Pavao apostol vrlo uceni farizej (jednobozac po uzoru na mazdaizam Persijanaca) ide tako dalekod a tvrdi: Zasto bi savjest nekog drugoga odlucivala o mojoj slobodi? Te. Sve sto se ne cini po savjesti grijeh je

Lažni Mesija zvan Meher Baba (Milosrdni Otac) rođen je u Puni u Indiji 1894. g od roditelja Persijanaca.

Tim muževima Bog je darovao dugovečnost, želeći da kroz to rasprostrani veru; jer k svojem bogopoštovanju oni su priveli gotovo sve Sirijce i veoma mnoge od Persijanaca i Saracena, tako što su uspesi mnogoboštva kod tih naroda zaustavljeni.« (VI, 34). Za vitalne esene, Flavije ukazuje: »Po svome držanju i svim drugim spoljašnjim pojavama izgledaju kao dečaci koji se još odgajaju štapom svojih učitelja. /.../Žive vrlo dugo i mnogi su i sto godina stari, kako mi se čini, zbog jednostavnosti njihovog načina života i poretka.« (' Judejski rat ', II, 8, 10; cp.: ' Danilo ', 1:15) Stari i umudreni podvižnici bili su i naročito poštovani u svetim redovima (' Svaki dobar čovek je slobodan ', prg. 87) Na zajedničkim skupovima posvećenika stariji su sedeli bliže katedri (' Judejski rat ', II, 8, 10; ' Pravilnik zajedništva ', 6:8 - 9; ' Svaki dobar čovek je slobodan ', prg. 81; ' O sozercateljnom životu ', prg. 31). Svaki na vreme neočišćen greh povlači bolest duše i tela, a bolest dalje donosi duhovnu i fizičku smrt, jer ono što je unutarnjem to se pokazuje i u spoljašnjem: »...

Iako su se iz Babilonije mnogi Jevreji vratili u vreme Kira, koji je 549. g. se. postao kralj Persijanaca i Međana, te Artakserksa (465. - 423. g. se.), ipak su mnogi ostali tu, formiravši tu jednu od najačih dijaspora, koju će tek Mumammedov militarizam kasnije opustošiti.

Da je ista i kurba znamo je po tomen, primjerice, šta nismo ucili povjest iz kuta persijanaca, oli kartaginjana, oli gala, vengo navik iz kuta grka, rimljana, itd.

Prema legendi održanoj i do naših dana, velebni ostaci u stijeni isklesanoj kod provansalskog grada Baux-de-Provance, kao i grada Bannes s desne strane Rhone, te tvrà ave datiraju iz vremena dominacije Medo-Persijanaca.

Azeri Azeri, narod turkijskog porekla, koji pretežno živi u Azerbejdžanu, gde čini oko 93 odsto stanovništva i Iranu, čini oko 24 procenta stanovništva i gde predstavlja drugi narod po brojnosti posle Persijanaca.

No, što se tià e nazoà nosti Medijaca i Persijanaca po zapadnoj Europi, dodajmo ovdje i slijedeà ¦ u Plinijevu tvrdnju: " M.

- U traktatu ' Isida i Osirid ' veliki helenski enciklopedista Plutarh prezentira kosmogonijski-dualističke mitove Persijanaca: »Ormuz je rođen u najčišćoj svetlosti a A (h) riman je nastao iz tame.

Užasavajuće nabijanje na kolac, preuzeto od Persijanaca, Osmanlije su, inače ', široko praktikovali, što pokazuje svu strahotu bezakonja i ludila koje donosi Muhammedova porobljivačka ideologija.

Julijan Imperator (Flavius Claudius Iulianus, 331. - 363. g. ne.) Ovaj rimski car (vl. 361 - 363. g. ne.) neuglednog izleda, koji je poginuo u ratu protiv Persijanaca verujući da je u njemu duša Aleksandra Makedonskog, poklonik degradiranog kulta Hrista Mitre (u čiju čast je iskovao novac sa slikom žrtvenika i bika), iako je se više perom nego mačem i ognjem borio protiv paganizirajućeg hrišćanstva, od strane njega je nazvan Apostata Otpadnik, dok je on sam hrišćane, koji su napustili religiju svojih predaka, smatrao ' otpadnicima '.

U suri 30 videlački se iznosi za vojne sukobe Bizantinaca i Persijanaca: »Bizantinci su pobeđeni u susednoj zemlji, ali oni će, posle poraza svoga, sigurno pobediti za nekoliko godina.« (Ajeti 2 - 4) Bizantijska vojska je 614. g. ne. teško potučena od nadirućih persijanskih snaga, tako da im je osvojen Damask, Jerusalim i Antiohija.

Posle poraza grčko-rimske vojske od Persijanaca (363. g.), i ustupljivanja Nizibije od strane cara Jovinijana Sasanidima, Efrem je sa brojnim hrišćanima prešao u sirijsku Edesu.

Za ratove protiv Persijanaca koristi se i prevedenim persijskim hronikama.

Kult Ognja najuočljivije susrećemo kod Persijanaca, među Magijcima; tako Herodot ukazuje za Persijance: »Persijanci Vatru smatraju za božanstvo. /.../Smatraju za prirodno da bog/kroz spaljivanje/pojede ljudski leš,...« (' Historija ', III, 16) U ' Gemara ' traktatu ' Bava batra ' susrećemo priču o nekom persijskom magu koji je smatrao da zemlja ne treba ' jesti ' (razlagati) leševe, jer se time prlja, već samo vatra (eventualno i ptice) to treba da čini: »Bejaše neki mag/aram.: amaguša/koji je otkopavao mrtve.

Od ulaska u Obećanu zemlju, preko ratova sa okolnim narodima, preko makabejskih ratova do Boljševičke revolucije u Rusiji Jevrejin je se pokazivao i kao pogromaš: " I pobiše u Bezeku 10.000 ljudi. " (Suci, 1:4) - " I sve u gradu isekoše mačem. " (1:25) I Nob, sveštenički grad, pohara oštricom mača, pobivši muškarce i žene, decu i odojčad, goveda, magarce i ovce. (Samuel, I, 22:19) Posekao je sve muško oštricom mača, porušio grad do temelja, oplijenio ga i prošao tim mestom po telesima pobijenih. (Makabejci, I, 5:51) - " Juda krenu na Karnion i Atargatis, i pobi 25.000 ljudi. " (II, 12:26) - " Jevreji osvojiše grad/Efron/i pobiše u njemu oko 25.000 žitelja. " (II, 12:28) Po Knjizi o Esteri Jevreji su poubijali 75.000 Persijanaca jer je kolao glas da spremaju napad na njih (9:16; v.: 9:6).

A medju onima koji ispravno vjeruju, monoteisticki znaci, i dobro cine gle, i Jevreja i Aramejaca, Arapa, Semita uopste, Slovena, Srba, Bosnjaka, Hrvata, Jermena, Persijanaca itd. itd

Po hrvatskoj istorijskoj priči, Heraklije (610. - 641.) je nalazeći se na rubu propasti usled navale Persijanaca sa istoka i Srbo-Avara sa zapada pronašao negde, Bog bi znao gde, pleme Hrvata kao najbolje organizovano slavensko pleme ", koje se suprotstavilo srpskoj snazi i spasilo Heraklijevo carstvo.

Ono što su sveti naziri i nazareni bili kod Jevreja, to su magi bili kod Persijanaca.

Kažu, naime, da su u Persijanaca živeli magi a u Babilonjana ili Asiraca haldejci, u Indusa gimnosofisti, medju Keltima i Galima ljudi koji su se zvali druidi i sveti. " (lib.

I tada, kao već uobličeni u naročiti sveštenički stalež, haldejci zadržavaju upravljanje verskim kultom, afirmišu se kao poseban kult, poput maga kod Medjana odnosno Persijanaca.