Ipak, kao da se budio, pa tiho i lagodno u nekoj prelesti talasao od lahorenja topla i mirna vjetrića.

Svest o tome predstavlja najpouzdaniju zaštitu od prelesti.

Najveća prelest je smatrati sebe slobodnim od prelesti.

Bog se ne gnevi na onoga ko, čuvajući se prelesti, veoma brižno pazi na sebe, čak i ako ne prima nešto poslano od Boga, ne razmotrivši poslano sa svom potrebnom pažnjom; naprotiv, Bog će takvoga da pohvali zbog njegove blagorazumnosti ». 1. 228 - 234

3. Povrh toga, Duh Sveti daje čoveku snagu da se suprotstavlja prelesti (zabludi) ovoga sveta, tako što on, mada se i koristi zemaljskim dobrima, to čini kao privremeni posetilac, i ne vezuje se za njih svojim srcem.

Djevojka kao oslabljena od prelesti i lastovnih osjećaja ćutila je tek jednu potrebu da posve izgine i da je nestane u ljubljenu mužu i, predajući se tim čuvstvima, bez snage i bez svjesne volje padaše sve bliže i uže u njegovo krilo.

Ta gluha večer nosila pod perima svoga tamnoga vela nešto podatno, očito primamljivo, sva kao da je pršila od prelesti i kao da je uvjeravala o svojoj šutljivosti.

A da li je moguce predstaviti sve prelesti sa njihovim odlikama i svojstvima?

Pored toga, i svaka tanana rdjava pomisao koju ne primecujemo drzi nas u prelesti, kada mislimo da smo vodjeni dobrim i blagocastivim pomislima.

Zbog toga mozemo da tvrdimo da ni minut ne zivimo bez prelesti; zivot nam protice u iluzijama, one nas porobljavaju cas u jednom, cas u drugom obliku.

Šta te k ljudskoj vuče kolijevci, đe kukanje i plač okrunjeno, đe vjenčana glupost sa tirjanstvom, đe se samo rad nesreće ljudske bogotvori Cezar s Aleksandrom, đe prelesti smrtne svekolike teke licem iz glibine vire? " Povratim se i otvorim oči, hranitelju besmrtnome rečem: " Duh nijedan opšteg stvoritelja bez sile se ne bi soglasio jaram nosit smrtnoga okova; ko bi igda s dobre volje htio bezumnoga poželjet meteža, đe zlo gnusno svagda toržestvuje, đe svak zname od razdora nosi, đe gnjiloća duše kamenuje?

Ko nije u borbi, u podvigu, taj je u prelesti.

Ali, najveca opasnost dolazi od unutarnje neustrojenosti i satanske prelesti.

Svi oblici demonske prelesti kojima se podvrgava podvižnik molitve, poniču iz toga što u temelj molitve nije položeno pokajanje, što pokajanje nije postalo izvor, duša i cilj molitve.« Ako neko veli prepodobni Grigorije Sinait sa samouverenošću zasnovanoj na umišljenosti mašta da dostigne uzvišena molitvena stanja, i ako je stekao revnost ne istinsku nego satansku, njega đavo lako obavija svojim mrežama kao svoga služitelja ».

Maštanje, ma kako divno i primamljivo ono izgledalo, budući proizvoljna tvorevina samog uma, izvodi um iz stanja božanske istine i uvodi ga u stanje samoobmane i obmane (prelesti).

Zatim vježbanje u samoukoravnju, samogrdnji i pamćenju svojih grešnih padova i sapletanja, i najzad - molitva Gospodu o izbavljenju od prelesti (obmane).

Od djavola dolaze razne duhovne prelesti (obmane).

Mi se rađamo takvi; ne možemo da ne budemo takvi, i zato se svi, bez ikakvog izuzetka, nalazimo u stanju samoobmane i demonske prelesti.

Iz takvog pogleda na stanje ljudi u odnosu prema dobru i zlu, na stanje koje je nužno svojstveno svakom čoveku, proističe sledeće određenje prelesti, koje je objašnjava na sasvim zadovoljavajući način: prelest je usvajanje laži od strane čoveka i prihvatanje laži kao istine.

Stanje prelesti je stanje pogibelji i večne smrti.

Onaj ko je veran Reči Božijoj, ne dozvoljava sebi da udovolji tim zahtevima, nego ih obuzdava, odbijajući napade đavolje (Jak. 4,7); delujući pod rukovodstvom Jevanđelja protiv sopstvene samoobmane, kroteći strasti i time malo-pomalo uništavajući uticaj palih duhova na sebe, on malo pomalo izlazi iz stanja prelesti u oblast istine i slobode (Jn. 8,32), čiju punoću pruža donosi osenjenost Božanskom blagodaću.

Onaj ko je neveran učenju Hristovom, ko sledi svoju volju i razum potčinjavajući se đavolu, iz stanja samoobmane prelazi u stanje demonske prelesti, gubi ostatak svoje slobode i potpuno se potčinjava đavolu.

Stanje ljudi u demonskoj prelesti biva veoma raznoliko, u skladu sa strašću kojom je čovek zaveden i kojoj je potčinjen.

Ali svi koji su pali u demonsku prelest, to jest koji su kroz razvitak samoobmane stupili u opštenje sa đavolom i u potčinjenost njemu nalaze se u prelesti, hramovi su i oruđa demona, žrtve večne smrti i života u adskim tamnicama.

Izvor samoobmane i demonske prelesti je lažna misao

Zmija me prelesti rekla je ona i jedoh (Post. 3,13).

Takva naslada je tjelesne, čulne prirode, i onaj koji misli da je to duhovno djelovanje molitve, već se nalazi u samoobmani i prelesti.

Sve ovo rečeno predstavlja suštinu Grigorijevog učenja o prelesti (obmani) koje se nalazi u Dobrotoljublju.

Sva mu se duša zanjiše, u raskošnoj prelesti, pače sa strahom oćuti misao, da bi je jednom mogao izgubiti.

Delatnika Isusove molitve pokajanje i plač spasavaju od svake pogreške, obmane i prelesti.