Kroz taj sveukupni proces mi polako podižemo razinu svoje svesti i sve više shvatamo da je bolje živeti u skladu umećem davanja drugima prava na vlastiti život i rad...

U zavisnosti od toga koliko smo uspeli izgraditi mentalni stav za zivota, toliki jei nas " prag izdrzljivosti ". Ako je bol prejak tu je prijatelj koji ce nam odsecanjem glave uminuti bol.Samim tim nismo oslobodjenii svih vezanosti i nasa sledeca karma ce biti u skladu sa nasom poslednjom identifikacijom, sto ce nam i odrediti buducu reinkarnaciju.Sepuka je poslednja mogucnost za ispravak zadatog nam, onoga, sa cim uhvaceni u kostac nismo istrajali, nismo uspeli.Nazalost, mnogi ne razumeju tu posvecenost i odanost apsolutnoj istini svega postojeceg u nepostojanom i istrajnost da se okonca patnja.Sve to je sazeto u Bushido kodeksu na putu jednog samuraja.Zato uvek i jedino Bushido.To je jedini nacin da ovde i sada razresimo na najbolji moguci nacin zivotne okolnosti koje jesu, naravno, uporno radeci na sebi, svom karakteru i na kvalitetu te smese, koja trenutno obitava kako bi se prilagodila kontinuitetu desavanja, onome sto ima tendenciju, da postane i zavuvek nestane.Dakle, sepuka je presedan, poslednja mogucnost da uradimo ono zbog cega smo ovde, a ne nesto sta treba osudjivati kao gresni cin, jer svakako to nije.Povrsno posmatrajuci, na zalost to sve tako izgleda, ali poniruci u dubinu sagledavanjem celine na kraju shvatamo koliko su stare kulture i tradicije bile duboko posvecene izvoru postojanja, istinitosti zivljenja.

Shvatamo polako da imaju samo jednu sijalicu i da je nose iz sobe u sobu i da se ona pentra i šrafi je svaki čas?.

Cilj ove Venere u svojim djelima je postići jedan odmak od uobičajne svakidašnje monotonije, realnosti i kolotečine.Mali komad bilo kojeg mjesta na Zemlji učiniti uzvišenijim, dijelom nam toliko beskrajnog (dalekog) univerzuma, o kojem svakodnevno ni ne razmišljamo, ali gledajući takvu umjetnost shvatamo da smo svi dio nečeg što nije samo puka materija.

Ali ako ovo naše vreme posmatramo uzimajući u obzir istorijski razvitak kolektivne svesti i naravno pod njenim uticajem, shvatamo ili bolje rečeno dalje razvijamo kolektivnu svest, da se krećemo ubrzanim korakom ka prekretnici u dugom istorijsko razviću ljudskog duštva.Sad je pitanje dali će kolektivna svest nadvladati svoje untrašnje činioce, kao što je kapitalizam, koji je samo deo kolektivne svesti, nikako njen odlučujući faktor.Iako bi mnogi ljudi lako poverovali, bilo zbog svoje nemoći, ili kompleksa koji nisu samo psihološke prirode već kompleksi socijalne prirode, da čovek svojim kapitalom, ovde ću plastično da upotrebim taj pojam, bilo znanja ili materjalnog imetka tj neke moći vuku društvo ili određuju istorijski razvoj društva, ili se događa upravo suprotno da društvo ili kolektivna svest koja je uopšteni skup mnogih kultura, zannja, društvenih odnosa ta koja omogućuje određenom pojeedincu stvaranje svog ličnog kapitala, bilo znanja bilo imanja.Ovde sam, da se razumemo pojmu kapitala dao i ntelektualni oblik što danas i jeste slučaj intelektualna prava...

Ako ima clanova kojima je to najvaznije ili je to najvaznije urednistvu (?) onda ima i nas koji smo izgleda na poggresnoj stranici jer svoje levicarstvo shvatamo mnogo shire i progresivnije. " Naoko jedna mala sitnica, ali koja puno govori o skučenom vidiku uredništva i baca sjenku sumnje na cijelu misiju, filozofiju i viziju ovog portala... Možemo to nazvati " jugoslovenski kulturni prostor "; on egzistira i onda kad ga potiskujemo, ne priznajemo ili čak mrzimo i pljujemo po njemu... prikaži cijeli komentar

Tek nakon fuzioniranja dviju bilježaka shvatamo da se radi o Muhamedovom prikazu Vladimirove hrestomatije, dakle o jednom tekstu koji je u Popis... uvršten na dva različita mjesta i u dvije različite forme.

Naucnici na ovoj planeti jos ne znaju kako je zivot nastao, ali su 1000 % sigurni da su sva ziva bica na ovoj planeti u familiji, tj. da imaju zajednicke predake (ovde je vazno napomenuti da se radi o miliona i miliona godina, sto mi ljudska bica tesko shvatamo).

Ne shvatamo da je ta bol jedini stvarni osecaj sto nas podseca da smo jos zivi i koji nam ubedljivo pojasnjava vrednost sopstvenog zivota.

Mi ne shvatamo olako niti jedan dio posla i uprkos dugogodišnjem radu za svaki novi projekt detaljno se pripremamo kako bismo izbjegli probleme koji se znaju dogoditi pri prevozu umjetnine u ili iz zemlje.

Ne shvatamo da samo upadamo sve dublje u zivo blato samsare.

Mislim da svi shvatamo zašto kladionice nude ovako nisko plaćanje na pobjedu Barcelone koja po meni mislim da ima malu kriznu fazu igre u posljednje vrijeme dok ekipa Chelsea ipak posjeduje vrlo optimistično mišljenje za njihov daljnji prolaz u finale Lige Prvaka i zbog svega ja sam odlučio da zaobiđem konačnog pobjednika i da vam preporučim opciju zbroja golova u prvom dijelu susreta u kojem mislim da će biti manje od 1,5 gola.

Neoliberalnu hegemoniju počinjemo da shvatamo i da se borimo protiv nje tek kad nam postane jasno da čista i normativno nedvosmislena razlika između javnog i privatnog više nije moguća, odnosno sa svešću da je stvarna moć ove hegemonije upravo u epohalnom rastakanju jasne granice između javnog i privatnog odnosno između njihovih normativnih atributa.

Neko isfrustriran i opterecen ne uziva u nekim stvarima, jer kada sazrijevamo, shvatamo da je sve u nasoj glavi, a ne medju nogama

Odlični komentari pokazuju da shvatamo srž problema.

Ta nevidljiva aura klizi na rubnici našeg duhovnog bića stavljajući upitnik na našu sigurnost i samouvjerenost u stvari kojima ta aura nanosi magličasti veo koji onda izaziva treperenje unutar naše realnosti i mi kroz to treperenje shvatamo kako se ona, ta stvarnost i stvari u njoj, deformiraju.

FC tim: Bila je potrebna samo jedna osoba koja će nas okupiti iako se međusobno nismo znale, ali tek sada shvatamo da postoji neka povezanost između nas.

Rukovodeći se time, shvatamo da nije dovoljno samo odrediti dan za kupovinu, već i tačno vreme nabavke te stvari.

Da je Nešo bio sposoban ne bi ni napustio studranje odmah na početku, cijeli svoj vijek glumi nekakvog frajera a i ne uviđa da je ustvari zaostao, pokušava govoriti izvornim Ogulinskim jezikom i ne uspijeva, pa to shvatamo kao izrugivanje našem domaćem narječju.

Al ima nas koji shvatamo situaciju, i dok god nas ima ima i nade...

Lijeni smo, to je činjenica, zatupljeni utrkom za novcem i sve manje shvatamo da je upravo glazba taj stres eliminator, pokretač neke nove izazovne enrgije....

Izmiješta nam se očekivana perspektiva, tako da određene fenomene možemo i kritički da sagledavamo; u toku čitanja shvatamo da sve što se moglo podrazumijevati, sve što je moglo biti viđeno kao neproblematično, ili jasno i nedvosmisleno, ne mora i biti tako.

Al ima nas koji shvatamo situaciju, i dok god nas ima ima i nade. prikaži cijeli komentar

Zašto ne shvatamo da nam se ohladila kafa koju nam je skuvala voljena osoba i napustila prostoriju dok smo bili zauzeti razmenjivanjem poruka sa dragim prijateljima koji žele da nam pomognu?

Najveci problem je sto mi ne shvatamo da su i prije sponzori veliki dio radili za vozace.

odakle ti to da je Hidr a. s besmrtan? nije li Resulullahov hadis kojeg bilježi Buharija kad je poslanika našao jedan ashab pored Medine sam... pa mu poslanik reče: znaš li ti da za 100 godina niko od ovih živih ljudi neće tad biti živ... problem je sufija što stavljaju svoje parametre iznad šerijata, a u stvari hakikat je upotpunjeni šeriat... nikad ti se neće povećati iman nit znanje nit stanje ako zikriš u džehrijskom društvu a pri tome baciš mozak na ispašu diveći se samo time kakav glas ima tvoj šejh i kako to prodorno zvuči... i ako instrumente pri tome koristi - kako lijepo svira... a shvataju samo oni koji su zalci... nije biit dali zikriš glasno ili tiho... biit je da svataš da Allah ' Azzewedžell čuje i glasno i tiho i ono što pomislimo... mi moramo imati ' ILm da bi se probijali kroz deredže a ' ILm u ovom slučaju kad zikrimo je da znamo kako Ga hvalimo i slavimo, da to izgovaramo na najljepši mogući način i da se utopimo... a utopiti se možemo samo ako shvatamo...

Pisete nam o tome na lak i jednostavan nacin, uspevate da prenesete deo svoga znanja na nas koji pocinjemo da shvatamo koliko bi bilo lepo i korisno da imamo sopstveni vrt.Slazem se sa vama, da je uzgajati sopstveno povrce jedan divan dozivljaj.

Ipak, na podlozi usputnih signala nekako shvatamo da roman počinje u svetu koji definiše berlinski zid, da nastavlja lokalno, jugoslovenskim međuetničkim ratovima 90 - ih, a završava translokalno, fenomenima pošasti pred kojima se brišu državne granice.

Za ' TO ' možemo reći da ima ono što zovemo ' slobodom ', u smislu da se može (prividno) preoblikovati u bilo šta, no gde sam tu ' ja ', a pogotovo ' slobodno ja ' u onom smislu u kom ' sebe ' inače shvatamo?

Ako se radi o tri sestre, vidimo da među njima nema ljubavi, ako se radi o odnosu koji David ima sa roditeljima, shvatamo da su oni spremni veoma brzo da ga zanemare, ako se radi o drugom Borisovom braku, očigledno je da u tom odnosu dominira nasilje koje će kulminirati.