celi den curi kak z kabela. ja neznam kaj je sat to a trebalo bi biti vruče i sunčano jerbo je skoro leto dožlo al nikaj. i onda nizem ništ celi den delal jerbo se opče nemre z hiže vun kak je grdo vreme. gledel sem utakmicu i morem vam reči da je to jena obična bedaztoča jerbo naši nizu pobedili. al morti drugi put budu dok bu uzvrat il tak nežt. a pred jeno dve lete sem i ja igral nogomerta i to pravoga jerbo smo i dreze imali i sve. jen pajdaž od davorice je nagovoril davoricu kaj bi treniral za njegovu ekipu jerbo im je golman trebal kad je njihov otišel na bauštelu v njemačku, al je to v drugom selu. onda je davorica i mene nabrkal pak smo saki tjeden po dva put ižli na trening z njegovim motorbiciklinom. i onda smo igrali i utakmicu pravu kaj je i sudec sudil. ja i davorica smo bili rezerva a rekel je trener da je to zato jerbo smo dožli na frižko i jož nemamo komdiciju i da nam fali sape. a prav da vam velim ja sem mogel potegnuti kak raketlin da mi se je zapičil vrit dok je trebalo. a sudec je bil pravi idijot i stalno je za njih sudil. a trener mu je vikal kaje kretemčino si se prodal za dvajst dek janjetine i dve pive bumo se mi sreli na putu i ja te zatučem kak štakora i bil je živčan kaj mu je skoro pena letela na zube vun. i onda je jeden njihov jenomu našemu sklizil pod noge i ovaj se opče nije mogel diči i onda je rekel trener branko sad ti naztupaš a ja sem bil srečen kak da sem švarbicu nažel. al suca nizem mogel zmisliti, taman dok bi ja jenomu njihovome otel loptu ovaj bi mam zafučkal i moral sem im vrnuti loptu i kak bi onda zabil gola. i tak pet šezt put i onda mi je prekipelo i pital sam suca pa jer si ti normalen jer ne vidiž da to nije faul. a on meni žutoga kartona. onda sem dalje čkomel. al jeden kaj je igral za mene kaj su ga bobina zvali je čistam poludil dok mu je sudec ponižtil gola i navalil je na njega i rekel mu je jeboti konj mater pederčino a ovaj njemu mam crvenoga kartona i bobina mu je rekel ak mi daž kartona ja ti kiđmu ftrgnem i zel je kartona i prečenul ga je i na suca i oplel ga je šakom po glavi a sudec trk vu svlačijonu. a mi svi na bobinu nek se smiri. al sudec viže nije štel ziti van i utakmica je bila gotova. i još smo tak parput ižli i onda je davorica na jenoj utakmici lupil z glavom stativu dok je štel loptu vloviti i to fest jerbo je to tak puklo kaj se je na drugu stranu igraližta čulo. i viže nije štel iti pa nisem ižel ni ja jerbo nisem imal kak. od onda samo gda gda zdečkima na vrtu odigram si malo nogometa al pravoga posle viže nisem igral. jemput sem posle srel trenera vu birtiji i zamislite s kim je bil. z onim istim sucom kaj mu je rekel da ga bu zatukel kak štakora al mu nije ni vlas z glave ščupal nek su skupa pili pana i smejali se. al jih nizem štel nižt pitati kak su si sad tak dobri. pozdravljam.

fčera dok je tam bilo nekolko vur i taman dok je dežđ malo stal cureti a ja si mizlim idemo đekica se mi malko prešetati. vetriđ je pomalko poprjaval a kat tam negde napol puta vidim ja nekakvoga vraga navrj neba i to pravoga. i mizlim si ja u jebate branko a kaj je sat pak to. il da neso kakovi vanzemaljci pak nakanili ljucku rasu napazti z svojemi lazerski pižtolji il sličnemi napravami. i kat ti se ja malko bolje zagledel a taj vrag samo po nebu preletava sim tam. i neje meni dal vrak mira nek idem ja malko bliže kat imam kaj za videti. a to samo nekakov najlon a na bregu nekakvu sem decu videl. i spužem ja na breg a đekica ja pomalko za menom poskakival a na bregu mali verdan i tomica. i pitam ja njih dečki a kaj to delate i zotim se najlonom nateravate. a veli mali verdan e jezi smotan branko pak to neje nikakov najlon nek je to zmaj. u jebate. mizlim si ja al mi je mam nekakov smeh pukel v glavi. a velim ja njima deđki a kakov bi to zmaj bil kat nema ni zube najte biti smežni. a veli verdan joj branko daj čkomi. nek se to samo tak zove i mi sat zmaja pužčamo. kat ja malko bolje pogledal a to i mali tomica ima jenoga zmaja. a to vam je samo jen najlon i jene popređne botice i na njih najlon navlečen. al je bogme lepa slika natom najlonu i veli meni tomica sadbuž ti branko videl kak to ide. i on samo povlekel jenu špagicu i malko se zabežal i zmaj se zdigel i pravac v nebo i to je bila jena milina za videti. ja sem jož malo to čudo gledel i kad je meni jena prava ideja sinola v mozek. i ja pravac doma. vusput sem si dve leskove šibe otrgel i dok sem došel doma lepo sem jih zdrotom na križ složil i gore sem lepo z jenom malom žičičkom pol vreče ot umetnjaka privezal. ot kana. i nebili ja bil len lepo sem jenoga flakza zel kaj mi je jož ot vudičnjakov oztal i fučnol sem đekicu i velim ja njemu e sat buž ti videl đekica kak se zmaj pužča a ne kaj oni klinci nemajo pojma. jož sem si samo mizlil kak bi to bilo lepo kaj bi baba mižkinina nekakovu sliku na mojega zmaja narisala al nebi ja tu bežtiju nikaj zamoljaval niti da je sudnji den. i spuzal ja na breg a veli mali tomica meni branko a kaj ti je to. a velim ja njemu e jezi ti bedazt mali tomica pak ti je to jen zmaj kuđna projizvodnja. a veli meni mali tomica a kaj buž ti ztim. a velim ja njemu pa jezi ti pobenavel mali tomica pak ga bum pužđal. a veli mali verdan branko ak to poleti ja pop. a ja se samo onak smežno nasmejal i velim ja njima e nemate vi pojma deđki al sat bute vidli. i ja samo napel flakza i zabežal se kak sem got mogel a zmaj se moj samo malko zdigel i pravac k zemlji zateriral niti da bi poprnol po nebu. i meni to nikaj stvarno neje bilo jazno i se sem sumnjal da verdan i tomica morti imajo kakove male motoriđe privezane za svojega zmaja al ja nikaj takovoga nesem videl. a ovi so se mali tulci samo smejali kak da so pošandrcali. a velim ja njima sat bote vi vidli i ja flakza za jeno drugo mezto privezal i pobegel sem kak sem got jož jače mogel a moj zmaj samo zemlju zaoral. a veli mali verdan branko naj se zotim mučiti jerbo je to tak arodinamiđno kaj ga nebi ni huragan pokrenol. al sem sikak jož jemput probal al moj zmaj nikak niti dabi se pokrenol. onda se ga zdigel i hitil sem ga na zemlju i lepo sem ga zgazil zobadvemi nogami kak me je rasrdil i hitil sem ga v grm. samo sem si flakza zel da mi nebi zatrebal. a veli tomica no brankec kaj se zrujavaž pak buž z nami zmaja pužčal. e tek mi je onda prava ideja sinola v glavu i velim ja malome tomici deđki a jel bi vi meni šteli jenoga važega zmaja prodati kat vi imate dva ja vam dam sto kuni. a vele oni mam v izti glaz more branko i to je bil pravi pozel. ja sem lepo rekel đekici nek me pričeka na bregu i tak sem se zalaufal doma kak so me noge nozile brzo. nahrupil sem v kujinju a veli mama brankec pa kaj te je snažlo. a velim ja njoj mama ako boga znaž mam mi daj devedezet kuni jerbo sem ja dezet imal. a veli ona pak koga četi boga devedezet kuni. a velim ja njoj ne pitaj nikaj sila je mama velika je sila. i ona se brzo splažila i mam je z novčanika zvadila sto kuni a ja zel i pravac na breg nek sem joj samo viknol nikaj se ti ne staraj mama nek samo v nebo digni glavu i gledi. i onda sem otjuril. e dok sem ja njima dal sto kuni a oni meni jenoga zmaja i to lepžega mam mi je bilo lekže pri duži. i ja tak prijel svojega novoga zmaja i malko sem pobežal a on mam v zrak i do neba. e kak je to bila milina samo da si morete zamizliti. samo je letel i letel po nebu. a veli mali verdan mi sad branko idemo doma a ti samo pužčaj zmaja. i ja sem ga pužčal. i tak sem malko pomalko odmotaval onu špagicu i kadli samo otjemput odmotal do kraja. a zmaj je samo letel. e tek mi je onda jena prava ideja sinola v glavu. ja sem zel svojega flakza i privezal sem ga na špagicu kaj bu zmaj jož viže na nebo spuzal. e dok se je flakz odmotal to je bil doživljaj i pol. zmaj je samo pecto metri v zraku poletaval i to je bilo rajzki doživljaj. i tak sem si ja sel na zemlju a đekica je samo lajal i lajal na zmaja a ja sem se smejal i užival vutoj prectavi jerbo je to bil moj zmaj novi. kadli otjemput eto ti vraga nebi li on spal da mu vrak mater kaj nebi nekakovu glupariju napravil. moj se je flakz samo vružil na zemlju a zmaj otižel po zraku kaj me je mam šlag v glavu ošinol. jerbo se je špagica otvezala. a moj zmaj samo otletel i pravac prema selu. a ja trkac za njim. i vrag nikam drugam nek ga je veter nekak zanesel i pravac ga je jena zrađna struja samo na štagelj ot babe katene odnezla i tam je zateriral. ja sem se samo prekrižil kaj bi ga anđel čuvar čuval. i kaj bum sat drugo nek na štagelj spuzal. i je se tak spuzal i zveral kak prava veverica dok ide po lježnjake a baba katena z hiže zišla i veli ona meni branko a kaj delaž na mojemu štaglju el si ponorel. a velim ja njoj baba kata zmaj je pravac na tvoj štagelj zateriral a ja ga moram vloviti. a baba kata se je samo prekrižila i veli bok mi dužu spazi i trk vun z dvora. a ja zmaja našel i mam mi je v duži zatitralo o srečnoga poztupka. i ja lepo polako zišel štaglja dole i krenol prema putni lesi i samo otjemput čujem ja nekaj meni za plečima hropče i ja se okrenol kadli imam kaj za videti. ona bezna prasica ot babe kate pravac oče na mene. samo je zube nakesila i nakanila me zaklati kak maloga jariča. a ja se okrenol fletno i trk vun z dvora kadli se popiknol i spružil se na zemlju kak sem dugaček i širok i pravac na mojega zmaja. a prasica se samo došepesala do mene i malko me onjužkala i otižla po svojemu pozlu nove bedaztoče izvađat. e da sem imal noža mam bi joj z vratom okrenol kak sem bil srdit jerbo sem si celoga zmaja vnižtil. botice so samo popucale a najlon se ščejal i viže neje bil za nikaj. kak sem bil jaden kaj bi se najrejši plakal ot tuge. onde sem prijel to se kaj je oztalo ot mojega zmaja i se sem hitil v smetije samo da ga više ne gledim. i pravac sem otižel doma kaj si malko dužu počinem. a mama je bila sa kak nora jerbo joj je baba katena rekla da sem i ja šenol kak franc pekar i onda se je splažila. al sem joj rekel da baba katena samo sere glupozti i da joj bum vmoril onu njezinu prasicu samo dok se kakove pužke domognem. i otižel sem spat. a dok sem denez išel malko frižkoga zraka si podenoti samo sem videl na bregu kak letiju četiri zmaja a ne dva a samo so jih dvojica pužčali. mali verdan i tomica. i imali so četiri zmaja jenoga ot fčera i tri nova al ja to nesem štel niti gledeti. tak je to bilo z mojim zmajom al ja dok naštedim nofce i sto kuni ja si bom pak kupil zmaja i to pravoga nebilise ja zvao branko uskličnik i uskličnik

To je mladalačka bezbrižnost.:) Svi smo bili srećni kao srednjoškolci i studenti, kada je bilo važno otići na žurku ili videti se sa onim ko nam se sviđa ili plesati celu noć, kada smo izlazili bez dinara u grad i smejali se po celo veče...

Rekla je i da je čula neke pripadnike Srpske garde dok su pričali o tome kako su silovali 13 - godišnju Muslimanku njih 20, pa je onda stavili na tenk i vozili i smejali se kako je od nje ostao samo skelet. I mada je pokajnički zaključila da je sve što je rekla došlo prekasno i da niko nema pravo da bilo šta prećutkuje, posle zasedanja rukovodstva SPO-a situacija se stišala, a Danica Drašković je ipak ućutala..

fčera je bila nedelja i zato je denes pondeljek. i tak jeden za drugim idu dani i prolaze. i tak sem ja fčera vjutro lepo spal i čujem ja kak meni nešče govori. branko baranko a kad se ja zblecnol a to moja mama. a veli ona meni branko pak el ti ne misliž iti k meži. a velim je njoj pa mislim mama a kolko je vur. a veli mama tolko je vur kaj ak mizliž iti moraž se mam zdiči i to mam vu sekundi. i tak sem se ja lepo zdignul i vmil se na brzinu i oblekel si morem vam reči najlepše odelo kaj imam pri hiži kaj si oblačim samo na uzkrz il za polnočku jerbo sem znal da ide k meži i jena mala kaj mi je bogme zapala za joko negdi prije dok sem se na traktoru vozil po selu. i jož sem si oblekel jenu novu ganc novu rubaču načisto belu kaj mi je mama kupila dok je prožli tjeden ižla z suzedom jozipom v đurđevec cipeliše si kupovat v robnu kuču. i tak sem se ja lepo oblekel i obul i hitil na sebe kaputa jenoga zimskoga kaj ima krzno oko vrata kaj mi nebu zima dok sever lupi i lepo sem krenul k meži. i taman se ja zavinem za čošek a kat tam diregt i pravac na lovca naletel kaj je v lov išel. i pitam ja njega a kam idež lovec a veli on meni pak v lov branko pa kaj ne vidiž. a videl sem da ima pužku i cucka jenoga kaj mu je dok je bil mali repa odrezal al sem ga to samo tak priupital iz priztojnozti. a veli meni lovec el idež z menom branko. a velim ja njemu no lovec pak naj biti nori pak el ne vidiž da idem k meži. a veli on meni no branko pak k meži morež iti saku nedelju a v lov nemrež. a velim ja njemu no i kaj bum ja z tebom v lovu a nemam ni pužku ni nikaj. a veli on meni pa buž lepo malko se sprehodal po čiztomu zraku i buž videl kak se puca i to. a pozle lova lepo idemo v klet od maloga zdenka dragecovoga jerbo bumo dečka krztitli i bu za piti i jezti i baž nam bu lepo. i tak si ja malko premišljal i mislim si ja el bi išel i nebi. a velim ja lovcu em išel bi al si se lače zamažem. a veli lovec no branko pak lače se operu. i onda sem odlučil da idem z lovcom v lov. jož sem ga pital el smem si kakvu toljagu vusput otrči kaj ak kakva živina il zec na mene naleti kaj ga zatučem na meztu al mi je lovec rekel da to nebi bilo humanizirano i onda nisem nikaj ftrgel. al sem ga pital a kaj ak na mene naleti divlja svinja il jelen z rogima na mene navalji al je lovec rekel da ne moram biti v straju jerbo vu tom polju nema ni divlje svinje ni jelena samo zeci i fazani i gdi koja srna. onda sem ga pital a kaj ak srnjak z rogmi na mene navalji i onda mi je samo rekel em branko naj biti smežni. onda ga viže nisem nikaj pital po tom pitanju. i tak sem lepo ižel z lovcom a njegova kuja dona je polako skakala okraj naz. i dožli smo na jeno mezto gdi su se si lovci morali najti a bilo jih je bogme dvajst da ne preterujem. i tak je jen lovec kaj se zove lovnik se popisal i lovec je rekel da sem ja njegov gozt pa je i mene zapisal. i onda smo si gotnoli sakoj malo rakije z jena sprešane flašičke i krenoli smo. ja sem lepo hodal kre lovca i užival sem v lepome frižkome zraku. a kat tam otjemput pred lovcom skočil zec i taman se na mene zaputil a ja si zamislim u jebate a kaj sat ak na mene navalji i lovec ga oče upucati i fula i mene potrefi. i onda sem si naglo čučnol za saki slučaj kaj metek ober mene othuja i lovec je potegel pužku i opalil a zec se samo skopital i oztal ležati na meztu. i dona za njim i prijela ga za šiju i donesla do lovca. a veli lovec njoj bravo dona pametni cucek. al to bi i moj đekica izto tak napravil to morem garanterati. i onda veli meni lovec e branko sat buž ti lepo meni nozil zeca kak pravi stažizta a ja ga pitam a kak to. i onda je lovec lepo zavezal špagu zajcu za prve noge i za zadnje i lepo ga del meni na leđa kaj sem ga nosil. i jož se je tak malko hodalo i pucalo i par lovci je i fazane potrefilo al jih je viže fulalo i to je bilo baž smežno pak sem jih malko i zajebaval da su čoravi. al onda je počela bogme prava jebada. kak je bilo se topleže tak je i zemlja počela odpužtati a samo je oranje bilo pred nami. bil sem blaten do kolena kak pajcek a velim ja lovcu esi me lepo najebal lovec kaj sem kak svinjče blatni a veli lovec no branko kaj se staraž se se to opere. i tak malko po malko i dožli smo i do kleti ot zdenka. u kak je tam bilo toplo to vam nemrem opizati a gulaš je tak dišal kaj je to bila milina ot arome rajzke. a veli lovnik zdenku e zdenko kucno je i taj čaz kat čež ti platiti za greje koji si napravijo prema ovoj jadnoj divljači što si je ubijo i osakatijo. i onda je tam bil i jeden sudec kaj je sudil zdenku jerbo je ubil jenoga fazana i tak su ga osudili na četiri batine. i zdenko si je moral leči na jenoga fazana i dve pužke ot drugih lovcov i onda je jen lovec kaj mu je bil kum moral ga lupiti četiri put poprek pleč. i onda dok ga je lupil četvrti put a si lovci z svojemi batinami po njemu razpalili. a zdenko je samo skočil kak zec na zadnje noge i bež v jarek. u al je to bilo vezelje pravo. i z pužkami su pucali i čudo jeno. a veli jen stari lovec e zedenko si videl kak si sat dobil a da si fulal fazana nebi ti nižt bilo. a veli jen drugi lovec tom starome no je martin ti nisi nigdar ni dobil kat nizi nigdar nikaj mogel ni potrefiti. a veli martin jel ja jel ja. ja jož i sat potrefim i komarca vu letu. a veli ovaj lovec kaj ga je zajebaval nebi ti ni slona mogel potrefiti da mu krila zraztu. a veli martin ti buž meni to rekel ti. i veli njemu martin ajt hiti škriljaka v zrak pa da vidiž. i taj lovec hitil škriljaka i martin potegel i diregt škriljaka potrefil kaj se je samo zvrtel v zraku i opal na zemlju saj pun rupi. kak je tek onda bilo veselja i si smo se smejali kaj so nas cereva žuljala ot smeja. a veli onda tata od zdenka a sada gozpodo lovci idemo jezt. a ja si pomizlim e to so prave prafcate reči. a kaj je bil fini gulaž kaj da ga je anđel nebezki mežal. a ljut kak feferonka ona mala crvena. ja sem pojel tri puna tanjera. a gemižt je pozle pasal kaj da i ne opisujem. i onda su su si šalili i bila je jena tak dobra atmozvera kaj bi si čovek samo poželiti mogel i baž mi je dožlo v glavu kaj bi i ja bil lovec jenoga dana. to sem si baž vutom čazu poželil. i tak smo pili gemižte lepo do pred noč i baž je bilo lepo. i onda su se lovci lepo počeli razilaziti i veli meni lovec i branko jel idemo i mi. i onda smo otižli. i veli meni lovec i branko el ti je bilo lepo. a velim ja njemu da znaž da je. a veli lovec meni baž bi i ti lepo mogel stažerati i biti lovec. a velim ja njemu e da znaž da bi baž štel jerbo nema te meže koja bi bila lepža ot ovakovoga lova. a dok sem došel doma bolje da i ne natipkavam. mama se je samo prijela za glavu i počela je narekati kak da su joj si spomrli. branko ti jen norc i bedak se si si odelo znižtil vučem sat pež k polnočki. jerbo so mi se lače bile poprek blatne. a onaj zajec ot lovca mi je sega kaputa i rubaču skrvaril. mama dok je tek to vidla vikala je kaj sem pomizlil da mi si bubnjuđi spucaju. onda sem joj rekel mama naj nikaj vikati se se to oprere. al ona je samo vikala i vikala i rekla je da me zlema kak vola. onda sem načizto poludel i rekel sem joj e da znaž mama da se na ovo moraž privđiti i crta jerbo bom i ja lovec i točka uskličnik i samo sem se slekel i otižel v sobu i spat. tak je to bilo. i ni me opče bilo briga kaj viče il ne. pozdravlja vaz se skupa i zajedno branko.

Taj falsifikat tako je očigledan da su se svi smejali ", rekao je Holbruk.

Tako su se i sad nada mnom smejali nebeski andjeli.

Oni su se smejali, a Bog je ćutao...

Meni je Atea dala nekvo pismo i rekla je da je od Mije i si su mi se smejali

Bojal sem se da mi se ne budu smejali.

Ona je prvo zamucala, a onda rekla da ne može da izgovori i dok su se svi smejali, njeni obrazi su bili poput listova maka, sa mnogo, mnogo bijelih točkica po njima.

I tak smo mi bili v kinu i dok je bilo nekaj onak malo smešno smo se mi naglas i čudno smijali. i mato tiho reče: žohar a žohar na glas: kaje? i si smo se smejali zakon je bilo.

Nigda nije bile jasne kulike to ozbiljne misli jer su se na te si smejali.

Onda je nakraju išel i tam su stajali i nešt mrmljali, a ja, Mato i Kanco smo se sam smejali i pljeskali mu kaj ga sramotimo.

Lopovi i tati budu prek noći bez posla ostali, tak da nam ni milicajce več nebude treba i onda ne ni Kirina i već mu se nebudu ljudi smejali kaj nezna dvije rečenice povezati.... itd.

Ili je bilo, ali smo bili mlađi pa smo se tome smejali.

Pri tome su ih udarali bičevima po golom telu i smejali se.

bil sem na svatima v subotu i morem vam reči da je bilo sega vraga tam. ženil se je jeden sin od maminoga bratiča. to je bilo i ti svati v jenom drugom selu i onda je mama štela iti pežke al sam joj ja rekel mama ja nebum hodal pet kilometri pa dok dojdem tam viže nebum za nižt ni za piti ni za jezti. i onda sem joj rekel ja vužgem traktora i tebe denem na malu prikolicu i začaz smo tam. to je jena mala prikolica kaj se inače svinje prevoze vu njoj al dok se opere šlaufom čist dobro zgledi i moreju se i ljudi v njoj prepeljati i sakaj drugo. al je mama rekla ja ni mrtva v njoj nejdem na svate jerbo mi se budu ljudi smejali. onda naz je suzet jozip otpeljal vu svojemu renolčeku četvorki. jebiga ja sem znal da je to bedaztoča jerbo bumo morali iti pežke doma. taman smo dožli pred cirkvu dok i svati i onda je mama otižla v cirkvu a ja sem oztal vani jer sem znal da su to nutri samo bedaztoče. i baž mi se i neda slušati popa kak melje glupozti a babe kak tule jerbo se cura raztaje od oca i majke. malo sem pred cirkvom se spominjal s mužikašima i pital sem bajzara jer znaju svirati ja sem rođen u ravnici i on je rekel da znaju a ja sem mu rekel ak to odzviraš ja ti mam donezem pivu i on je rekel da more. dok smo dožli vu salu ja sem samo gledel da si sednem blizu mužike i morem vam reči da sem nažel pravo mezto. i taman bi sve bilo kak spada al si je onda kre mene sela nekakova preveč velika gospa z škriljakom koji je nekakovo perje imal na sebi. i onda mi je mama prišepnola branko viš kakva je to velika gozpa si sela kraj tebe moraž biti priztojen i miren kak nigdar do sat vživotu. a ja sem si samo mislil a u kuraz pa kaj je baž tu sela. al me je preveč zanimalo pak sem ju pital čujež a kakovo ti je to perje na škrilaku jer to od kakove divljači a ona je rekla mladi gozpodine nije to nikakva divljađ to je pero od plemenite ptice pavuna il tak nekaj slično. a mama me je stalno zlaktom pod rebra nabadala da nek začkomim i onda nisem nižt viže govoril. i onda je dožla prva večera a ja sem bil več tak gladen kaj mi je sve v cerevima kruljilo i jedva sem čekal da počmem jezti. morem vam reči da ta gozpoda baž i nisu tak priztojna kak se o njima govori jerbo ova kaj je kraj mene sedela bila je stražno dozadna dok smo jeli. stalno me je zpitavala jer vi mladi gozpodine nikada nizte upoznali bomtona a ja sem joj rekel čuj ja nizem odovud nego z jenoga drugoga sela i toga bomtona opče ne poznam. al ona pak mladi gozpodine nikad nizte čuli za bomton. onda sem joj rekel ima pri nama vu selu jeden kaj se zove bizon jer to taj a ona je rekla onda ma dajte prozim vaz lepo a ja sem si pomizlil taman da me prozi da joj dam meso i onda sem prijel jeno krilce lepo povano i del sem joj v tanjer i onda je skoro ponorela i rekla mi je pa vi nizte normalni pa kako se to ponažate i več mi je stvarno ižla na živce pak sem joj rekel čuj gospa ni cucki dok jedu ne laju pak naj onda viže ni ti nek začkomi jemput da se bar najem vmiru. i onda se je zdigla i otižla je na jeno drugo mezto sedet. i sad je baž dožla mama v moju sobu nek idem mam spat i vikala je da si bum se joči skrivil kaj stalno bleščim vu tu sliku i sat moram iti spat samo kaj se viže nebu zderavala al bum zutra se napizal kak je bilo do kraja na svatima. lakunoč

znaći, u srijedu, bili mi u zagrebu. ja budala, idiot i sve ono.. blablabla.. nisam rekla ni jednoj blogačici da se recimo, UPOznamo... al oke. predstava koju smo išli poluknuti (u kazalište kerempuh) je bila čist oke... puno se psovalo. baš po mom ukusu... buahahahaha... blablabla.. poslije predstave smo prvo dva sata stajali tam pred kaj to god bilo. onda smo ušli.. gledali smo van goghove slike i od onih učenika bečke škole... doSAdno... svi smo zijevali, a kaj je najgore zeko nije ni ušal tak kaj sam se ja bzvz tam derala - zeko - no, nije bitno. onda kad su nas napokon pustili van smo dobili čak.. čak.. čak dva sata slobodno kaj bumo radili sranja po gradu. aha, moš mislit.. došli tu međimurci radit sranja po zagrebu... jejejejeje. martina i ja smo prvo skočile do name, pa onda se gubiti po gradu. tam f krašov il čiji god dučan (zagrebčanci nemojte zamjeriti kaj se ne snalazim al ipak to je bilo skoro pa pred tjedan dana). i tak. onda se curice zaputile tražiti dučane s bedževima... jejejeje.. ššš, neću čuti ni riječi i tak.. prošle smo bar 10 dučana i svugde su nas drugam zaputili. na kraju smo se sreli s nikolinom i ona nas je otpelala do tog stRIČeka koji prodava. tam smo si nakupovali.. eh, nemam riječi:)) ionak su svi tam te bedževe, zakrpe i one vrage kupovali.. pa reko, bumo i mi. i već smo morali natrag tam se naći pred katedralom. bilo je 15 do 17, al smo mi svejedno još i f terra novu (valjda tak) skočile.. tam sam si ja kapicu kupila.... okrenite si sami kak znate:)) muahahahahaha.. to je moja kapa.. ak niste skužili:)) i dok smo već došle van se je i martina zmislil da bi i ona jednu kapu pa je otišla kupiti.. eh.. smehek tak smo trčale prema katedrali.. pfff.. naravno, tam još nikog nije ni bilo.. eh. kaj buš? malo smo počekale i onda smo svi skupa odišli:)).. eh.. i tak smo se f busu smejali kaj budale, većinom aciju jer je.. eh nikaj. oprostite nisam htela:)) mislim, nemojte se srditi kaj vem neću reći. i to je bil izLET...

Lutali smo gradom, opušteno se smejali i iskoristili mogućnost da neusiljeno uživamo u jednoj večeri.

Ali, prethodne večeri smo se tako smejali, Frau Borchers i ja, da je barem to bilo vredno dolaska.

Osvrnuo sam se - putnici voza " Moskva - Petuški " sedeli su na svojim mestima i odvratno se smejali.

Govorio sam joj o Ljermontovu, o Šagalu, Sve sam joj govorio, Vukla je sa sobom neku staru Cvajgovu knjigu, Citala popodne, U kosi joj bilo zapretano leto, žutilo sunca, Malo mora, Prve joj noći i koža bila pomalo slana, Ribe zaspale u njenoj krvi; Smejali smo se dečacima što skaču S mosta za cigarete, Smejali se jer nije leto, a oni skaču - baš su deca, Govorila je: mogu umreti, mogu dobiti upalu pluća...

tak sem malko čistil nekoga vraga po štaglju a kat tam v jenom starom ormaru našel pračku. to sem ju slagal dok sem bil mali. davorica i ja smo znali napraviti najbolše pračke vu celome selu. ja sem z svojom mogel diregt pravac pogoditi kaj sem god štel i vrapca med joči ak je trebalo a nosila je sto metri il dvesto ovizno o tome kak sem gumiju nategnol. nevek smo iskali kaj bi našli prave rašlje i crvene gumije jerbo su te najbolše. od davorice deda je imal jenoga staroga biciklina a rekel je od davorice tata da je taj biciklin prahiztorijzki. neznam kaj to zanči al to valjda da je od pravoga železa napravljen jerbo je tak dugo dural. onda dok se je dedi jemput gumija zbušila na biciklinu i dok ju je krpal mi smo vidli da mu je šlauf od crvene gumije napravljen i veli meni davorica viž branko od te gumije da mi složimo pračku ta bi nosila pol kilometra jerbo su crvene gumije najbolše za pračku i bolje se nemreju najti na celome svetu. a velim ja davorici pa idemo dok deda nebu videl zvaditi šlaufa vun. a veli davorica pa branko jesi lud kaj me deda na kolenu pretrgne. a velim ja njemu pa nebu deda opče ni skužil jerbo se ionak na biciklinu vozi samo za svetek a dok skuži bumo rekli da mu je gumija sprla kad je tak stara bila. i veli davorica pa dobro veliš branko bumo tak rekli. i onda smo se prišuljali v štagelj dok si je deda popoldan malko prilegel i otšarafili smo kotača i zvadili gumiju vun a vnuter smo narivali nekakve crvene prnjke kaj se ne sprimeti da nema šlaufa. u to je bil pravi potes jerbo smo se pravi gumiji zapomogli. mam smo išli nove pračke slagat. a z jeni cipel od tate od davorice smo jezike zrezali jerbo on te cipeliše opče više neje ni nosil. i lepo smo to se sprivezali z onom tenkom tenkom špagom i napravili smo takve pračke kakve još svet ni nigdar ni videl. si so šteli z našemi pračkami gađati al jih nikome nesmo dali. jeden dečko je rekel da mi za moju pračku da pedeset komadi romanov o zagoru i čiki al kak god mi je to bilo lepo liztati bogme mu ju nizem dal. i jemput tak za jeno par dana dok nam je bilo preveč dozadno i nizmo znali kam bi sebom i veli davorica znaž kaj brankec mogli bi spuzati na ovaj stari orej i gađati ljude z pračkom. a taj stari orej je bil pred jenom hižom vu kojoj nišče neje živel i onda smo baž na taj orej spuzali kaj nebi bilo sumljivo. pune smo žepe nametali kamenja al sitnoga kaj nebo slučajno kome glavu razbili ak se kamen nekak z pračke osmekne. i onda smo spuzali na drevo i čekali. davorica je otišel skoro na sam vrj a ja sem malko na niže grane otišel kaj mi se nebi slučajno zvrtelo vu glavi od vizine kak i ono jemput na čerešnji dok smo bili pa sem se zbljuval davorici po glavi. i onda smo čekali. i ni prešlo ni pet minut kad eto ti ide jena baba. od blaža pilara ženina matera morti ju što i pozna. i mane meni davorica da ju bu on opalil z pračkom. i davorica nategne i nanižani i okine i diregt babu vu rit strefi. al baba nižt jerbo je valjda imala dezet potsuknjenki il dvajzt i opče nije ni ozetila jerbo davorica nije baž jako nategnol. a manem ja davorici da bum sat ju ja potegnol. i nategnem ja gumiju skoro za frtalj jače nek davorica i okinem i pravac skoro na izto mezto ju strefim. aj dok je skočila kak bezna krava pol metra vu zrak. i zajavčala kak da ju je nešče z lopatom opalil po brnjici. što me je što me je jebal vam vrak mater balavu. vikala je kake nora. jož me samo jemput pak bote vidli dok ja blažu rečem se vam przte obreže na cirkular. mi smo pokrili zube z rukami i smejali se kaj skoro da nesmo popadali z oreja. al ju više bogme i nesmo šteli gađati da stvarno blažu ne reče jerbo je taj lud i nigdar se nezna kaj mu more dojti v glavu. samo dok pe čez vulicu prikoči z traktorom vužge cirkulara i obreže nam przte a toga nam baž i ni trebalo vuto vreme. i začaz eto ti sneje badaničeve z malim jožicom. a veli davorica gle sat dok jožicu stepem. a velim ja njemu naj jožicu jerbo je još mali a veli on ma nižt mu nebo. i davorica zel najsitnežeka kamenčiča i maloga jožicu strefil v nogu. a jožica mam v plač. i drečal je kak da ga kolju i vikal mama mama oza me je fpičila oza me je v nogu. a veli sneja daj da vidim. u bogme te je stvarno kak ti je crveno pa kak ju nesem vidla. a mi smo šteli puči od smeja. davorica se je tak smejal kaj se je stepal a ja sem si mizlil sat dok opane i diregt na mene kaj se razbijemo kake ruške. i ni prešla ni minuta jerbo se je još čulo v daljini kak jožica dreči kat eto ti jendrine ciglarovoga na biciklinu. pomalko je gazil i pofučkaval nekakovu ariju. a velim ja sat dok mu prisedne pofučkavanje. a veli davorica bomo skupa opalili. i mi nategnoli a ja nanišanil pravac pod koleno. i ja opalil i davorica mam za menom. ja sem ga dobro potrefil i samo mu je noga otskočila z pedale al je davorica sfulal i pogodil guvernala a od guvernala se kamen odbil i pravac jendrini v nos. ruknol je z biciklina kak da se je helikopder zrušil kaj su ljudi sigurno pomizlili da je potrez. zdignol se je fletno kak bik dok skoči dok ga opatrneš z bičom i pravac na orej krenul a mi vidli da vrak šalu bere i bež z oreja dole. a jendrina je vikal i klel kaj bolje da i ne natipkavam tu. al nas neje mogel vloviti jerbo dok je preskočil plota mi smo več bili na za štagljom na vrtu. al je vrak jendrina sel na biciklin i pravac k davorici doma otišel i rekel njegovima kak smo ga z pračkom. davorica dok je došel doma je dobil z lačnjakom od tate kaj su mu denge oztale a i deda ga je dva put šubeknol jerbo je skužil da smo mu zeli šlaufa. ja nesem posle dva meseca išel k davorici da i mene ne zlemaju. fala bogu kaj neje jendrina i k meni doma otišel jerbo bi i ja dobil svojega boga dok bi mama podivljala. i sat sem se sega toga setil dok sem pračku našel. sat pem popoldan najti nekakovu metu il kakove flaše stare i bum nakupil kamenja i bum z pračkom probal malko gađati da vidim jer jož morem dobro pogoditi kak i prije i jer još pračka daleko nosi. pe i đekica z menom. pozdrav prijateljski.

Kad bi joj se osmeknula i opala z lopara, si bi je se smejali - stoji u kazivanju Ane Stepančec koja priča o vremenima kada se pera pripremala vrlo često.

Ljudi su se u početku smejali, mislili su da je reč o nekom performansu, pošto je pre toga koncert završila Ana Bebić.

fčera je davorica dohujal k meni kake mladi mesec tak negdi pretpoldan i veli on meni čujež brankec jeden je pravi dogovor pal za navečer. a velim ja njemu a kakov dogovor. a veli meni davorica navečer se lepo obleči i hiti na sebe nekakvog parfema jerbo idemo na jeno pravo mesto. a pitam ja njega a na kakovo to tođno mesto misliž a veli meni davorica je brankec navečer idemo na kurve. u jebate meni je mam leva vusnica zatitrala jerbo nesem znal o kakovima se tu kurvami dela al sem znal da to mora biti jena prava avantura. a veli meni davorica nemrem ti nikaj više objašnjavati jerbo nemam čaz nek ti samo napravi tak kak sem ti rekel i budi spreman tođno u osem vur dok dojde željkina z jugičom po nas. i samo je othujal kak je i dohujal. kake mladi mesec. ja sem se lepo oblekel i jož sem jenoga pravoga parfema del na sebe kaj se zove ralon jerbo toga čuvam za samo jene takove specijalne prilike već jeno dezet let. i bil sem gotov več okraj pol sedem i onda sem si lepo sel i čekal sem dok željkina doje po nas. z jugičom. i tak negdi okraj frtalj devet kat ja čujem nekaj prčketa pret putnim vratima a ja sem mam znal da je to željkina i mam sem bil srečen kak mali patuljek dok najde daljinskoga za televizor. a v jugiču su veđ bili i davorica i darkič i onaj smežni žnjora i željkina kakti šofer. a vnutri je se dišalo po jenima specijalnim parfemima ot razne proizvodnje al niti jeden neje bil tak lepi kak moj ralon. e dok je željkina stiznol po gazu a jugič je zavitlal mašinu kaj se je samo skadelo za nami. a velim ja njima dečki a kam mi sat tođno idemo. a veli meni žnjora e branko da ti znaž kam mi sad idemo nek nemaž pojma. a veli željko no čkomi žnjora nek bum ja branku spripovedal. a veli žnjora još samo jemput nek te čujem kak me zovež žnjora i ja ti mam z volanom okrenem kaj se stumbamo v prvo drevo. a veli njemu željkina no kaj se mam hudiš nek mi je pobeglo. a veli željkina meni je jen pajdaš rekel da ima jena prava birtija vu kojoj se moru jene prave kurve najti i ti samo sednež za stol i naručiž joj jenu pivu i ona te mam pozove na kat a tam imaju jene sobe i onda samo prašiš celu noč. u jebate velim ja njemu pak to opče neje loša ideja. a veli žnjora kaj bi bila loša nek ji ja bum i dve pive platil ak treba. a veli darkič ja bum i tri ak treba i onda smo se samo smejali kak mladi jariči dok preskoče jenu ogradu i pobegnu na pašu. al sem si ja mizlil jebež ti to brankec ja joj nebum tri pive platil nek ak oče dve to more al treču si bum rađe ja sam popil. i tak je željkina teral jugiča a kre nas so samo jene nepoznate hiže preletavale gde ja nesem jož nigdar niti bil i onda je samo prikočil i veli on nama dečki eto to je to. i mi smo zleteli z jugiča vun i pravac v tu birtiju se zaleteli kak nori. i tak smo si seli za jen stol i ja sem pogledal levo dezno al nesem niti jenu kurvu videl. a velim ja željkini čujež željkina pak tu nema nikakovi kurvi. a veli žnjora meni joj branko kak si ti bedazt pa tek je devet vur čekaj malo dok se atmozvera razpojasa i dok doju dole. i tak je jen debelil konobar došel do nas i veli on nama dečki štačte popit. a mi si sakoj po jenoga pana naručili. i tak smo polako pili jene pane i več smo sakoj jenu rundu okrenoli i bilo je veđ i dezet vur prešlo a velim ja njima dečki pa mi tu več jenu vuru čekamo te kurve al njih opče nema. nek su samo nekakovi pijanci kre šanka stali i pili pane. a veli meni željkina branko naj bit dosaden ak je tak moj pajdaš rekel onda budu dožle. i samo kaj je željkina to zgovoril kat eto ti dve prave kurve došle v gostijonu i sele si taman kre našega stola. a željkina mam pozval onoga debeloga konobara i veli on njemu daj nam gazda još sakome jenoga pana i odnesi curami dve pive. meni je mam zaigralo pri srcu jerbo sem znal da sad počinje jena prava avantura. i debeli je gazda nama donesel sakomu jož po jenoga pana i kurvami je odnesel pive a jena kurva se obnula k nama i veli ona nama fala dečki al mi vam ne pijemo pive. a veli njima željkina no onda kaj bute popile. a veli ona druga kurva more onda rađe jenoga soka. i tak smo im onda naručili jenoga soka. a veli željkina nama ovo su valjda neke fineše kurve kat piju soka a ne pivu sat bute vidle dok dojdu k nami za stol. a velim ja njemu el ti ne vidiž da je tu nastal jen problem. a veli meni željkina a koji problem. a velim ja njemu pak el ne vidiž da su tu samo dve kurve a mi smo petorica nek kak bumo onda to izveli. a veli meni željko no naj biti bedazt brankec nek pemo na smenu. i onda smo jož tak malo sedeli al kurve nikak da dojdu k nama za stol. i veli željkina no sad budu došle znaju one kaj jim je posel i još smo jim dva soka naručili. i tak je prešlo več i pol vure al kurve su samo sedele za svojim stolom i pile našega soka i mislim ja sebi brankec ti tu moraž nekaj poduzeti jerbo te nebu do ranja doma dok se oni si zredaju na kurvami. i ja se zdigel i velim ja dečkima ja idem pižat i lepo sem otišel do kurvi i velim ja njima onda kak to mizlite cure kaj vas još navek nema k nama za stol. a veli meni jena kurva a zbog čega bi mi došle za vaš stol. a velim ja njima kak to mislite zakaj pa zato kat smo vam mi platili veđ dva soka a vi ste kurve. e dok me je pljusnola jena kurva tak strašno kaj sem mam se zvezde videl nebeske a žnjora mam skočil i veli on njoj a kaj si pljusnola branka ti jena kurvo i da ju bu pljusnol a debeli gazda prijel žnjoru za ruku i tak mu ju sfrknol kaj je žnjora zajafkal kaj da su mu jajca prepala čez dezke ot prikolicel i onda se je zdigel željkina i prijel jenoga stolca i opičil debeloga gazdu pravac prek pleč i onda je nastalo jeno pravo čudo v toj birtiji gde se ide na kurve. oni pijanci kaj su bili na šanku su navalili na željkinu i onda su se zdigli i darkič i davorica i flaše so letele na se strane. a kurve so samo vriščale. mene je jen bezni pijanec tak oplel pod joko kaj sat lepu šljivu imam al sem mu i vrnul pod isto ono drugo joko kaj se je mam vrušil pod stol. i tak bi mi njih lepo nalemali kak bike dok oču zida zbiti al su utom trenutku još jena četvorica nabasali na vrata i krenoli pravac na nas. a davorica zaviknol dečki bežte bežte jerbo nam nebu spasa. i mi vidli da vraga šalu bere i ja viknol bežte dečki jebež kurve i mi bež na vrata i vun. a željkina je samo zaviknol bežte dečki ja vas dostignem z jugičom jerbo se nemremo sad vnuter rivati i mi potegli niz ceztu kut smo i došli a pijanci zbežali vun i pravac za nami. a veli darkič bežte dečki jerbo ak naz ti vlove nema nam spaza jerbo jih je duplo više ot nas. a pijanci samo vikali za nami e dok vas vlovimo. i onda samo otjemput za nami su se dva svetla pojavila a davorica zaviknol to je jugič dečki eto na spasa. i željkina naglo prikočil i mi poskakali v jugič kak vu dravu i željkina stiznol po gazu i bež. a veli žnjora jebavas dečki ovo je bilo blizo esi nas lepo zajebal željkina. a veli željkina neznam kak se je to moglo dogoditi nek smo mi valjda otišli v jenu krivu birtiji. a velim ja njima e to more biti dečki da je to bila jene kriva birtija. a veli željkina no nema veze dečki bum ja rekel mojemu pajdašu nek on meni malo bolje objasni kam se to ide na kurve. a velim ja njima al bez mene nepete nikam dečki a ja morem iti z vama tek za jeno mesec dana dok mi ta šljiva pod jokom splasne jerbo me ovak niti jena kurva nebo štela. i onda smo se tak i dogovorili da bu pajdaš željkini objasnil malo bolje gde je ta birtija i onda pemo na prave kurve koje piju pivu a ne jenoga bedaztoga soka uskličnik a mama dok me je vidla samo se je prijela za glavu i veli ona meni a kaj si delal brankec al kaj joj bum koga vraga objanjaval nek sem samo otišel spat. tak je to bilo fčera dok smo išli na jene krive kurve a dok pemo na prave e to bu jena prava avantura i bum natipkal kak nam je bilo super. pozdrav sat od mene prijateljzki.

Ne znam da li bi se smejali ili plakali ali sumnjam da bi ste verovali.. jedino pozitivno je shto me vrece za spavanje podsecaju na izvidjache:)

Tu rečenicu je celi sat ponavljal i si su se tak smejali i počeli ponavljati z njim. hehe. smešno.

Neki su se smejali i apostolima kad se blagodat izlila na njih u vidu ognjenih jezika, govorili su da su se napili slatkog vina (Dap. 2, 13).