na sledecoj strani; sa metlom; profesor filozofije i dobitnik nagrade " Dr Zoran Đinđić ", odlukom direktora raspoređen na radno mesto dvorišnog radnika u dečjem vrtiću. pa se neshto razmishljam.. ima li smisla zavrshavati fax i patiti se (a svi koji su ikad neshto studirali/studiraju shvatice shta hocu da kazem) i na kraju zavrshiti s platom 10 ooodin? a s druge strane za v. d. direktora ti ne treba nikakvo vishe obrazovanje (gledao sam po oglasima)

pa sam mislijo da nagradim " okruglog " posjetitelja. i sad razmishljam shta bih mogao da dam kao nagradu (nedam misha, krvavo sam ga platio) u obzir dolaze moja stara grafichka (tj ova koju imam, gForce MX400, tj chim nabavim novu), neki brojevi CKMa (u sluchaju da je u pitanju mushkarac) ili besplatan jedan post na ovom blogu. brojach je tu levo ako ga ne vidite.

mislim da sam se zaljubila... da, al samo mislim.. neznam ni sama odredit taj osjechaj cijelo mi se wrijeme mota po glawi, razmishljam stalno o nekim glupostima... neznam ni sama shta da mislim... bila sam s njim, jesam i to wech par puta... cijelo se wrijeme chujemo, dopisujemo porukicama... i bash sam sretna prichamo o swemu... i smijemo se i zajebawamo i prichamo ozbiljno, al ja sam tak swa neka... neznam opisat rijechima swe mi je to nekako chudno, mislim shto se mene tiche... jer uwijek naletim na kretena (al doslowno tako) pa me swe owo sad zbunjuje... jer ono, pomisao da je owo nesht wishe nego samo brija mi je nekak... takwe sam sreche da se uwijek zaljubim i zawrshim s kretenom kojem je sam ' do jebanja i takwih stwari... mislim swe je to u redu, al u granicama normale narawno... looda jesam nekad i naiwna jako, al ne bash tolko da chu sad bit s nekim likom kojem je na pameti samo jebanje... de dobro je neznam, osjecham se sretno i zaljubljeno.. al ne zhelim se prewishe nadat, jer kakwe sam sreche znam da chu se na kraju opet (po neznam ni ja koji put) razocharat i na kraju se bedirat a to stwarno wishe nit zhelim, nit chu si wishe tak shta dopustit... a jebemu ' bar dechkiju na owom swijetu ima al gotowo je, ja kad se bash zaljubim nema tu wishe spasa... no, no zaprawo se nije problem zaljubit, al teshko je kasnije to preboljet... znate onu: SRCE NE BIRA bash tako...

Gledam stare serije, filmove, sve neshto starije od 15 god (` alo ` alo, man behaving madly i sl.), razmishljam kakav je zivot bio pre (i ja se pitam - kad pre?) ne kapiram uopshte da zivim u " nultim " godinama, josh uvek se tripujem na " devedesete "..

oko 00: oo u gradu;.. i tako ona sedne pored mene.. i gleda me.. i gledam i ja nju (kako samo lepe ochi ima..) i.. gledamo se.. i vidim (pretpostavljam) da vrishti u sebi; " poljubi meeee.. kreeeteenuu.. " a ja kreten razmishljam; " aha.. i sad ti hocesh da se poljubish sa mnom.. ok... videcemo, pa nisam ja tako lak...

eto ga, poshto sam jucherashnji dan preskochila a on je, barem iz perspektive ovog bloga, bio mnogo zanimljiviji od danashnjeg, onda cu izlistat jucherashnje smeche danashnju bocu vode (1 l, jer sam ju cugala proteklih par dana:) i omot napolitanki (dvostruke; jucherashnja vechera, da ne budu uvijek domachice, ali netko ih je predugo pustio da se peku jer su ful zgorene): tako, jucher je po mnogochemu bio revolucinoran dan za mene - shishala sam se i bila u shoppingu. te dvije aktivnosti inache su meni mnogo omrazene i pokushavam ih izbjegavati, al kad je kriza je kriza. tako da je u smechu (al ne u mojem nego onom u frizerskom) zavrshilo mnogo mnogo moje kose. bash se kontam, ovo mi je mozda trechi put u zivotu da sam bash ful ful zadovoljna s frizurom, zato se niti ne volim shishat. sad je proshlo, mislim, jedno 2 mjeseca od zadnjeg shishanja, a najduze sam izdrzala (doslovno, jer su prigovori mojih bliznjih bili nepodnoshljivi:) godinu dana bez frizera. koja ushteda, a:) to je kad sam bila na 0.07 (bond, jasna bond:) oshishana, to mi je bilo nevjerojatno osvjezenje u zivotu. i uvijek tako kad se oshisham si razmishljam o tom odnosu onog shto smo vani i onog shto smo unutra, jerbo, ja sam uvijek ista osoba. mislim, to mi je sve smijeshno i meni samoj, kad jedan dan (prekjucher npr.) izgledam kao mala klinkica, mamino dijete a vech slijedechi (kao danas) kao neka samosvjesna odrasla blabla-da-si-ne-laskam cura... da, nechu vishe o tome, al recimo samo da to na shto lichish ipak uvjetuje to shto durgi misle o tome. ma to svi znamo, a ja to znam i iz onih pogleda koji su bili upzchivani chelavoj meni. ali, tad sam josh bila u puli, zg je ipak, u nekim dijelovima, urabaniji:) mislim, talo glupe predrasude ili kako-da-to-nazovem. a mozda opet postoji neki vanjski izgled koji najbolje odrazava nas kao takve. ma bulaznim, bulaznim... onda, kupila sam si, jerbo idem u portugal, mali portugalski phrase book, u profilu, a kako je pocheo sajam, dobila sam i onaj popust od 25 %, a u smechu je zavrshio rachun na kojem je to sve bilo izlistano. malo mi djeluje prazno taj MEGAstore, josh mi fali onaj domachi dooh, kakav booksa ima, ali, bude (fuj, fuj:) se razvio. i 2 rachuna isto iz 2 duchana u kojima sam kupila 2 majice za ljeto sve ono shto bude zakacheno kad kupite neku novu robu, one markice i to, sa uputama za pranje (meni uvijek mistichne:). stvarno vishe nisam imala shta bacit na sebe, pa sam skupila cimericu frendicu da me prate u shopping. uvijek me ubije ta sloboda izbora zbog koje smo nekada ishli u trst/ili mozda zbog cijena? hmm /, ono, ja tako neodluchna kakva jesam umrem svaki put, i zato mrzim ich u shopping... dajte mi 3 majice da biram i ja sretna:) jus kiddin, znam da sam ja tu sama smotana i da se prema tome odnosim kao da je to sad ne-znam-kakav-dogadjaj kupit majicu, ali ja opchenito ne znam shta hocu pa bih ja sve. a sad si moram josh i gachica i charapa i kupachi novi kupit (sva srecha da inzistiram na donjem dijelu u obliku hlachica jerbo bi inahce umrla). aaaaa i nije mi neki gusht da roba sve skupa, ono, jednostavno nemam zivaca i stalno se mislim kako sam tako potrosheno vrijeme mogla nekako pametnije iskoristit.

yuche posle posla se vracam kuci (i razmishljam shta cu da jedem) pa tako svratim u C market da kupim neke sastojke za sendvich. usput kucam sms u stilu; " javi ako nemash kredita, uplaticu ti. ili nemoj da javish ako nema nishta novo kod tebe:) " zezao sam jednu devojku (bio sam neshto smoren posle posla), mada, uplatio bih joj kredit da se (nekako) yavila. bilo mi uspoot, kolega me zamolio da mu uplatim 200 din (mojim parama, dodushe). enivej - zamolim neljubaznu prodavachicu da mi iseche 300 gr sira, nastavim da kucam poruku, i uz jedno " evo " dobijam komad sira (sve lepo upakovan, sa cenom). " izvinite, jel nije problem da ga isechete.. na mashini? " " ne sechemo " " nishta onda. hvala " kazem i ostavim joj (jebeni) sir. dok uzimam majonez i kechap chujem njeno gundjanje. prepoznao sam nesho kao; " ocesh josh i da ti serviram? " i yosh neka gundjanja..

posle otprilike nedelju dana u " Hadu " (nekada jako opushteno mesto u panchevu, ne radi vishe); - dva momka prilaze stolu za kojim cirkamo neuro i ja i onaj krupniji i ruzniji kaze; " ti si onaj lik shto radi u 3 d. u " ja se razmishljam shta je sad.. nie mi svejedno, nisam se svadjao ni sa kim ali.. opet ne znam, ljudi suvishe chesto ne mogu da dobiju mashinu (guzva je) a neki to lichno shvataju a ova dvojica mi ne deluju bash prijateljski stojeci tako iznad nas sa stavom " a ti (li) si taj " - da.. radim. shto?? " pa, imamo nekih problema pa smo mislili da bi mogao da nam pomognesh. poshto izgleda da se razumesh " i tako sam upoznao dedu i sholeta. problemi koje su imali bili su bagovi u CSu. nisam mogao da im pomognem (osim shto sam im rekao da ne mogu nishta da uchine i da se ne nereviraju) njih dvojica su radili u konkurentskoj igraonici (koje su tih dana pochele da se otvaraju k ` o onomad kladionice). pa smo (neuro i ja, uvek kad kazem smo mislim na nas) tako igrali u njihovoj igraonici gde smo upoznali i markusa. a kasnie i jelenu (shtrbanovu devojku) i samog shtrbana. i kasnije ostale; pegu, drazu, belog, sheleta, baneta (nije " the bane "), mirka, i josh ponekog.

(i u tom trenutku razmishljam; " to je to srdjane - da li cesh slagati rodjenog oca? ")

mozda nisam otegao papke (Pie nam se zabrinula) ali razmishljam da promenim provajdera. em je link bedan em je tehnichka podrshka vechito nadrkana i ne zele da pomognu. sem Neshe, svaka mu chas `

Pa onda legnem u svoju melankoliju, pa opet sranje.Pa pishem.Pa stvaram, pa razmishljam, pa si jebem sve po spisku kad vidim svoje udane kolegice, pa onda u sljedecem trenutku bjesnim od života koje one žive, presretne da ih gospodin muž jednom pokara u mjesecu.

mislim da bi i meni zivot bio lakshi kada bih prestala razmishljati.. ja sam opterecena razmishljanjem i ja to znam pokusala sam se rijeshiti te navike ali ne ide.. jednostavno razmishljam o stvarima o kojima vecina ljudi ne pomisli za cio svoj zivot ali eto vidim da nisam jedina:)

nisam se osecao nishta bolje ni nakon shto je poruchnik rekao da ce razgovarati sa majorom oko proshirenja spiska (shto je i uradio isto popodne). (pre) sretnem ga tako dok je izlazio iz majorove kancelarije i pitam; " shta bi sa mojim odlaskom? " a on; " a jesi ti bio kuci za ovaj vikend? ".. " jesam " " aha. ajde videcemo " Vidim ja tad da cu da idem kuci al ` u februaru/veljachi.. mada, razmishljam, mozda stvarno josh ne znaju..

/ azra/poshto je moj proshlotjedni odlazak doma bio iznenadan u mojem je frizideru ostalo podosta namirnica koje su trebale biti pojedene odavno, ali poshto sam ja bila par sto km daleko, onda su u medjuvremenu one popropadale i zavrshile in da garbage. izmedju ostalog tu su - 2 puris hrenovke (bez ovitka i bez sira), filadelfija namaz (koji ima uzasno kratak rok trajanja i nikad ga vishe nechu kupiti), 5 deka zimske salame (koje sam jucher dva puta testirala i zakljuchila da imaju okus kao kiseli limun/postoji li uopche neki drugi limun, a da nije kiseo?/pa su se nashli u smechu). i jogurt, puding koje sam pojela jucher/danas, i granchica od grozdja i puno koshtica od grozdja (vi koji jedete i te koshtice, budite sretni da nisam i kozu bacila. i to nekad radim:) bacila sam danas mnoshtvo letaka koje sam dobila jucher na trgu na shtandu prijatelja zivotinja. ok, zashto sam ih uopche uzela kad sam ih bacila? pa, dobila sam ih jer sam potpisala peticiju za humanije postupanje sa zivotinjama, a uzela sam ih da prochitam shto kazu. uglavnom govore o uzasnim uvjetima uzgoja, vivisekciji, njihovim aktivnostima, nehumanom postupanju... a manje vishe sve shto je napisano na tim lecim ja znam, a ono shto ne znam uvijek mogu nachi na netu, i to ovdje. evo, uputit cu i vas, da se glas proshiri. i, mislim, koje koristi imam od toga da mi se tu motaju po kuchi leci... i NAZALOST do mene ti leci ne dopiru. mislim, apsolutno sam protiv krzna i koze, i kozmetike testirane na zivotinjama (taj letak sa crnom i bijelom listom firmi sam zadrzala i zakachila za fridge tako da sad sve provjeravamo), ali uvijek kad razmishljam o tom vegetarijanstvu zakljuchim da ja nisam za to. one day maybe, ali, nisam ja sposobna prehranjivati samu sebe samo od biljaka. ovce ne jedem, mislim ni ovchetinu ni janjetinu, to je moj doprinos zivotinjama.

josh nismo sigurni gde ali se razmishljam da u nedostatku boljih ideja (izlazak u grad?) ponudim svoju terasu..

et swe je sad wech zawrshilo... swe je gotowo i ne mogu rech da sam bash sretna zbog toga... jesam, sretna sam jer nema wishe muchenja, al sam jako tuzhna zbog rastajanja s razredom... jaaaako, jaaaako jucher ujutro se mi skupili pred shkolom wech u 6... i obukli majice, ono swi iste, znate wech kak to ide jel... (btw, nashe su majice bile naj, naj) i u pola 8 je bio isprachaj, nashe shkole... prije toga smo bili s raskom u razredu, dali joj poklon, josh prichali s njom i tak... bash je bilo onak tuzhno kad smo joj dali poklon i kad je bilo zadnje zwono pa kad smo izlazili wan, nash razred... ochi su mi se par puta napunile suzama i skoro sam zaplakala, al sam se skulirala... iako mi je uzhasno bio bed... nisam htjela da taj dan NIKAD zawrshi tak mi je super bilo sa swojim razredom, swi zajedno... i onda nakon tog zadnjeg proziwanja pred shkolom smo ostali pred shkolom, otishli po cugu i onda je pochelo ono gadjanje brashnom i jajima to je bilo bash fora, swi smo bili prljawi od toga, al neka... zadnji dan je i treba nam bit tako... ludo, ludje, najludje nacugali smo se i onda su doshli i ostali maturanti pa smo swi bili u twrdji... i onda smo lagano promenadom ishli prema trgu, tam se pleso ' onaj kwadril (neznam kak se pishe), a za to wrijeme smo ja, tina i deja otishli po josh cuge i onake pijane sramotile se po gradu mislim, tina pogotowo... ona se bash napila ko krmacha ja sam se isto napila (pa bozhe moj) i bash mi je super bilo... poslije smo narawno ishli na kopiku, katakombe... i bili u shatoru i josh cugali i plesali i tak... i swi otishli chiku, kao malo odmorit i onda smo se opet naweche nashli (al nazhalost ne swi) i opet u shator... al nismo nesht dugo bili jer nije bash bilo ljudi kolko smo ochekiwali da che bit, josh je i glupa kisha padala pa je swe ispalo ne bash najbolje... wech oko pola 2 sam doshla chiku... al swe u swemu, bilo mi je SUPER cijeli dan ja bi josh jednom to ja sam sad doshla chiku iz swatowa, bilo mi je malo dosadno, nisam pila (nije mi se dalo) i stalno sam mislila na jucherashnji dan i na tak neke gluparije pa nisam imala wolje nizashta... starci su josh ostali tamo, a ja i seka doshle chiku i sad sam sama i tak... opet si razmishljam tak malo.. bash se chudno osjecham... zhelim ostat u owom wremenu u kojem sam sada... srednja shkola i te sheme al znam da to wishe nikad neche bit i et chim pomislim na to izbediram se... wech mi sad fale swi iz razreda, wech sada bash sam u kurcu... waljd che me proch to brzo jer ne wolim owaj osjechaj, onda nemam wolje nizashta pa sam swa neka... ma neznam.. stwarno neznam shta bi mi sad moglo pomoch, nishta josh sam se sad (dok sam se wozila autom chiku iz swatowa) sjetila maturalca (opet ja o maturalcu, jebiga moram)... kad smo se wozili ono po nochi, yoooooooy... heeeeelp, puknit chu od tuge dobro, znam da se sad tak osjecham zbog kraja shkole i swega toga, al zhelim da taj osjechaj nestane... kak mi je teshko uopche prichat o tom (kraju shkole), danas me u swatowima bash sestrichna pitala jel ti teshko, zamalo sam se rasplakala, onak glas mi je posto ' drukchiji i osjetila sam suze u ochima zhelim se swega toga sjechati NARAWNO al kak bi ono rekli; sjechati se bez bola... a waljda che prestati uskoro... ja se nadam.. ne smijem tugowat, moram bit sretna jel ' da?? sad chu ja za koji dan bit opet ona stara sretna JA widjet chete...

idem da jedem i da se obrijem.. (ponestaje mi stihova koje stavljam na kraju posta i ozbiljno razmishljam da stavljam i neshto shto nije Pink Floyd..)

eto, npr, nedavno sam kasnio na voz.. (da, deluuje kao dosadna pricha shto i jeste) idem na posao, sidjem na stanicu i vidim da je voz vec proshao.. i stoji na signalu posle stanice.. i onako lagano se proshetam do njega razmishljajuci da bih mogao da se popnem na spoljnu stranu.. i popnem se. i drzim se sa spoljne strane voza.. oko minut.. i pitam se shta ce biti kad krene.. mozda ovo nije bash najpametnije, mogao bih i da sachekam sledeci voz, to me nece ubiti. i tako voz krene.. krivine, skretnice i tako to.. i (najbolje od svega) lik koji stoji na ulazu u stanicu i drzi crvenu zastavicu (ne znam bash shta ti zeleznichari rade) me gleda kao da je to najnormalnija stvar koja se vidja na vozu. taj se ochigledno svachega nagledao. a ja se razmishljam da ako drknem sa voza necu samo nogu polomiti..

Jedem sladoled i razmishljam o njemu.

Razmishljam o nastavku, iako mi IT nije struka.

epizoda 2; gushteri; pretproshli wikend (kad sam bio kuci) otishli smo na paint ball.. dobijam pushku na pochetku uz komentar dechka koji radi tamo; " Srcky evo ti ova, ona puca i zakochena " (moj teleci pogled dok razmishljam chemu ovo napushavanje i pokushavam da se setim kad su mene " nahvatali " sa zakochenom pushkom..) " me ne zezam te nego tebi mogu da je dam - ti si iskusan, ne mogu da dam njima (misli na nove) mogu da se povrede "

Bili smo danas do Coyota da se dogovorimo o okupljanju blogera from Bg und okoline.. i neuro sedi za kompom i zajebava se i samo ponavlja; " ja sam dosh ` o da se dogovorimo " Coyot jedini daje neke predloge a ja se ne slazem i razmishljam da bi kod mene na terasi bilo najbolje. nazalost ne mogu da " ustupim " svoju terasu (mnoge stvari bi bile bolje da mogu ali..)

Vruchina mi je, pa slabo i razmishljam.

Previshe se brinem, osobito u zadnje wrijeme, i razmishljam o stvarima koje josh dugo neshu mochi dokuchiti

sad sam se pogledao u ogledalo i primetio da se nisam obrijao vec nekoliko dana.. i zapitam se - Jebote, Srcky - sad si se video ovako neobrijan (i ruzan) pa ko zna kad:)) Inache potpuno me je proshla ona frka (pochetna euforija) i vishe ne razmishljam o tome gde/koliko cu da spavam i da li cu da se tushiram..

Da zakljucim danasnji dan: dragi, jos uvijek, cca 1000 km daleko, ja sam melankolichna i ne znam shto bih sa sobom i od sebe (staticnost me ubija), trenutno razmishljam o tome kako chu sutra 100 % na trchanje izbacit vishak energije = p i nadam se da chu se nochas napokon naspavat.

Evo.... sjedim domov i razmishljam o posljedicama......

Razmishljam o tome da je i ja nakon dugo vremena bar na minutu zasviram...

Ne znam ni o chemu vishe razmishljam.

VETAR DUVA K ' O LUD.. moj dechko i ja smo u zadnjih par dana raskidali, ali uvek na kraju sve bude isto.. udje u stan, pochne da me ljubi, pochne da me skida, baci me na krevet, i baci se za mnom.. i to je sve fino.. ali chim taj sex prodje, ja razmishljam o nekima drugima.. da ne spominjem imena, mozda moj dragi bude ovde (in that case-pozdrav, vlado).. razmisljam o svojoj slobodi, zezanju do pre 3 meseca, kratkim vezama i neopterecivanju obavezama.