Pakujem se, pozajmljujem malo novca u banci i sa oduševljenjem mislim na Pattinira i putovanja u kraj na zemlji koji bi mogao da bude njegov.

E, ovo je upravo poenta. desavaju nam se sranja iz kojih (ako smo pametni) izvlacimo pouku za ubuduce. ali ja bih nesto htela da kazem, osvrnuvsi se na postove koji kazu " nikad ne pozajmljuj novac prijatelju ". zao mi je, sa tim se ne slazem. hiljadu puta sam bila u krizi (novcanoj) i ti isti prijatelji koji su me tada izvlacili (i naravno dobili novac u roku nazad) su kasnije od mene pozajmljivali kada im je trebalo. imam nekoliko prijateljica sa kojima, sto se tice ove stvari, nema diskusije. ja pozajmljujem (pod uslovom da u tom momentu imam) i nikad me nije sramota da i njih pitam za istu uslugu. i uopste o tome ne razmisljam kad su one u pitanju. moja majka takodje sa svojim prijateljicama. naravno, to nikada ne bi bile sume tipa 100 000 evra (), ali hocu da kazem da ne mogu kategoricki da tvrdim da pozajmljivanje novca ugrozava prijateljstvo. naprotiv. prijatelj se u muci poznaje

Priču o eksperimentu pozajmljujem sa diskusije jednog internet foruma filozofije.

Ima ljudi kojima pozajmljujem novac i u većim iznosima, ali to su oni za koje bih i inače gotovo sve učinila, pa se ne zamaram razmišljanjem o vraćanju.