Gonzo je moj drugi mujcek.Star je dvije i pol godine.Našli smo ga prije 2 godine na sisvete.Bili smo kod bake i taman u autu prelazimo preko zebre kad ono neki gospon mačak nonšalantnim laganim korakom prelazi cestu.I stanemo se mi njemu i još on se malo osvrće, stoji i napokon ode.Sparkiramo se mi, kad on doleti k meni i ja ga malo pogladim, a on mi već skoči na rame.I nagovorila sam baku da ga samo nahranimo.Kad smo ga nahranili, trebali smo ga kao pustit.I odnesem ja njega u dvorište i pokušam ga pustit (nije da sam se baš trudila da ode), naravno ljubek nije htio otići.I tako je počelo.On i Cica se ne podnose, dan im je ispunjen režanjem i tučnjavom.Oboje su ljubomorni i posesivni.Gonzu sam jako razmazila.Svake noći on spava na mom jastuku, a mene izgura.. Gonzo je jako nestašan i razigran, ali je i umiljat.Najradije biste ga gnjavili cijeli dan.Nikada neću zaboravit kad je skoro umro.Kupili smo nekakvu biljku koja je otrovna za mačke (naravno mi to tad nismo znali). On ju je naravno, nestašan kakav je, pojeo skoro cijelu.Drugi dan je počeo povraćat i uopće se nije micao i nije išao na wc.Mi smo ga odveli veterinaru.Ta biljka koju je pojeo je bila najgora moguća od svih, a on ju je još pojeo u velikim količinama.Otkazala su mu jetra i bubrezi.Veterinarka nam je rekla doslovno da je on mrtav.Onda smo mi naravno rekle da ćemo napravit (čitaj masno platit) sve samo da ga spase.Svaki dan je išao na infuziju i nekakve inekcije i samo čudom i pukom srećom je preživio.Sjećam se kako sam plakala.Iako još nisam znala da bi mogao umrijeti, to se vidjelo.Pogled mu je bio sav nekako prazan.Naravno od tada je Gonzo najrazmaženiji u cijeloj obitelji.Ne bih mogla podnijeti da ga izgubim.Već ga imam dvije godine.On je bio na dvije operacije: sterilizaciji i morali smo ga operirati zbog već napomenutog događaja s otrovnom biljkom.Gonzo je prava mala maza i on mi je svjetla točka kada dođem doma umorna.Najljepše mi je zavaliti se na kauč i maziti ga.Joj.Ma baš sam ga se sad zaželila.Gonzina slika je u galeriji.Poziććć

Imala sam napad samosažaljenja.. čistokrvna patetika poslije ponoći... monolog za monologom... pa beeeeeeee-kmeeeeeeee... a gle danas sunca koji će mi endorfin pogurat i neću nikog maltretirat sa depresivnim gluparijama... danas sam kao kul... pravim se da prihvaćam.. naravno, to je vjerojatno samo danas... i pas me skonto da sam njonjava, pa kad se neću s njim igrat glumi da ga boli noga... ozbiljno vam kažem... sad sam ga skužila... žepucka on, kao vuče se, ja mislim jadan, pogladim ga, masiram nogicu i slučajno trknem njegovu ultimativnu igračkicu valjkastog oblika i ljubičaste boje, a on HOP.. za njom... nogica radi ko blesava... mogo bi s njom udarce iz kuta obavljat za repku, bez pol pardona... đubre malo iskorištavačko... a tak je sladak...

Suzy stiže u petak, jedva čekam da je pošteno pogladim.

Najprije ga pogladim pokretom punim divljenja po izbočini ispod napetih bokserica, a zatim ih polagano svučem.

Dolazim u dvorište, pogladim psa, mačke i ostale živine koje se odmah dođu motati oko nogu.

Za marendu jedem male crvene.« Ono pseto opet laje »Izađem u dvorište, pogladim Campija i uz put pomaknem oronulu kućicu.

Ustajanje u 6:00. Obično pogladim mačku koja se preko noći nonšalantno zavuče u moj krevet jer je ipak udobnije spavati tamo nego negdje vani.

" Sad kad je Sferakon bio dva posto iznad prosjeka svi ga hvale, je, je, bilo je dobro, jel vidite kako možete kad se potrudite, otprilike kao kad sam u vojsci došao na Zemunik i bili tamo neki veseli razvodnici, ajde saćete učit pravit krevet na crno, pa onda na bijelo, a mi ih gledamo u čudu, pa nam onda objasnili što je pravljenje kreveta na crno, a što na bijelo i rekli oni okej, a sad vi, idemo van i vraćamo se za deset minuta, i mi napravili i oni se vratili i rekli ovo kurca nevalja, ovo je sramota, jel to Hrvatska vojska, ajde mi ćemo sad opet van i vratit se ovaj put za pet minuta, i oni izašli, a mi napravili u dlaku isto kao i prošli put, možda malo pogladili ma kurac im pogladim fašistički, i kad su se vratili rekli nam ' Eto jel vidite da možete kad se malo bolje potrudite. ' "

Samo se nasmiješim i pogladim ih pogledom punog razumijevanja.

zapravo ne znam čiji je to dar ta ptičja glazba u ranu zoru dođe mi da je uzmem u ruku pogladim joj krila no ne smijem jer veliki je rizik može se strahovito uplašiti i odletjeti bez povratka u visine

Inace, tko sam i sto sam ako se sama ne pogladim po glavi?

I pogladim ženicu po guzi jer se njoj još uvijek sviđam.

Gospon Pes kaže: ali ne smatram da ima ikakve veze s duhovnoscu. ali ima veze s ' mojom duhovnoscu ';) sad poslije toliko godina, ako sam u prirodi sjetim se ' iskustva ' i pogladim travke i popricam s drvetom Gospon Pes kaže: Duhovno bogatija bi bila da si potpuno " trijezna " popricas s drvetom.;) potpuno trijezna

- Hoćemo li se istuširati? - pitam je, pogladim po stražnjici i osmjehujem na njeno predenje: obožava moj dodir i pokazuje to.

A ovoga drugog nakon gluposti pogladim po kosi, no on je " razbojnik ", i ponovno nisam napravio ništa.

I to uopće ne paše mojoj osobnosti koja ima potrebu gledati neko blesavo štene kako ovisi o mojoj pomoći i zahvalno skakuće od sreće svaki puta kada ga pogladim.

Usporedim ga i ne htijući s Helmutovim, pa mi se nekako smili ta moja krntija i pogladim je po krovu.

Danas sam svedena na nivo zdjelice zelea i odrzavam samo hladni pogon po kuci - pregled mailova, pogladim moju zacudenu cukicu po glavi svako pol sata da ne bude tuzna jer nema igranja i vucem se u pidzami i kucnoj haljini rascupana i crvenog nosa.

Sad ti je opet mjesečina na čelu i na mojoj ruci, no evo, dignula sam ruku; čekaj, da ti pogladim kosu.

Izvadim je, pogladim, uputim im nekoliko nježnih misli i osjetim veliko olakšanje.

Pogladim buntovnika, pusnem ga i nježno ga obavijestim: - Čuj, malo si se zabunio.

Zajebani su ti psiholozi, mamicu im ja... pogladim po kosi.

Jutros sam doživio iznenađenje: pružio sam ruku da pogladim Lori, a ona je opako zarežala i sunula prema meni, da sam od iznenađenja prolio prvu kavu po tenisicama.

Pogladim ga u prolazu i onda na dlanovima dugo nosim poznati, prijateljski miris, pa se osjetim malo manje daleko od kuće...

Al ' zato svaku večer kad dođem s posla doma, pogladim taj light saber i onda ga upali, pa onda malo mašem njime, a onda me čudno ukućani gledaju, pa ga vratim nazad...

Redovito ga počeškam ili pogladim kad prođem pored njega čak i razgovaram s njim.

Ne bih imala ništa protiv da ga imam doma, svakog ga dana pogladim i kažem mu: ja ću te maziti i paziti i zvat ću te mali moj slatki Darkić

Kad svađa utihne, zagrlim je bez ikakvih primisli, pogladim po kosi i pričam staru bajku, kakvu je opjevao Mallarme u Popodnevu jednog fauna

Gledale smo se trenutak, jedan dugi trenutak u oči, a ja sam dobila iznenadni poriv da zagrlim njena mršava, koščata ramena i da je pogladim po sijedoj kosi

Puhnem s visine lagano prema unutra hladnim zrakom, a onda, približavajući se, lagano grijem toplim zrakom dok je ne dodirnem i ne pogladim lagano cijelom širinom svog jezika