Sam Henebrado, koji je najviše laskao papama, usudio se reći (901). Ovo je stoleće baš nesrećno; jer ima skoro 150 godina od kako se pape ne ugledaju na poštenje i vrline svojih prethodnika, i pre bi se mogli otpadnici, no apostoli nazvati

Nadali ste se, naivno i sebično, da će naše stoleće imati srca za očeve, a ono je jedva našlo vremena da ih u zajedničku jamu pokopa.

Šta nam lepo spremate za 21. stoleće?.

predlažem da se svi hrvati, koji su sudjelovali u opsadi novog sada i niša, primjereno kazne nadalje se zalažem da sve civilne žrtve u srbiji, zbog agresije hrvata, budu moralno i materijalno obeštećeno ja osobno duboko žalim zbog svih patnji i bola koji smo nanijeli svima u srbiji, naročito zatočenim vojnicima, ženama i ostalim civilima koje smo zarobili prilikom oslobođenja kragujevca, i koje smo potom odveli u sabirni centar na brijunima spreman sam otići na stratište, kleknut i zaplakat, dugo tiho jecat zbog žalosti i tuge koju osjećam, zbog toga što smo učinili srpskoj nejači nadalje spreman sam doživotno uplaćivati po 20 centi mjesečno, u fond za obnovu srpske infrastrukture, koju smo mi uništili usled ratnih dejstvovanja, pokušavajući osloboditi srbiju naročito duboko žalim, evo me i bubreg boli od želosti, što smo toliko mina posijali po srbiji pa se nema gde sijati žito, nema gde deca da trče po livadama, nema gde da pasu srpski volovi, nema gde sunce da te greje, ne možeš da čuješ ptice pev, nesmeš van od mina i oprostite što smo vas usporili na putu u EU a, taman ste hteli preskočiti iz osamnaestog u dvajestdrugo stoleće

U ' Kuranu ' saznajemo da će se u Raju moći naći neopojno žestoko piće: »Od njega neće glava boleti i od njega se neće pamet gubiti.« (37, 47) Bizantijski hroničar Georgije Monah (IX stoleće) u svome traktatu ' O vođi Saracena Muhammedu... ' osvrće se na shvatanje Raja inspirisano kuranskim ajetima kod tadašnjih muslimana »...

Lutajuća Crkva čak je uvela i pretkrštenjsko pomazanje, na koje ukazuje Serapion Tmuetski (IV stoleće) u svojem ' Molitveniku '. I takozvana ' Apostolska pravila ' preferiraju trikratno pognjurenje i pogružavanje krštavanoga, odnosno osuđuju krštenje sa jednim pognjurenjem, što pokazuje da je u Crkvi neko i njega praktikovao, naprimer evnomijani (Sokrat: ' Historija Crkve '.

Otuda nemamo hiljade spisa, koji jedan drugome protivreče i uzajamno se pobijaju, već samo dvadeset i dve knjige u kojima je zapisano šta se dogodilo od postanka sveta i koje se s pravom smatraju božanske. /.../Od Artakserksa/V stoleće stare ere/pa do našeg vremena sve je doduše takodje opisano ali to nije tako verodostojno. /.../Koliko visoko cenimo naše spise, vidimo iz toga što se tokom dugog vremena nije našao niko ko bi nešto dodao, ili oduzeo, ili izmenio. " (Contra Apionem, I, 7.8) Flavije u ovom segmentu govori kao farisejski konzervativac, ne shvatajući i ne priznajući da mnoge biblijske spise nisu pisali proroci, Božiji ljudi, a one koje su i napisali, bile su velikim delom tekstualno i ukazno izmenjene i interpolirane.

Kasijan ukazuje da monasima, čiji je život pratio, nije dozvoljeno da u duhovnoj odeždi izlaze iz monastira, već samo u svetovnoj (IV, 6) Monašku odeždu slično skiciraju i Sozomen (V stoleće) u svojoj ' Historiji Crkve ' (III, 14) i Dorotej iz Gaze (prva polovina VI stoleća) u svome spisu, monaškom upustvu Didaskalía psychMpheleís diáphoroi

Znao sam da je Jernej Kopitar hteo, na prelomu iz 18. u 19. stoleće, da se formira jedna slovenačka kraljevina, formirana iz slovenačkih država (država = dežela, das Land) Kranjske, Štajerske, Koruške, Primorja (istrska grofija, goriška grofija i slobodno mesto Trst) i slavonije.

Potčinjavanje prorodnih sila, mašinska proizvodnja, primena hemije u industriji i zemljoradnji, parobrodarstvo, železnice, električni telegrafi, pretvaranje čitavih delova sveta u oranice, pretvaranje reka u plovne, čitava stanovništva koja su nikla iz zemlje - koje je ranije stoleće slutilo da su takve proizvodne snage dremale u krilu društvnog rada

Nadali ste se da će ono vas priznati za svoje očeve, a došlo je stoleće bez očeva, bez porekla, stoleće stranaca, došljaka na zemlji, stoleće u kome su najmudriji spoznali da je vrsta kojoj su bez ponosa pripadali, a koju ste vi pokušali da ukrasite istorijom, slučajna, uzaludna, beskorisna, i da čovek ničemu ne služi

No Berosove ' Babilonske priče ' (BabylMniaka) sačuvane su samo u fragmentima kod pojedinih historika: Apolodora (Apollodoros, II stoleće stare ere) iz Atine, pisca ' Hronike ' (prikaza svetske istorije, takođe samo u delovima sačuvane), kod Aristotelovog učenika Abidena, kod Aleksandra Polihistora, te kod kasnijih historika: Josipa Flavija (I stoleće), Eusebija (IV stoleće) i bizantinca Sinkela (IX stoleće)

U slučaju da potop razruši stub od opeke, kamen bi, prema proračunima, trebalo da ostane neoštećen i pružio bi ljudima mogućnost da pročitaju ono što je na njemu zapisano. " - Prema grčkom historiku Manetonu (Manethon, III stoleće stare ere), vrhovnom svešteniku u Hieropolisu, tvorcu povesti Egipta od mitskih vremena do 323 godine, drevni pretpotopni zapisi su ispisani svetim znacima Totha, a prvi ih je Hermes posle Potopa preveo.

Bizantijski hroničar Georgije Monah (IX stoleće) u svome traktatu ' O vođi Saracena Muhammedu... ' zapanjuje se nad Muhammedovim besmislicama da je Isusova majka Marija bila Mojsijeva i Aronova sestra: »Kazuje/Muhammed /, da je Hrist, Reč Božija i Duh Njegov, sazdan i sluga, i da se besemeno rodi od Marije, Mojsijeve i Aronove sestre. /.../Svetu Devicu Mariju/po Muhammedu/ne treba nazivati Bogorodicom, nego je smatrati sestrom Mojsijevom i Aronovom.

Apolodor (Apollorodos) iz Atine, značajni naučnik svoga vremena (II. stoleće se.) govori o pobuni giganata protiv Zevsa zato što je ovaj zatvorio njihovu braću titane (' velike ') u najdublje odelenje Hada, u Tartaros. (' O bogovima ', I, 6,1) - Po teogonisti Hesoidu gigante je rodila boginja Geja (Zemlja) iz krvi koja je kanula na zemlju iz rasplodnog organa Urana (Neba), kada ga je Hronos (Vreme) uškopio.

Tako Čuang Ce (IV stoleće s. e.), jedan od utemeljivača daoizma, iznosi: »Kada je/čovek/postigao svoju iskonsku vrlinu, posvećuje se sa ishodištem svemira, a time sa prazninom.

Datu listu nadopunio je Genadije (Gennadios, V stoleće), presbiter u Masiliji.

Julije Afrikan (Sextus Iulius Africanus, II-III stoleće ne.) iz Jerusalima, u jednom svom pismu prijatelju Origenu iznosi kritičko-filološke primedbe kojima hoće da pokaže neautentičnost odeljka Suzana iz Knjige o Danilu.

Tako latinski filosof Kikeron u svome spisu ' Rasprave u Tuskulu ' iznosi: »Zar da sumnjamo u ono što nas uveravaju matematičari ili da ipak i to podvrgnemo sumnji kao što obično činimo, mada ovde najmanje ima mesta sumnji da se Zemlja nalazi u sredini Svemira i da u odnosu na celokupno nebo predstavlja kao neku tačku, koju oni nazivaju/grčki/kentron.« (I, 40) Novoakademičar Kikeron i u ' Skipionovom snu ' slično gledište prezentuje govoreći o nebeskim sferama: »Sama Zemlja predstavlja devetu sferu, u sredini je, ne kreće se i najdonja je, i ka njoj streme sva tela vlastitim nagonom. /.../Zemlja... kao deveta sfera ostajući uvek na istom mestu zauzima sredinu sveta.« (9.10) U Platonovoj kosmogoniji, Demijurg je Zemlju takođe postavio u središtu sveta: »Zemlju, međutim, našu hraniteljku, koja se vrti oko same ose protegnute kroz svemir, odredio je za čuvara i tvorca noći i dana, kao prvu i najstariju među bogovima što su se unutar neba rodili.« (' Timaj ', 40 B-C) Iako su pitagorejci (Plutarh: ' Numa ', 11) i Aristarh Samoski (III stoleće stare ere) učili da je Sunce u središtu Sveta, ipak u antici heliocentrični pogled na ustrojstvo Vasione nije mogao da prodre ni u narodne mase ni u njegov mislilački kadar.

Koliko ima preterivanja u nekim fragmentima pripisanim Papiju, najbolje se vidi iz citata kod Teofilakta Ohridskog (XI stoleće) ili kod carigradskog kaluđera Eftimija Zigabena (XI-XII stoleće), koji osvrćući se na Apolinarijevo viđenje Judinog stradanja, iznose sledeće: »A izuzetan primer bezboštva u ovom svetu pokazivaše Juda, naduvši se telom toliko da tamogde kola lako prolaze on ne mogaše da prođe, niti sama veličina glave njegove.

Firmik Materno (Iulius Firmicus Maternus, IV stoleće). Ovaj latinski autor rodom je iz Sirakuze.

Gregorije, učenik Basilija Novog (IX stoleće), u svome Viđenju Strašnog Suda, u ognjeni pakao smešta sve heresonačelnike, pa i velikog Origena, i njegovog učenika Didima: »Opet pogleda Gospod na levu stranu i dozva k Sebi drugu grupu heretika i otpadnika, među kojima behu pet velikih: Sergije, Honorije, Kir, Pir i Didim.

Čitavo jedno stoleće proteklo je otkako je Lav Nikolajevič Tolstoj (rođen 1828), ruski romansijer i mislilac koji se ubraja u red najvećih umova u svetskoj književnosti, u svojoj 82 - oj godini, u poznu jesen, tajno, bez znanja porodice, napustio svoj dom u Jasnoj Poljani.

Tako crkveni bogoslov Epifanije Kiparski u ' Panarionu ' govori za markioniste, sledbenike Markiona (II stoleće), gnostika iz Sinope u Pontu (Mala Azija), sina tamošnjeg episkopa: »Markion je takođe priznao /.../ne vaskrsenje tela već duša i priznaje spasenje duša a ne tela.

Maloazijski crkveni spisatelj Apolonije (II stoleće) razotkriva frigijske, montanističke proroke: »Da li prorok odlazi u banju, da li dovodi u nepriliku oči, da li voli ukrašavanje...?« (Eusebije: Historija Crkve, V, 18) Za novatijanskog episkopa i dijalektičara Sisinija Sokrat svedoči da je dvaput sedmično odlazio u banje (Historija Crkve, VI, 22) Trulski sabor zabranjuje da se sveštenici i monasi, pa i laici, kupaju po banjama zajedno sa ženama (prav. 77) i Judejcima (prav. 11), što sve ukazuje na zavladalu sveštenoslužiteljsku degradaciju koju su čak i pagani prebacivali hrišćanima. Za Jovana Klement Aleksandrijski iznosi u delu Koji bogataš će biti spasen?: »Ja nisam slušao basne, nego sam slušao istinu o apostolu Jovanu.

Hazari u VIII stoleću postaju jaka meta judejskog proselitizma i misionarstva, i za jedno stoleće stiču veliki ugled među njima: hazarski narod prihvata pseudomojsijevsku, talmudsku veru. (Pošto je judaizam naglašeno vezan sa nacionalnim bićem, to su i konvertirani hazarski judejci vremenom postali ' Jevreji '.) Nijedan predak tih hazarskih ' judejaca ' nikada nije kročio na Svetu zemlju.

Kiprijan (Thascius Caecilius Cyprianus, III stoleće) Delovao je kao retor u afričkoj Kartagini.

Po drugim legendama ' Smaragdnu ploču ' na Hermesovom grobu našao je čudotvorac i nazaren Apolonije iz Tijane (I stoleće nove ere)

Nažalost, stoleće pred sam Kortesov dolazak, Asteci i Tlaskalanci su opet uveli strahovite i brojne krvne žrtve (pretežno ratne zarobljenike, ali i kupljene domaće stanovnike, pa i decu, odojčad).

A oni koji govore ' da je bilo/vremena/kad Ga ne beše ', i ' pre rođenja nije/Ga/bilo ', ili da je On ' iz ničega postao ', ili da je On ' iz druge hipostasi ', ili/druge/' suštine ', ili da je ' stvorenje ', ili da je Sin Božiji ' promenljiv ' ili ' izmenljiv ', takve proklinje katoličanska i apostolska Crkva.« (V.: Rufin: ' Historija Crkve ', X. 6) Izvorni tekst Nikejskog Simbola sačuvan je i u kratkom Atanasijevom spisu ' Caru Jovijanu o veri ' (Teodoret: ' Historija Crkve ', IV, 3) Teodot Ankirski (V stoleće), koji je napisao (nesačuvanih) šest knjiga ' Protiv Nestorija ', u svome ' Tumačenju Simbola Nikejskih otaca ' ukazuje da već Nikejski simbol osuđuje Nestorijevo heretičko učenje