Čak mi nije bila ni uvreda kad su mi rekli nek se malo skuliram i da sam prolupala jer peglam na drugom katu dok svi sjede u skloništu i dok granate tuku u daljini pa to je kako i samo ime kaže U DALJINI znači ne U BLIZINI - to jest po našem dijelu grada

Mrak, daj skuliraj Onaniusa, da ga ja ne skuliram na svoj poznati način.

Ja sam shvatila da radim ogromnu grešku, prijateljice su me savjetovale da se skuliram i da odjebem tog starijeg wanna be klamfača.. što sam i napravila.

Dobro, onda se malo skuliram i aklimatiziram.

Bez brige, znam da sam se malo previše odmarala od tipkanja i zurenja u ekran 10 puta dnevno, ali šta da radim kad je meni baš to trebalo da se skuliram, smirim i pripremim za nove blogovske pobjede.

Nisam imala pojma sve dok mama nije otisla, a frendica mi je onda zakolutala ocima i rekla da nek se skuliram i pazim kaj govorim.

Moram priznati da bih mogao svasta reci ljudima koji jaucu i kukaju sto " nema posla " (citaj: " poslovi koji se nude su ispod moje casti "), no na koncu se brzo skuliram i pomislim: ok, radi sta hoces, ja te ni ne hranim ni oblacim i to sto zivis jadno i bijedno je tvoj problem sto si si umislio da ce ti posao pasti s neba i da samim time sto si Hrvat u Hrvatskoj trebas dobiti posao.

ali, evo.. sa stopostotnom sigurnoscu i velikom tugom, moram javiti da me je slomio... probudila sam se jutros u 5 i kao svakog drugog jutra, izlazeći iz stana stavila slušalice i uživala.... jutro je za spavalicu poput mene skoro pa nekakav opskurni i pomalo sveti događaj... ne mogu mu se nacuditi... i sad.. moguce je sasvim da je to bilo jedno zaista posebno jutro... ali, iako su boje bile pomalo nadrealne i cijeli grad je izgledao kao da je u nekoj fantasticnoj izmaglici, to nikako ne moze opravdati moje ganuće.. naime, negdje na putu do busne stanice, opralo me uz prigodnu pjesmu, naravno... da je ovo jutro apsolutno i skroz naskroz:) prelijepo.. i negdje kod rasvjetnog stupa, nekoliko metara od stajalista.. suze su mi nezadrzivo dosle na oci... i to ne tuzne suze.. nego one neke... posebne... patetično životne.. kad ti se jednostavno skupi... odjednom.. i moras to iz sebe istresti.. inače bi te nestalo... skuliram ja nekako i pomislim kako definitivno nije nesto u redu sa mnom... konacno me je dotukao taj stres, rekoh si uvjereno.. pomislim odmah da zvucim k ' o prokleti dr. phil... i kako ga on bode šestarom, pa me je to nasmijalo.... bus je dosao... i ubrzo, zaboravih na sve to....

Odmah si prihvatil našu domaću spikicu i bilo bi dobro da pređemo odmah svi na per tu, ak ' nije daleko, hahahah... sorry... ja se malo zanesem čim kažem nešto smiješno... ahaha... sorry, fakat mi je to dobro s per tu... joj... čekaj da se skuliram.

Mene uhvati faza kada svaki dan zderem jednu malu bočicu nekih 10 - ak dana pa onda pauza, skuliram se nekako U trudnoći me pogotovo privlačila Definitivno mi je piće no.1, ne valja ni Fanta, ni Sprite ni razni drugi sokovi, ni nikakva alkoholna piće kao pivo Inače pijem običnu vodu

Bilo je kao da moram piškiti pa odjednom više ne moram... Par sekundi nakon toga, samo sam osjetila toplu poplavu među nogama, ali je trebalo tridesetak sekundi da se skuliram dovoljno da mogu govoriti kad sam skužila da je pukao vodenjak.

Ne kažem da je tako u njegovom slučaju, ali moja bivša je često isto to radila, ona bi puno brže planula i puno se brže hladila, meni bi obično trebalo malo duže da se skuliram.

evo, da se i ja javim. avangarde zna da sam nova u tome - zahvaljujući njoj sam krenula. istina je da oko nekih namirnica ne treba slušati knjigu, nego pogledati na pakiranju. sir, mlijeko, tvrdi sir, to se razlikuje. kod povrća, voća i mesa slijedim knjigu. meni je isto malo tih 11 blokova. također sam si izračunala potrebu za kalorijama minus tih 25 % za skidanje, izađe oko 1500. mislim da mi je to ok. smršavila sam 2 kg u neka tri tjedna, mislim. međutim, jako mi je teško izmjeriti se u području trbuha (da vidim mast) jer mi je nešto u zadnje vrijeme probava usporena. pa ću preko vikenda, kad se skuliram. primjetila sam da mi je metabolizam malo usporio prelaskom na zonu. vjerujem zbog masnoća. međutim, kao najveću dobrobit što je proizašla iz prelaska na zonu je to što nisam više napuhana. ustvari, jako jako rijetko. dok sam prije bila svaki dan. predivan je to sad osjećaj.... nisam se u potpunosti ufurala. ručak mi je malo problematičan kad imam neka variva. onda nastojim odokativno izračunati koliko sam UH pojela. pa prema tome uzmem proteine. svi ostali obroci su u zoni. gotovo svaki. rijetko da ću zabrljati. problem je kad sam u gostima i nemam vagu, jer još nisam 100 % sigurna da mogu odokativno računati. mislim se u narednih par dana totalno skulirati i napraviti si izračune za sve kombinacije koje jedem, staviti na papir i time si skratiti kemijanje kad treba uzeti obrok. svašta sam tu sad napisala, nadam se da me kužite što sam htjela reći: D

I onda se nekako ipak skuliram ali maksimalno, nazovem par honorarnih mušterija, neki tip u lokalnom kafiću mi da telefon od jedne malo starije gospodje koja bi trebala moje usluge i navalim ja tako na rad kod kuće.

Skuhala sam si kavu, fino da se skuliram, saberem živce i natrag na učenje... al ne, ne da meni vrag mira, opet pošaljem sms koji nisam trebala... opet se živciram zbog stvari na koje ne mogu utjecati.... uz sve to, još dobijem ' sjajnu ' vijest da posao koji sam očekivala i moja skora selidba u metropolu na Dravi otpada... ustvari, odgađa se.... do jeseni.... sad razmišljam, šta... kako... zašto... jel to meni sile svemira, dragi Bog ili netko treći pokušavaju nešto reći.... stvarno ne znam šta sam skrivila da mi se događa ono što mi se događa... moram otić nekud, biti malo na miru, vratiti pozitivu, izbrisati sve otprije, ajme ima da se formatiram ko hard disk, pa sve ispočetka....

Ma da mi daš još 5 sati, ja ću opet zakasnit - neam pojma zašto se toga ne mogu oslobodit 2. previše toga zaboravljam, stoga, učiniti neš sa sobom da se skuliram i počnem primjećivat stvari i pamtiti ih 3. - na tome još radim... neznam... valjda popit još više nego u prošloj godini, prekinut sa svim sranjima, prestat sama sebi ić na živce, više se voljet... i tako neke stvari.. ali mislim da ću se def odlučit na cuganje... tako pristojna mala, nema kemije, čist mozak.. a cuga.. kako kaže naš d0bar frend, poznat po izreci - " Pa šta, imam dvije jetre " još smo premladi i preglupi za neke kull i ozbiljno izbrijane odluke i tako... danas se ide vanka... opet ista shema... zajebancija po gradu, pa malo do brodića... a jebiga jednom se moralo počet

Nekad mi se cini da bih za njega i na kraj svijeta, ali se skuliram brzo.

Koja mi pomaze da se skuliram.

ovo si dobro objasnila... i ja nekad osjetim takvu srdžbu da bih mogla svašta uraditi... pa ipak ne uradim već se kako ti kažeš skuliram i argumentirano razgovaram...... ako na ljude dižeš glas makar i govorio najargumentiraniju stvar nećeš postići efekat jer se na galamu i verbalni pritisak svaka osoba osjeća napadnutom i ima potrebu da se brani...

ne kaže se bezveze da je osveta najbolja servirana hladna... kad već zaborave na tebe, kad ne očekuju... ja sam od onih koji dobro promisle prije nego reagiraju, tako da se u trenutku povrijeđenosti skuliram i onda, kad je prilika - a uvijek dođe prilika - udarim 5 x jače nego se je mene.

Ali kad se skuliram i vratim, sama sebe pitam: ' Mladenka, pa zar je to važno u životu? ' bila je iskrena gospođa Mladenka.

:) tribat će mi vrimena da skuliram stvarno me ovo razhebalo, iskreno

Upravo to se i dogodilo Muž nije bio doma, ali kad mi je hipo, spuca me panika, tako da se rijetko skuliram.

Niš, skuliram se ja... Mislim si... a kaj mi može mali vrabac... pih...

2. ja sam u zadnje vrijeme baš promjenjivog raspoloženja... na jedan moment sve je 5 a na drugi je već malo lošije... ali onda razmislim i skuliram se i onda ne budem happy već hladna prema tome što me muči i na samom kraju to prebolim... i otkrila sam još ko je ta jedna osoba koja mi je davno već ostavila komentar, ali bez potpisa.... ne znam dal mi se sviđa šta sam otkrila... šta sam saznala... ili nije... nemogu mrziti nikoga, nisam takva no ne znam baš dali želim išta više od te osobe... no kad bolje razmislim, svejedno mi je... baš svejedno... samo mi je dosta laži... i toga da mi svi lažu i nitko neće da prizna svoje greške....

@maca: sličnu situaciju sam imala i ja sa svojim mačkom kada mi je najdraža mačka umrla na rukama: navodno sam imala živčani slom, sjećam se da me stara nakljukala apaurinima da se skuliram. moje zlato mačje, tada je imao niti godinu dana i pokupili smo ga s ceste nedugo prije nemilog događaja, prišao mi je, legao u krilo i nije se micao od mene cijeli dan. a ja ga šutam, mičem od sebe, tučem... niš on, i nakon grubog odjeba mi opet dođe u krilo i pred-pred...: cerek: danas je to malo govno doslovce dio mene. i vjerujte mi da razgovaramo - on kuži mene kad mu neš serem, ja kužim njega kad mi mjauče. 9 predivnih godina s njime. nisam sigurna da sam osjetila veću ljubav i privrženost od ikoga... moja mnjaučorčina je muškarac mog života: D

ali ne. ja pustim suzu dvije, skuliram se, odem na koncerat, te se fino zabavim s prijateljima, onda dođem doma, još malo plačem zbog nepravdi u svijetu u kojem živim, zlih ljudi koji pucaju preko tuđih leđa, te zaspem.

Skuliram se i suzdržim i puuuno glumim radi našeg sina kojeg nastojim ne izlagati takvim scenama.

Trabunjam gluposti još će mi netko doći na blog i reći da se skuliram jer bi ja to napravila da netko tako počne pisati

Tada stanem... razmislim... nekako se skuliram... uhvatim jedra.... i pokušavam se vratit u ono mirno more...