Na premijernoj su izvedbi još pjevali Zrinko Sočo (Melot, dvorski vitez, Tristanov prijatelj), Tvrtko Stipić (Pastir) i Hrvoje Banar (Kormilar).

Evargije Pontijski (rođen oko 345. g. ne.), iz maloazijskog grada Ibora, na početku svojih ' Poglavlja o delatnom životu, upućena Anatoliju ', pokušava da dâ i simbolično-mističnu dimenziju monaškoj odeždi; pa tako kaže da je rubac za glavu simbol blagodati Spasitelja i Boga koji osenjuje um monaha i svojim pokrovom od remetilaca štiti njegovo mladenaštvo u Hristu; obnaženost ruku ukazuje na nelicemernost života; analab (paraman) koji krstoliko obavija pleća monaha simboliše njihovu veru u Hrista; pojas koji obavija bedra ukazuje na udaljavanje od svake nečistote; melot nose kao znamenje da uzimaju udela u Hristovom Stradanju, dok im je štap obavezujuće simbolizovao utvrđenost u Hristu

Ona ne treba da bude izvor sujetnosti, po rečima Apostola koji kaže: ' A kad imamo hranu i odeždu, budimo ovim zadovoljni. '«/' Timoteju ', I, 6:8/Apostol ovde upotrebljava izraz koji označava i prikrivanje, i po svemu sudeći on želi da nam napomene da odežda treba da bude pre svega takva da od čoveka ne zahteva previše briga, a takođe i takva da monaha razlikuje od svetovnjaka.« (' Monastirske ustanove ', I, 2) Kasijan prenosi i ukazuje da su monasi njegovog vremena nosili na sebi lanenu haljinu, tzv. kolobós, čiji rukavi su dosezali samo do lakata; nosili su, naravno, i pojas; zatim tkaninu zvanu anabol (n), naramnik, povez koji je se, po obe strane, spuštao niz vrat, obuhvatajući i stežući pleća; vrat i pleća su pokrivali platnom koje su zvali mafort, a koje im je zamenjivalo dugački i široki plašt; nosili su i melot načinjen od kozije kože (što ukazuje već na nepotrebno usložnjavanje i degradaciju u odevnoj duhovnoj kulturi) i štap u ruci.

Da jer se ne dade poglavit grad Melot, odarvat se nade, zaskoči mu oplot; tudje u jedan bot vaze ga, potuče svih u njem, kako skot, a njega rastuče.

Po Jeronimovom prevodu tzv. Pahomijevih pravila, jasno je da su u Tabenesiotskim monastirima podvižnici kao odeždu koristili leviton (' košulju '), pojas, naramnik, pokrov za glavu, melot (h m lMt), ogrtač, sandale i štap (81. tačka).

Melot je takođe bio beo i od kozje kože.

Melot koji nije smeo da bude načinjen od ovčije kože) je uistinu bio nepotreban podražavajući odevni detalj (cp.: ' Jevrejima ', 11:37).

Upravitelj nad Tabenesiotskim monastirima (umro 380. g. ne.), Orosije, u svojim ' Poukama o ustrojstvu monaštva ', drži se Pahomijevih uputstava o odevanju: »Ne zaboravljajmo da su nam dovoljna dva levitona, ogrtač, platneni pojas, sandale, melot i štap.