Javno mnenje je, opet, ovakvo: žena mora sama da odabere, jer je embrion - deo njenog tela.

Feljtoni objavljivani u Dugi i raznoj tabloidnoj štampi krajem osamdesetih godina ustvari su formirali javno mnenje i stvorili sliku o Drugom koji nam preti, koji nas ugrožava, ne baš direktno, nego na jedan perfidan način.

4) Senzibiliše javno mnenje koje bi moglo da utiče na odluku Vrhovnog suda u korist vlasništva jedne koropracije nad ljudskim genima.

Možda najljepše stranice ljubavnoga« čeznutja », koje je Jarnevićeva opisala u Dnevniku, izazvao je mladi Redinger.« Ali večeras veli ona koracajuć uz Redingera, deržeći on moju ruku medj svojim obima niti mi javno mnenje na um nepade, ja sam bila sretna i presretna i samo njegovim sladkim rećma prisluškivala. »Sisak je Dragojla, čini mi se, tek usput spomenula u svom dijariju, i to već pri kraju života: Godine 1867., u lipnju mjesecu, otisnula se na spektakularno putovanje u Sloveniju, u Postojnsku jamu.

U životu, sva pitanja ima histerik zato je u demokratskim društvima javno mnenje permanentno histerizirano " ono ima pravo da zna ", stoga ono ima sva pitanja.

Prvo je javno mnenje turirano " protiv ", a sada polako se priprema " za "?

Tako je moguče manipulirati javno mnenje i u slućaju da bi se zaista radilo o nekim al-kajda upornicima iz Balučistana. prikaži cijeli komentar

Moje mnenje in nekaj mojih kolegov, da bi bilo tveganje, da določbo o življenjskem zavarovanju je treba uporabljati Basel II direktiv (na primer bank) in Solventnost II ni tako, da sedaj predvideva EU.

Hoce li Hrvatska vlada sutra isto tako priznati neki quislinski rezim u Siriji, Iranu ili bilo kojoj drugoj zemlji a da prethodno ne provijeri javno mnenje?

To dokazuje da je Angelinina objava veoma dobro planirana korporativna PR kampanja, sa pažljivo skrojenim porukama, dizajniranim tako da utječu na javno mnenje.

Više je razloga za ovo i puno zainteresovanih strana ali uticanje na javno mnenje je opet glavni razlog.

Nazalost vecina medija u svijetu je korumpirana i mediji pokusavaju kreirati javno mnenje, ukuse i zelje gradjana.

U periodu nakon mirne reintegracije, Aleja odnosno " groblje šajkača ", kako je lokaciju nazivalo hrvatsko javno mnenje, bilo je kamen spoticanja u uspostavi hrvatsko-srpskih odnosa.

Celo vreme, od kako ovde s vama sedim, slušao sam sve dosadanje govore sa živom željom, e da bi mi koja zraka odozgo oči uma rasvetlila, i dala mi mogućnost, da iskažem svoje mnenje odnosno zakijučaka ovog svetog, opšte-crkvenog sabora.

Za konec naj poudarim še to, da to kar pišem ni nikogaršnje drugo mnenje kot moje in samo moje.

Svijesni smo mi da mediji kreiraju javno mnenje, ukuse i potreba, svijesni smo da nas neobijektivno informiraju, uvijek su iza medija neke interesne grupe..

Sve to pokazuje da je albansko javno mnenje spremno da ih prihvati kao sugrađane i komšije.

To je za enkrat samo moje mnenje«, je navrgel White.

Fadilj Maljoku: Albansko javno mnenje na Kosovu je veoma indiferentno prema onome što se dešava u Srbiji, pa mislim da to nema uticaj na odnose između običnih Albanaca i Srba.

Kako se smisljeno truje narod i opce mnenje. prikaži cijeli komentar

Naravno, kanadski sportski zvaničnici su činili sve što je u njihovoj moći da uvere kanadsko javno mnenje da je kanadski sport " čist ".

U biti, sada smo ponovno u situaciji da vidimo kolika je stvarna snaga medija, propagande i koliko stvarno miljuni uloženi u reklame na TV i monopolističke medije mogu oblikovati (isprati mozak) " javno mnenje ".

Mesija mora biti bogatiji od svih.« Koliko se ove Munove reči, koje misle da se svet može iskupiti nepreglednim novcem, slažu sa " grešnim " Isusom koji nije prihvatio svetsku vlast i koji traži da ne gomilamo truležno bogastvo na zemlji: »Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gde moljac i rđa uništavaju i gde lopovi potkopavaju i kradu; nego sabirajte sebi blago na Nebu, gde ne uništava ni moljac ni rđa, i gde lopovi ne potkopavaju niti kradu; jer gde je blago tvoje, onde će biti i srce tvoje.« (' Matej ', 6:19 - 21) Mun je postao i vlasnik štampanog medija ' Vašington Tajmsa ', kako bi mogao da utiče na javno mnenje Amerike.

Mnenje Mišljenja sam da su u mnogome krive razne vlasti (seoska i opštinska).

Pravi, da je vsak človek toliko pameten, da lahko prebere katerikoli znanstveni vir in ima o tem svoje mnenje.

Nego, otkud ti mnenje da će Libija, pa i Italija biti protiv

Jedna trecina svetskog stanovnistva danas raspolaze kapitalom, tehnologijom i znanjem.Kapital je, sa svim svojim atributima simbioze organizovanog kriminala i oligarhije, revolucija koja prevazilazi dotadasnje tradicionalne kulturne obrasce.Stvarnost pojedinca je prilagodjena zivotu ciji je gospodar neko drugi.U takvoj situaciji prirodne nauke, i njihova revolucija, znacajna su potpora stanju stvari koje namece ujedinjavanje posebno-naucnog i humanistickog u diskurs koji iskljucuje potrebu za novim definicijama drustvenih odnosa, za sociologijom uopste.Pasivnost politicke zajednice preti da demokratski sistem pretvori u vrstu paravana, u cijoj pozadini lezi poriv za sticanjem finansijske moci, koja svoje teziste ima u kreiranju novih tehnologija i komunikacija, koje se mitologiziraju do stepena modernih totema, dok je javno mnenje pomereno na rub drustvenog, u svoj nemoci i usamljenim glasovima za preispitivanjem amalgama predstavnicke demokratije, moci novca i savremenog saobracaja.Sam temelj morala sistema, koji je izmedju republike i carevine, uzdrman je covekovom kreacijom samo-proizvodjenja, biogenetikom, podesavanjem fizicke i psihicke osobenosti, koje nije daleko od realnosti.Ovakav zahtev utiskivanja u prirodu antropomorfnog informacionog sistema, uz pomoc genetskih manipulacija i psihofarmakologije, prononsirani je " humanizam " kontemporalnog.Sloboda izbora brise se u kognitivnoj neurologiji (implanti) i evolucionoj psihologiji koja zauzima poziciju viseslojnog progresa. " Humanisticko " je pozitivan zakon u kojem se covek uzdize iznad principa prirodne selekcije i preuzima tokove evolucije, obezbedjujuci egalitarnost ovoj doktrini, jacanjem sto veceg broja ljudi na putu njihovog opstanka.Jasno je da ovakav raspon nadgradnje prirodnih nauka, ka aspektu " emancipacije " sto veceg broja ljudi zapadnog sveta, dovodi u pitanje prilagodjavanja drustvenih nauka ovakvoj novoj dominaciji teorija koja izlazi iz prakticnog medicinskog i kibernetickog.Jer cemu jos sociologija, cemu antropologija, misljenje metafizickog uopste, za pojedinca post-potrosackog, informacijskog, novo-bioloskog doba? Gde je pitanje o karakteru, kada je ljudska priroda determinisana otkricem nove hedonisticke ekologije? I ko ce se jos pitati za zjapecom provalijom izmedju ostvarene utopije zapadnog coveka i izopstenih zemalja, sada vec cetvrtog sveta? U blagostanju neo-liberalnog, ujedinjenim sa protestantskim kultom rada, covek-jedinka kao celija ovog organizma zatecen je u situaciji kada je pojam jednakosti u mnogome upitan, vec se cak moze reci da sa manipulacijom naucnog postoji pretnja stvaranja rukovodeceg sloja koji ce se ispoljiti kao nova rasa.Implikacije proklamovane dugovecnosti improve coveka-robota, ujedinjene u novoj moci, su brojne.Pripadnici zemalja otpadnistva nece se naci u prilici izbora licne besmrtnosti, a sve su indicije niti nizi slojevi razvijenih drustava

Pa pod tim što sam rekla da sam nacionalist nisam mislila na općeprihvaćeno mnenje o tome, što sam malo kasnije i pojasnila, nadam se

Pište samo vi, da nebi slučajno ujeli še kako mnenje od drugih

U ovoj optici je i Deridin osvrt u spisu " O apokalipticnom tonu usvojenom u filozofiji ", gde se pogled vraca unazad na slican Kantov tekst, u vremenu kada tehnoloska revolucija ni u naznakama nije u povoju, no itekako se pomalja matematicka mistagogija u liku racionalizma Dekartovog ili Lajbnicovog.Kant dakle kritikuje ovu idolatriju figura i brojeva i povezuje je sa fenomenima sekte, kriptopolitike, sta vise praznoverne teofanije koju stavlja nasuprot racionalnoj teologiji.Numerologija, misticka iluminacija, teofanijska vizija, sve to, dakle, pripada apokalipticnom svetu, koji po Deridi dozivljava svoju ukspanziju u 19. veku.I sad, po mom skromnom misljenju, dolazimo do kljucnog pitanja: kako je ovaj aristokratski ezoterizam doziveo svoj ekspanzivni oblik u liku (ili nalicju) necega sto danas podrazumevamo pod " masovnom kulturom ". Vest, javno mnenje iskljucivo kao posredna informacija, bezmerje virtuelnog sadrzaja, koje dakako prati vizija kraja.Ili cemo citavu raspravu trasirati u Hajdegerovo prorocko guranje tehnike u ingerenciju " produzetka bitka "? Gde je tu bonum (dobro) pitamo li se uzalud