U Francuskoj je krivičnopravni položaj maloletnika uređen Uredbom o deci delikventima (iz 1945. godine koja je više puta menjana).

To su: a) davanje uputstava zapovesti ili zabrana kojima se reguliše način života maloletnika.

Naime, prema maloletnicima se pritvor može odrediti samo izuzetno i to ako su ispunjeni uslovi iz čl. 142. st. 2. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) ako se svrha radi čijeg ostvarenja je određen pritvor ne može postići merom privremenog smeštaja maloletnika u prihvatuilište, vaspitnu ustanovu ili drugu sličnu ustanovu iz čl. 66. ZOMUKD,

Svrha je ovih naloga da se ne pokreće krivični postupak prema maloletniku ili da se obustavi već pokrenuti postupak odnosno da se primenom ovakvog vaspitnog naloga utiče na pravilan razvoj maloletnika kao i na jačanje njegove lične odgovornosti kako ubuduće ne bi nastavio sa vršenjem krivičnih dela, posebno kada se radi o bagatelnom ili srednjem kriminalitetu.

Takođe je pojam krivice nespojiv (inkopatibilan) sa pojmom deteta pa čak i sa pojmom maloletnika.

Samo u SAD-u u nekoliko minulih godina registrovano je oko 12.000 () slučajeva seksualnog zlostavljanja maloletnika od strane katoličkih sveštenika.

Na taj način je okončavajući reformu kaznenog prava Republika Srbija je sledila tendencije savremene kriminalne politike drugih razvijenih evropskih zemalja (Francuska, Nemačka, Hrvatska), pa je na poseban, specifi čan način odredila krivičnopravni status maloletnika.

Sada je postinstitucionalni tretman i prihvat maloletnika uređen na drugačiji način gde je potencirana veća uloga i aktivnost nadležnog organa starateljstva.

Ovaj organ zapravo za sve vreme trajanja izvršenja izrečenih maloletničkih krivičnih sankcija institucionalnog karaktera održava stalnu saradnju i kontakt ne samo za ustanovom u kojom se maloletnik nalazi i sa samim maloletnikom, već i sa njegovom porodicom kako bi se ona pripremila i osposobila za vraćanje maloletnika u raniju socijalnu sredinu i njegovo uključivanje u normalan i društevno koristan život i aktivnosti.

Pri izboru vaspitnog naloga nadležni organ naričito uzima u obzir u celini interes maloletnika i oštećenog lica vodeći računa da se primenom jednog ili više vaspitnih naloga ne omete proces redovnog školovanja ili zaposlenja maloletnika.

Ovako određeni nalog može da traje najduže šest meseci pri čemu se izbor, zamena i primena odnosno nadzor u primeni vaspitnog naloga od strane nadležnog organa vrši u saradnji sa roditeljima, usvojiocima ili staraocem maloletnika i nadležnim organom starateljstva.

Ono što predstavlja posebnu novinu u inaugurisanom krivičnopravnom položaju maloletnika u Republici Srbiji svakako je uvodjenje niza posebnih mera vaspitnih naloga (koje poznaje niz uporednih krivičnopravnih sistema) koje treba da pojačaju diverzioni karakter novog sistema maloletničkog krivičnog prava koji utemeljuje sistem restoratitivne pravde u kome se ističe preventivni, vaspitno-pedagoški karakter ove grane prava.

Najznačajnija rešenja su da krivično delo pedofilije i silovanja maloletnika ne zastareva, da se pooštrene odredbe primenjuju 20 godina nakon odsluženja kazne zatvora, kao i formiranje baze podataka i DNK baze.

Maloletničko krivično pravo tako predstavlja skup (sistem) zakonskih propisa kojima je regulisan položaj (prava i obaveze) maloletnika u krivičnom pravu u celosti.

Ove odredbe se, prvo, odnose na pojam i vrste maloletnika kao subjekata krivičnog prava (aktivni i pasivni subjekt), na vrste, uslove i način propisivanja i izricanja krivičnih sankcija prema maloletnim učiniocima krivičnih dela, postupak za izricanje krivičnih sankcija za maloletnike (koji predstavlja posebnu, specifičnu vrstu krivičnog postupka specifičnog po organima za pokretanje i vođenje krivičnog postupka i za izricanje i izvršenje krivičnih sankcija, arhitektonici i toku postupka i učešću posebnih vandsudskih posebno vankrivičnosudskih organa u postupku izricanja i izvršenja krivičnih sankcija) i na kraju postupak izvršenja izrečenih krivičnih sankcija.

1) oduzimanje predmeta, 2) razne vrste zabrana (zabrana pojavljavanja na mestu izvršenja krivičnog dela, zabrana približavanja oštećenom, zabrana druženja i kontaktiranja sa saučesnikom u krivičnom delu) s tim da ne mogu da traju duže od jedne godine i 3) pogahađanje kurseva građanskog vaspitanja kojima je cilj da maloletnika obuče ili podsete na obaveze iz čl. 15 - 1, st. 1. tač. 1 - 6. Uredbe).

2) Nadležnost suda se utvrđuje prema mestu prebivališta odnosno boravišta maloletnika.

Vaspitne naloge izriču javni tužilac za maloletnike ili sudija za maloletnike ako su ispunjena dva kumulativna uslova: 1) objektivni uslov da se radi o krivičnom delu za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina i 2) subjektivni uslov koji se javlja u dva vida: a) da je maloletnik priznao izvršenje krivičnog dela i b) da postoji određeni odnos maloletnika prema krivičnom delu, ali i oštećenom licu.

Javni tužilac za maloletnike takođe ima mogućnost da svoju odluku o nepokretanju krivičnog postupka shodno načelu oportuniteta gonjenja (čl. 58. ZOMUKD) uslovi pristankom maloletnika i njegovih roditelja, usvojioca ili staraoca kao i samom spremnošću maloletnika da u ostavljenom roku ispuni jedan ili više postavljenih naloga.

Svrha je ovako izrečenog vaspitnog naloga da se ne pokreće krivični postupak prema maloletniku ili da se obustavi već pokrenuti krivični postupak pri čemu je potrebno da se primenom određenog naloga u dovoljnoj meri utiče na pravilan razvoj maloletnika i jačanje njegove lične odgovornosti kako ubuduće ne bi činio krivična dela.

Pri izboru vaspitnog naloga, državni tužilac ili sud uzimaju u obzir u celini interes maloletnika i oštećenog vodeći računa da se njegovom primenom ne ometa redovno školovanje ili zaposlenje maloletnika.

Dve su pretpostavke za primenu vaspitnih naloga: 1) priznanje maloletnika da je izvršio krivično delo i 2) odnos maloletnika prema izvršenom krivičnom delu i oštećenom.

Kratko vreme primene novog sistema maloletničkih krivičnih sankcija ne daje dovoljno osnova za procenu efikasnosti propisanih rešenja, ali je za očekivati da će zakonita, efikasna, kvalitetna primena ovih rešenja doprineti smanjenju učešća maloletnika u strukturi i dinamici kriminaliteta.

U Sloveniji, Krivični zakonik iz 1995. godine u čl. 77. kao posebnu vrstu vaspitnih mera predviđa uputstva i zabrane za maloletnika:

3) ako državni tužilac predloži sudiji za maloletnike da maloletnika samo opomene ili mu izda određeni nalog (kao vrste disciplinskih mera) pod uslovom da je maloletnik priznao izvršenje krivičnog dela i ako državni tužilac smatra da je primena neke od alternativnih mera neohodna, a podizanje optužbe nije preporučljivo (čl. 43 - 46.).

J. (32), osumnjičenog za obljubu maloletnika i bludne radnje, od prvobitne dvojice žrtava broj se popeo na osam.

6) Treće, kada je vaspitna mera ili kazna maloletničkog zatvora izrečena maloletniku i toku je njihovo izvršenje, javni tužilac za maloletnike može da odluči da ne zahteva pokretanje krivičnog postupka za drugo krivično delo maloletnika ako s obzirom na težinu učinjenog dela i kaznu odnosno vaspitnu meru koja se izvršava ne bi imalo svrhe vođenje krivičnog postupka i izricanje krivične sankcije za drugo delo.

Svrha je ovih preporuka: 1) da se ne pokreće krivični postupak prema maloletnom učiniocu lakšeg krivičnog dela i 2) da se utiče na maloletnika da ubuduće ne vrši krivična dela.

Položaj maloletnika u novom krivičnom pravu Republike Srbije

Pedofilija: Optužen za seksualno zlostavljanje četiri maloletnika od 1999. do 2002; u dva slučaja oslobođen zbog nedostatka dokaza, a u druga dva slučaja postupak zastareo.