ali bash mi je drago da sednem za komp k ` o chovek i chitam na miru blogove (i ovo ce da me koshta:)) da ne spominjem mogucnost ostavljanja (bangavih/glupavih) komentara..

Ne dam da još za zasran auto od bandićevih iskopina plaćam parking duple više neg ' primjerice u europskoj ljubljani. sednem se s istomišljenicima u prvi red do mora v profilu i škicam face koje su ostale u rupi, tzv. rupi, rupi kaj nastane kad dosta njih zapiči iz zagreba, a dosta se njih još ne vrati. smešno mi gledat profilove konobare kak moraju furt terati škvadru koja zasjeda u krive stolce. naime kaj, čeljad si kupi sladoled u onoj milenijskoj slastičarnici i onda zasedne u profilove stolce. i tek kaj zasednu i počnu lizat dečki ih iz profila moraju uljudno oterat. to mi baš bilo lepo promatrat, te reakcije, te polulizove, to gorko razočaranje nad slatkim sladoledom. posle sam se išla malo prošetat s društvom po tkalčevini koja je bila dosta puna, a primijetih i dosta savršenih, odnosno japanjerosa kak bazaju po gradu. al ono kaj mi je smračilo reviziju stanja ljudstva na razmeđu mjeseca godišnjih odmora bijaše lagano vozikanje dvije, tri marice i još desetak policijskih auteka. furali su se lagano po trgu tramvajskim tračnicama i prizor je bil ono fakat jezovit. očito je da su nekog tražili, a jesu našli pitanje je za politikin zabavnik. nelijep prizor sve u svemu nema kaj. mislim ono, fakat bum si morala nabavit neku velku torbu da si nutra metnem kalašnjikov za svaki slučaj. il barem bacač plamena. zasad je dovoljan i nož za sir. mislim da nijedan bezdušnik ne bi imal s menom šanse. i dojdem doma ter neplanirano doživjeh katarzu svih katarza. kaj. upalim telkač i nekaj namjerih još poprčkat uz njega, kadli me privuče bledoliki jahač koji je za nepuna dva sata spizdio celu zločinačku organizaciju jednog grada. klint istočnošumski to je ono kaj nam treba. pljuga u zubima, šešir do surle i gan. bum bum bum. nema majci. i onda kad ih sve pretvori u švajca sir ode natrag put slemena.

Pospremim decu spat i sednem pred telku.

- Shtrbanu zato shto je doshao oko pola 12 i zamenio me za roshtiljem da mogu konachno da sednem i jedem (pa i da popijem) - Coyotu zato shto mi je chestitao rodjendan (25 ti i po.. tj. posle toga sam prichao da slavim 25.5 rodjendan.. nisam stigao da rachunam da li je zaista tako) i generalno zato shto me je drzao za stolom i pomogao da se malo opoostim (i da popijem neshto piva... jel?)

Tek onda uspevam da sednem, hvatam volan i stajem sa strane.

Jučer, ja seljak sednem se na cug i prejdem v Zabreg.

Nakon toga sednem si još malo za komp, prosurfam kaj ima gdi na mejlu i fejsu, i onda začujem deca se zbude.

i sednem onako raspolozen u yugica da se malo provozam i vidim koliko brzo moze da ide mashina stara 15 god. ide 120 km/h a kad mu dam jachi gas motor pochne cudno da zuji ali ne dobija na brzini (pre je mogao 140 km/h tj pre 5 god)

Kad ono tamo i - Duca (a ona je jako ljubomorna na Ducu). - zove te " drugarica " - jel? e pa idem ja onda da sednem sa - " drugaricom " - Idi - sedi sa " DRUGARICOM "

meni je moja šifra bila zgorela i ja sem bil srdit kak bezni riz. i tak si ja pomalko študeram kaj mi je sat za fčiniti i sine meni jena ideja na pamet. jerbo dok sem ja natipkal moju šifru a meni hiti po ekranu jenu atencijon akciju neuspješna prijava i ja si mislim kaj je sat to. al nesem ja blesav niti sliđno nek sem ja onda čital i tam je pisalo da ak sem zaboravijo šifru da kliknem ovdje crvena slova. i ja nebudi len kliknijo. i onda je tam pisalo nek natipkam emajla i korizničko ime i ja to natipkal kad eto ti vraga jerbo sem ja zabil koja mi je šifra ot emajla i rekel mi je zdrafko e tu ti moj brankec više pomoči nema i gotovo. al nek mi je ipak preporučil nek ja pošaljem jenoga emajla i nek napišem da mi je šifra zgorela i ja sem onda napisal ja oču jenu novu šifru jer je moja stara zgorela. al nikaj od toga. i tak sem ja onda razmišljal i razmižljal mesecima i danima kaj bi meni sinola na pamet jena šifra ot mojega emajla i denes vjutro sednem ja na biciklin i zaputim se do zajca. još sem prehitil v jenu veču brzinu kaj prije dojdem i zapičil se ravno v zajcovo dvorišče. a zajec jen idijot stari prepiljaval kalanice na pol dvora kak zadnji konj i ja nesem stigel naglo prikočiti nego direkt na kalanicu i poprek guvernala pravac z glavom na truli panj ot gnjile ruške. a veli meni zajec brankec kaj te je spopalo kaj zujiž na tom biciklinu kak ludi propeletičar. a meni je samo piščalo v glavi i jena šifra mi zbijala z glave vun. i ja sem bil srečen kak malogda v životu i samo sem sel na biciklin i drito doma se zaputil bez reči v još veči brzini a zajec je samo gledel za menom i nikaj mu više neje bilo jazno. i zato ja morem sad opet sponovo svojega bloga natipkavati i želim vam sima skupa jen pozdrav prijateljzki od branka i uskličnik

Ak si pak sednem za komp i ona ima potrebu nabijati po tipkovnici ili joj je baš došla volja za gledanjem Fifi.

Dakle, prošli četvrtak sam odgovarala geografiju i recimo da sam jako malo pitanja ne znala i dobila sam 3. I nakon kaj si ja sednem i nakon kaj naš ' ' najdraži ' ' prestane s prodikama tipa: očekival sam više od tebe, i ti to možeš bolje, slisti lepo on našu Anitu.

I tako sednem sa Sandrom u kola i (lepo vozi) isprichamo se i tako.. lepo je videti nekoga koga odavno nisi video. valjda..

dožlo je lepo vreme i sunce greje. ja sem znal da bo to kat tad pa i prije. nema tu pogovora nek je to tak. pak nemre zanaveke biti samo sneg i zima. ja sem mam fčera zel đekicu i rekel sem mu čujež đekica viž kak je lepo vreme dožlo i sat se mi idemo malko sprešetati da vidimo kak stoje stvari. i tak malko sim malko tam kad eto ti nas. i tak smo se jož malko sprešetavali i za jeno dve vure eto ti naz pravac doma. i mizlim si ja idem baž sat malko natipkati kak je vuni sveže i frižko i kak je zrak lepi kaj se more taman z punemi plučima udenoti v sebe i onda spuztiti zraka vun i mam ti se celi mozek sprečizti. i tak ja sednem za svoj kompijuter da bum nekaj natipkal i stiznem ja onoga maloga gumba kega je potrebito stiznoti kaj se kompijuter vužge a kat ti tam samo nekaj pukne i skadi se z kompijutera kake čudo. ja sem se tak splažil kaj sem se odrinol z obadve noge i stolec se je samo prekrenol i ja sem bugnol kak deska pravac na leđa i z glavom vudril vu stol. mam sem se zvezde nebezke videl i meseca i pol. jerbo sem pomizlil sat dok ta egzplozija krene sat me zatuče kak maloga jariča. a v sobi mi je tak smrdelo kaj su to bila čudeza. kaj da je nešče pravac nasredini moje sobe jognja vužgal i nahital na njega se one stare gumije spredrte kaj so svoje još zdavnja dale na azvaltu i poljskome putu il bilo gde gde traktor more prejti vu prvi brzini il drugi il bilo koji drugi. tak je to smrdelo. ja sem se samo zdigel i brzo sem spuknol kabla z utiđnice da nebi još kaj egzploderalo il bilo kaj kaj mi jož hiža odleti vu zrak. i kaj bi drugo. mam sem ižel zdrafka zvat. i velim ja njemu na telefon čujež zdrafko imam problema z kompijuterom. a veli zdrafko kaje brankec pak si dobil viruza. a velim ja njemu u jebate zdrafko a kaje to. i onda mi je zdrafko se objaznil kakovoga ja problema imam. meni je taj jeden nekakov viruz dožel i ja opče neznam ot kut. i obloke zapiram dok me nema vu sobi i vrata i se. a dok sem ja vu sobi onda nije mogel nikak dojti nek je morala to mama nekak zajebati pak je njoj vušel dok neje gledela jerbo navek nekaj spreluvtava a bezveze. i sat mi je pravu jebadu napravila. i taj je vrak se nekak zavlekel vu moj kompijuter i se mi je pojel i zgrizel i kojekaj čuda napravil. ko bi ga znal kaj je se vu stanju taj napraviti. i velim ja zdrafku el buž došel k meni. a veli on evo samo si nekaj pojem i mam idem. i tak sem ja onda gledel čez ono steklo kaj sem si zalepil al toga viruza opče negdi neje bilo. i onda mi je sinolo prava ideja v glavu. i ja trkac v kujinju i zemem onoga spreja kaj je mama kupila za muve po stanju tuči i mizlim si ja ak ga ovo ne zatuče nebu nikaj. i taman da bum pošprical kat eto ti dožel zdrafko k meni i veli on meni branko pak kaj delaž. onda sem mu rekel kaj sem nakanil al se je on samo nasmejal i rekel je branko naj biti smežni a kak bi to tak napravil to tak nejde. bogme si mizlim da je to stvarno prava bežtija ak ga se ni stim nemre sterati vun z kompijutera. onda sem rekel zdrafku čujež zdrafko taj je vrag onda moral i nekakve mi žičice pregrizti vnutri kad je to tak egzplodiralo. a veli zdrafko a kaj je egzplodiralo. a velim ja njemu pa vnutri vu kompijuteru i samo se je nekaj skadelo odzač. a veli zdrafko pa brankec kaj mi nesi odma to rekel jerbo onda neje viruz. a velim ja njemu a nek kaj. a veli zdrfako e onda ti je moralo zgoreti napajanje. a velim ja njemu u jebate zdrafko a kaj je to. jel to puno kožta dok se popravi. a veli zdrafko ma ne kožta sto kuni samo bu sreča ak neje jož kaj za sebom povleklo. a to napajanje dok zgori lepo more za sebom i jož nekaj znutri povleči prek kabla il kak veđ kaj i to zgori i onda je tek jebada. tak mi je zdrafko rekel. a velim ja zdrafku bogme sa sreča kaj neje taj viruz jerbo bi mi taj kojekaj i bedaztoče različite napravilil kable spregrizel. a veli zdrafko daj brankec kaj si smežen nebi on tebi kable spregrizel nek bi ti se slike i slova pojel i to kaj natipkavaž. e onda mi tek neje bilo nikaj jazno. nek si mizlim kakova je to budala taj viruz kaj slova ždere. čega se tu morež najesti ničega a pogotovo dok slovo i pojež pak to je sama kozt i koža vutom slovu i taj je viruz morem vam reči baž bedazt. a velim je zdrafku i kaj bumo sat. a veli on ja ti posle idem v koprivnicu i ak očež ja ti tam kupim napajanje kakovo ti treba pak bumo probali zameniti i mam bumo vidli el jož kaj zgorelo. a velim ja njemu ma nedaj bog jerbo bi me mama zatukla da mora nofce dati. i taman i eto ti mame v sobu nahrupila na vrata kak nekakov bizon na filmu indijanskom. i veli ona a kaj pak frčete dečki. a velim ja njoj znaž mama pravo se je zlo dogodilo jerbo mi je nekaj zgorelo vu kompijuteru veli zdrafko. a veli mama a jel to puno kožta kaj bi se popravilo. a velim ja njoj veli zdrafko da sto kuni. a veli mama ja ti mam dam ti sto kuni kaj ti zdrafko popravi jerbo je mir božji vu hiži dok sediž za tom slikom i bleščiš vu nju. i tak mi je mama dala sto kuni a ja sem bil srečen kak da sem švarbicu našel. i onda sem se lepo dogovoril z zdrafkom i lepo sem ižel z njim i z njegovim jugičom vu koprivnicu kaj kupimo to za napojiti kompijutera. i došli smo vu jeden mali dučan a vnutri je bilo tolko sega kaj nesem opče znal kaj bi gledel. bilo je vnutri ne jeden nek pet šezt kompijutera i to pravi. kaj bi jih se čovek samo nagledel. al sigurno niti jeden neje bil kak moj jer moj je z njemačke a tam je se najbolje. i onda je zdrafko rekel jenome dečku kaj tam sedi jer imate napajanje a taj je dečko rekel imamo i onda sem ga ja kupil za devedezet sedam kuni i jož su mi pravac tri kune oztale. a to je samo jena kutija i z nje kabli vise. i onda si je jož zdrafko moral kojekaj obaviti i onda smo si spili ja jenu pivu a zdrafko soka kat vozi i pravac doma. zdrafko je zataj čaz spremenil napajanje i vužgal kompijutera i on sat dela kak vurica. zato sat i morem to se natipkati a da je strgan jož nebi mogel. eto tak je to bilo fčera al nema veze jerbo se to živima događa. pozdrav prijateljski ot branka.

Problem je u kvacilu ponekad mi preklizava kao da je lamela gotova i kvacilo razdvaja skroz gore a sutradan kad sednem u nju iznenadim se posto kvacilo razdvaja skroz dole i ide savrseno tad mi se prvi put desi da posto pustim naglo papucicu kao prethodnog dana ugasim motor.

I tak, sednem ja, taman se dočepam ženskog časopisa, već sam prozvana.

Od tada kaže " Znam da skuvam jaja ali samo kada sednem na radijator "

Sad dojdem doma, sednem u fotelju i zapalim televizor.

Pa čujem, vodite neke književne razgovore, hajde, mislim, sa njima da sednem, popiću i ispričaću im kako su mi zbog Puškina razbili glavu i izbili četiri zuba... " Počela je da priča, stil njene priče je bio čude-san...

Sednem gledam, gledam, ustanem pa izvikipedišem film, pročitam šta će sve biti i ko će koga, normalno batalim gledanje.

Ak ta tužibaba ili tužideda opet pozove pauka, samo pretrčim cestu, sednem se u tutača i zgiljam im pred nosom, pa nek se poždereju i paukovci i onaj tužakavac/ica stanar/ica koji su jako dobro znali da nemam na tom mjestu namjeru provest godišnji, nego samo skočit prekputa u dučan.

Znaci kada sednem i gledam u TV ili monitor, oci mi odlaze u shrink-warp, medjutim ja se napregnem i ispravim ih, ne dam se

enivej, sidjem na sledecoj stanici (tj otkachim se s voza) i udjem unutra. sednem sve fino i odjednom pochne ruka da me boli. toliko sam se snazno drzao za voz da me leva podlaktica (onaj - ' mornar popaj ' mishic) otkida..

Nakon održane dječje predstave sednem s babama i decom nam, na jednu od gradskih terasa.

Gospodin mi prodrma ruku, pozva me da sednem i izvadi iz fijoke pisaćeg stola jedan već pripremljeni koverat, koji mi ujedno i predade.

bil sem na svatima v subotu i morem vam reči da je bilo sega vraga tam. ženil se je jeden sin od maminoga bratiča. to je bilo i ti svati v jenom drugom selu i onda je mama štela iti pežke al sam joj ja rekel mama ja nebum hodal pet kilometri pa dok dojdem tam viže nebum za nižt ni za piti ni za jezti. i onda sem joj rekel ja vužgem traktora i tebe denem na malu prikolicu i začaz smo tam. to je jena mala prikolica kaj se inače svinje prevoze vu njoj al dok se opere šlaufom čist dobro zgledi i moreju se i ljudi v njoj prepeljati i sakaj drugo. al je mama rekla ja ni mrtva v njoj nejdem na svate jerbo mi se budu ljudi smejali. onda naz je suzet jozip otpeljal vu svojemu renolčeku četvorki. jebiga ja sem znal da je to bedaztoča jerbo bumo morali iti pežke doma. taman smo dožli pred cirkvu dok i svati i onda je mama otižla v cirkvu a ja sem oztal vani jer sem znal da su to nutri samo bedaztoče. i baž mi se i neda slušati popa kak melje glupozti a babe kak tule jerbo se cura raztaje od oca i majke. malo sem pred cirkvom se spominjal s mužikašima i pital sem bajzara jer znaju svirati ja sem rođen u ravnici i on je rekel da znaju a ja sem mu rekel ak to odzviraš ja ti mam donezem pivu i on je rekel da more. dok smo dožli vu salu ja sem samo gledel da si sednem blizu mužike i morem vam reči da sem nažel pravo mezto. i taman bi sve bilo kak spada al si je onda kre mene sela nekakova preveč velika gospa z škriljakom koji je nekakovo perje imal na sebi. i onda mi je mama prišepnola branko viš kakva je to velika gozpa si sela kraj tebe moraž biti priztojen i miren kak nigdar do sat vživotu. a ja sem si samo mislil a u kuraz pa kaj je baž tu sela. al me je preveč zanimalo pak sem ju pital čujež a kakovo ti je to perje na škrilaku jer to od kakove divljači a ona je rekla mladi gozpodine nije to nikakva divljađ to je pero od plemenite ptice pavuna il tak nekaj slično. a mama me je stalno zlaktom pod rebra nabadala da nek začkomim i onda nisem nižt viže govoril. i onda je dožla prva večera a ja sem bil več tak gladen kaj mi je sve v cerevima kruljilo i jedva sem čekal da počmem jezti. morem vam reči da ta gozpoda baž i nisu tak priztojna kak se o njima govori jerbo ova kaj je kraj mene sedela bila je stražno dozadna dok smo jeli. stalno me je zpitavala jer vi mladi gozpodine nikada nizte upoznali bomtona a ja sem joj rekel čuj ja nizem odovud nego z jenoga drugoga sela i toga bomtona opče ne poznam. al ona pak mladi gozpodine nikad nizte čuli za bomton. onda sem joj rekel ima pri nama vu selu jeden kaj se zove bizon jer to taj a ona je rekla onda ma dajte prozim vaz lepo a ja sem si pomizlil taman da me prozi da joj dam meso i onda sem prijel jeno krilce lepo povano i del sem joj v tanjer i onda je skoro ponorela i rekla mi je pa vi nizte normalni pa kako se to ponažate i več mi je stvarno ižla na živce pak sem joj rekel čuj gospa ni cucki dok jedu ne laju pak naj onda viže ni ti nek začkomi jemput da se bar najem vmiru. i onda se je zdigla i otižla je na jeno drugo mezto sedet. i sad je baž dožla mama v moju sobu nek idem mam spat i vikala je da si bum se joči skrivil kaj stalno bleščim vu tu sliku i sat moram iti spat samo kaj se viže nebu zderavala al bum zutra se napizal kak je bilo do kraja na svatima. lakunoč

I eto proslo je i to:)))))) Ne znam odakle da pocnem posto se jos uvek privikavam Idem prvo do grada da se nadjem sa ovim loodacima pa cu onda lepo da sednem i da napisem jedan dugaaaaaaccccccccccakkkk blog za sve ovo vreme koje nisam bila tu:) Evo samo jedna slikica da vidite otprilike kako je bilo:)))

Ne sećam se kako je bilo ranije pre pet meseci, pre pet godina, pre petnaest godina, ali sada, kad god se vratim kući sa posla, sednem mrtav, ali mrtav umoran, i moram da odremam pola sata

Uđem ja kod ambasadora, vidim, ima se, oooo, sve baxter, česterfild fotelje, fin neki svet, sednem ja malo, započnemo diskusiju o geopolitičkim pretpostavkama intervencije u Iraku i perspektivama NATO-a u svjetlu Grčko-Turskih tenzija, kadli mene upita Vajld Bil Monty Šedou, od fanibani Lizike souproug, onako, aut of d blu: Je li, bogati, a što si rušio onaj avion, pizda mu materina, sani?

Tamo je kelner, stariji čovek sa sedim brkovima i leptir mašnom, kaže da mogu da sednem bilo gde, molim ga da mi upali svetlo.