E sad, on novce ima i po njegovom sam se ja valjda prerano skulirala: rofl: (to je naravno sumnjivo) i zato sad odugovlači.

Javljao se jednom ili dva puta tjedno (veza na daljinu iz pocetka).. sizila sam i ludila.. najradje bi ga bila objesila na prvu palmu, ali sam se skulirala i glumila da sam cool i da mi svejedno, pa je zagrizao.. trajalo je godinu dana dok sam ga dobila da mi se javlja svaki dan, posto se nismo mogli vidati cesto.

Natch kaže: bas obratno. prvo, donedavno nisam imala pojma sto zelim. onda su me upozorili da bih (bas zbog godina, koje usput i nisu neke...) trebala poraditi na potomcima... pa sam rekla, ok, ajmo radit djecu, po bilo koju cijenu... sad kad sam se malo skulirala, vjerujem da nemam pravo na jednostranu odluku, odnosno da bi ona trebala proizaci iz odnosa, da ne kazem, ljubavi a s tobom cu, nat, razgovarati o godinama, kad svoje stavis u profil

Definitivno su me spasila 2 normabela jer se nisam mogla prestat tresti od straha, nakon drugog sam se skulirala.

nadrogirana sam ko kobila, mentalno pijana. ležiš u tom bolničkom krevetu, totalno si high, slušaš i blejiš. glavna sestra ima novu foru pa stalno govori bok daj... zapravo ne znam jel bok ili bog, no bok joj dam, evo ti stara i dva boka al bog nemrem, kak da ti to dam. pa došle dvije te luđakinje koje sam upoznala tam. ova jedna, psihologinja po struci priča kako joj je jednom medicinska sestra digla tlak pa je izvadila nož iz torbe samo da ju skine. kao ono: pa šta, ko nije imao butterfly u srednjoj školi? hm, pa ja nisaaam onda priča kako je pobjegla s jedne kemoterapije. kao dolazila bi tamo ta svaka tri tjedna, nije uopće komunicirala, jezikom, tim pravim jeziikom u ustima, već samo jezikom znakova, pa ju sestra išla piknut a ova odmahnula glavom da ne može i crta van. ode, nema je više.gospođa psiholog? a deset minuta prije toga objašnjavala ovoj mojoj kukunki, da bila sam opet s njom u sobi, da nije to normalno da nije nikome rekla da ima rak. inače kukunka je stvarno uspjela prvi tumor izvuć tako da su znali samo starci i niko drugi. ode s frendicom na kavu i šuti ko pičić. ej stara kaj ima kod tebe? pa niš evo, baš sam nekako sretna u zadnje vrijeme, sve me ide, o zdravlju da ti i ne pričam. al kukunka bila dobra ovaj put, skulirala se, moram ju povalit. na ne budalo povalit, pohvalit. a dolazi ona nakon mene u bolnicu, dolazi od frizera. tako je to sad u tom našem privremenom svijetu, pada kosa, dlake, sve... sva sreća da se po biologiji dijelimo na sisavce a ne na dlakavce jer mi, mi sad nemamo ni jedne, aj dobro imam na rukama još samo. jel da je to fuj? no, i dolazi ona od frizera i priča mi kako je frizerki ukratko objasnila o čemu se tu radi i rekla ajmo na ćelavo... jadnu curu skoro herc čopio a onda ulazi druga frizerka i vilica do poda. gleda i ne vjeruje, pa ko se danas još brije tako na ćelavo. a ha ha, i zamišljam ja tu scenu i plačem od smijeha a jadne frizerke vjerojatno istovremeno plaču doma i kukaju nad svojim užasnim danom. e a ova druga luđakinja sjedi i provali: ma malo sam sjebana danas, mamurna sam od sinoć. jebote ženska se sinoć razvalila i došla danas na kemoterapiju. jel treba to uopće komentirat? i onda joj sestra spiči neki lijek od kojeg abnormalno svrbi šupak i ova počne skakat po sobi i čohat se i vikat aaaaa ne mogu, ko da mi mravi hodaju. jebote, lijek od kojeg svrbi guzonja. ja taj još nisam probala, fala lepa, ni ne bih. i ležim ja i slušam i jedva gledam, pa mislim, jel ja to haluciniram, pa nije me valjda tak razvalilo. i onda sestra počne pričat o narkomanima, ko da me skužila i kaže da su to najgore mimoze. da te kad pika samo skviće i zapomažu... jao nemojte sestro tako vam svega, jao boli, molim vas poštedite me pikanja.

meni je dugo trebalo da se fizički i psihički pripremim i da zaboravim traume od prvog poroda (nemam baš visok prag tolerancije na bol: rolleyes:)... a onda sam došla u fazu da kako će moj sin to sve prihvatiti maltene jadan on što mu radim... al to je (valjda) posljedica toga što sam jedinica i mama mi je jedinica i sestrične joj imaju po jedno dijete i tak... nenavikla na puno rodbine:) i nikad poželjela brata/sestru... dakle sebičnost na vidiku:) sad sam se skulirala, donekle, ok brinem se kak ću to sve iznova, dojenje/izdajanje/buđenje, hoće li starijega buditi i sto stvari al to je valjda normalno... nisam baš ni inače neka flegma.

Bila sam gdje i ti - luda od pokušavanja i isto tako od grižnje savjesti jer kako drugima uspijeva, a meni ne, dok se nisam skulirala.

Tu se skulirala i nije bilo nekih problema.

to je toliko eskaliralo da je tata morao hhm.. poprilicno ruzno reagirati, sto u ovakvoj situaciji potpuno podrzavam, da bi se majka skulirala i prihvatila situaciju.

Još bi se nekako skulirala, ali izbacilo me iz takta to što ne mogu danima izdojiti za kašicu.

no tu priči nije kraj. u napadaju panike kraj nije ono što bi moglo biti kraj. panika ti ne da mira dok se ne ošamariš valjda. ja se nisam tukla, nego sam ju skužila kurvu da me napala, pa sam se skulirala nekako.

Ja sam skoro rasplakala kad sam čula prve večeri da nas Vito traži po stanu, da stalno gleda od kud ćemo doći, šmmmmrc, al onda sam se skulirala jer sam morala biti podrška mužiću.

Srećom pa nisam imala problema s aknama, ali zato svaki stres se očituje na mom licu.Dobijem neprirodnu crvenu ili zelenu boju lica, sitne potkožne prištiće kojima nitko nije mogao naći lijeka.Kad sam se napokon malo skulirala i ten se poboljšao.Ovo sa zobi je genijalno, probala sam i masku od zobenim smljevenih pahuljica i odlično je.

Putem je iz novčanika pripremila kovanice za platit parking i kad je sjela u auto malo se skulirala.

Ima jedna riječ za koju sam od ranog djetinjstva sigurna da je za me opasna, uvijek mi donosi tugu i možda preemotivno reagiram na te situacije, ali tu spasa nema, već sam velika cura i ako se dosad po tom pitanju nisam skulirala, ni neću.

Nasli smo se par sati kasnije doma, do tad sam se skulirala i onda mu rekla da znam da je zivcan kad je gladan, ali ili nema vise dorucka vani, nego doma ili ce izdrzati tih par minuta voznje sa smjeskom.

ja sam u jednoj fazi, negdje sa 17 godina, zakljucila da sam predebela - kao i pola cura u razredu uostalom. nasla sam sliku svoje figure kad sam imala 10 godina (ludo dijete), stavila je na pocasno mjesto na pisacem stolu i odlucila ponovno imati bokove iste sirine. prvo sam isla s redukcijskim dijetama, o kalorijama sam znala sve zahvaljujuci dijabetesu. no, to nije pokazivalo nikakve rezultate - u to vrijeme nismo imali aparatice za mjeriti secer doma, uspjela sam par puta pasti u jaku hipoglikemiju i sav moj trud bio je uzaludan. onda sam smanjivala doze inzulina dok nisam uvidjela da si radim veliku stetu, a izgledam KATASTROFALNO. pa sam se nekako skulirala

I ja s njom često popizdim ali već sam se skulirala i skužila da moram biti što mirnija i konstruktivno riješiti svaku takvu situaciju ali on... kak da mu objasnim A opet, najgore je kad se pred njom prepiremo oko takvih stvari jer bi trebali biti složni da mala išta skuži.

Prvi put sam osjetila nervozu prije koncerta, jer je sve došlo jako brzo i imala sam osjećaj da me netko stavio pred hrpu ljudi i ono« aj sad pjevaj »Drugi nisu išli toliko za tim, ali sam bila uzbuđena, glavom su mi prolazile stvari tipa; kako ono ide uvod u Fever, kako počinje intonacija, jel uopće znam sve textove napamet itd Mislim da se cijeli band zajedno sa mnom osjećao kao djeca kada idu na ekskurziju pa večer prije ne mogu spavati, na kraju sam si postala lagano smiješna pa sam se skulirala i izašla na scenu kao da to radim svaki dan, i odmah mi je bilo bolje.

Ja sam se skroz skulirala, održavala cijelo vrijeme isti ton, izraz lica i držala se teme.Ma trebali ste nju vidjeti, prekriženih noga i ruka, uspravno sjedeći na kauću, raskolaćenih očiju i bijesnog lica.

Još samo završna o seksu: Heynckes je cura s kojom si išao u srednju i uvijek ti je išla na živce, ali sad se skulirala.

Nego - skulirala sam se što se tiče susreta, life ' s go on, do sljedećeg susreta i ako ga bude.

et swe je sad wech zawrshilo... swe je gotowo i ne mogu rech da sam bash sretna zbog toga... jesam, sretna sam jer nema wishe muchenja, al sam jako tuzhna zbog rastajanja s razredom... jaaaako, jaaaako jucher ujutro se mi skupili pred shkolom wech u 6... i obukli majice, ono swi iste, znate wech kak to ide jel... (btw, nashe su majice bile naj, naj) i u pola 8 je bio isprachaj, nashe shkole... prije toga smo bili s raskom u razredu, dali joj poklon, josh prichali s njom i tak... bash je bilo onak tuzhno kad smo joj dali poklon i kad je bilo zadnje zwono pa kad smo izlazili wan, nash razred... ochi su mi se par puta napunile suzama i skoro sam zaplakala, al sam se skulirala... iako mi je uzhasno bio bed... nisam htjela da taj dan NIKAD zawrshi tak mi je super bilo sa swojim razredom, swi zajedno... i onda nakon tog zadnjeg proziwanja pred shkolom smo ostali pred shkolom, otishli po cugu i onda je pochelo ono gadjanje brashnom i jajima to je bilo bash fora, swi smo bili prljawi od toga, al neka... zadnji dan je i treba nam bit tako... ludo, ludje, najludje nacugali smo se i onda su doshli i ostali maturanti pa smo swi bili u twrdji... i onda smo lagano promenadom ishli prema trgu, tam se pleso ' onaj kwadril (neznam kak se pishe), a za to wrijeme smo ja, tina i deja otishli po josh cuge i onake pijane sramotile se po gradu mislim, tina pogotowo... ona se bash napila ko krmacha ja sam se isto napila (pa bozhe moj) i bash mi je super bilo... poslije smo narawno ishli na kopiku, katakombe... i bili u shatoru i josh cugali i plesali i tak... i swi otishli chiku, kao malo odmorit i onda smo se opet naweche nashli (al nazhalost ne swi) i opet u shator... al nismo nesht dugo bili jer nije bash bilo ljudi kolko smo ochekiwali da che bit, josh je i glupa kisha padala pa je swe ispalo ne bash najbolje... wech oko pola 2 sam doshla chiku... al swe u swemu, bilo mi je SUPER cijeli dan ja bi josh jednom to ja sam sad doshla chiku iz swatowa, bilo mi je malo dosadno, nisam pila (nije mi se dalo) i stalno sam mislila na jucherashnji dan i na tak neke gluparije pa nisam imala wolje nizashta... starci su josh ostali tamo, a ja i seka doshle chiku i sad sam sama i tak... opet si razmishljam tak malo.. bash se chudno osjecham... zhelim ostat u owom wremenu u kojem sam sada... srednja shkola i te sheme al znam da to wishe nikad neche bit i et chim pomislim na to izbediram se... wech mi sad fale swi iz razreda, wech sada bash sam u kurcu... waljd che me proch to brzo jer ne wolim owaj osjechaj, onda nemam wolje nizashta pa sam swa neka... ma neznam.. stwarno neznam shta bi mi sad moglo pomoch, nishta josh sam se sad (dok sam se wozila autom chiku iz swatowa) sjetila maturalca (opet ja o maturalcu, jebiga moram)... kad smo se wozili ono po nochi, yoooooooy... heeeeelp, puknit chu od tuge dobro, znam da se sad tak osjecham zbog kraja shkole i swega toga, al zhelim da taj osjechaj nestane... kak mi je teshko uopche prichat o tom (kraju shkole), danas me u swatowima bash sestrichna pitala jel ti teshko, zamalo sam se rasplakala, onak glas mi je posto ' drukchiji i osjetila sam suze u ochima zhelim se swega toga sjechati NARAWNO al kak bi ono rekli; sjechati se bez bola... a waljda che prestati uskoro... ja se nadam.. ne smijem tugowat, moram bit sretna jel ' da?? sad chu ja za koji dan bit opet ona stara sretna JA widjet chete...

Njezina frendica Mia se puno skulirala, tako da je sada postala predosadna, a njezina frizura je konačno došla na svoje.

Priko biologije san se već skulirala i sve mi je bilo smišno, šta je dobro, uzme li se u obzir da san pisala provjeru i da nisan baš znala šta napisati.

I dobro, i sad vozimo se mi vozimo, i vidim ja da ovaj ide u sve neke krajeve koja ja ne poznajem, jer mi smo uvijek na oceanfrontu i ne idemo puno busevima okolo, a još manje autima, jer nemam ih, a stalno cijelo ljeto delamo i ne idemo nikud nego do naših Mikete i po oceanfrontu... i sad, vidim ja prođe on onaj znak di piše da treba izać za virg.beach oceanfront i ja mu kažem da šta nije trebao ovdje izać, i on meni kaze da on ne vozi baš ovuda po interstate pa da je fulao (i to već drugi put) pa je meni to sve postalo sumnjivo jer NEMA ŠANSE da ne voziš ovuda jer ako si od svoje 10 e godine u virg.beach (došao iz NYC-sto mi je bilo jos gore cuti jer svi koji dodju, vecina, bjeze in nyc zbog necega, ili ih trazi netko ili kao stay out of trouble) i onda sam se malo počela bojati jer nisam znala koje su mu namjere, da li nešto mi želi naudit, jer sam vidjela da jekome pisao na mob cijelo vrijeme, ili samo želi biti ča od posla na što duže može, uglavnom, bilo me već strah i noge mi se odsjekle, a onda sam se skulirala i mislim si ako nešto proba samo ću ga u jaja udarit i pobjeć iz auta, i onda sam izvadila navigaciju koju sam imala u torbi od dana ranije jer nam je Branka posudila, i upalim ja to čudo, i vidim da smo 12 MILJA udaljeni od oceanfronta, a već me peljao dosta okolo naokolo, i aj mu kažem da za posla sata moram biti na poslu (a trebala sam za nekih 3 sata biti ali što on zna) i onda mi je rekoa da se ne brinem da ću stići i takoništa, otkako sam ja upalila navigaciju tako je on išao premo oceanfrontu, a šef ga je nazvao već 2 puta otkako sam ja bila u autu i ovaj mu je rekao da je trafika puno pa da neće još doći tako nešto... i ugla.kod nas tamo preko puta je bio dućan 7/11 i rekkla sam mu da me tamo pusti, da moram nešto ići kupiti, pa sam unutra samo pričekala da on ode, i onda sam išla doma.. i nakon sat vremena me njegov šef zove na mobitel (imaju oni moju adresu u kompu ali nemaju broj sobe) da da li je sve bilo ok s vožnjom i kažem ja da je, ali da me lik vozikao okolo sat i 10, a treba najviše 15 min do moje kuće ali da sam živa i zdrava došla doma, i ovaj mi kaže da je on tek sada došao na posoa, znači nakon 2 sata i 10 min se on vratio na posao... ma mogoa je mene pustit doma, a on nek se vozika okolo koliko god zeli... eto, malo stresno, ali sve je ok zavrsilo...

da, da..;) za početak želim swima sretnu nowu godinu... da swi budete ludi.. otkačeni, bla.. bla.. bla...;) meni bilo suuupika u subotu.. fino sam se prowela i jednostawno rečeno.. zgazila sam se.. yaaako;)) ali mi ye bilo baš super;) ono što sam pisala da sam bila žiwčana popodne.. da, bila sam žiwčana do nekih 10 h nawečer.. i kod ljube sam došla žiwčana, a ni sama ne znam why.. aj onda sam mal došla sebi, skulirala sam se.. i zayebancija ye počela;) bile smo tamo ya, ljuba, iwana i wedrana.. kasnije su došli moya sister i njen boyfriend..... oko pol 1 smo ošli ' u slawiju.. bilo ye onak ljudi.. fino;) tamo smo sreli hrpu poznatih ljudi... swe u swemu, bilo ye cool.. prwo sam se smrzawala.. yer na kraju sam obukla tu traper suknju (dost je kratka), crne najlonke.. swoje te roze čizme.. rozu majicu koja pada onak na ramena, s crnim welikim slowima piše SEXY CHICK;) i swoju ludu partiyanersku rozu torbu koju sam kupila u španjolskoj na maturalcu;)) bili smo u slawiji do kraya.. do nekih 6, pol 7.. i nigdje nije bio after: (to mi bilo baš yadno, al ajd... i onda smo nas 4 ošle ' kod ljube, a seka i njen dečko kod njega.. hm... čim sam došla kod ljube, legla sam u krewet i pokrila se dekom preko glawe.. iwana i wedrana odma ošle ' ćiku, ljuba ošla ' u swoju sobu u krewet a ya ostala u dnewnoj... i pokušawala zaspat (kažem.. samo POKUŠAWALA;)), al mi nije baš išlo.. hm... pitam se zašto? ha ha ha;)) i onda kad sam taman upala u neki swoj swijet, mobitel mi ye počeo wibrirat.. hm... da, zwao me on (onay ' ' dečko ' ' kojeg sam weć spominjala...), kao pita di sam, šta ima... pa sam pričala tam s nekim njegowim legama... (a widjeli smo se u slawiji...), on ye bio u kafu poslije slawije... i onda smo se počeli dopisiwat.. dopisiwali smo se, ljudi moji, od 8 h ujutro (yučer)... cijeli dan i do danas u noći (do nekih 4 h)... onak, cijeli bon sam potrošila na njega.. al neka, nije mi žao.. dopisiwali smo se o swemu i swačemu... baš fino;))) želim ga pustit.. a istowremeno mu NE MOGU reć NE yer mi ye stalo do njega... čudno, neopisiwo... a neznam, bit će šta bude... al bedirat se neeeeećuuuu i tako sam ya eto 2 dana bila budna (mučila me INSOMNIA;)), al zato kad sam sinoć oko 4 zaspala, probudila sam se tek danas oko 3 popodne... hm, pa da... i sad ewo bila s ljubom na kawi.. tak smo pričale, zayebawale se i skontale smo kak smo spaljene... baš smo neke zbunjene.. al neka, žiwot ye saaamo yedan i treba ga iskoristit...;))) nisam u ta 2 dana ni jela skoro nisht.. al sam zato sad ogladnila.. pojela sam maloprije kad sam došla neki sendwič, sad si idem naprawit yoš yedan;) žeeelim se udebljaaaaaat... eto ljudi, užiwajte mi i budite pametni;) (yoooy ya se našla to goworit...;)) pussa swimaaaaaaaa by: DiXi

pa imam ja jedan mali prijedlog. vidjeli smo sinoć na tv-u da je sportaš razbio glavu drugom sportašu na utakmici zagreb-split. razbijeni sportaš je zacijelo trebao liječničku pomoć, a ta pomoć košta. dakle, on se nije razbolio, pa da bi ga trebalo besplatno liječiti o trošku svih poreznih obveznika. dakle, hitna treba ispostavit račun onome tko je raspalio sportaša, pa neka taj snosi konkretan zdravstveni trošak saniranja te ozljede. isto važi za sve one koji kaznenim djelom nanesu drugome štetu, od koje se taj treba liječiti u bolnici. primjerice, potezanje noža, razbijanje flaše nekome o glavu i slično. sve to bi zdravstveni sustav trebao naplaćivati od optuženika. vjerujem da bi se tada ekipa malo skulirala, prije nego što bi zamahnula šakom ili nožem.

evo samo da vam se na kratko javim jer mi se jednostavno ne da ništa pisat... neznam ni sama zašto da se vratim prvo malo unazad... na utakmicu s australijom... ajme meni ne rado se toga prisjećam, al ajd... prvo; početak utakmice.. kad je u 2. minuti srna dao gol, ajme skakala sam od sreće, sva sam se tresla kolko sam bila sretna... ono, kontala sam si da ćemo pobjedit i onda kad su australci izjednačili, izbedirala sam se i samo sjedila i držala ruke prekrižene, molila sam se za još jedan gol, da ga mi naravno damo i onda kad je n. kovač i dao gol, aaaaaaaaa... bila sam sretna ko nova godina.. tad sam bila uvjerena da ćemo pobjedit i da idemo dalje, neznam kad sam zadnji put bila tolko sretna i onda kad su ovi opet izjednačili... sve mi je palo u vodu, do kraja utakmice sam samo sjedila s punim očima suza i šutila... ništa me nije zanimalo osim da damo još jedan gol, da pobjedimo... još u 89. minuti sam mislila da ima šanse da damo još jedan, al kad je već bila 91. minuta znala sam da je gotovo... i kraj utakmice još kad sam vidjela naše izbedirane nogometaše... ajme, bila sam tak tužna, sjebana... ustala sam se sa stolice (još skulirana) i krenila prema promenadi, al nisam mogla, stala sam i suze su same krenile... od tuge sam pila i pila i pila... tu noć sam spavala kod tine, pa smo i vani bile... ja sam samo sjedila i plakala... nisam mogla zaustavit suze... u životu kolko god sam uvijek pratila to svjetsko i bila izbedirana na kraju, nikad u životu nisam plakala... al eto ove godine mi je bilo posebno žao jer znam da smo mogli ić dalje, al eto... i sljedeći dan sam isto još malo plakala, dok sam čitala šta o tome piše u novinama al sam se sad skulirala... mislim, naravno da mi je još uvijek žao i uvijek će mi bit, al jebiga... život ide dalje sad i bit će bolje... sad jedva čekam da počnu kvalifikacije za europsko

Nije ju zanimao ni Medo, ni Djed i dok sam ja nju skulirala krenemo u tramvaj a ono već kreće