- Mirna Nadia, tiha Nadia - kažem i sad sam ja na redu da joj pomilujem toplu ruku, meku kožu.

u oklopu očaja zglavci mi prolaze lako kroz glad u njezinu srednjevjekovnu haljinu kroz koštane prstene kroz ušne školjke kroz želudac pomilujem je tako i okrećem je prema svjetlosti prema rebru radijatora prema papučama i čašicama tulipana znam da voli rekao bi čovjek da je istegnula nogu po pogledu ali ustvari slomljenija nikad nije bila s lakoćom bi se slomilo njezino tijelo na sjever i na jug i na komadiće.

Otvrdnulom bradavicom nekoliko puta ga pomilujem po uspravnom gorostasu, zatim me Bojan posjedne na stol, a sam sjedne na stolicu, među moje razmaknute noge, još uvijek u trapericama.

Prije spavanja još jednom pomilujem pogledom štapove u kutu.

U medjuvremenu odo ' opet do frizidera da ga pomilujem, potapsam i nervozno odalamim vrata u zatvaranju.

Pomilujem kosu mrtvoj mladoj ženi što leži na odru.

Fuj?, pa kako da to opišem, pomilujem, dotaknem, dokućim, dosegnem, podragam, navedite koji bi vam izaz bio najdraži i ja ću ga koristit.

- Znam prekinem je i sad ja pomilujem njenu ruku. Bez razloga se bojao.

Od toga mi dana godinama nije dopustila da je pomilujem, a i ja sam joj smanjila obroke na ' mmm, danas mi se da, danas mi se ne da '. (Nakon ovakve bi me izjave naši prijatelji životinja mogli raščerečiti, jer nemaju koga, budući da ljeti nije sezona mrtvih životinja na ramenima, pa su zaboravili i na Vlatkicu Patkicu, ali situacija nije ni izdaleka toliko loša kao što se sada čini.)

Naprotiv, on se pomalo zafrkava s rijekom, nježno je zadirkuje pa je č ak u nastojanju da se u njoj dubinski opere i plja č ka piju ć i njezinu svjetlost (Nehotice te pomilujem/molitvu poput tebe/nosi vlastita plava kosa.// Svojski sam zapeo/isprati sebe dubinski/poslije svih svinjarija/Premda ne uspijevam/svladati šumove jezika/kojim bih nesebi č an/razgovarao s Bogom./Nikada ne vjeruj mojim/prstima oni traže mjesta/za unosnu plja č ku dragulja./Pre č esto se zagrcnem/piju ć i svjetlost iz valova/što su uskladištili zvijezde).

Dakle, Lenjin je, navodno, Maksimu Gorkom na Capriju o muzici rekao sljedeće: Ona utiče na nerve, čini da želim da kažem prijatne i glupe stvari i pomilujem glave onih koji stvaraju takvu lepotu mada žive u ovom užasnom paklu.

" Pa sta, daj da ga stignem i pomilujem po glavici. " I potrca da stigne Puskina.

Onakav krmeljiv i neumiven ja pravac u halu, samo da vidim taj motor, nisam ga mislio odmah vozit, nego samo da ga vidim, da ga malo pomilujem i da mu se još malo divim kako je krasan.

Kao u nekoj ludoj halucinaciji, dizao sam se u te bezmerne, jutarnje magle, da ispružim ruku i pomilujem daleki Ural, mora indijska, kud je otišla rumen i sa mog lica.

Da pomilujem ostrva, ljubavi, zaljubljene, blede prilike.

Približim joj se i pomilujem njenu dojku koja se, kao dragocjenost, sjaji od losiona sa šljokicama.

Uzmem kamenčić pomilujem njegovu snagu, osušim more s njega i vratim ga ponovo moru.

Prošle noći, gledajući Te kako spavaš, toliko sam čeznuo za Tobom, da pomilujem Tvoje čelo; zato sam Ti poslao mjesečeve zrake na Tvoj jastuk i Tvoje lice.

Da pomilujem Marijana, štabi svijet kazao, znajući da svakog hajduka čeka smrt na kolcu?

Više sam puta poželio odustati od svega, ali kad dođem među svoje ljubimce, a oni me tako milo pogledaju, ja ih pomilujem i zaboravim na sve probleme.

Ne trošim ja pare (pola moje zarade) da bih čuo mrzovoljni (ipak dragi) glas svoje prve žene ili slatki, ali mrski glas svoje druge žene - sjebem ih preko telefona da bih čuo svoju djecu, da ih pomilujem kroz slušalicu...

Uživanje za oči i nisam mogao skinuti pogled sa tih pozivajućih crvenih vatrenih jezika, koji su u meni izazivali želju da pružim ruku i pomilujem ih: ne bi me iznenadilo da su pekli, toliko su izgledali vatreni.

danas je jedan mart.sedmomartovski po redu.. danas je jedan dan. nas dan. dan kada smo prvi put kucnuli jedno drugome u oci. i u casu. danas je dan kada kucam glavom o prazan zid. danas je dan kada mojom glavom odzvanjaju tvoje rijeci.. ' ' imas prekrasne prste ' ' danas je dan kada pospremam veceru za jedno a namjestam stol za dvoje. danas je jedan jako proklet dan. i tako lijep dan. nekad bio. danas bi nam bilo.. bilo bi nam.. fino bi nam bilo. da si tu. ali nisi. a ja jos uvijek ne znam zasto nisi. i jos uvijek nemam blage veze zasto nisi. ne, jos se nisam pomirila s tim da si mrtav. i ne zelim. ako i jesi voljela bih da ti vidim lice. da ga pomilujem. da ga poljubim. ne vjerujem da jesi. znala bi da nije istina. neki bi rekli da sam luda ali ja i veceras cekam da otvoris vrata. kljuc imas. ne znam da li ces doci zato pravim veceru za jedno. ja necu jesti. ne znam da li ces i sutra doci a sutra bi bio nas stvarni dan. dan kada si mi poklonio ruzu. na stolu buket ruza. volio si to. mozda i nisi ali si znao cesto da mi ih stavis pod nos dok sam jos uredno spavala. ne zelim da vjerujem da te nema vise jer ne vjerujem da je sva tvoja njeznost bila laz. ne zelim i ne mogu. a zivjeti moram. tesko mi je. volim te jos uvijek. a tebe nema. pecnica me opominje da je vrijeme za izvaditi jelo. sipam punu casu i nazdravljam svojom. praznom. tvoje omiljeno vino je na stolu. bez tebe ni vino nema okus koje je imalo. serviram veceru u tvojoj omiljenoj boji. crveno je simbol ljubavi.. govorio si. suze su simbol nakon ljubavi rekla bih ja. ali necu. niko me ne cuje. i ne vidi. inace bi svi znali da imam na sebi samo crvene naocari. razgolicujem se. skidam i naocari. i opet nazdravljam sa tvojom punom casom. daljinski mi pri ruci. pustam tvoju pjesmu. jadranka stojakovic. ' ' sve smo mogli mi ' ' mogli smo.. ali tebe nema tu. ja ne mogu vise. vodi mi se ljubav a eter nije najprikladniji partner. vrati se. vrati me. vrati nas. ili ubij.

Neka ga odmah puste i daju meni da ga ja pomilujem. - rekao je gušen suzama i bijesom.

opet sam kao i prošlu subotu ostala spavati na ranchu i prošli put bilo je najbolje po svemu a ovaj put najsmješnije..... samnom je ostala spavati Anika na ranchu i onda sam ja navečer odlučila da ćemo spavati na tri klupice vani pred kućicom i tako mi se spremile i i anika je zaspala u 22. sata a ja kao i svake noći budna sam do pol noći i ugl gledala sam zvijezde visoko na nebu onako sjajne i onda jedna zvijezda je pala pa zatim i druga još sjajnija zaželila sam si želju i pokušala zaspati dok odjednom neš puca hh.. ja mislim neki konji se grizu pa su lupili nogama u jasle... onda sam zaspala pa me nešto probudilo odjednom bio je to riđan došao je do mene pomirisao mi ruku io još malo i otišao... ja sam nastavila spavati no ubrzo nakon eto neštu tupka po cesti opet riđan i idem ja po njega u mraku u jedan sat niš ne vidim samo čujem... i tako ja u mrkloj noći dođem nasred ceste i nema nikog pa idem prema konjima i opet nekog čujem po cesti odem ja na cestu a riđno na sredini pa mu se približim i pomilujem ga, onda skužim da je skinuo oglavinu i tako ja uhvatila za grivu i natjerala da hoda samnom jer ga nisam htjela povuč jako za grivu.... i dok sam ja sužila kako mu stavit oglavinu u mraku vratila sam se u krevetu 1 i nesh i zaspala a onda me u tri sata opet probudila buka riđan se opet otkačio ali ne sam već i moro se otkačio.. onda sam rekla a nek rade šta žele i onda opet malo kasnije neko hoda po stepenicama blizu naših klupica bio je to đani išao je konje nahranit ali me s njegovim cipelama probudio hh.. kako je prošao onuda s svojim cipelama tako je mene probudio išao je konjima dati sjena.... pohvatat ove ostale koji su se otkačili i to je to.. e i onda je počelo ono najsmješnije.. hh... kada se vraćao u kućicu ja i anika smo bile budne i smijale smo se i pričale. i sjedne pored nas đani i mi prićamo s njim a on nas počne zezat šta spavamo na tvrdom kamnu i šta ja znam.. i onda odlučile mi idemo u kućicu otišla ja u svoj lijepi krevetič anika legne na svoj na podu i đani legne na krevet nasuprot kamina.... ovak ide raspored... ja u ljevom kutu u sredini kamin i onda na desno đani a praktički preda mnom anika na podu... i ond idemo mi spat... i odjednom puhovi maraton po podu pored anike i onda anika neću ja vše ja to nemogu i krenula se derat i šta ja znam šta.. hh... onda se đani dignuo reko evo spavaj na mom krevetu i legne ona tamo i onda smo se još 30 min zezali i evo đani opet dođe do anike s malom macolm (to je čekić) i stavi aniki pored glave i kaže ako ti neki bude zasmetao ti gađaj... i ode đani leć na krevet svoj na podu i ja guknem sad će maraton po đaniju ko najbrži do nožnog palca i mi svi crkli od smijeha... bilo je super... a onda u nedelju je bilo dosta ljudi i tako... bilo je super jahali smo bez sedla anika je jahala na morotu a ja na riđanu prvo bez uzda a kasnije s njima pa sam ja aniku jedno vrijeme i snimala.. evo slika.. hh mia se namještava teti ružici za slikanje.. hh.. ja i teta ružica razgovaramo o mobitelima smo što mene nema i evo je mia i evo konja vihor.. ljepotan jedan sjatki.. vihorić opet.. pa sokol riđan

Nešto u meni, ono nagonski, me natjeralo da je odmah pomilujem po licu... ispružila je vrat i očekivala još...

Škola će i onako uskoro zatvoriti svoja vrata: ljetni su praznici na pragu... još samo ovaj put, da je vidim, pomilujem očima, prođem sasvim blizu nje i osjetim miris čistoće, koji se širi i lebdi oko njenog tijela: još samo ovaj put i kunem se, nikada više.

Dado Topić - Bajka o ljubavi Budim se u svijetu koga mrzim Još uvjek slutim neku iskru zanosa I kao po kazni očekujem Boga Ko usamljen heroj bez časti i ponosa I uvijek mi zapne riječ u grlu Kad požalim sve žrtvovano za tebe I kao na Badnjak kad priželjkuješ čudo Još ti se nadam i molim za tebe Ja bi umro za to da te još jednom zagrlim da ti pomilujem kosu i da sve zaboravim I da dogodi se čudo i sve ti oprostim da sve bude kao nekad, da te još jednom zavolim Budim se u svijetu koga mrzim I do e mi da spalim iza sebe sve mostove A kako da obuzdam ovo ludo srce i otkud mu pravo da kuca samo za tebe I ne bih više nikad da se rodim Jer život tek je vreća puna kajanja Al ' ovo malo duše izgori ko ' svijeća Kad shvatiš da i ljubav ima vijek trajanja Ja bi umro za to da te još jednom zagrlim da ti pomilujem kosu i da sve zaboravim I da dogodi se čudo i sve ti oprostim da sve bude kao nekad, da te još jednom zavolim...

Lagano ga pomilujem po licu i spuštam usne na njegove.

Najprije laju, upozoravaju, a kad im se približim i lijepo im se javim onaj jači, vjerojatno mužjak, približava se ogradi i dopušta mi da ga malo pomilujem i podragam.