ujutru, svi smo tu, ukljuchujuci i hostesu koja je pochela da radi pre par dana, dolazi ' majstor ' - kako radi? super a. (shteta shto nisam snimio razgovor, pa cu moci da vam prenesem samo fragmente. btw, shef ima obichaj da snima telefonske razgovore preko moba, ne uvek ali.. ne bih ni provalio da mi neuro ne reche kako prilikom takvog snimanja sagovornik dobija povremeno bipkanje ili neshto slichno. naravno, shef se davno pohvalio kako to ponekad radi da ne bi bilo; " kad sam ja to rekao? ") - daleko od super. - shta mu fali - pa, slika je malo razvuchena, zar ne. trebali bi i da instalirate drajvere na njega. - ma ne, ovo ovako treba da stoji, imace te vi svoj kompjuter pa ce te stavljati na njega shta hocete (shef mi vec dobacuje da cutim, da je dobro ovako) - nismo se razumeli - drajvere za grafichku kartu kako bi slika bila normalnija. - nema on grafichku kartu (shef mi ' objashnjava ' kako je grafichka integrisana) - ama super shto ima integrisanu grafichku, ali trebaju da mu se instaliraju drajveri. to je normalno kod svakog kompjutera, za grafiku, zvuk, matichnu plochu... tu se negde shef ubacuje, ' majstor ' odlazi (stariji neki lik, teshko da se razume u ' modernu tehnologiju ' mada i shef ima svojih nedostataka, niko ne moze sve da zna a ljudi uglavnom misle da znaju sve ili tu negde. pa i ja) 1024 x768 na 931 bw.. tuga a josh veca tuga je kad im kazesh da bi to trebalo da se namesti pa te shef (i hostesa) ucutkuju mislici da cesh da skrenesh paznju pa ce neko da pomisli da zelimo da se igramo na kompu pa ce sve da nam ukinu.. i onda kad pokushavam da objasnim da sam samo hteo da slika izgleda normalno dobijam ' shta te boli kuraac ' tretman. ' gledaj svoja posla ' ili tome slichno (trebalo je snimati. mada.. mozda je shef i snimao, pitam se da li bi podelio taj fajl ako jeste) u jednom trenutku su mi objasnili kako ne treba da talasam nego da cutim i radim svoj posao i da ne treba da me je briga da li je neko odradio svoj kako treba. - ja se sad osecam jako glup. a znam da nisam (dobro, nisam bio u tom sluchaju, bar iz svog ugla) - ne treba ti da se osecash glup nego onaj koji ovo placa - ne, on je lud (u stvari i nije ali posle 16 sati rada..) a ja kao da sam glup. a onaj koji je ovo otaljao ispada josh i pametan.

unutra ogromna guzva, pitam neku babu (koja je tu pochela da zavodi red, samozvani kaplar, jbote); " koji je broj na redu? " " eh.. pa nema vishe brojeva. a gde ste vi bili do sada? " - " gde sve nisam bio..:)) " pokushavam da pitam druge, medjutim svi cute i gledaju u pod, kaplar je totalno preuzeo kontrolu.. " i necete mi reci koji broj je na redu? " " emmm - milion i jedan:) " - " bash vam hvala:) " " m nema na chemu:) evo ova devojka je 21 " prokleta baba sve zna. i non stop se smeshkamo jedno drugom. - " e pa super - ja sam 23 " ".. od napred. a koliko ste od pozadi? - " ha?.. ahh - hehe " (mashem kaziprstom u stilu " sram vas bilo ") prozivaju nekog iz ordinacije. baba se dere; " marija.. na redu je marija.. " horror

I ja shta cu (nema se kud.. jel?) zagrlim je i poljubim.. i ona ustane i ode (nasmejana).. okrene se i vidi mene kako pokushavam da probam kakvog je ukusa njen karmin.. ili sjaj za usne.. i pogledam prema njoj i nekoj njenoj drugarici a ona pokazuje u mom pravcu.. drugarica se neshto naginje (nije joj bash jasno gde treba da gleda) a ja se nasmeshim i mahnem (kao - ovde sam..) I dodje ta drugarica i sedne pored mene i pochne da pricha; " znash, ti se mojoj drugarici jako svidjash " " (ajdee) Znam.. i ona se meni jako svidja " " paa.. jel to shto ste se poljubili znachi da ste zajedno? " " pa valjda.. mislim - naravno "

eto ga, poshto sam jucherashnji dan preskochila a on je, barem iz perspektive ovog bloga, bio mnogo zanimljiviji od danashnjeg, onda cu izlistat jucherashnje smeche danashnju bocu vode (1 l, jer sam ju cugala proteklih par dana:) i omot napolitanki (dvostruke; jucherashnja vechera, da ne budu uvijek domachice, ali netko ih je predugo pustio da se peku jer su ful zgorene): tako, jucher je po mnogochemu bio revolucinoran dan za mene - shishala sam se i bila u shoppingu. te dvije aktivnosti inache su meni mnogo omrazene i pokushavam ih izbjegavati, al kad je kriza je kriza. tako da je u smechu (al ne u mojem nego onom u frizerskom) zavrshilo mnogo mnogo moje kose. bash se kontam, ovo mi je mozda trechi put u zivotu da sam bash ful ful zadovoljna s frizurom, zato se niti ne volim shishat. sad je proshlo, mislim, jedno 2 mjeseca od zadnjeg shishanja, a najduze sam izdrzala (doslovno, jer su prigovori mojih bliznjih bili nepodnoshljivi:) godinu dana bez frizera. koja ushteda, a:) to je kad sam bila na 0.07 (bond, jasna bond:) oshishana, to mi je bilo nevjerojatno osvjezenje u zivotu. i uvijek tako kad se oshisham si razmishljam o tom odnosu onog shto smo vani i onog shto smo unutra, jerbo, ja sam uvijek ista osoba. mislim, to mi je sve smijeshno i meni samoj, kad jedan dan (prekjucher npr.) izgledam kao mala klinkica, mamino dijete a vech slijedechi (kao danas) kao neka samosvjesna odrasla blabla-da-si-ne-laskam cura... da, nechu vishe o tome, al recimo samo da to na shto lichish ipak uvjetuje to shto durgi misle o tome. ma to svi znamo, a ja to znam i iz onih pogleda koji su bili upzchivani chelavoj meni. ali, tad sam josh bila u puli, zg je ipak, u nekim dijelovima, urabaniji:) mislim, talo glupe predrasude ili kako-da-to-nazovem. a mozda opet postoji neki vanjski izgled koji najbolje odrazava nas kao takve. ma bulaznim, bulaznim... onda, kupila sam si, jerbo idem u portugal, mali portugalski phrase book, u profilu, a kako je pocheo sajam, dobila sam i onaj popust od 25 %, a u smechu je zavrshio rachun na kojem je to sve bilo izlistano. malo mi djeluje prazno taj MEGAstore, josh mi fali onaj domachi dooh, kakav booksa ima, ali, bude (fuj, fuj:) se razvio. i 2 rachuna isto iz 2 duchana u kojima sam kupila 2 majice za ljeto sve ono shto bude zakacheno kad kupite neku novu robu, one markice i to, sa uputama za pranje (meni uvijek mistichne:). stvarno vishe nisam imala shta bacit na sebe, pa sam skupila cimericu frendicu da me prate u shopping. uvijek me ubije ta sloboda izbora zbog koje smo nekada ishli u trst/ili mozda zbog cijena? hmm /, ono, ja tako neodluchna kakva jesam umrem svaki put, i zato mrzim ich u shopping... dajte mi 3 majice da biram i ja sretna:) jus kiddin, znam da sam ja tu sama smotana i da se prema tome odnosim kao da je to sad ne-znam-kakav-dogadjaj kupit majicu, ali ja opchenito ne znam shta hocu pa bih ja sve. a sad si moram josh i gachica i charapa i kupachi novi kupit (sva srecha da inzistiram na donjem dijelu u obliku hlachica jerbo bi inahce umrla). aaaaa i nije mi neki gusht da roba sve skupa, ono, jednostavno nemam zivaca i stalno se mislim kako sam tako potrosheno vrijeme mogla nekako pametnije iskoristit.

evo, slusham neki housich, pokushavam se drzat uspravno i ispisat todays blog. veliko chishchenje se nastavilo.... bacila sam upravo sad jednu daaavnu daaavnu uspomenu. poklon iz kinder jaja, al onog velikog, uskrshnjeg, kad mi je josh bilo negdje 14 ak godina. momchad od juventusa, iz 98/99 ja mislim, onako od kartona za slozit... uglavnom, jaje je bilo tematsko, veliko, bash od juventusa tako da je tata igrao na sigurno kad mi je to kupio. tad sam bila u opaki fan fazi koja me danas, eto, proshla... od svih slikanih igracha prepoznala sam samo par nezaboravnih, tipo davidsa, zidanea ili trezegueta (popularno zvani d squirell). i par lastika za kosu istroshenih koji mi trenutno vishe ne trebaju. kako mi je gusht imat ovakvu frizuru. za neupuchene, tj. za sve-imam neki friz za koji me vechina ljudi pita dal sam se sama oshishala al oni koji se kuze vide da je to djelo proficha:) uglavnom, kosa mi, pogotovo na moru, poludi i pochne se ful kovrchat, i poshto je polu kratka polu duga... ma shta ja to pishem, mrzim kad ljudi prichaju o frizurama i o tome shta su jeli za ruchak. d. o. s. t. a. bacila sam par svijecha koje su bile zakopane duboko duboko a chuvane dugi dugi niz godina a da ni sama ne znam zashto. one obichne, bijele, ne zapaljene. bit ce da sam ih mazla iz nekog restorana ili nekom na kampiranju, tako neki djir. inache sam ovisna o maznjavanju tako beznachajnih stvari... da me kao podsjete na bash taj izlazak i bash te ljude i bash to pijanstvo. imam tako doma shtipaljki, komada biljaka, chasha, hvataljki za led... ma jao. bacila sam i jedan stari labello (bash origigi) zeleni od kamilice kojeg sam pronashla bash sad dok sam trazila neku kremu za brata kojeg je ugrizla osa.. ubola mislim:) i boarding pass za neke od aviona kojima sam letila sad za portugal. neke sam sachuvala da se jednom kad budem svjetski putnik sjetim i tog putovanja:) jus kiddin. i s torbe sam bacila ono shto zalijepe na aerodromu nakon shto ju izvazu i kad ju poshalju u neka druga prostranstva. i uvijek me paranoja da mi torba neche stich do final destinationa, jer sam ja presjedala a torba je letila dalje bez da ju dizem a morala sam ju chekirat ne znam zashto na onom out of size ulazu ko da surf ili bubnjeve furam.

i tako zapochne razgovor sa jelenom; - kako si? " ok, kako ti je burazer? " - pitala sam te neshto? " pa ok sam, shta ochekujesh da ti kazem? - jel radish? kako je na poslu? " uhh.. na poslu sam trenutno u nekom procesu tranzicije. pokushavam da odem " - necesh vishe da radish? " ma ne, samo hocu da se sklonim s ovog objekta. " " a sa manjkom ljudi i shefom koji je kreeeten to nie nimalo lako. " " ovan je u horoskopu. shta da ochekujesh od ovna nego da bude kreten? " (gleda me sa nevericom, sad dok pishem ovo setih se da joj je rodjeni brat ovan. dodushe daleko je od kretenizma al ` mogu da mislim kako je shvatila prichu o ovnovima) " pa da, ja sam ovan (u podznaku, sa mesecom u ovnu), bar to znam. kreteni " - a shto ne zavrshish onu vishu? mnogo lakshe cesh da se zaposlish " uhh, nie to tako lako " - shto? pa nisi glup " bash ti hvala (osecam se bash pametno). jednostavno ne mogu, smorio sam se. samo su gledali kako da nam uzmu pare " - (smeh u stilu " pa normalno ") pa dobro kolika ti je plata? " necu ti kazem celavi " (scena iz filma ' mrtav ladan ') - dobro, mozda malo nepristojno pitanje ali ipak.. ne bi trebalo da te koshta vishe od 35 ooo godishnje, to ti nije vishe od tri plate.. (i tako shtban i ona me ubedjuju da bi bash trebalo da se vratim na studije a ja nemam volje da se objashnjavam i pravdam.) - razmisli o tome " phh.. dobro " - razmisli malo bolje " razmisljacu ovih dana. ok? "

dogovorili smo se da pogledamo neke filmmove pa sam doshao u naznacheno/dogovoreno vreme do njega.. zvonim. otvara njegova bakica. " dobar dan, jel bane tu? " " koji bane? " (shta koji bane - koliko ih ima?) " bane - stanuje ovde " pokushavam da ' podsetim ' bakicu. srecom se setih da me bane upozorio na njenu senilnost. " aaa hh " - konachno se setila (pomislih) " vi mislite na komshiju baneta " " ne - ne mislim na njega " " sad cu ja da ga pozovem " i odlazi do komshijinih vrata.. " ne. mislim na baneta - branimir " " koji branimir? ne postoji takav ovde " " vash unuk branimir " " unuk? " (neopisivo zbunjena faca) " vi imate unuka jel tako? " (seti se pobogu. a i gde je on nestao, mrzi ga da izadje iz sobe?) " imam.. " " baneta jel tako? " " ahh.. a njega trazite? " (ne - trazim smisao zivota pa zvonim starijim gradjanima na vrata da vidim nisu li oni nashli neki) " nije on tu, najverovatnije je kuci " (kuci? zadnji poot kad sam bio stanovao je ovde. kojoj sad kuci?) " nema veze, znate shta - nazvacu ga ja na mobilni " " tu mu je majka - sad cu ja da je zovnem. " " nema potrebe, zvacu ga ja " (valjda josh nije doshao s posla) " ` alo siso, gde si? " " u sobi sam. ` si ti na vratima? " " ne u podrumu sam " " sa ` cu ti otvorim "

pre neki dan sam otishao do starketa (vezano za komp) i poshto nije hteo odmah da odemo do grada dogovorimo se da se nadjemo u 21 u " formi " otishao sam do grada i do pola 9 sedeo u igraonici. ima jedna nova igra koja mi se svidela. nalik na kanter i battlefield, drugi svetski rat. i tako krenem polako do " forme " i usput trazim kiosk na kojem bih mogao da dopunim kredit. i naletim na - peru i draganu:) nisam ih video odavno i tako stojimo na sred ulice (kisha pada po nama), zajebavamo se a oni su gladni i pokisli:) zovem ih u formu na pice ali oni hoce da jedu neshto u " borneu " i tako sedamo u taj restoran razmenjujemo dogodovshtine (uzimam palachinku sa jabukama eurokremom i cimetom iako sam hteo samo pivo) pokushavam da zovnem starketa da mu kazem gde sam ali je nedostupan (pretpostavljam da je ostavio mob kuci i da ce me sachekati u formi kad vidi da me nema) ubedim draganu i peru da odemo do forme na pivo i..

Ma kako bilo radikalno, usudjujem se reci da možda chak i - DA. kao " potpuno slobodni " (pokushavam zamisliti) bili bismo (uz kapacitete koje imamo kao ljudska vrsta), opasniji nego napalm najgore jachine.

Odlutati u stvaran svijet negdje izvan gibanja bi mi u tim trenutcima prijalo, ali svaki put kad se oslobodim magle ugljena sretnem ponovno one iste ljude iz vlaka i dalje grchevito pokushavam shvatiti njihov ritam, ali mi svaki put suncokret odvuche pazhnju i ja odlutam tamo gdje svi gledaju u sunce

Cijeli dan neka uzhivancija... lagana mjuza na radiju... Pokushavam srediti smjeshtaj nekim shpanjolcima u Zg za osmi mjesec i totalno su se zapiknuli za pansion Medvednica na Sljemenu jer im je super fora kak je to na planini, a blizu Zagreba...

Ili ako sam izgubio, pokushavam videti u chemu sam pogreshio ili shta je to genijalno izveo protivnik/protivnici (potez, taktika, strategija..)

epizoda 2; gushteri; pretproshli wikend (kad sam bio kuci) otishli smo na paint ball.. dobijam pushku na pochetku uz komentar dechka koji radi tamo; " Srcky evo ti ova, ona puca i zakochena " (moj teleci pogled dok razmishljam chemu ovo napushavanje i pokushavam da se setim kad su mene " nahvatali " sa zakochenom pushkom..) " me ne zezam te nego tebi mogu da je dam - ti si iskusan, ne mogu da dam njima (misli na nove) mogu da se povrede "

To je moja sadashnjica... Na otoku sam sreche... ali nekompletno deskonektirana... zhivim iz kofera i pokushavam uzhivati...:) Samo da znate da imam limitiran pristup internetu i modernim djakonijama... tako da chu iskoristiti svaki tren moguch za komunikaciju s vama... Puno vas pusam i uskoro dolazim s vishe slikica, izvjeshtaja i raznoraznih sharenih pizdarija...

Zapravo........ pokushavam sve napravit samo da on mene ostavi........

Al ipak evo radim neshto po tom pitanju.... pochinjem od sitnica.... imena za dijete, pa krechem na jogu.... ipak na neki nachin pokushavam i sebi i djetetu i cjelokupnoj situaciji dati malo plusicha

Sa uchenjem sam gotova oko 4, 5 ujutro i onda bezuspjeshno pokushavam zaspat ubijajuchi se u pojam kako se NIKADA NECHU upisati na filozofski, i kako nikada nechu polozit tu jebenu voznju i tako i onda ponovo vuzgam laptop i kartam sama sa sobom dok ne zaspem i probudim se u 3 popodne slinechi po laptopu.

Pokushavam napisati dvije smislene rechenice kako bi napokon rekla da vishe nechu pisati blog, ali ne ide mi od ruke

Lijepo pokushavam objasnit " ljudi moji koji vam je kokot, tu se nema nishta ni snimit ni napisat ", al jok.

Pokushavam da zametem trag, da se fol ne pozna..

A ja pokushavam Darku pomochi koliko god mogu, nekim stanim zapitikvanjem ljudi iz SFere i to - ako mogu pomoći iskustvom ii savjetima.

I opet, dovoljna je jedna rijech (znash ti koja) da otvori sve ono shto pokushavam zatvoriti vech mjesecima, ma slagat chu ti.. godinama

Pokushavam da se malo saberem.. slabo mi ide.

Daleko si... padam sve dublje i ne pokushavam te dohvatiti... i spasiti ono shta smo mogli imati..

Prekrasna imena, ali nisu jedina na svijetu.... U shkoli me nikad nitko nije zezao, nisu mi nikad nakacili nadimak (sem taj Igi) i jedino mi je, eto, zao shto nikad necu imati svoju pjesmu kao shto ima neka Ivana, Magdalena, Marija i sl.: mig: Mm vec godinama pokushavam nagovoriti da mi sklepa par stihova, ali nije on od tih dushica...

Bozic u Becu je vreme koje obicno pokushavam izbjeci i pobeci vun iz grada.. ulice su pune lujdi s paketima i vrecama, guzve, kic, nemres normalno iti nekaj kupovati, cista dekadencija i propast spiritualne kulture

Venezia je rodni grad moje mame... oduvijek me fascinirao... nekidan sam slagala stare fotografije i bash smo se smijali jednoj gdje u nekakvoj crvenoj pelerini i lakastim cipelama, s kechkama na glavi pokushavam dovabiti golubove da mi jedu iz ruke..

Pokushavam da ne uzimam nikakve tablete, mrzim tablete, al u isto vrjeme se muchim

Obozavam ove martial-arts-tutorial-e, pokushavam da ih imam sto vishe, a impresionirao me broj upload-a koji ste postavili, stvarno svaka chast momci vidim da ste neverovatno upuceni u ovo..

Pokushavam da kazem da ako mi neko ukrade karticu poprilicno sam zasticen ali ako mi ukradu gotovinu, ne znam bas