Iako i u Starom i u Novom Zavetu postoje opšte dogmatske istine (o jedinstvu božanskog Bića, božanskim vrlinama, poreklu čoveka, njegovom prvobitnom stanju, njegovom padu, i dr.), ipak, one su u Novom Zavetu predstavljene jasnije, dublje, duhovnije i oslobođene su od elemenata antropomorfizma, koji u Starom Zavetu, prikrivaju ideju duhovne prirode božanskog Bića.

Iako u Novom Zavetu i hrišćanstvu nije sve novo u poređenju sa starozavetnom religijom, čak i ono što je hrišćanstvo uzelo od religije Izrailja, sija u novom svetlu dubljeg i savršenijeg značenja.

A teretom i posledicama pada ne nazivamo mi sam greh kao što je: bezboštvo, huljenje na Boga, ubistvo, pakost i sve ostalo što proizilazi iz pokvarenosti ljudskog srca nasuprot volji Božijoj, a ne od prirode, - (jer su mnogi praoci, proroci i drugi bezbrojni muževi, kako u Starom tako i u Novom zavetu, isto tako božanski Preteča, a po preimućstvu mati Boga i Slova i Prisnodjeva Marija, bili čisti kako od ovih tako i od drugih sličnih grehova), - već naklonost ka grehu, i one nevolje kojima je božansko pravosuđe kaznilo čoveka za njegov prestup, kao što su: teški poslovi, brige, telesne slabosti, bolovi prilikom porođaja, lutanja po zemlji i na kraju telesna smrt.

Zato danas ima više razlika u prevodima Biblije nego što ima reči u Novom zavetu...

Samo se u Novom Zavetu konačno otkriva tajna Presvete Trojice u svoj svojoj punoti, čime je ona učinjena dostupnom čovekovom shavtanju.

Po Novom Zavetu, kada se čovek krštava u Hristu, on se spasava od sile greha i smrti i prelazi iz carstva tame u Carstvo Hristovo (sr.

U Novom Zavetu stoji zapovest (2 Tim. 2.2; Flplj. 4.9; 1 Tim. 6.20; 1 Sol. 4.1 - 2), i pohvala (1 Kor. 11.2) za držanje i čuvanje Sv. Predanja - ali stoji i opomena: " Da vas ko ne zarobi... ljudskim predanjem " (Kol. 2.8).

Pavlove poslanice u Novom zavetu pružaju nam obilje dokaza da su žene igrale istaknutu ulogu u najranijem periodu rastućih hrišćanskih zajednica.

U Novom Zavetu vidimo isti takav nepomirljiv odnos prema svim vrstama čarobnjaštva, kao i u Starom Zavetu i istu takvu stalnu pobedu sila Božijih u sukobu sa čarobnjaštvom.

Usvojeni od Njega, njeni članovi žive utemeljeni na Novom zavetu.

Sve do pojave Judaizma i Hriscanstva, ljudi su bili Pagani.Hriscani veruju u ono sto pise u Svetom Pismu, novom zavetu Biblije, koja je najvecim delom inspirisana paganskim mitovima.Cuvena prica o potopu na Zemlji se pojavljuje u epu o Gilgamesu, delo mnoooogo starijem od Biblije, delu napisanom pre oko 38.000 godina.Prica je identicna, jedino je promenjen broj dana (U Gilgamesu 40, u Bibliji 7), kao i imena glavnih junaka.Prica o Isusu neverovatno podseca na pricu o Bogu Mitri.Gotovo svi " hriscanski " praznici su paganski, ukljucujuci Bozic i Badje vece.to je bio dan kad je rodjen Bog Mitra.Slava je bio veliki paganski praznik, pa je to i ostao.Srbi jos uvek slave slavu-ostatak Slovenskog Paganizma.Vecina " hriscanskih " prica su paganske.Jedino su imena likova promenjena, sto pise u svakoj ozbiljnijoj knjizi o nasoj knjizevnosti

U Novom zavetu, tradicija pojma Đavola ne prelazi okvire jevrejske apokalipse.

Pa ako ćemo po Novom Zavetu oni su samo ga osudili, predali rimljanima i napomenuli da ga svakako smaknu.

U Novom zavetu nije zabeležen nijedan slučaj odbacivanja subote od strane apostola ili vernika rane hrišćanske Crkve

U Novom Zavetu pisci su bili Kristovi učenici - apostoli, koji su bili sa Njim dok je bio na Zemlji.

30. Prvi dan sedmice u celom Novom zavetu spominje se osam puta, ali ne kao poseban i izdvojen dan: Matej 28,1; Marko 16,2.9: Luka 24,1; Ivan 20,1.19; Dela 20,7; 1. Korinćanima 16,2

Ok, možda smatraš da je Novi zavet antisemitski (na stranu što je to van svakog zdravog razuma, jer su ga pisali Jevreji, no nebitno u ovoj priči), ali kada ti počneš da vređaš hrišćane zbog navodnih antisemitskih izjava u Novom zavetu - šta radiš ako ne kršiš pravila pa i sam ustav - nesnošljivost?: ne zna: Ima dosta dokaza o ovakvim i sličnim pojavama, ja sam u to ime pokrenuo topic Antisemitizam i Novi zavet. (http://forum.hr/showthread.php?t=473974&page=7)

54. Nijednom rečju u Novom zavetu ne spominje se da je subota ukinuta ili promenjena

U Novom zavetu se koristi četiri puta (Gal 6,16; 2 Kor 10,13 - 16; po nekim manuskriptima i Fil 3,16) i u svim slučajevima ima značenje pravila, norme, vrednosnih standarda.

53. Subota se s najvećim poštovanjem 59 puta spominje u Novom zavetu

A i ima se i potvrda u novom zavetu gde nasilni Hrist nastavlja delo tate hadžije starozavetnoga osvetnika ubice dece i žena i starčadi i magarčadi

Reč se pojavljuje tri puta i u Novom zavetu je prevedena kao " nepokornost " ili " neposlušnost " (Rim 5,19; 2 Kor 10,6; Heb 2,2)

To je jedina vrst apokalipticne literature u Novom zavetu.

Isto tako, njegovo delo The Canon of the New Testament: Its Origin, Development, and Significance: Its Origin, Development and Significance je knjiga bez koje se ne može pričati o kanonu, novom zavetu i sl

Ima li to ili nema u novom zavetu

U ' Novom Zavetu ' taj svešteni rod od Boga ustanovljenih služitelja, ti podvižnici duboko posvećeni (hebr.: qadaš = ' posvetiti ') Višnjoj Svetosti (grč.: h hosiót s, nom.), Presvetome, jednostavno se nazivaju ' sveti ' (blagočestivi, pobožni) Božiji služitelji.

U Novom zavetu hamartia je najčešće upotrebljena reč za greh i kao takva prevedena oko 175 puta.

Međutim, u Novom zavetu ova reč opisuje nešto tako ozbiljno veliko da grešnika stavlja na udaljenost, ili suprotnu stranu, od Boga.

Egzegetski gledano, tekst iz Kološanima 2 je jedan od najtežih odlomaka za tumačenje u čitavom Novom zavetu, tako da ja ne bih bio sklon tako kategoričnim tumačenjima kako ti to predstavljaš.

Bez ikakve sumnje smo slepo prihvatili proslavu Božiæa kao jedno od glavnih uèenja i zapovesti u Novom Zavetu