Prvi put nakon dugo vremena vidim kak se promjenil.

jbt. promjenil sam si terapijicu i uopče ne šljaka več mi štrajka, tak da sam več danima bespomočan ko biljka bez fotosinteze... eto, tako vam, ja djelujem u zadnjim momentima.

Nemreš, Alisa priča samo s ludimdabrom, čak niti s luciferom ne; on je to skužil pa si je promjenil nick; hiiiiiiiii hajde molim te, kako si se udvarao svojoj ženi?

I mislim da bum promjenil naziv Bloga.

Mora da sam i promjenil boju, je poručnik reče:

Činjenica je da se je odgoj te mladeži promjenil i sve je liberalniji.

U busevima pogotovo. neki dan tri busa promjenil niti jedan nije imal klimu upaljenu a sve novi busevi. vani ugodnije na 37 neg vozilu. nadam se d abu se uspjelo sad nekaj promjenit kad bu Čovo otišo. ja već duže vrijeme velim (pa i ZETu kad se žalim) da ZET nije više u službi građana kak je i zamišljen ka je osnovan pred 100 g. sad su građani u službi ZETa jer krpamo njihove gubitke i krive poteze.ali i lopovske menađere i direktore

Ocu rec kaj vrijedi nama koji znamo pricu oko statuta i ostalog objasnit kad znamo tu pricu a realno svaki koga ne zanima bas previse ta prica je promjenil program jer kurca nije kuzil (uprava, odbor, izvrsni ubili su temu sa tim terminima) tak da su emisiju gledali oni po nalogu z. m i mi kojima je maksimalno stalo do dinama. ako se zna da u ovoj zemlji prolazi samo " jebanje mame " onda se tak treba i nastupat ne doslovno ali sigurno ne terminima koji nisu shvatljivi ajmo rec 44 % gledatelja.

Danas sam sva četri promjenil sa desnom rukom.

Osim toga, on je u jednoj školskoj godini promjenil par razrednika jer to nije bil posao za svakoga, a plaća je bila niža od one u državnim školama.

Ali, moj dug banki je ostal, promjenil se za kamate, povrat još nisam dobil, i tak je moj financijski plan prešel iz kratkoročnog u dugoročni.

Sat se promjenil, pod koracima nam šuška žuto lišće, a onaj tip pred konzumom je počel prodavat kestene.

Denisistra kaj buš promjenil sa svojim komentarima.To je sve politika.Ako na referendumu 50 % 1 glas su za EU, mi ulazimo u EU, a svi koji su bili protiv, prilagodite se.Tak je i u F1.Netko je donesel pravila za novu sezonu, a od vozača se niko, nešto previše, ne buni.I?

eo, malo sam promjenil ime threada, posto je prvotni naziv bio poprilicno glup.: D

zokiću, micek, pa ti još nisi promjenil temu, pobro. pa šta je ovo, bre? kao da je tvojima neugodno saznavati kakvi su, tu na prisavlju, pa te mole da ne nabacuješ teme često.

NO nije ni čudo da ima identičnih svačanja kod nas kao što ti shvačaš, ali kako mi kasnimo sa svim čak i recesijom budeš i ti promjenil mišljenje pozdrav prikaži cijeli komentar

di su nestale sve one gluposti koje sam nekad znala raditi? di je sad to? di su svi oni moji dugi postovi? di mi je osmijeh? zakaj ga nema tak dugo i zakaj je prečesto onak.. na silu? zakaj se više ne mogu smijati ko nekad? ah... neću da se ovaj post pretvori u onaj prethodni, tj. onaj prije toga.. onaj sa tisuću zašto. iako.. mogla bih se ja pitati još mnogo toga. mogla bih al neću. eto, za pisanje ovog posta nadahnul me jedan lik s kojim sam se sad nedavno počela komentirat. on se pital zakaj je sve tak isto. zakaj svaki dan ide v školu, dođe doma, najede se, ide učiti i zaćas spavati (ne znam dal bas tak al ugl, u tom smislu). pitam se i ja zakaj je tak sve isto. ja bih voljela kad bih mi se bar jedan dan promjenil. kad nebi bar jedno jutro ustala, najela se, prosurfala po netu, odišla si ponoviti nekaj, a onda u školu. kaj tam? sranje iz dana u dan. kak se god trudim sve mi dođe na isto pa sam zato već odavno odustala. jednostavno nemam volje. nemam volje za ničim. pod odmorima sve češće sam sjedim/ležim u/na klupi kad mi se neda izać na hodnik i gledat one face koje sam bulje v mene i imaju stotinu komentara na moj izgled, ponašanje. ne razumijem. imaju li ti ljudi svoj život? oke, znam. ponekad je život nekog drugog možda zanimljiviji ali ne baš toliko. zakaj ja? zakaj u mene gledaju? zakaj se jednostavno ne okrenu proć kad prođem kraj njih. bilo bi puno lakše. i za mene i za njih. ne bi imali sve moje brige na pameti. uf.. možda bi im mogla biti čak i zahvalna kaj to rade. bar se ne mučim sama sa sobom. bar imam nekoga koga beje moj život... al neću ja to. ja oču samo te dvije - tri frendice (onak prave i iskrene) kojima se mogu povjeriti i kojim mogu vjerovati, a ne cijelu školu za vratom. eh neki vele da sam si to sama izvela al vjerujem da oni drugi kuže u čem je problem ovdje. neko se zaželio popularnosti.. oke, nebum sad opet o tome jer mislim da se vam neda stalno isto čitat. ma možda se meni to sam čini. možda mi se tak čini jer imam toliko problema v toj maloj glavi pa mi se čini da me svi zbog toga onak ispod oka promatraju. mah, ne znaju oni da curu v koju gledaju iz dana u dan love oni isti grčevi straha u trbuhu kad se malo zamisli i pogleda u svoj život. možda se svima njima čini da imam sve kaj hoću al ipak... kad bi bar na jedan dan bili ja.. ah kad bih ja bar na jedan dan bila neko drugi. neko tko mirno šeta i uvijek je nasmijan. kad bih samo mogla. bar na trenutak bi sve nestalo. uh.. sve bi dala za jedan dan u kojem bi sve bilo onak, fantastično. i da, znam da sam rekla da nebum više pisala ovaj blog. e pa, ovak.. pokušavam već nekoliko dana napravit novi al mi se nikak neda.. već kliknem tak na " kreiraj svoj blog ", al si predomislim. mislim da je to zato kaj sam se previše vezala za ovaj pa mi ga je teško ostavit tak.. jadnog. bez teksta. ah. bude bolje. bude i ovaj blog jednom umrl jer svemu dođe kraj.. he he he... koja sam ja.. i da, napredak u ljubavi... hehehe.. mislim da se zaljubljujem.. ponovno.. kulj btw. pozdrav svim MartiniMa i MartinaMa (TiniKa).. sretan imendan... pazite kolko alkohola konzumirate i sve to... blablabla.. ma u biti, napijte se do kraja... buahaha...

I onda mase A i C međusobno " izmjenjuju " gravitone.... a budući da je između njih masa B kaj se nebi onda dogodilo da bi se zbog zakrivljenosti prostora oko mase B promjenil smjer tih gravitona i oni uopće nebi stigli od A do C???

Jedna rijeć, loše.. onda se većina ljudi pita zakaj ne komuniciram previše s ljudima, zak zapostavljam sve i zak se maknivam od svih.. upravo zbog tih gamadi koja hoda po svijetu bez života i sam gleda nekog kom bi se mogla umješat i sjebat ga.. nabijem ih sve na krasan kurac. i tračeve njihove, i laži koje svaki put smisle. kolko čovek može bit jadan da ide takve gluposti smišljat. kolko sam se ja tračeva naslušala o sebi, i o drugima.. priznam, ko klinka sam voljela puno tračat, al da bi ja nekaj zmislila pa rekla: S nikad. uvijek sam slušala druge i prenosila to isto trećima.. opekla se par put i prestala tračat. svatko treba naučit na svojim greškama, jer od drugih se može sam upozorit i pokušat ne napravit istu grešku.. al ne i naučit.. samo iz svojih greška se ući.. al ljudi, kužim da klinci vole smišljat i tračat. jebemu mater, mi smo već odrasli i kak se netko još može hranit lažima ii glupim tračevima.. pa daj si nađi život i potrudi se mal u životu uspjet, a ne da lažeš sve kaj zucneš. takve ljude bi tak namlatila, sam ih treba sve dobro nalupat. najradije bi se maknula od svih i ošla živit na neki pusti otok, sama. il s osobama koje volim. et, potrudila sam se zadnjih dana počet mal komunicirat s ljudima, još prošli tjedan.. mal počet izlazit s društvom van.. pričat s osobama s kojima se dugo nisam vidla nit čula.. i pričala s jednom osobom s kojom si nisam bila dobra kojih 2 i po god. i više.. burna prošlost. prije sam mu sve vjerovala, uvijek bi me pridobil sam da kaže par rijeći, pa makar i bil kriv. da, voljela sam tu osobu kojih 5 god, ak ne i više. i kad sam ju zadnji put vidla, shvatila sam da na taj način, ništa, al ništa više ne osjećam. i tu mi je drago. gledam ga u potpuno drugačijem svjetlu, ne ko dobru osobu, nikako. nakon sveg kaj je napravil i rekel, nemrem ga gledat ko dobru osobu, mogel bi on bit i tekak dobar da oče, al kad je jednostavno pokvaren i nemre se promjenit, isto ko i jedna žesnka koju znam i s kojom imam burnu prošlost isto. plakala, molila za drugu šansu, klela se da se promjenila, rekla da se oče promjenit, da sve shvača. da više nikad neće lagat, nit kaj sl. a et, nije mi trebalo dugo da shvatim kak je ostala ista, i gora. sam kaj ona zna sve kaj mislim o njoj. kad imam kaj o kome reć, velim sve. kad kažem da je netko loša osoba, ta osoba zna da ja to mislim o njoj. ne pričam za nekog da je loš i onda si kasnije dobra s njim, ko mnogo ljudi kojih znam. to me jednostavno tolko nervira. prije sam sam šutila, puštala si mira.. al počinje ić na živce, reko iskrena budem ma kolko me netko mrzim zbog tog, jer upravo to. ljudi ne vole lošu istinu, sam dobru. a nit loše mišljenje, sam dobro. a ja.. ja imam o sebi sam najgore mišljenje i očekujem sam najgore mišljenje. znam prihvatit svakakvo mišljenje, osim komplimenta.. to se trudim bar reć hvala.. makar mi neide xd ugl, skrenula s teme.. jednostavno mi se gadi ovaj svijet i ovi ljudi. ima tolko pokvarenih i dvoličnih ljudi, zat se makivam od svega, zat se zatvaram u svoju sobu jer sam tam najsigurnija i najmirnija. makar me to mjesto počelo tolko nervirat i činit živčanom da nemrem puno držat tu.. svaki tren proveden u toj sobi samo tjera na mržnju, depru, tugu.. previše loših misli je u toj sobi, previše loših trenutka.. loše misli sam kruže zrakom.. nema dobrih misli, sve potonule u nepovrat. sve izgubljeno.. jednina svjetla točka mi je bil on.. shvatila sam da mi treba netko na taj način.. da se osjećam potpuno i ispunjeno.. obitelj i on.. frendovi, također. bolje imat par ljudi kojima možeš vjerovat nek tonu ljudi koji te zapravo mrze kad nisi kraj njih. netreba to meni, dok got živimo shvačamo ko su nam prijatelji. al s vremenom se naučiš sam živjet sa sobom, kak ja.. ne se voljet, na tom moram poradit.. da se pomirim sama sa sobom i krenem živjet kak spada.. dosta je bilo zatvaranja, uništavanja i depre.. trebam počet živet, idu godine, više nisam dete. nisam srednjoškolka ni osnovnoškolka koju briga za sve, koja nema nikakve obaveze i ništ sl.. a et, lako reć, teško napravit.. samo bi htela bit ko prije, zatvorit se u sobu i da me boli kurac za sve.. da nemam nikog, d a se maknem od svih.. loše društvo sam imala podosta, radila stvari na koje se ne ponosim i za koje bi sve dala da mogu promjenit. moje djetinstvo, od kad sam počela shvačat kaj to znači živet i kakav je svijet.. poslje četvrtog osnovne.. nije oke.. imala sam sve, obitelj koju svatko može poželjet, koji bi sve dali za mene.. makar su mi starci razvedeni i to dosta utjecalo na mene jer se desilo onda kad mi je mama najviše trebala, i treba još.. kroz te godine odrastanja rijetko sam vidla mamu, a to rijetko se pretvorilo u naviku i ostalo na tome. žalosno i pre žal mi je radi svega kak se i ja ponašam prema mojima doma, al jednostavno sam takva, i nemrem pokazat osjećaje, rađe se pravim hladna i da me briga nek da pokažem da mi stalo. i mrzim se zbog tog.. jendostavno djetinstvo mi nije bilo lijepo, jer sam si sama napravila da mi nije lepo. s tim zatvaranjem i odvajanjem od svih.. navikla se i sad se teško prilagođavam svima.. i teško ulazim u taj svijet odraslih.. odustajem svaki dan, a opet svaki dan živim.. svaki smisao života gubi opče smisao, a opet živim.. htela bi nestat i napustit sve.. al kad te to nekaj drži na životu.. da nemam doma svoje, bila bi odavno mrtva.. ne volim sebe, ne volim kak sam sagradila mišljenje o sebi koje se na početku temeljilo na mišljenju drugih. osnovna mi bila koma, bila sam pre hiperaktivna i zato su me ljudi iskorištavali i uništavali mal po mal. imala lažne frendice, nisam bila prihvaćena u društvu baš.. jednostavno svi su mi zabili nož u leđa kad got su stigli, a ja bi im ponovo uvijek dopuštala.. nisam se znala branit nit izborit za sebe, ko uvijek najlakše mi je bilo odustat i maknut se od svega.. s vremenom sam se počela i mjenjat, i srednja me dosta promjenila i naučila dosta svemu.. al opet se osjećam tako glupom i htela bi sve ponovit i tolke stvari promjenit.. nisam se dobra sagradila, bez cilja, bez samopouzdanja, bez ičeg lutam svijetom.. nit pametna, nit snalažljiva, ništ.. sam uništavam sebe i ostale.. i nikak da naučim.. jednom bi trebalo bit dosta, dosta tog svakodnevnog živciranja i depre.. samo je pitanje kad.. pa da još o jednoj stvari pišem.. mislim da sam ušla u svijet zaljubljenih, nakon tolko dugo vremena.. opet sam se sjebala.. opet sam otvorila svoje misli i sebe pogrešnom.. i jednostavno više nemogu tak. prvi put nakon dugo vremena sam osjetila da bi to moglo bit to.. prvi put sam osjetila tolku snažnu volju, kakvu nikad u životu nisam.. i usprkos tome kaj sam se bojala, išla sam do kraja, trudila se, i davala sve od sebe.. očito ne dovoljno.. i da priznam, da mogu birat da sve ponovim il da ga jednostavno nikad nisam upoznala.. birala bi da mogu sve ispočetka s njim i da ga pokušam zadržat.. promjenil me je.. daljina nas dosta sjebala mislim.. da smo bliže.. možda bi nam i bolje bilo.. isto je i on sjebana osoba, povjerenje je sjebano.. nisam ni ja vjerovala nikom.. dok nije on ušel u moj život i napravil totalno urnebes, promjenil me, pomogel mi da pobjedim gotovo sve strahove, uz njega sam se osjećala sretno.. on me spašaval od depre, on mi je bil jedina svjetla točka u svem tom lošem kaj mi se događa.. a sad? sad se već 2 tjedna nemogu pomirit s tim da je gotovo.. da ga više nema, i da ga više nebude.. i sad to zadnje vrijeme trošim na to da se čim više čujemo prije nek i njega napustim.. dok got se nadam, dok got mislim kak možemo još bit skupa.. idem dalje, i držim ga u svom životu.. samo je ovaj vikend sad presudan.. previše razmišljanja, živciranja, stavova, i sveg tog kaj bi se moglo dogodit.. razmišljam i o dobrim i o lošim stvarima.. svjesna sam i jednog i drugog događaja, samo znatiželja pomješana s nadom i strahom radi svoje.. oču znat kak bude sve bilo, kak bude sve završilo.. nemrem opisat osjećaj praznine i opet bjesa i ljutnje i depre koji osjećam.. mislim da sam si za sve sama kriva, za sve kak se osjećam i za sve kak sam si skrojila svoj život.. neznam zak živim, trebal je na mom mjestu živet netko prepun života i prepun sreće, jednostavno prepun snage za borbu ma kolko ovaj svijet bil okrutan.. ljudi počeli razmišljat sam kak bi njim bilo bolje i kak bi mogli sjebat druge... di je nestala ljubav? ljubaznost? uljudnost? di je nestala sreća? zakaj su ljubav i sreća dopustile mržnji i nesreći da prevlada svijetom i ljudima.. zakaj Bog to sve mirno gleda.. zakaj nas kažnjava tak.. previše pitanja a premalo odgovora.. previše živciranja bzvz.. zakaj strah vlada svime.. di su borbe, nade, vjerovanja, di je jakost u nama da prevlada sve loše trenutke.. di je složnost.. složni budemo svi onda kad bude smak svijeta na najmogući način i kad nam bude svima samo jedno zajedničko; molitva za život i spasenje. svijet može bit tolko dobar, tolko toga nam može pružat, a mi idemo protiv njega.. sam zato jer nas nekoliko budala vodi kroz sve a mi nemamo jebenih muda suprostavit se tome i nać neko lijepo rešenje. dosta je bilo tih sranja.. lako pisat, lako pričat.. al treba sve to i pokrenut.. kad čovijek ima moć i novac, nije mu više bitna sreća drugih ljudi, nit odgovornost prema drugima.. kroz sve nas vode sam jebeno sebična i dvolična gamad. opet kaj ja tu mogu..? poštivat svijet, prirodu, ljude? kad su ljudi takva pohlepna gamad postala.. sve je postalo tak hladno, bezosječajno.. propadamo iz dana u dan sve više.. a nikog nije briga.. kad se sreća i ljubav probude, svijet bude postal bolji.. treba nam spas, treba nam nekaj kaj nas bude spasilo.. nikad nije pre kasno.. zat me vjera u Boga drži.. previše živciranja oko toga, a nema odgovora nigdi.. najlakše odustat kak to svi uporno rade.. možda se i sjete tog o čem pričam.. al sve to brzo ode u zaborav.. žalosno je to.. kolko ljudi više ne primječuju ono lepo vani.. kolko ljudi ne gleda ono savršenstvo vani.. prirodu koju tolko obožavam.. životinje koje su pametnije od nas ljudi. eh, mogu sam sanjat o tom pustom otoku.. al svaki izlazak iz moje sobe me sam spusti na zemlju.. svaki izlazak u taj odvratan svijet, ubije moja lijepa razmišljanja.. uf.. jesam se raspisala.. da.. trenutno mi okuplja misli sam to kaj mislim o njemu.. non stop.. i to kaj neznam kaj on misli.. i to kaj neznam na čem sam.. i to kaj neču vjerovat da više nebudemo skupa.. al et, subota.. dan odluke i dan kad bum sve znala.. zanima me sad užasno jako.. i nemrem čekat više.. tek je srijeda.. sam se mogu nadat i dalje. i pokušat vjerovat da bude sve oke.. i still believe in you... in us.. i only need that you believe too.... i hope you hear me.. 19:55, Komentiraj 0 Print 18.07.2010... al osmjeh tvoj je kriv da znaš što me osvajaš volim osmijeh tvoj, baš dobro ti stoji.. još ti bolje stoje poljupci moji..

Noćas smo rijeka i more, sve do zore..:) kaj nama zapravo treba? kaj nama tolko fali u životu? i bez čega nemremo bit sretni? bez čega nismo jednostavno potpuni.. ljubav, jel? svatko je poseban.. postoje tolke vrste ljubavi.. al ona najvažnija je da imaš nekog ko je ko nitko.. ko je samo jedan.. samo jedna osoba i jedan način.. netko ko ti može uzvratit iste osječaje koje ti pružaš.. za kog bi dal sve.. ko ti je prva pomisao ujutro i prije spavanja.. a tokom dana da ne pričam.. svaka sitnica koju radiš, da te posjeti na tu osobu.. u gotovo svakoj pjesmi, barem jednu rijeć, jedan stih nađeš nekaj kaj te posjeti na tu osobu.. mislite da to pišem jer sam zaljubljena? pa zapravo, pišem jer sam trenutno sretna. i jer se prošli post promjenil.. i promjenil moje mišljenje, i moj stav.. i odmah sam bolje, i odmah me pol stvari ne muće.. i svakome treba netko.. na taj način.. kolko got većina tvrdila da je to sranje i da je bolje bez toga.. i ja sama to tvrdim uvijek kad sam povrijeđena, i sama.. al u sebi znam da je to to kaj mi zapravo fali.. i umjesto da žalim samu sebe, i da mrzim dečke, cure.. ljubav opčenito.. treba se nekaj poduzet po tom pitanju.. nać nekog s kim možeš bit sretan.. jest, svemu dođe kraj.. kad tad.. kolko got mi bili svjesni toga, kad se dogodi previše boli.. bol se nemože izbjeć.. al dok traje.. netreba se razmišljat o kraju, nek uživat u trenutku sreće.. u tom vremenu.. za svakog na svijetu postoji netko ko bude ušel u njegov život kad tad.. nekima prije nekima kasnije.. za to treba proć puno krivih osoba, puno se treba učit.. i svaki put ojačat još više i bit spreman za drugi pad il možda konačni uspjeh.. al ta osoba koja može svaki čas uć u naš život, može poromjenit sve.. može nam pomoć da napravimo ono kaj smo hteli a nikak nismo uspeli.. može nam pomoć da se ne osječamo sami.. da možemo pričat o bilo čemu.. da možemo vjerovat.. i trudit se jednako.. a svaki dan postane još bolji kad se ima takva osoba.. to fali svakom čoveku.. nitko nemre bit potpun bez ljubavi.. ma kolko on imal pameti, zdravlja, sreće, novca, frendove, obitelj.. ak nema dečka.. curu.. nije potpun.. srce mu je uvijek prazno bez tih osoba koje potpunjuju život.. obitelj, frendovi, dečko, cura:) to su bitne stvari.. ja sretna.. i nadam se da bude tak ostalo.. (A):) 02:09, Komentiraj 1 Print Arhiva > > Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima

Volim blesavo plesat. volim se smijati samoj sebi.. predivno mi je sresti starog prijatelja i skužit da se promjenil izvana ali ne iznutra.

Kak godine vise na grbači, i nije lako, iako sam do sad promjenil sedam firmi.

Padre 01. Kolovoz 2010. 14:54:06 Promjenil sam sifru i sve sad je Ginx promjenjen u padre,,, neznam stvarno ko je to pisao

Jer, ako frajer nema sve kaj veli da je promjenil, to je odmah dobar dokaz da ih nije zamijenil, a kad bi više ljudi tako radilo, onda bi i radione imale manje mogućnosti da čovjeku vrati " stare " dijelove koji ustvari nisu izvađeni iz njegovog auta

Moral sam prihvatiti sugestije, kad ne volite sivu boju promjenil sam ju u plavu nadam se da će vam više odgovarati.

Naime kaj, otišel sam na izbornik-postavke-video postavke i tu promjenil " format izlaza za TV " i slika je nestala a tona imam.Zval sam szk i veli ženska da probam receiver ištekat iz struje na par minuta, probal i to i opet nema slike.E sad, ak bi neko bil tak dobar da ode na izbornik pa da me navodi do ove opcije koju sam zeznul ili bar do vraćanja na tvorničke postavke, jer u korisničkom priručniku piše do čega se kak dolazi al to meni niš ne znači kad nemam sliku

- To sam skužil odmah kad si promjenil prezime

Osvježi dan.) vani je bilo 50. vrelo d katastrofa, d best pun park ljudovi, ludnica prvo smo tam nekam zaj dišli, onda sam ja dišla s Skom do nekih dečki, tam sam se s još nekima suprotnospolnima upoznala (sama upoznavanja: p: p) i nekima istospolnima. (od jedne sam dobila komplimenta koji mi je promjenil život, doslovno: da imam lepe čarape, da) onda me jan tip s kristinkinoga (sisa) razreda hitil in d fontana, s mobitelom i 200 kn f žepima kriza još da sam skužila da mi je mob u hlačama, mda

@NajKova - Pozdrav i tebi, @lomic - No, zahvaljujući tvojim kritikama ipak sam promjenil naslov pjesme i dio teksta.

Do nedavno se je tu pisalo o tome kak je HDZ, promjenil sve na HRT, u pisanim mediima i da sve ima u ruci.