Budući da se Zapad u svojoj istoricističkoj pripovesti istovremeno poima kao mesto već realizovane modernizacije, današnja demokratizacija istočne Evrope deluje kao neka vrsta procesa nadoknade koji poprima oblik vesternizacije civilizacijski zaostalih naroda.

Jezik je moć, nesumnjivo; jezik Albaharijeve pripovesti je moć uobrazilje koja uspeva da nas i dalje zavodi, iznenađuje i zabavlja, stalno nam mašući pred očima crvenom maramom zagonetke čiju srž predstavlja praznina začudnog.

Sjedili bi tako oko kvarcne peći, kao partizani oko vatre, što je izgledalo kao da smo ispali s naslovnice nekakve propagandne slikovnice tipa Priče iz NOB-a ili Najlepše pripovesti AVNOJa i ZAVNOBiHa.

Ime Mihael je središte čitave pripovesti, dok njemu kontrapunktiraju maskirna imena 300 pojavljujućih osoba, u kojima se Michael mora prepoznati.

Jamačno bismo danas, napustivši srpskohrvatski jezični klinč, morali postaviti pitanje o mjestu književnih tekstova pisanih kajkavskim ili čakavskim jezikom i njihove iskorake iz dijalektalnih rezervata u kojima se zapravo rugamo Kolarovoj »smešnoj pripovesti«, smijemo se Smojinim »splitskim« dijalozima ili pak Gruntovčanima.

Kajkavske i etno popevke, malo pripovesti o običajima (ipak sam budući etnolog, ne?), gosti koji imaju kaj povedati... brže projde vrijeme, a popevke se igraju i popevaju i ne ostaju pozablene.

Prečesto o ljubavi slušamo vakove ili onakove pripovesti, neko nekako doživi ljubav.

Njih dvoje su, čini mi se, jedini koji u ovoj pripovesti dosledno slede svoj plan; za našeg naratora se to ne može sa sigurnošću reći.

Fikcionalizovane i dokumentarističke kratke pripovesti najbolje se čitaju u gradskom prevozu, i to ne samo kada Zagreb izranja iz sna.

I sebunjek s početka pripovesti ide na bobenj.

Nije bila retkost da se i zapevalo, te se pripovedale svakake pripovesti od starina.

joj kak sem sat lud kak cucek dok mu jen drugi cucek kozt preotme il kaj sliđno. jerbo se jene velike bedaztoče pripovedaju po okolmi seli kakti virje il sliđno. veli meni denez davorica čujež brankec idemo si jenu podravku spiti v goztijoni i ja velim njemu onda okej. i tak smo si mi popili jenu pivu kat ti evo mirčija z svojim bež boje fičekom. al ne bež boje kaj bi to nešče bežal nekam nek je to jena boja bele kave i jož malko svetleža da pojaznim stvari kaj nebi dožlo do zabune. i veli nama mirči dečki el ste za jenu akciju a mi kak mi i kak nebi bili nek mam z mirčijom vu fiček bež boje i pravac nas je zapeljal vu virje jenu birtiju. i tak smo si mi popili svakoj jeno nekoliko podravki pivi i kat ti jeni kreteni seli do naz a veli mirči da su to jeni pravi grungeri a ja neznam kaj to znači. i veli mirči el ste vidli dečki jene prave grunegere i veli onda jeden grung dečki moji el se vi sečate onoga branka kaj je natipkaval po jenome blogu a veli drugi grung a njemu ni traga ni glaza a ja nesem jož bil tolko nakrezan kaj jih nebi skužil. i veli jen grung dečki morti je on vmrl a ja ni pet ni šezt prijel flašu ot podravke i reko sad ga bum opandrčil po onoj njegovoj grung glavi kat takove jene bedaztoče pripoveda jerbo kak bi ja bil mrtev kad sem živ živcat i sedim krej njega. uh kak mi je žerulja zatreptala na sto stepeni kak sem bil živčan al sem se fala bogu uzpel skontrolerati. eto vidiž jen smotani grung kak sem ja živ jerbo tu natipkavam sad u ovaj kasni čaz a da sem mrtev bi ti kuraz sat čital i tome sliđno moje pripovesti. nek sem samo bil malo leni jerbo je lepo vreme bilo i jož mi je k tome prasica krepala samo se zrušila jadnica kaj da ju je grom strefil nek sam onda moral jenu grabu kopati al nema veze. a zutra dok se zbudiž buž ti videl kak sem ja vmrl nemorut jen grungerzki il tome sliđno. eto pozdav sat ot branka prijateljzki i sim oztalim grungima osim onome kaj ima dugačke lasi i pozdrav bok

Ovo ne isključuje mogućnost dodаtаkа nаkon njegove smrti ili dа je Jošua sаkupio dio pripovesti, а ostаle dijelove sаm nаpisаo.

O boravku demona na zemlji jasno svedoče jevanđeljske pripovesti u kojima se kazuje o njihovim različitim delovanjima i zlodelima.

Onostrano se u novom Jergovićevom romanu kao lisnato testo raslojava na bajkovite pripovesti i apokrifna prikazanja, na raskrinkane izmišljaje i nadnaravne fenomene poput čudnovatog mastila Osmana Jusufspahića, islednika tajne jugoslovenske policije, koje je trajalo i bilo vidljivo u njegovim obaveštajnim portretima samo dotle dok je i on bio u životu).

Od te pripovesti na kraju ni bilo niš, ali su v naše dečje glava ostale lepe zgodice ke se i dendenes sečamo i rada spomenemu.

Nektere pripovesti su bile i zastraševajuće.

Po nekakve pripovesti moj otec i bratič Mato zavadili, jerbo je negov sin Jurič komu su govorili Masek mene dal kedere a sebe je some zel.

Sega četiri lete je zviral zvirek me pripovesti kat se Bogu preselila duša moje druge mamastare, tatine mame Kate Maković.

V vreme fterom se ova pripovest dogaja, večinom su ludi imali snage i vole svoje dece večeri kratiti s pripovesti, tere su nas decu znale bome i prestrašiti.

Najviše se takve pripovesti pripovedalo baš vuvo, jesensko vreme, kat su ludi kukuruze trgali z betva i domom dopeluvali gulit.

Tužne pripovesti nisu jos fejnale, i riti su bile pune strava.

Fine finaliter - svak može misliti, ja ne verujem u te babje pripovesti.

Ovaj mali iskorak iz pripovesti o Pavličićevom romanu trebalo bi da nam pomogne da shvatimo pravu prirodu Literarne sekcije.

I u njenoj zamišljenoj pripovesti, u koju bezuslovno verujem, ja, još preslab i slep da se otisnem dovoljno daleko, zapravo uvežbavam zaboravljeno grljenje sa svetinjom života.

Nema nas uvek sviju na probama, pa nikako da se dogovorimo ko će di i šta, a dok plešemo, pripovesti u kolu nisu nam strane, onda Šef ima posla.

E svete, tako bi ja mogla pripovedat vama do veka, ali ipak pripovesti dojde kraj.

Tako da svete primite pozdrav od mene i do skore pripovesti

Pogledamo li drevne pripovesti i refleksivne naznake o solarnome Mitri, Pobedničkom i Pravedničkom Suncu, vidimo da se o njemu govori kao o Božijem Pastiru rođenom iz Stene.

Ono što stoji iza tih pripovesti je činjenica da je sunčani Mitra kao i Sunce sveta, Hrist Gospod, rođen u kamenoj spilji-štali, sa životinjama (pored ostalih i sa bikom, ovcom,...) o zimsku kratkodnevicu.