Objavio je dvije knjige pjesama u prozi (Ex Ponto, 1918; Nemiri, 1920); 1920. tiska pripovijetku Put Alije Đerzeleza, a potom tri knjige pripovijedaka (Pripovetke, 1924, 1931, 1936) koje će definitivno utvrditi njegov književni ugled.

Kada smo na početku ovog rada govorili o razlici između pripovetke i kratke priče, mislili smo upravo na ovu osobinu Pavićeve proze, na vraćanje korenima pripovedanja, na zadovoljstvo koje ono nudi.

Radnja pripovetke se dešava u Beogradu osamnaestog veka, kada je on bio granica između Austrije i Turske, katoličanstva i islama.

U starim kutijama u Splitu ima dosta dragih knjiga, na primjer Peter Handke: Strah golmana pred jedanaestercem, Ivan Cankar: Pripovetke; James Joyce: Dablinci; George Orwell: Zašto pišem i drugi eseji; Erskine Caldwell: Subotnje popodne i druge novele; John Fante: Zapitaj prah; Anais Nin: O pisanju, pa pretpostavlja da će neku od njih ponovno pročitati.

" Siže svake pripovetke, sastoji se u ponavljanju i neminovnom nastavljanju prošlosti u sadašnjosti. " 20 Posmatra se jedan događaj u prošlosti, pa se zatim u sadašnjosti daje njegova paralela poentirana kroz obrt.

U slučaju Delfe Dorijanović iz pripovetke " Aerodrom u Konavlju " - životom

Sumnja koju Dositej izražava na kraju pripovetke u pogledu konačnosti ovakvog obrasca opstanka i Pavićeva je sumnja.

Ovom svojevrsnom igrom uvođenja Borhesa u " nacionalnu fantastiku ", tajanstveni i mnogoznačni iskaz s kraja pripovetke - " Mesto onog koji se seli nikad ne ostaje prazno " - shvaćen u ovakvom kontekstu označava da se duhovno književno očinstvo prenosi na " sina " bez obzira na vreme i na prostor.

" I tamo, gde su oči Inoroga razbistrile talase, spazio je na dnu vode tebe, što čitaš ove redove i misliš u svojoj skamiji ili naslonjači da si u bezbednosti i izvan igre. " 45 Pošto se ova rečenica nalazi na kraju pripovetke, posle jednog dugog " proročanskog " teksta raznih civilizacijskih zala, čitalac kao svedok pročitanog treba da izvede pouke i opomenut izađe iz pasivnosti koje mu je knjiga do sada pružala.

Na samom početku pripovetke nalazi se iskaz koji kaže: " Na potpuno isti način jedna se ista stvar može sačuvati i izgubiti. " Pretpostavljamo da pripovetka koja sledi želi na neki način da ilustruje ovaj sud.

Prvoj grupi bi pripadale one duže, sa razgranatom fabulom, nelinearnom kompozicijom, mnoštvom epizoda, zasebno naslovljenim celinama koje bi mogle da predstavljaju i samostalne pripovetke.

Tek na nivou jedinstvenog smisla i ideje, ove pripovetke dobijaju svoju simetriju, celovitost i strogo promišljenu organizaciju delova.

Osobeni transvestizam u " Krevetu ", nastao kao posledica brižljivog prikrivanja gramatičkog roda tokom cele pripovetke, da bi se tek na kraju otkrio polni identitet glavnog junaka to jest junakinje, sem što uvodi još jedan problem identiteta, govori opet i o relativnosti saznanja.

Relativitet izražen ponajbolje rečenicom iz pripovetke " Anđeo s naočarima " (naočari - dvostrukost vida): " Ne znam šta sam video od onog što sam video ", svoju ilustraciju doživljava u " Tajnoj večeri ".

Isajla Suka, glavnog junaka ove pripovetke, muče neki problemi saznanja.

Pripovetke o slobodnom trgovanju, kao i sve ostale slobodarske deklamacije naše buržoazije, imaju nekog smisla samo u odnosu na vezano trgovanje, u odnosu na potčinjenog građanina srednjeg veka, ali ne i u odnosu na komunističko ukidanje trgovanja, buržoaskih odnosa proizvodnje i same buržoazije.

Radnici s početka pripovetke jesu i konjica s njenog kraja.

Ironija u najrazličitijim vidovima prati pripovetke ove zbirke.

Usmerena ka društvenoj kritici i udružena sa satirom, " politička " fantastika pripovetke " Akseanosilas " ironiše totalitarnu ideologiju.

Mnoga razmišljanja i postupci Eustahije Zorić iz pripovetke " Jaje " predstavljaju autoironični pristup sopstvenom delu.

Njeno uporište počinje da biva sama rečenica, a u ravni celine, smisaoni obrt na kraju pripovetke nastao kao posledica suprotnosti između prikazane situacije i njenog epiloga.

" Dva stoleća književne tradicije kristalizovale su Pavića u velikog romansijera.69 Iako upotrebljene u odnosu na Hazarski rečnik, ove reči se, bez imalo preterivanja, mogu primeniti i na njegove pripovetke.

Moguće ih je pratiti od pripovetke do pripovetke i od zbirke do zbirke, dok su neki utkani na implicitan način, kao formalni princip, ideja poruke, uopšte uzev kao misaona nadgradnja.37 Ovde je potrebno jedno objašnjenje.

Pripovetka se završava istim iskazom kojim je i počela, a taj iskaz je imanentan samom događaju (fabuli), ali i samoj strukturi pripovetke: ona je specifične prstenaste strukture.

Od tuceta priča koje su raspoređene prema mesecima u godini iako je ova veza nemotivisana i prilično stereotipna, uobičajena, izanđala, floskulizovana, jednom rečju, slaba (odakle sad ova veza između klime i pripovetke usred jednog kuvarskog priručnika koji ne prati cikličnu gastronomiju, onu dakle koja se ravna prema godišnjim dobima), samo jedna pripovetka je uspela da se izdigne iznad proseka i da izbegne potpuno skliznuće u kič.

U uvodu ovog poglavlja daćemo strukturalnu analizu pripovetke " Čuvar vetrova " koja se nalazi u zbirci Gvozdena zavesa.

Što je njegovo otkriće na kraju krajeva slučajno, nije toliko bitno, jer " pogrešnim proračunima se može otkriti novi kontinent kao što se tačnim može izgubiti drugi " (parafraza iz jedne Pavićeve pripovetke).

Ova zbirka, za razliku od prethodne, sadrži znatnim delom pripovetke u kojima je koncentracija pripovedanja veća time što se prati samo jedan događaj, vremenski i prostorno naizgled ograničen.

Naravno, postoje i pripovetke sa sličnom strukturom iz prethodne zbirke (npr.

Pretpostavljamo da je osnovni motiv ove pripovetke, pa i ovog njegovog dela - blago, jer se zbog njega i započinje pričanje.