Nisan uključia auto-save, jer me to inače iritira, i ja prođen sve do 7 lika, i zbuga mi se igra i izbaci: kava: Isto mi se to dogodilo i na Street Legal Redline LIVE, pređem cijelu igru, dođem do onog glanog eventa.

Kamp za mlađe izviđače obuhvaća i dvodnevni izlet (pješačenje) sa punom opremom i po mogućnosti noćenje pod vedrim nebom: tako se u 3 dana prešlo 70 - ak km na Velebitu (Zavižan, dio Premužićeve staze, Mali Alan,...), na Jankovcu se propješačila većina planinarskih staza, oko Vrbovskog je prođen dobar dio šuma...,

Prođen get, svuda stranci: sidnen u kafić Ghetto, na barsku stolicu, u mračni kantun slušan neku amerikanku kako piva uz pratnju gitare.

a druga je bila u biti drama i tragedija al sad je to i smišno, iša san na debrecena, virova da ipak možemo stić onaj minus.. uzeja fjestu i priko boraje, počelo pljuštit al ka nikad u životu, nije se vidilo, brisači nisu mogli brisat koliko je padalo, pa i krupa počel, ljudi parkiraju sa strane, nije se moglo doslovno vozit al eto išlo se radi fudbala i hajduka:) i prođen priko par lokvi po cesti al dubokih, to je parilo ki da san udara o nešto koliko je vode bilo, stanen malo kasnije da vidin jesan di šta udrija možda po cesti, ostavin auto u leru i zatvorin vrata i to je neka baza bila na fjesti i vrata se sama zaključaka a liva iz neba, zlo neviđeno.. ja blenija, neznam šta ću, pljušti, mobitela neman, auto radi već me opralo ka ispod tuša, nemogu uć u auto nikako... gledan šta ću, popnem se na krov, na jedve muke pocipan onaj šiber gori šta je malo bija pritvoren i uđen jedva kroz šiber unutra držeći ga cilo vrime rukon da ne odleti sve do splita... i sve si govorin ajde neka, samo da dobijemo, nema veze, tija san se i nazad vratit i onda svi znamo dalje kako je bilo protiv debrecena.. uzalud sve, razočaranje koje i danas zaboli iako je i smišno se sitit toga...

Evo, izašla san iz auta na parkingu od Koteksa i dođe mi jedan fini čovik, ma nikad ga vidila ni čula nisan, i kaže mi, ajte moja Nataša legnite tu odma na pod da prođen priko vas.

A ja san joj uvik govorila nek me pusti da to sama prođen, nek se naučim (a ja znam da ću bit ista, ako-ne-i-gora sa svojim potomkom)...

Svaki dan mu prođen i kraj kuće, to mi je svakodnevna ruta, i uvik mi bude teško.

Moja baby-siter.Ja san tada bila curica od pet let, a ona je imela dvadeset.Svaki dan san je čekala kad će prit, kad će zavonit, opret vrata i reć " kamo je moja slatkica ", a ja, ja bin se zaletila u njen zagrljaj.Imale smo cijeli dan predsobom, mogle smo delat ča nan je voja.Pričala mi je pričice, igrale smo se, šetale, plesale i pjevale.Bila je moja velika prijateljica.Visoka, mršavica, duge smeđe kose, lipih smeđih očiju, uvijek nasmijana, koda je i sad vidin.Bila je jako lipa.Sječan se da se volila šminkat, a ja (ko sve curice) bin je gledala i svaki njen pokret upijala, svaki njen savjet i dan danas pamtim.Onda je mama ostala doma (jer san dobila brata), a ja, ja san ostala bez svoje velike prijateljice.Znala je još koji dan navratit, onako u posjet, to je postajalo sve rijeđe i rijeđe i više je nisan videla.Kako san bila tužna. Znala san moje pitat dali znaju ča o njoj, dali su ča čuli, ali vavik isti im je bio odgovor, nisu niš čuli.Često, ali zbilja često mislin na nju.Kad prođen auton njenim kvartom, mislim se tko zna dali još uvijek tu živi.Tko zna ča dela, kako izgleda, dali se oženila, morda je i nona, tko zna dali bime se sjetila, prepoznala.Morda se jednom i sretnemo, a onda, onda bi je zgrlila, jako, jako ko nekad, rekla bi joj da joj hvala na svemu ča me je navadila i da često mislim na nju, moju velu prijateljicu.Hvala ti Dorti

Suze mi naviru od bisa kad prođen uz more od Lukšića do Nehaja, kad vidin šta je ljudska glupost i pohlepa učinila.

Slobodno mogu reć da mi je moj Beni pomoga da uspješno prođen kroz neke životne situacije di mi nije bilo lako.

I svaki puta ka prođen nuda, vidin one lude matere sa malon dicon u mcdu, te matere triba kazniti, triba in oduzeti dicu jer truju svoju dicu.

Svaki put kad prođen kroz tu ulicu, a posebno kraj te nesritne šahte, ja se sitin svog Splita iz starih dana.

Ludogorec je prođen na sreću, Sheriff izvučen na već spomentu sreću.

kad jednom prođen uza te ka ' svitlo i samo trepnem pa se izgubim. obaces vitar od svake bande da nađes zvizdu ća je za te sjala.

Prođen tako nekidan kroz grad i normalno da mi odma padne na pamet kako bi bija red po koji post posvetit ovome prilipom gradu.

čovikmali@ triba govoriti, govoriti.., kad god prođen autom kroz Sinj i dalje ljudi stopaju na svakom koraku.staro, mlado... nisu izvukli pouku..

Guštan svaki put kad prođen isprid Luxora i vidin svit koji se okuplja na mojim starim skalinama.

I nekako sav zadrhtim uvik kad ovuda prođen, pa se sitin gitara, pisme, društva...

Put je večim dijelom lagan, skoro pa obiteljski, trajanje 8,2 km, a prođen je u " šunka " atmosferi za nešto malo više od 4 sata..

svaki put kad prođen kraj Galerije Umjetnina vidin nabildane brbane kako izlaze iz tek parkiranog auta na parkingu za invalide. neki nemaju nikakvog znaka, a drugi su već nekako došli do njega. zna se kako. iman osjećaj da to niko ne kontrolira.

Tako je s desne strane sifona prođen uski prolaz kroz vodu iznad koje je bilo 30 - 40 cm zraka.

Na koncu mi je omogućeno i da prođen, odnosno izađem iz zgrade, kroz vrata kroz koja su neki samo ulazili i više nikada izlazili.

Tada je prođen " Veliki meandar ", a jama je istražena do dna na - 521 m (Furtak 2001, Furtak i Pilecki 2001).

Najviše se istražilo u kanalu Đure i Darinke gdje je ispenjan veći broj dimnjaka, te na kraju špilje u Zdenkovom kanalu gdje je prođen polusifon i istraženo 50 - ak metara novih kanala do pravog sifona.

Nisan mislila slikavat, ali pun most fotografa a ja da prođen bez okinit sliku

Pustite me da prođen odjevena i bez ožiljaka.

Kad god onde prođen, cili se naježin.

Bayern igra jedna fenomenalan nogomet, i za očekivati je da protiv svojih današnjih domaćina prođen bez problema.

Trogirani su u šali glavnu gradsku ulicu prozvali Pusti me da prođen jer ista u noćnim satima vrvi s toliko turista da se do rive kroz uličicu vućemo više od 15 minuta (inače, ne treba više od 3 minute).

Ajme šta ću od gušta pljunit na Sranjin spomenik kad prođen kraj njega.