož tak hoda hoda i samo malko se zanaša prvo na levu pak onda na deznu stranu. al mora čovek biti baž pravi struđnjak kak ja i davorica kaj bi to sprimetil jerbo to nemre sašče. i velim ja davorici čujež bogme se ona zvrača. esem ti rekel brankec. a velim ja njemu čujež el ti mizliš da bi to mogla biti ona vražja ptiđja gripa. a veli davorica meni e viž brankec toga se baž bojim. a velim ja njemu pak el bi taj vrag ot te gripe kaj ju pokaživaju na televizoru mogel k nama dojti. a veli davorica eto viž brankec zgledi da je došel i to baž k nama. i to je baž jena velika bedaztoča. i kaj bumo mi sat. a meni je jena kokoš najbolja za jelo. a tek picek onak lepi pohani a pogotovo bocke. ja bi sto bocki povani mogel v šubu pojezti dok se ne razpuknem. a velim ja davorici e moj davorica to je baž jeno veliko proklectvo jerbo je piščetina prava stvar za jezti. a veli on meni to ti meni veliž branko a ja pernatu živinu obožavam jezti. a kaj bu sat ak jih nebumo mogli jezti pa kak bumo živeli. i velim ja davorici a kaj ti mizliž davorica kaj bi sat bilo najbolje z tom tak lepom kokoži napraviti. a veli davorica a kaj drugo nek ju zatuči predi nek se i druga živina zarazi. a velim ja njemu a kak ju bumo zatukli. a veli davorica nemam pojma a kaj ti mizliš. ja sem videl na televizoru kak oni njima z vratom samo ofrknu i kokož mam izpuzti dušu al to opče neje prava stvar. nek si ja mizlim da bi bilo najbolje da mi nju požteno znaričemo kaj mam krepa jerbo ja tu betežnu kokož nebum z prztima primal. a veli meni davorica viž brankec to je jena prava ideja. ti odi lepo z gornje strane a ja pem z doljnje i samo se zabežimo i ko ju stigne prvi samo ju nabaci drugome na nogu. i tak smo mi zauzeli jene svoje pozicije kak pravi nogometaži slaven belupo na televiziji i mi se zabežali i davorica je stigel kokož i samo ju je tak ritnol iz sve snage i pravac prema meni. a kokož je samo zakokodakala i ja ju lepo z nogom zaštopal i ritnol sem ju z deznom i pravac vu guvnena vrata. kokož je pak zakokodakala iz sve snage i tak je bugnola vu guvnena vrata kaj sem ja pomizlil da dezke prebije na drugu stranu. i onda je samo opala na zemlju i niti dabi se pomeknola. a velim ja davorici mora biti da je izpuztila dužu. i utom čazu eto ti pevca jerbo je čovek došel glet kaj se to z njegovima ženami događa i dok je videl kak smo mu njegvu lepu belu kokož znaritali pravac na davoricu navaljil z onim svojim beznim kljunom i štel mu joči skopati. a velim ja njemu bež davorica bež kak te noge noze i mi pobegli za plot. a veli meni davorica si ti videl tu bežtiju branko a kaj je njemu dožlo. a velim ja njemu mora biti da je i on dobil ptiđju gripu. a veli davorica em naj biti smežni branko ot gripe živina onemoča a pevec je lut i mora biti da je on dobil beznoču i to sigurno ot lisice. a velim ja davorici čujež davorica onda bi mi morali i njega znaritati i to požteno. a veli davorica esi ti pobenavel kaj naz zakolje z onim svojim ožtrim kljunom ja pret njega z golemi rukami nejdem. onda smo si lepo nasekli jene bote ot lezke i našiljili vrje i pravac na pevca navaljili. davorica ga je uzpel taman jemput ošinuti i to onak požteno kadli eto ti mame ot davorice navaljila na naz kaj da je i ona dobila jenu beznoču. i veli ona nama nemoruti jeni nemorucki strela vaz ožegla pa kaj to delate kaj delate. a veli davorica njoj mama pak el ne vidiž da je kokož dobila ptiđju gripu pak smo ju morali zatuči a pevec je dobil beznoču pak moramo i njega. a mama dok je vidla svoju lepu belu kokož kak leži bez duše pod guvnenim vratima fletno je ščupala leščenoga pruta z davoričini ruk i tak ga je oplela prek pleč kaj je zajafkal kaj da ga sto vragi kolje z železnima zubima. a on bež i pravac. i utome čazu eto ti lovca na putna vrata i veli on nama ljudi a kaj se događa el morti lisica dožla kaj tak kokoši kokodaču. a veli mama ot davorice lovec sam te je bog donesel daj mi mam pužku pužku mi daj kaj jih potučem. a ja dok sem videl da vrak šalu bere i da je mama ot davorice načistam obnorela fletno sem preskočil plota i bež doma kak me noge noze. lepo sem zaključal vrata i nikoga v nuter ne puščam pa da mi baž i milodare nosi jerbo mi je život mijo. i samo daj bože kaj nebi davorica nastradal jer ak je onaj ludi lovec dal pužku mami ot davorice kaj ga nebi slučajno streljila a to bi mogla biti prava jebada. pozdrav ot mene i ak bu kaj novoga potom pitanju ja mam natipkam. bok. branko.

Tamošnji politički vrh došao je na neobičnu ideju kako se osigurati u slučaju potapanja - kupit će zemlju na Viti Levu, najvećem otoku Fidži otočja koja se prodaje za 9,6 milijuna dolara.

Ako zapušimo levu nozdrvu, možemo smrknuti samo kroz desnu. zar nije tako?

Ok, možda je PMS, možda ustala na levu nogu.. možda neki problem.. a možda je progutala žvaku..

Svedoku su sa tim cevima polomili desnu ruku na tri mesta, levu na dva mesta u nadlaktnom predelu i ramenu kost.

Bilo je reči o tome zašto su pojedine partije na Zapadnom Balkanu, koje sebe nazivaju levim, izrazito nacionalistički orijentisane, zašto istinska levica postoji samo u alternativnim pokretima, kako su ljudi na području bivše Jugoslavije, koji su imali kakvu-takvu socijalnu državu, dozvolili da upadnu u divlji kapitalizam koji ne priznaje nikakva socijalna prava, zašto se današnje balkanske političke elite rugaju samoupravljanju, zašto se u vreme socijalne krize ljudi okreću desnici, a ne levici, kako nacionalne države na Balkanu služe neoliberalnom kapitalizmu, da li je povratak religije na velika vrata uništio levu ideju, kao i o tome može li na području bivše Jugoslavije doći do masovnih socijalnih protesta, iz kojih bi se izrodila istinska levica.

e dok se samo setim rajši nebi nikaj niti natipkaval jerbo so to bila čudeza al prava kaj bi se čovek iznenadil. a kakove so mi ruke ot smole one jedne obične kaj mi jih prašek niti jeden nebo mogel zribati niti za tjeden dana. jerbo je došel mam vjutro k meni davorica i veli on meni. brankec jel imaž čaz a velim ja njemu pa kak nebi imal. a veli davorica eto buž mi onda nekaj pomogel. a velim ja a kaj. a veli davorica ma buž videl. i tak sem ja lepo krenul za njim. i došli smo k njemu i pravac vu štagelj. i davorica veli meni viž kaj imam brankec. a to jena motorka i to prava. a velim ja njemu a jel to štilovka. a veli davorica neje al je prava kvaliteta. i onda ju je vužgal. i morem vam reči da tak lepo prede kaj maček kre peči dok se naje mleka z kukuruznim kruvom. a veli davorica tata ju je fčera kupil idemo ju sprobati. a velim ja njemu a kaj bumo rušili. a veli davorica idemo k babi žemlji onoga bora zrušiti. a baba žemlja ima hižu do davorice z leve strane a z desne ak od vrta glediš a mama ot davorice žemlju doranjiva al stara baba ima več stošezdezet let i neče vmrti ni za boga nek bi samo rakiju pila i čizte krmenadle jela. davorica je na nju jako srdit jerbo ima jenoga tak lepoga biciklina kaj bi si ga čovek samo zaželil a neče mu ga dati. a velim ja davorici u jebate davorica pak je to veliki bor to mi nemremo sami. a veli davorica ma kaj nebi mogli čaz pozla jerbo mi trebaju deske. a velim ja njemu pa kak ti baba žemlja da kaj joj zružiš bora. a veli davorica pak joj bum rekel da to bodu dezke kaj njezinoga štaglja obijemo kat smo več krovižte spremenili i novoga čerepa deli kaj bu celi štagelj kak novi. i tak je davorica nalejal benzina i ulje i motorka je kreznola ot prve. i davorica je zarezal. i tak je pomalko pilil i vidim ja da tu nekaj ne štima. i velim ja njemu davorica el čujež. a on nikaj. jerbo je motorka ružila kak avijon z predrtim auspuvom. a velim ja njemu davorica el čujež malko glasneše kaj je mam počul. a veli davorica kaj je brankec kaj me sat dangubiš. a velim ja njemu zgazi davorica motorku. i on zgasil. a veli on no kaj očež. esi ti videl davorica kak taj bor stoji. a veli on a kak. pak je saj nagnut ne jenu stranu levu. a veli davorica pak je malo al nema veze nebu se on tam zrušil nek točno kam ja oču jerbo ga ja bum tak zarezal kaj opane na čiztinu jero sem ja stari motoraž drvoseča. a velim ja njemu a kaj ak malko veter zapuže. a veli on meni ma naj biti brankec smežni. i onda je malko obliznol przta i digel ga v zrak i veli on meni eto vidiž da veter opče ne puše. i davorica zakurblal motorku i zarezal onak malko pod koso i jož z druge strane i pak jož malko z ove i zbil malko dreva vun kaj bu na tu stranu bor opal i veli on meni sat pazi branko. i zapilil on jož malko i vidim ja da nebu dobro jerbo se bor taman počel na levu stranu naginjati. i ja vuprl da ga bum porinol i rival sem i rival kaj sem pomizlil da mi joči budu scurele ot muke al to dok je krenolo na levu više ga niti suset od mojega kuma kaj me je na krstu držal z dajcom nebi uzpel povleči pa da baž i se kompresore na njemu vužge i pogon na četiri kotađa il jož dva pomočna da ima. davorici je motorku zbilo z ruke i davorica se je samo prijel za glavu a ja sem skočil kake zajec prek jame ot lisice i meknol se na stranu kaj me ne poklopi. i pravac direkt se je bor samo vružil na pol štagljla. da ste to vidli. a čerepi so si novi v zrak odletili kaj da bi jih nešče skadapulteral. davorica je zdimil kak da ga vragi teraju a baba žemlja je dohmrljala z hiže vun i diregt pravac na mene z onim svojim sfrkanim štapom navaljila. šekret jeden pa kaj si to napravil da bog da ti ruke fsele. a velim ja njoj ma kaj si luda baba pak nesem to ja nek davorica. a veli baba se vas sat zatučem kak male cucke. a ja bris prek plota i na vulicu jerbo mi je davorica jemput rekel da baba žemlja ima pižtolja i da je ž njim v ratu švabe tamanila pa kak onda nebi i mene. a z pižtoljima se neje za igrati jerbo oni i prazni pucaju. samo ga zvleče spod one svoje potsuknjenke kak đon vej i pozpremi mi metak ravno pozred čelenke kak lovec prasici dok je ono pomahnitala. i ja bris doma i zakljuđal putna vrata. i tak ni prežlo ni dve vure a ja malko tetriza igral i eto ti davorice k meni. i veli on meni čujež branko moramo iti čiztit ono kaj smo napravili glupozt. a velim ja njemu ajt idemo. jotec ot davorice je bil lut al lut i to načizto. vikal je kake nori. onda smo to se zčiztili i bora smo zrezali i granje odvlekli na vrt kaj ga vužgemo a štaglja imamo kaj tjeden dana popravljati jerbo su se letve spucale i čerep se je razbil. al to krečemo od zutra pa nadalje. a za denez je dozta pozla jerbo viže nikam nemremo. pozdrav ot mene i bok.

Omer Karabeg: U kojoj meri je povratak religije na velika vrata, koja je prožela sve segmente života u društvima bivše Jugoslavije, uništio levu ideju?

Omer Karabeg: Gospodine Močnik, da li je povratak religije uništio levu ideju ili je nestanak leve ideje omogućio povratak religije?

Probam levu (veća mi noga), odlične.