U poređenju sa grčko-rimskim zlatnim dobom, u kome su svi bili srecni, u Konfučijevoj velikoj zajednici, bilo je i onih koji to nisu bili: udovice, siročići i bogalji.

Nije potrebno govoriti koliko su bili srecni sto su opet zajedno.

Na kraju ubedjujete sebe da ne mozete biti srecni bez te osobe ili stvari, samo zato sto slast koju u vama izazivaju izazivaju poistovetili sa srecom.

Hajde da se nadjemo na kolodvoru snova, da me cekas svojim pogledom dok budem silazila prema tebi tiho, da ti njezno spustim usne na obraze i sapnem u uho da sam tu, s tobom, radije nego bilo gdje na svijetu, da me poljubis njezno u vrat... da budemo srecni jer smo se pronasi, u gomili ljudi, u jednom stihu najdraze nam pjesme, u jednoj misli... o ljubavi, koja kaze da je samo jedna ona prava na cijeloj planeti i da ce je naci samo oni koji budu imali hrabrosti da je nadju... dodji u moje snove nocas da ti zatvorim oci kao slijepcu i sapnem tiho da je zivot samo jedan da bi ga cijelog proveo s nekom koja te ne poznaje kao ja...

To bi bilo isto kao kad bi rekao " Hajde da posto dunem u pistaljku svi postanemo srecni "...

Kao da nista oko mene ne postoji, sve je samo opsena....... kao da nikada nije ni bilo..... prolazi, nestaje u nepovratu.... Konaciste.... napokon, jesam besmisao u smislu..... zastala... da odmorim dusu u prolazu..... za trenutak.... da budem... da odem i da se vratim svaki put... spoznajuci da sam oduvek bila, da oduvek jesam i da cu zauvek biti... ali tu na izvoru pitke vode koja leci.... ulazeci u sve pore, spira sve.... Tako laka, leprsava, zauvek divlja, neuhvatljiva.... toliko svoja, a toliko nepostojana..... predivan osecaj... vecan...... Da, uvek cu biti tu... u prolazu.... vecno da se osmehnem... da se neko nasmesi.... da se probudi..... ali isto tako me vise nece biti nikad, jer jeste sve iluzija, slatka mrena.... pitka..... carobna... dopadljiva.... ali samo dok ne spoznamo.... tada trebamo otici..... iskusiti sta jeste.... vratiti se da se za trenutak setimo ko smo, pa nastavimo dalje... da.... neka bude kao podstenik, ako smo zaboravili, da nas trgne, prene iz sna.... iz dremeza.... iz zablude..... Divlji vetar vas ljubi, a da vi to ne znate samo vas nezno pomiluje po obrazu, divlji vetar vas grli, a da toga niste svesni, samo ste laki i srecni bez razloga, divlji vetar vas voli, a da to ne znate, samo ste ispunjeni ljubavlju, koja jeste i ne prolazi.... cak i kada prestanete da verujete u nju.... konaciste je tu, da zastanemo..... speremo sve grehove, odmorimo zaboravljajuci sto nismo i da se probudimo okupani jutarnjom rosom, svesni toga ko smo, sta smo i gde smo... nastavimo dalje, vracajuci se svaki put kada je za to vreme....

Vidjela je njih dvoje zagrljeni, beskrajno srecni......

Zagrebu.... I svi srecni i veseli... Pogotovo Dodik sa svezim novcem...

Otac htjede opet da ga tuce ali na to sin noz iz kaputa izvuce poleti ka ocu i posalje ga na svijet vjecni i od tada su on i majka zivjeli srecni.

Bez obzira sto sam znala da je ona protiv toga smatrala sam da nista ne moze da nas spreci da budemo srecni.

Bila sam sedam godina u vezi sa deckom koji pati od BAP.U pocetku nase veze imao je jace depresivne epizode, otisli smo kod psihoterapeuta, koji mu je postavio dijagnozu i dao terapiju i sve je bilo u redu, uz manje depresije koje su se smirivale posle posete lekaru.Radio je normalno, bavio se sportom, bio je srecan... bili smo zajedno srecni U aprilu prosle godine ponovo je poceo da pada u depresiju i lekar mu saopstava da radi samo grupne terapije.I tada odlazimo kod drugog lekara koji potpuno menja terapiju.

Za sve postoji pravo vreme i mesto.Ne trebamo da zalimo kada to prodje, nego trebamo biti srecni sto nam se uopste dogodilo.

Da mi je samo malo manje svesti I osecanja, kako je lepo biti tup bezosecajan, sebican ne osecati za nikog nista ziveti samo za sebe voleti jedino sebe.Jedino su takvi ljudi srecni I zadovoljni stoje na svom tronu gledaju s visoka I sve se vrti oko njih to su uspesni ljudi, zadovoljni, ne dotice ih nista ali kako biti takav? Kako kad se rodis sa gluposcu I sentimentom I jos svemu tome dodas romantiku, kombinacija koja vodi ravno u propast, na put dna.

Srecni su Oni koji svijet oko sebe posmatraju zaljubljenim pogledom ili ocima ljubavi.

Srecni su Oni koji svoju srecu poklanjaju i djele sa drugima.

Ah da, umalo da zaboravim, sto ne otvorite lepsu temu - primera - Posto je u Srbiji lepo to smo i mi Hrvati srecni: top:

Naprotiv samo cemo produziti agoniju iz proslosti i duplo gore cemo se osecati ponavljajuci epizodu lazuci sebe da smo tako bili srecni.

haha toliko su ga oplakivali da ko nije isao je u zatvore i logore cak i ubijanje ko to nije zeleo morao je plakat na zor kakva bolest od zemlje.. msm ako ne mogu smaket par ljudi da budu svi srecni,, sta mogu? ko onaj u zatvoru rodjen u 26 - toj godini dal pobegao, video prvi puta svet izvan zatvora, nije mogao da veruje.

Da li smo za nesto vezani iz uzitka, ili zbog osecaja duboke tuge ne menja na stvari jedino sto nam je ugodnije zivljenje ako smo ispunjeni osecajem udobnosti, pozitivnim mislima zbog onog lepog sto nam se desava i zbog cega smo prolazno srecni... Kako da najbolje zivimo trenutak koji jesmo?

Imate vremena da razmisljate da li ste srecni ili niste.

najbolje je uvek cutati. ja njetochku razumem na vishe nivoa - kao poklonicu Dostojevskog, chije je knjige, mogu se opkladiti, chitala u srpskomnolitovom prevodu; zatim, kao zenu, i bice pritisnuto za nju krutim hrvastkim mentalnim oklopom, i konachno nositeljku proteze hrvatskog jezika, chijem korishtenju je sasvim dorasla i veshto mu odgovara. hrvatske zene vole odluchni - kratki i jasni srpski ton, kako bih vam rekao - ahahaah ove susrecemo dokaz kako u svakoj shali ima barem zrna istine, ako nije potpuno njome protkana, shto je opet ugrozava kao shalu. nadam se da me pratite. moj sprski uticnut um i uho, i kao da chuju iz mushkog hrvatskog uha i uma, izvesnu odbojnost prema srpskom nachinu korishtenja zajednichke nam alatke, tj. kao da se neodredjeno radi o dve sasvim razlichite, pa i neuporedive klase jezika - pritom, ne znam kako bih ih nazvao. kao da se hrvatski iskvario srpskim, postao buckurish izmiksan u lenjoj ruci nepoverenja i netrpeljivosti. lijenj i meni zvuchi mekshe nego lenj, ali mekoca jezika meni je potpuno nebitna - naginjem chak i da ga smatram mekushastim, ako je suvishe mekan. rechju lijenj nikada se ne bih posluzio/jer sam jednostavno lenj - hehe), dok se mnogim hrvatskim rechima, Vi ste mi svedopk, sluzim automatskim estetskim odabirom. iskreno govoreci, ne znam kako su bechki sporazum i vuk uticali na razvoj hrvatskog - verovatno, presudno, kao i kad je rech o srpskom - i voleo bih da chujem koju rech o tome. za sada mislim da hrvatski derivat srpskog jezika, ili obrnuto, obogacuje i proshiruje leksikon, i svakako je srecni sluchaj za oba jezika - a tek hrvatski sam po sebi. prosechan srbin ce vam reci da hrvatski ne postoji, ne iz nekih naopakih razloga, mada je i to, ah, chest sluchaj, vec zato shto jednostavno jevda da uvidja razliku. ja, recimo, hrvastkog pisca, i pored njegovog jasno odredjenog nacionalnog obelezja, ne chitam kao pisca koji pishe na hrvatskom, vec kao onog koji pishe mojim, uvek potencijalno ratsucim, jezikom. (znate li da ja mogu da dohvatim jezikom nos - ne zato shto imam dug nos, vec jezik)

nie ni bitno. napolju je prelep siv dan. one nijanse sivila zbog kojih pochinjesh da naslucujesh zashto je bog svemoguc. ne zato shto sve moze vec zato shto sve jeste. (da pomalo je konfuzno) svemoguc bih pre ' preveo ' kao sveobuhvatan. shto bi znachilo da bog nije dobar (u klasichnom shvatanju te rechi) ali ni losh. trebalo bi da je i jedno i drugo. i dan i noc. i dobro i zlo. kao sunce.. valjda. sledeca tj ova 2006 ta ce biti mnogo bolja. bar sudeci po horo (r) skopu enivej - srecni praznici

Laguna II 1.9 dci 88 KW 120 HP (2001) Gubi snagu nakon 10/20 min voznje i opalise zuta lapica, onda moran da ugasim motor i opet upalim, izgubise lampica nakon 10 min voznje opet se upali a sve to kad ga stismem ona se upali i ponekat i u leru kad motor radi a sve ovo pojavlase kad leti teperatura u prirodi je vishe od 15 - 30 grada cezuesa, znaci ne kad je hlladno ko sada zimi ispod 10 g/c, i kada ugasim motor i ga upalim nakon 10 - 20 min motor upali ali oduzme muse gas za 3 - 5 sekoda i nakon normalno radi i opet ta zuta lampica se upali, misliosam da je to turbina priki kraju i onaj majstor rekaomije da sumla na (boost presure sensor) i on spoji ona dva vakum crjeva i auto vuce normalno ali zuto svetlo se ne gasi, pa pitamte jer ovo sve je problem do tog boost presure sensora ili vise hval na sve, i pozdrav, srecni praznici.

Da su bili srecni jednom, sa mnom...

" dok po zemlji svasta rade na tv-u limunade, bolji zivot, srecni ljudu zato i TI srecan budi. kupim novine sveze izdanje kad ono opet isto sranje, napadi ne jenjavaju jedni druge skenjavaju "

Da skratim ugodjaj, zadnje reci u knizi su bile ovo: Ako srbi budu bili srecni dobice severni deo kosova??

17.05.2012. u 22:57 h gregor je napisao/la: kobra-da-birali smo nijemce i srecni smo danas, vi ste birali ruse, izglasali ste pripojenje srbiji sa rusijom u beogradskom parlamentu, putin se uhvatio za jaja i rekao: evo vam toga, sad se opet gurate nijemcima u dupe-zivjeli.... toliko si srećan da svake godine daješ novčanu čestitku papici 50 miliona A vidim da ste se za 1. Maj pobili za porciju graha

Telegrami i pisma porucivali su istu radost kazujuci koliko su im posiljaoci srecni sto je sve podneo i izdrzao i da je sad svima lakse zivjeti.

Ako njima mozak funkcionise tako da im salje poruke da ne treba da zive, onda je priroda udesila jos jedan nacin prirodne selekcije, srecni ljudi ostaju da zive i ostaju u vecini, jer oni nesrecni, nece da zive.

To su sve pitanja koja bi nas mogla probuditi iz beskonacnog lagodnog sna u koji nas pazljivo uljuljkuje majka Samsara, neprekidno nas terajuci u stravican plac do zacenjenosti nakon cega iscrpljeni zaspemo od umora srecni sto nas vise ne boli i tako u krug, iznova i iznova... Kada smo osvestili ovaj trenutak sada i ovde, zapitajmo se kako nam sve to izgleda, da li drzimo paznju, da li shvatamo sta se desava, jesmo li spoznali sustinu trenutka i njegov uzrok, ako to nismo, koliko smo u stvari zreli, uopste budni... Ne plasim vas samo pokusavam odgovoriti na pitanje i sebi i drugima... Dakle moram uci u srz toga.. Kada smo sve dobro izanalizirali umom, spoznali intuitivno svojom svesnoscu, osetili telom na materijalnom nivou, da li mozemo odgovoriti na to pitanje... Da li tu ima mesta obazrivosti i kako to sve funkcionise?