Desava mi se da se trgnem iz sna u poslednje vreme dosta cesto i to uvek u pocetku pre nego sto cvrsto zaspim sa osecajme nemogucnosti uzimanja vazduha kao da imam neki teret na grudima i, cudan osecaju u predelu srca to traje nekih 5 sec mada imam osecaj da cu pasti u nesvest posle toga zaspim i do jutra nemm nikakvih problema znacu samo pred uslazak u cvsci san inace sam dosta nervozna osoba i u poslednje vreme opterecen tim problemom srce je ok sem malog prolapsa koji po recima lekara je zanemarljiv mada radi preventive pijem 1/4 presolola od 50 mg dva puta na dan stitna je ok, bubrezi, nadbubrezna sve je ok neznam sta bi mogao da jos proverim da otklonim sumnje da li je moguce da na nervnoj bazi sve to moze da se dogadja unapred hvala

Ako je postojao ijedan osecaj koji je obilazio svih tih meseci otkad ga je srela, to je sigurno bila dosada.

Imao bi ja svasta nesto pricati protiv susjedovog WV Touraega (stvarno mu je bez veze koza: P) jer ga nemam, imam osecaj da se ovdje povlace slicne teze...

drugi kreveti doneli su nam i chudne snove, o neurovim necu da vam pricham, bane svoje nie hteo da podeli sa nama a ja sam sanjao jednu devojku, koju sam znao iz interkontinentala. jedna slatka rachica. uglavnom u snu je bila u nekom drugom drushtvu, sa shtrbanom i jecom, i tu se upoznajemo. bila je neka guzva pa smo se priljubili jedno uz drugo i poljubili i onda ja kazem; " ocesh da smotamo neshto " i tako sagorimo dzoint i smuvamo se. ovo je josh i normalan san u odnosu na ovaj jutros; - sanjam da sam u srednjoj shkoli, idem uz stepenice i shvatam da sam zaboravio torbu (knjige i sve ostalo) i polako me hvata losh osecaj. onda shvatam da kasnim i da nemam pojma gde mi je uchionica. obuzima me osecaj koji je meshavina izgubljenosti, panike i nervoze. nekako pronalazim uchionicu nadajuci se da nisam jedini koji nije ni hemijsku poneo (a zadnje dve godine srednje bilo je dana kad nam je i to bilo vishak) enivej - ulazim u uchionicu u kojoj su neka poznata lica ali neshto kao da nije kako treba. predavanje je u toku, nema slobodnih stolica (iako je uchionica poluprazna). tad ulazi starke (koji isto kasni, a inache smo ishli prvu godinu u isti razred), nalazimo nekako klupu i stolice, lica po razredu su poznata ali neki ljudi iz razreda nisu nikad bili ni blizu moje srednje u stvarnosti. na velikom odmoru shvatam da neshto debelo nije u redu kad srecem prijatelje iz vojske. pitam se otkud oni kod mene u srednjoj kad ih znam iz vojske. losh osecaj se vraca, mislim da me neko bash zajebava. neshto gadno nije u redu. posle budjenja nema losheg osecaja ali mi je san i sad zanimljiv/chudan... isuvishe je nevezan sa stvarnim dogadjajima.

Uspesni muzicari su svi redom egzibicionisti i osecaj koji imaju kada izadju pred punu dvoranu, nikakav novac im ne moze nadoknaditi.

Stanje u kojem nemamo sta dodati, niti sta oduzeti je potpunost.Moze biti definisano, a i ne mora.Ako to stanje oslikavamo recima nece nam ga one docarati, nego energija koju tekst nosi sobom, odnosno naboj izmedju ispoljenog i ne-ispoljenog u trenutku pisanja istog.Nase vidjenje vremena i prostora odredjuje stanje.Ako kalkulisemo u bilo kom smislu, to je delovanje iz uma. " Osecaj " (stanje) kada ne postoji sumnja, zelja, patnja, delovanje, ne-delovanje, dakle stanje izmedju oblikovanosti i bezoblicnosti je tkz. " vecnost ", ili postojanje u izvoru.Planiranjem, sracunavanjem.analizom toga stanja, mi boravimo van njega.Izvan svih vezanosti jesmo tek tada kada sveukupno delovanje prolaznosti nema uticaj na nas.Obitavenjem " pod staklenim zvonom " je vrlo nepopularno.Od nase malenkosti nas uce da je ono stetno za nas, te imamo stecene predrasude o tome, ali posto je sve relativno tako je i ovo.Sve zavisi na koji nacin percepiramo to " stakleno zvono ". Ako je nase vidjenje toga, " staklasto " i " zvonasto " onda to nije to, ali ako je nasa percepcija, izvan svih vidjenja, upravo tu, a u isto vreme van svih stvarnosti to je onda nase " stakleno zvono ", ili onaj koji prolazi kroz sve i ono sto kroz sve to ima svoju prolaznost.Prozirnost, vanvremesnost, prhkost, a opet formiranost u nekom smislu (u smislu trenutne uslovljenosti zbog okolnosti koje jesu). Svejednost... jednost... nepostojanost, a prisutnost, sve to ukazuje na to da... da nema resenja, jer bilo kakvo oblikovanje, forma, kpnceptualizacija stvarnosti vodi stazama uma.Vecnost je neposredna, iznenadna, spontana, autenticna... vecnost je, znate vec, onaj osecaj... vecnosti... koji nije osecaj... nego stanje...:) Biti to stanje jeste Bushido, a vec u sledecem trenutku nije... jer ako prijanjamo za prolaznost, to je vec identifikacija, a identifikacije, ili poistovecivanje sa necim, odnosno uzivljavanje u to, to vec nije to stanje...;)

Ništa mi više nije pričinjavalo zadovoljstvo, moj Herald mi je nedostajao i odjednom sam opet imao osecaj da se nalazim na kraju.

to Walter: Znas Walter citam tvoje postove i imam osecaj da zavidis nama koji zivimo u Srbiji.

Ne pecka dok mokrim, ali imam osecaj da ne mogu nikako da ispraznim besiku., imam osecaj da mi se piski uvek, Sta mi savetujete?

Praznina... bas interesantan " osecaj ", ne znam kako da ga oslovim kada je tako neuhvatljiv, neopisiv... svejedno mi je... misli prolaze, ali ovaj put me ne doticu... situacije se desavajau, ali ja sam po strani... svedocim..... neverovatno...... dogadja se...... kako to samo tako odjednom bez najave..... bez truda.... bez ikakvog razloga... i sve je tu... imala sam predstavu o tome, ali sad kada mi se to desava uopste tome ne slici, a znam da jeste...... sigurna sam..... srecna bez nekog posebnog razloga.... obitavajuci u tisini...... zaista se vise ne pitam..... iskreno...... a i ne trazim odgovore...... sama sam, ali nije mi tesko..... ako pozelim da budem dualnost, jesam, nije ni to problem, nista zapravo nije problem, sve jeste i sve je prolaznog karaktera... ne ocekujem... desava se... dobro; lose; tuga; sreca; bes; radost; harmonija.... i sve prolazi... jedino sto ostaje je srediste, nasa prava priroda ono sto jesmo... znam... to je... da li sam naprosto nista, ili uzimam da delam nesto nebitno, to je karma, treba odraditi, izabrati najbolje resenje, ako sam u meditaciji jesam, nicim izazvanoj, samoj nadosloj od sebe... spontanost... iskrenost iz sustine bica... vratiti se sebi, sad znam sta to znaci..... placem... suze same teku nicim izazvane... samskare se oslabadjaju... dobra... losa karma... sve tece... prolazi.... nebitno.... ja sam, jer naprosto dualnost sam samim svojim postajanjem.... nisam...... u meditaciji sam... zapravo meditacija sam... svesna.. svega.. uma... sebe..... nistavila...... ali, sve ako dodje samo od sebe... nema zurbe........ tisina........... sama....... i na kraju... potpunost... naizmenicnost.... prouzrokovana nedostatkom celovitosti... tada, Ti si tu... srodna dusa... karika koja nedostaje........ ljubav........ volim, zaboravljam na sebe, a zatim svako svojim putem...... kojim se redje ide.......... volim vas....:)

Nije komedogen sto je meni najbitnije.Lepo prekriva, ne savrseno-ali se to da ispraviti dobrim korektorom.Daje potpuno prirodan izgled, svilenkast osecaj... ma super.Odavno nisam imala prijatnije iskustvo sa nekim kozmetickim proiz.vodom

Postovanje gospodine Meicu.Nadam se da mi mozete pomoci.Imam audi a3 1.6 2001 god. Posle krace vozne od 10 km primetio sam paru koja izlazi iz haube, kad sam otvorio haubu video sam da je rashladnu tecnost izbacio na posudu za rash. tec., tada je izgubio oko 1,5 lit koju sam dolio.Da napomenem da je temperatura bila oko 92 sto je iranije tako drzao, termostat je otvorio, nima mesanja sa ulem, zamenio sam cep koji je bio ostecen isada imam sledeci problem temperatura je normalna, nivo rashladne tecnosti se vrlo malo povecava posle voznje mozda nekih 5 - 6 mm medjutim kada polako odvrcem cep odmah posle vozne (auto je ugasen) tecnost naglo raste u posudi da imam osecaj da ne zatvorim da bi izbacio sigurno dosta tecnosti da li je normalno da ima toliki pritisak u sistemu

sta se ovo desava danas? hapse hrvati sve zivo, ko god je takao srbe, odma zatvor? nesto mi tu smrdi. prvo su dobili zeleno svetlo, ocisti sve sto je srpsko, bojovnici to uradili a sada ih hapse. imam osecaj da je ovo tek pocetak, bice belaja u hrvatskoj, pohapsice sve bojovnike.

postovani, imam 25 godine 59 kila, nepusac sam, vec nekih 3,4 meseca me probada u grudima sve na razlicitim mestima nekad oko srca nekad i nekoliko puta dnevno, kad popijem analgetik prestaje, takodje mi srce jako lupa cesto iz cista mira dok lezim, uz to i osecam da mi se misici pomeraju dok lezim ili sedim imam osecaj da se krevet ljulja, osecam i nervozu u stomaku, uz bol je prisutno i peckanje i vrlo cesto imam temperaturu.lab. krvi su dobre, pritisak normalan, i ultrazvuk srca.ekg nisam radila je li potrebno mozda? nervozna sam i za svaku sitnicu se iznerviram.takodje sam primetila da mi se javlja neko crvenilo po kozi kao alergija neka.molim za savet

Dok sanjas nemas osecaj, niti misao o njegovom protoku pa ipak kada se probudis ujutro ne mozes da poreknes da je prosao odredjeni broj sati.

Ja sam metalac vec dobrih desetak godina.. bogami nisam osetio nikakav osecaj da se ubijem.. da se povredim.. zivim srecno hvala bogu i ponosan sam na ono sto sam.. a takvi kao ti sto skrnavite pravac muzike koji se razvija vec dobrih 50,, da kazemo 60 godina.. ne zasluzuju da uzmu M od Metala u svoje gluve usi.. peace out.. Life ours we live it our way

Kada je pozdravljanje preko telefona oznacilo kraj moje slobode, ucinila sam jos nekoliko brzih kruznih pokreta salvetom da razduvam sve, vratila salvetu na krilo i uz osecaj zadovoljstva i olaksanja, spustila ruke na krilo.

Jako sam vezana za obojicu i sva ta situacija mi jako tesko pada imam osecaj da cu poludeti, tako reci nemam volje za zivotom, tesko mi je da ih gledam jer se jako muce imaju konstantne nesnosne bolove.

A i Fusion sa 160 hp (doduse benzinac) imam osecaj da je nevidjeno trom.

Kao da nista oko mene ne postoji, sve je samo opsena....... kao da nikada nije ni bilo..... prolazi, nestaje u nepovratu.... Konaciste.... napokon, jesam besmisao u smislu..... zastala... da odmorim dusu u prolazu..... za trenutak.... da budem... da odem i da se vratim svaki put... spoznajuci da sam oduvek bila, da oduvek jesam i da cu zauvek biti... ali tu na izvoru pitke vode koja leci.... ulazeci u sve pore, spira sve.... Tako laka, leprsava, zauvek divlja, neuhvatljiva.... toliko svoja, a toliko nepostojana..... predivan osecaj... vecan...... Da, uvek cu biti tu... u prolazu.... vecno da se osmehnem... da se neko nasmesi.... da se probudi..... ali isto tako me vise nece biti nikad, jer jeste sve iluzija, slatka mrena.... pitka..... carobna... dopadljiva.... ali samo dok ne spoznamo.... tada trebamo otici..... iskusiti sta jeste.... vratiti se da se za trenutak setimo ko smo, pa nastavimo dalje... da.... neka bude kao podstenik, ako smo zaboravili, da nas trgne, prene iz sna.... iz dremeza.... iz zablude..... Divlji vetar vas ljubi, a da vi to ne znate samo vas nezno pomiluje po obrazu, divlji vetar vas grli, a da toga niste svesni, samo ste laki i srecni bez razloga, divlji vetar vas voli, a da to ne znate, samo ste ispunjeni ljubavlju, koja jeste i ne prolazi.... cak i kada prestanete da verujete u nju.... konaciste je tu, da zastanemo..... speremo sve grehove, odmorimo zaboravljajuci sto nismo i da se probudimo okupani jutarnjom rosom, svesni toga ko smo, sta smo i gde smo... nastavimo dalje, vracajuci se svaki put kada je za to vreme....

Mislim da je bas zbog toga, tog gledanja u druge ljude, zato sto drugi uvek nesto bolje rade od nas, bolje izgledaju, bolje misle... A opet, zasto to ljudi tako gledaju.. Zasto je uvek sve tudje bolje i zasto je svako drugi uvek bolji od nas, toliko da mi sami za sebe i na sebi i u sebi naci nesto dobro... i lepo:) Zasto je to tako, stvarno... ne znam:) A ovo za buducnost i ' ' bicu srecan ' ' kad to ostvarim... Uf kako mi je to poznato, jezivo, jeziv osecaj, to je apsolutno zivotarenje - jer ti cilj koji si zacrtao a koji ce ti, kad ga ispunis doneti srecu i zadovoljstvo, uvek daleko, uvek se pomera, povecava, kad dodjes do njega onda shvatis da mozes jos bolje, onda cekas i to drugo ispunjenje da budes zadovoljan i sve u krug... A cemu delanje i radjenje bilo cega ako ne uzivas u rezultatima?

Ne shvatamo da je ta bol jedini stvarni osecaj sto nas podseca da smo jos zivi i koji nam ubedljivo pojasnjava vrednost sopstvenog zivota.

Nakon terapije moguće su komplikacije otok, pecenje i bolovi, pojacani vaginalni iscjedak, osecaj suhoće, bolnost i erozije sluznice kod odnosa.

postovani dr. imam problema vec 3 meseca menjaju mi se simptomi. znojenje po noci, peckanje po telu i svrb, ucestalo mokrenje, posle mokrenja dug iscedak, kap po kap mokrace iz penisa, bol i peckanje u penisu, bol u testisima, znojenje u predjelu testisa na dodiru osjetljive pocrveni koza, radi mi koza po penisu i testisima non stop neznam koko da se izrazim ali imam osecaj ko da imam nesto u testisima nostop se krecu, opusti se koza od testisa skroz pa se tako sakupi. bol kada hoda bole me testisi, i bol u donjem djelu ledja trnu mi leva ruka i leva noga. iso sam kod urologaI, uradio sam HIV, Hepatitis B, Hepatitis C, TP-REC, isto sam uradio Chlamidiav, Mycoplasma, Ureaplasma, samo su mi nasli bakteriju u bris uretre staphylococcus aureus. eto valjda nisam izostavio nesto, mozda sam malo naporan sa detaljima al imam tako jake bolove da neznam stacu molim vas reci te mi gdje da se obratim i ako zna ko sta mi je? unapred hvala

Napunjene baterije, vedriji pogled na svet, onaj osecaj koji te drzi i narednih nedelja...

Tada mi je rekao: Vrati mi se da te napravim najsretnijom zenom na svetu. Imala sam osecaj da one dve godine koliko nismo bili zajedno kao da nisu postojale - prica Andrijana.

Proces koji je tezeci da se ubrza toliko usporio i zamislite, tek tada kada je zastao on je postao, nestao u svom nepostojanju, izgubljen za sve i svagda, a najpre za sebe, a ostvaren u vecnoj jednosti kao prapocetak i kraj svega, srediste oko kojega se sve obrce stvarajuci iluziju zivota, evoluirajuci svesnost, kroz bezbroj zivota, kako bi ona osigurala svoje nepostojanje u postojanju, potpunost u svojoj nepotpunosti, savrsenstvo u svom nesavrsenstvu i vecnost u svojoj prolaznosti... I sta da vam kazem, kakav je osecaj, cudan... upravo pokusavam da prepoznam sebe i zamislite, nema me, pitam se, ko je to u stvari sve vreme bio... Verovatno uvek neko ko je trebao biti, kreirati taj jedini trenutak iz koga ce jednom izrasti to nista sto sada i ovde zauvek jesam... Dok nista zagledano u sve budnim okom prati dogadjanje, to sve kroz nista vidi da nas nema, dok zapravo jesmo ova iluzija zvana zivot...:)

Imam osecaj da svakih 10 godina samo otvore sliku u photoshopu, zavrse za 10 minuta, i bum gotovo - vidimo se opet za 10 godina.

Neurasteniji su svojstveni znakovi: težina u glavi, razni bolovi u glavi, vrtoglavica, svrbež, drhtanje, trnci u udovima, znojenje, osecaj težine i slabosti u telu, srcane smetnje, pomanjkanje apetita, smetnje u mokrenju, zatvor stolice.

Najucestaliji duševni znakovi bolesti su: umor na radu, posebno umnom, osecaj radne nesposobnosti, smanjena koncentracija i pamcenje, preosetljivost, razdražljivost, mrzovoljnost, bezvoljnost i smetnje u snu.