Takav je zakon nagona samoodržanja i evolucije.

Znajući sve ovo, odnosno, znajući da 200 godina posle upoznavanja sveta sa Hegelovom filozofijom stanje u svetu, po pitanju dobra i zla, nije se pomaklo ni za dlaku u pozitivnom smislu napred, je dokaz da Hegel nije otkrio i svetu ponudio zakon postojanja, odnosno, zakon nagona samoodržanja, odnosno, zakon dobra i zla, već je otkrio i ponudio nešto drugo od čega svet nije imao veliku korist.

Nije zato što u svemiru postoji samo jedna, jedina sila, zvana svest ili život, sa značenjem nagona samoodržanja, koja teži da postigne samo jedno, a to je da postoji, odnosno, da se trajno samoodržava i da tokom tog samoodržavanja, putem iskustva, dođe do najboljih rešenja, tj. znanja o tome kako se najlakše izbegava zlo, a ostvaruje dobro.

Neće moći zato jer takav je zakon postojanja sveta, zakon evolucije, odnosno, zakon nagona samoodržanja, da se teži od haosa ka harmoniji, da se živi i postoji tako što se uvek iznova prevazilazi, tj. odbacuje sve sa značenjem zla - a to je sve što samoodržavanje ugrožava - a radi samo ono što ima značenje dobra, što postojanje omogućava.

Imajući na umu da je je nagon samoodržanja jedina sila i pojava koja postoji, od koje je sve napravljeno, čije postojanje je jedan većiti proces izbegavanja zla, a ostvarivanja dobra, to podrazumeva da filozofski sustav sa značenjem Jedine, Konačne i Apsolutne istine ne može da se odnosi na ništa drugo do na nagon samoodržanja, odnosno, da on kao kauzasni sustav ne može da bude izrečen nikako drugačije do kao ZAKON POSTOJANJA - ZAKON NAGONA SAMOODRŽANJA ili ZAKON DOBRA I ZLA.

Kako je to moguće, obzirom da je život sila i pojava sa značenjem nagona samoodržanja?

Na kraju mogu samo da ponovim da se ovo ne može do kraja razumeti dok se do kraja ne razumeju uzročno-posledične veze između fizičkih i psihičkih radnji i procesa, koji su suština Nagona samoodržanja, koji osciliranje (uvek iznova nastajanje i nestajanje) Svemira čine nužnim.

Ona mala spiralica se pokidala u jednoj karici pa se zbog nagona samoodržanja spojila na krivom mjestu.

U njih nema ni nagona samoodržanja i u tom idu tako daleko, da jedinu nagradu nalaze u tomu, da postanu mučenici.

Kao i to, da naučno još uvek nije rešeno pitanje postajanja Svesti, odnosno, Nagona Samoodržanja, niti ono naučno može biti rešeno, obzirom da Nagon Samoodržanja nije nešto što je u domenu čula i instrumenata, pa prema tome, ni nauke.

Svest, obzirom da se svodi na pojam nagon samoodržanja, opstaje i samoodržava se tako što uvek teži da za sebe ostvari Dobro, a izbegne Zlo i to je suština i svesti i nagona samoodržanja.

Ova činjenica, za koju iz iskustva vlastitog postojanja života (u svojstvu nagona samoodržanja) znamo, omogućuje nam da shvatimo da početka života ne može da bude, isto kao ni završetka.

Ta praksa laganog manipulisanja masama trajaće samo do momenta dok mase ne shvate ZAKONE ŽIVOTA I PRIRODE; ZAKONE NAGONA SAMOODRŽANJA.

Sledeće što je bitno da se zna u vezi zakona života i nagona samoodržanja jeste to da se životna zadovoljstva i doibra ne mogu nikada ostvariti u potpunosti pojedinačno, već samo kolektivno.

Nije ga postavio niko, jer takva je LOGIKA NAGONA SAMOODRŽANJA, i po toj logici su sagrađeni svi sistemi u prirodi: Sem ljudskog društva koje tu logiku još uvek ne poznaje i ide protiv nje, na svoju štetu.

Da, ona jeste savršena, ali se to njeno savršenstvo ne ogleda u večitom mirovanju i večitoj svesnosti koja je nemoguća, već upravo u večitom kretanju i delovanju i večitoj promenljivosti pomoću koje ona sebe održava, po kojoj ona ima značenje NAGONA SAMOODRŽANJA.

Strah od instrumenata države, nagoni ga da utječe na državnu politiku samo iz nagona samoodržanja.

Ta organizacija kretanja i delovanja se ne može objasniti nikakvim zakonima fizike, hemije ili biohemije, jer takvi zakoni i ne postoje, već samo pomoću zakona svesti, koja postoji i deluje u svojstvu nagona samoodržanja.

Po tim svojim večitim radnjama supstancija ima značenje večitog života ili pak samosvesne sile sa značenjem nagona samoodržanja

Ukratko, cilj života kao nagona samoodržanja uvek je izbeći nezadovoljstvo i zlo, a ostvariti zadovoljstvo i dobro i ništa drugo.

Iz tog razloga svijest treba prvenstveno shvatati i objašnjavati kao silu i pojavu sa značenjem NAGONA SAMOODRŽANJA.

Sve su to razlozi zbog kojih se ja ne bih usudio, ni dozvolio sebi, da pedlažem bilo šta, već samo da ukažem na zakone života kao nagona samoodržanja koji vladaju materijom i prirodom, tj. da ukažem na sam cilj života i prirode i načine kako se do tog cilja najbrže stiže, da bi mogli da se uskladimo prema njima, da bi mogli krupnim koracima da krenemo ka tom cilju i pomaknemo se sa tačke u kojoj zaglavljeni stojima već više hiljada godina i sa nje ne mrdamo

Duša je uvek ta živa i svesna sila sa značenjem nagona samoodržanja, koja pomoću fizičkih i psihičkih radnji stiče znanje o sebi samoj, tj. o svojim fizičkim i psihičkim radnjama.

Ne bih predložio ništa, jer promeniti svet na bolje nije stvar [ b ] predlaganja - to rade političari i popovi na svojim saborima i koncilima - već sleđenja zakona i pravila života kao nagona samoodržanja po kojima teče evolucija života.

Videćeš to da je suština života to da da je on sila i pojava sa značenjem nagona samoodržanja.

Plaše se zato jer ne samo čovekova svest, već uopšte svest, je sila i pojava koja postoji u vidu« nagona samoodržanja ».

Setio sam se da sam ja nestvoriva i neuništiva sila i pojava zvana svest, koja postoji sama po sebi od uvek i zauvek u svojstvu nagona samoodržanja, koja se večito, u težnji da se održi, samopeobražava, tj. pretače iz stanja u stanje, iz oblika u oblik.

I uz napomenu da je čovek samo fizička i psihička radnja nagona samoodržanja i ništa drugo, koja uvek iznova može i da započinje i završava, kao i svaka druga radnja

Samoubistvo ničim ne negira zakon postojanja, tj. zakon nagona samoodržanja, imajući na umu da je ovaj zakon ujedno i " zakon dobra i zla ".

Ja ovdje kao argument nudim samo ZAKON POSTOJANJA, koji je opis načina na koji djeluje svijest u nama u svojstvu sile poznate nam pod imenom nagona samoodržanja.