S druge strane, nije slučajno što roman otvara drugi plan u pitanju je crtica ' Smoki ' o bezličnom susedu, koji je konačno promašio stepenicu, a samim tim i priliku za novi dan.

Kak bum ja sad mom susedu Vladeku (kaj danas žanje) objasnil da je za sve kriv Rockefeller, Banke, Korporacije, 1: 99, EU, globalizam, liberelni kapitalizam, da je EU uvela sankcije Iranu na izvoz nafte.

nema se tu kaj šutet. u principu ak se tu nekaj piše onda se pristalo nekaj delit s onima kaj čitaju i zato bum podelila jednu svoju reklamu s vama. dakle, za one koji žive u metropoli (ne) zna se da postoje dve dobre slastičarnice. prva je vincek. druga je horak. horak mi je blizu i kit je okej. ono po čemu bih ga mogla izdvojit je furanje na neke stare recepture, pa toplo preporučam tortu neru. vincek je za razliku od suseda raspojasan. ono nema kaj nema, al neki dan me stvarno bacil na kolena. kak danas slavim dan curice koju je iz mene zvlekel crni ginić iz etiopije tak imamo i jednu tortu iz slastičarnice. obično idem susedu al galantnost vinceka je presudila. kak? tak. neki dan je ta moja mala curica delala nekaj profi s vincekom i ovaj joj je uvalil tolko kolača da to ni bilo ni nosivo. pa me moja mala curica zvala i pitala kaj da dela s tolkim kolačima. jezuš na, kaj se more delati s kolačima. savjetovala sam je ko mudra majka i problem je bil rešen. i onda smo lepo se isprobavali i naravski, ove smo godine išli vinceku po tortu. i osobno nam ju je zapakiral. to je reklama i posel. nu. a upicanjenim tetama koje drže testeru u onoj stvari kad kupim parfemus mesto da ih natrpaju u faking vrećicu, jer uvek na taj način prodaja ide dalje, poručujem da im posel ni v redu. pekle bu se v peklu bez obzira kaj većina škvadre ne zna da one imaju nekaj kaj bi trebale davati. i ne samo one. prije kojih mesec dana bila sam vani sa sinom v jednom dućanu koji postoji i u našem famoznom cc1. kad je frik videl njihovu narukvicu na mom sineku odmah mu je uvalil lepu majicu, a nije moral. mislim ono, nije moranje al je okej. tak retko ko proljev. rvacki

1. Tuzi bliznjeg suseda da on ne bi tebe 2. Ak ' susedu crkne krava, ti moras ubit dve da bi bil boljsi od njega 3. Sto cesce podvaljuj pajdasu svom, nek mu se smije cela birtija 4. Klet ti je jedina crkva gde se spominjes imena Boga svoga uzalud 5. Treniraj s ' aki dan sto vise da bi se uspel vise put na dan napit i otreznit 6. Tvoje je vino najbolje u celom Zagorju 7. Ljubi trseka svog i kumu Baru ispod njega vise neg samog sebe 8. S ' aki Zagorec mora bit dobar pajdas, muzikas i trinkas 9. Seti se covek da je Zagorec najpametnejsi na svetu i nema pametnijeg od njega 10. Nikad nemoj priznat da si Zagorec jer buju sve odmah znali o tebi

No, susedu Štefi te je večeri posebno oduševil naš gospon gradonačelnik.

Ovaj plan u 4 točke sam pokazala susedu koji je doktor medicine a doktorat znanosti jer napravio iz marketinga.

Prije je kod nas bila popularna ona izreka dabogda susedu krava crkla.

Sad smo to popravili, pa govorimo: dabogda se susedu dvorec srušil

Ispovijeda se Jurina.Plovan ukreja san susedu Franini prascica.

Za se ovo smo sami krivi, naša lakomost, naš mentalitet, naš karakter i filozofija tipa neka susedu krepa krava.

Susedu Štefu je sad pomalo strah se navečer šetati belovarskim ulicama.

E, to je susedu Štefu dotuklo, jer veće krize neg ' što je sad, valda se više ne mre ni izmisliti.

E moj narode, navalila ova juzina pa sam zbog atmosferskih neprilika za dva dana unaprijed pomaknuo objavu rezultata. odmah da kazem, prisiljen sam dodijeliti dvije nagrade umjesto jedne, i to u kategoriji povijesnog i u kategoriji aktualnog traca. naime oba su zavrsila u uzoj konkurenciji i naprosto me odusevila pa se nisam mogao odluciti. prvi je fantastican, onaj o aralici i bratu povjesnicaru koji mu je prikupljao podatke za morlacku trilogiju. to vam na faksu nikad nitko ni u kojoj situaciji nece reci, a kritika uporno sere o arhivskom radu knjizevnika ivana, drugim rijecima laze, stvara iluziju neumornog trudbenika koji je tokom olovnih godina guslao u zadarskom arhivu, a zapravo je drkao kurac. istodobno za tog brata povjesnicara nitko ziv ne zna. podsjeca me to na epizodu samuela becketta na dvoru jamesa joycea, kojem je isto tako po pariskim bibliotekama i arhivima skupljao gradju i informacije za finnegans wake. kritika i u ovom slucaju sere, o joyceovoj nepreglednoj erudiciji, ali presucuje male irce koji su kopali. i ostade zamalo nas samuel posve anoniman da se nije otrgnuo, odjebao jamesa i posvetio se svojim tekstovima. drugi trac je jos fantasticniji, onaj o milani vukovic runjic i zdravku zimi. totalno sam odvalio na taj podatak. stovise, svrnuo sam paznju na sexopolis u globusu koji prije nikad ne bi ni pogledao. a kad tamo, zena otvoreno govori o svemu, malo u formi nacelne rasprave malo pak u rubrici pitanja i odgovori, cijelo vrijeme, i ne posustaje, a teme koje vrti su razvod, bracna kriza, prevara. jedino me sad jebe jer ne znam gdje bih mogao pogledati prijasnje nastavke buduci da stvar ocito nije nova. takodjer nije mi jasno sto ce biti sa izdavackom kucom vukovic runjic, hoce li ostati samo vukovic ili samo runjic. tu je i treci trac koji sam dobio kuvertiran mailom od pticara, ali ne mogu ga objaviti jer se tice jedne moje bivse neostvarene ljubavi pa sam u direktnom sukobu interesa i trac zato nije u konkurenciji, ali je dobar tako da mu dodjeljujem nagradu publike. to bi bilo to. dobro, predjimo na zavrsni dio svecanosti. za pocetak, umjesto plakete, dobitnike protivno svim svojim uvjerenjima o tome da ne zelim trajno favorizirati bilo koga na blogu, uvrstavam u rubriku tajnih celija knjizevnog terorista, koju ovom prilikom i otvaram. a o stvarnim nagradama dogovorit cemo se mailom. nudim stosta. - 23:23 - Komentari (0) - Isprintaj - utorak, 21.02.2006. Obavijest citateljima (4) Jedan post u medjuvremenu, dok natjecaj jos traje, nesto kao propagandni blok u pauzi zabavnog teve spektakla. radi se zapravo o limbu, legendarnom kaficu u blizini fera, o kojem sam svojevremeno napisao jedan ogorceni post. ponovo sam poceo zalaziti tamo, ili da kazem tocnije bio sam od nove godine u spomenutoj ustanovi jedno cetiri puta, nakon sto barem sest mjeseci nisam imao namjeru ni prismrditi. u svojim prvim odlascima prosle godine nisam bas bio pokopcao da treba izbjegavati petak i subotu, to jest da se treba preorijentirati na dane u radnom tjednu. tada je limb jedno sasvim ugodno mjesto. e sad zasto o tome na blogu knjizevnog terorista. za neupucene jos jednom. rijec je o birtiji koja je vec usla u knjizevnost. vise puta. ako trebate bibliografiju molim javite mi se u vrijeme konzultacija. - 19:29 - Komentari (0) - Isprintaj - petak, 17.02.2006. Najbolji knjizevni trac Ajmo do kraja. otvaram medjunarodni natjecaj za najbolji knjizevni trac. nije stvar toliko u tzv niskim pobudama koliko u tome da knjizevni tracevi katkad divno otkrivaju pravo lice knjizevnog zivota, i pokazuju upravo ono sto zelim ovim blogom, izmedju ostalog to da stvari nisu bas onakve kako u javnosti izgledaju. o nagradi cemo se dogovoriti mailom, necu zajebati. moj tipo neka bude sljedeci. to je i izravni povod za ovaj post. vidio sam prije nekoliko dana jednog naseg poznatog pisca i jednu poznatu novinarku u gugutavom zagrljaju. stvar bi bila benigna da covjek ne vara zenu s tom novinarkom. buraz mi je potvrdio da je stvar relativno poznata u nasoj knjizevnoj republici, dakle nije mi se pricinilo. u knjizevnom smislu taj je trac predivan jer fantasticno demaskira jednu javno potpuno drugacije percipiranu knjizevnu cinjenicu. do kraja natjecaja otkrivam o kome se radi. u konkurenciju ulaze i povijesni tracevi. takodjer ne mislim samo na neke ljubavne afere i slicna sranja iz storija, nego sve sto nije javno poznato ali se itekako prepricava po kuloarima. posebnu prednost imaju tracevi koji se ne iscrpljuju u goloj vijesti nego imaju i divan razotkrivajuci potencijal. molim kandidate da eventualno i opisu u cemu je demaskirajuci moment prilozenog traca. pozivam dakle sve svoje vjerne ali i slucajne citatelje da se pridruzite ovoj paklenskoj i istinoljubivoj igri. takodjer molim nadobudne pojedince da se suzdrze od zgrazajucih komentara, s obzirom da ih nitko nije natjerao ovamo, u ovu moju jazbinu. - 00:27 - Komentari (22) - Isprintaj - boro vara zoricu? pa to se odavno vec zna... (manistra 17.02.2006. 09:36) a zdravko zima i milana vukovic runjic koji ljubuju tajno a po kritikama jedno drugog tapšu po guzi javno? znas ono, milana napiše štogod pa to zima ovjenca lovorom. i obrnuto. pa ti pjevaj o sukobu interesa... eh. (manistra 17.02.2006. 09:40) Bogme, moju susedu su pojebali gospon poštar kat je imala devet godina.

I tuj blizu u Zadru gradu susedu ja rojen i uzgojen u umiljenoj srići jesam, pod kreljuti slavnoga, zlatoga i pravednoga lava.

srela jutros susedu pa se žali: sjela mi fina i blokirala me. ima kredit od stotrideset tisuća eura na trideset godina, plaću od dva soma kuna kod znanog tajkuna. kreda joj sjeda na cijelu plaću od muža i na pol od njene. pitam je kak izađe sa soma kuna i troje djece na kraj i zakaj je opće dizala takvu kredu. drugo je pak pitanje tko joj je takvu kredu i mogel dati, jer kad ju je i dizala stanje je bilo isto kaj se tiče prihoda. možda da se malo zapitamo o nužnosti. jebiga. naposljetku bu vratila banci dvestošezdeset tisuća eura. jel ' bila vatra kupovati kuću ak se svetlo nije vidlo na kraju tunela? iz pozicije građanke drugog reda promatram " sretne ljude " u času kad ih banka nazove na kućni i nudi zatvaranje kredita novim. kad vide lovu sretni su ko mali majmunčići s friškom bananom. oni si sugeriraju da ih banka zove jer je banka dobra i da im ona kao svaka dobra teta želi pomoći hehe. ja tih problema nemam. kao i puno njih koji nikad nisu imali gazdu i redovitu plaću, ja nisam nikada bila " kreditno sposobna ". nisam mogla kupovati na rate, ni biti u minusu. to što sam pojedinih godina debelo i krasno zarađivala, dok je još bilo mladosti i zdravlja, to mi nikaj ni pomoglo kod tete banke. imala sam redovitu mengu, ali prihodi su stizali uvijek u obliku autorskih honorara i nema majci nikako ništa u banci. jednom mi je bila baš neka velika frka i složili smo neku spiku i hipoteku na roditeljsku stančugu, čak i jamca da bi na kraju rezultat bio nula. naravno, možda da sam se potrudila na " drugačiji način ", da sam iskopila kakvu podvezicu, začkoljicu... no, nema te neprilike koja bi me natjerala da puzim pred tetom čije funkcioniranje mi je jasno i čije postojanje doživljavam ko jedno od nužnih svjetskih zala. situacija je, dakle, kod nas tzv. slobodnjaka jednostavna: ak imaš imaš, ak nemaš nemaš. preporučljivo je ne snatriti o nekim bedastoćama ak nemaš, a kad imaš opet moraš duboko koncentrirano trošiti, jer nikad ne znaš kad će ti koji od naručitelja tvoga slobodnjačkog rada platiti. pa kašnjenja ukalkuliraš i eventualno si nabijaš još dodatnih sitnih poslića. i tako do zadnjeg udaha. nema godišnjeg, nema bolovanja, nema regresa, božićnice ni pizde materine. samo zato kaj oš ' bit slobodan i raditi ono kaj voliš. radim od devetnaeste i nekako mi je prava punoljetnost nastupila u trenutku kad sam shvatila da ću uvijek biti tretirana kao građanka drugog reda i ne samo od banaka. sistemi ne vole iskorake, iznimke, slobodnjake. a svima onima koji sad grcaju u ratama, ne iz zavisti, ne ne nikako Božemoj ni govora, eh, svima njima fakat preporučam da se upitaju jel im to fakat trebalo. čast iznimkama, čast, al ' bojim se da je njih jednostavno premalo prema kolektivnom dužničkom vapaju.

Paradoksi Hrvatske, ali tako je to što bi kod nas bilo nešto normalno, samo nek susedu krepa krava rekli bi u Zagorju.

Tatek Agram u napadu dobrote hoce susedu skopati kroz svoj vrt kanal za kanalizaciju i napraviti put kak bi ovaj sa svojim merdanom mogel do vile.

Kaj bu dobar pijani domaci clovek neg pomogel susedu... pa ne bi si sused mogel zgraditi neboder na placu iza njegovog kad ne mre do kuce, a nema bas ni tolko struje na stupu, ni drekece nema kam slati... pa eto tatek agram bu se nasel pri ruci.. mamek agram vidi kaj se desava, ali joj se malo muti u glavi od proslih batina. ni se jos dost oporavila pa bolje da tateku kimne glavom, a i ne bu je tukel dok kopa za suseda.

veli meni davorica predefčer si čul branko kak so naši opčinari nas lepo zajebali. a pitam ja njega a kak to davorica moj najbolši pajdaš. a veli meni davorica e tak lepi moj branko kaj su donezli na jedni sjednici jenu specijalnu zakljuđnu predpoztavku u kojoj struđno zabranjivaju bilo kakovo spuščanje gnojnice ot bilo kakove vrzte vu grabu pret hižom. a ja dok sem to čul skoro nesem opal na rit diregt vu jenu punu grabu gnjojnice kaj mi pret hižom stoji. a velim ja njemu a kag to mizliž davorica pa sigurno si nekaj krivo čul. a veli meni davorica ma kaj bi krivo čul brankec da jim jebo paz mater nego nam budeju jenu inzpegciju slali saki mesec kaj budu utvrđivali jerbo nešće pužča gnjojnicu vu grabu nego samo moreju se pužčati jene oborinzke vode. i tak sem si ja malo premislil i velim aj davorici čujež davorica a kaj so to te jene oborinzke vode. a veli meni davorica je to so ti vode koje dolaze u oborinama i onda ja to nesem skužil a kaj nebi izpal preveč bedazt pret davoricom nesem se štel viže upuščati vu jenu struđnu razpravu o vodami ot bilo koje vrzte, nego sem se pravil kaj da se razmem. i onda sem ja rekel davorici čujež davorica ja sad moram iti fletno v kraj i otišel sam mam pravac i direkt k susedu jozipu nebiliga upitao jenu stvar. i velim ja njemu čujež suzet jozip trebao bi te priupitati jeno struđno pitanje ali ako nebi znal otgovor kaj bi pogledal vu jenu svoju enciglopediju a veli meni jozip pucaj brankec nema problema. a velim ja njemu ot kakove su vrzte te jedne oborinzke vode. a veli meni jozip je brankec to su ti jene vode koje z neba padaju na zemlju iliti jednom rjeđju pojednozstavljeno kiša. a velim ja njemu dežđ uskličnik pa kaj mi odma tak nesi rekel. a velim ja njemu a kak se te oborinzke vode moreju pužčati recimo v jenu grabu z dvorišča. a veli meni jozip. jeli brankec oborinzke vode se z krova skupljaju v žljeb i onda ideju v grabu. a meni je odma se bilo jasno kake biztri beli dan i velim ja njemu pa normalno jozip pak to je jenostavno kaj bi i malo dete to znalo opizati v četrti razred oznovne škole. i kak je meni jena ideja mam sinola v glavu ja sem se zaletel doma i velim ja mami nebuju jeni obični opčinari jenoga branka vučili pameti. fletno sem zel jenoga šlaufa z kojim mama zaleva cveče na vrtu i jenu staru boš pumpu od jenoga tamiča specijal kaj su mi ju ono jemput šteli cigani zeti dok sem zval miliciju al to je duga priđa i z jednom sem izolirkom kaj joj traka vele oblepil opizanoga šlaufa za boš pumpu i još sem lepo se to pripojil na jen produžni kabel ot struje jerbo je to bila se jena dugačka procedura vu koju se prosim lepo nebi jen strpljivi čitač išel upuščati jerbo od toga ništ nebu poztigel jerbo za to moraš bit jen zvučeni majztor kakov sem ja i točka. i aj sem to fletno spojil sim zašarafil tam i moj izum ot jene ideje je bil gotov kaj nebi preterival za dvajzt tri minute i se je bilo spremno. a veli meni mama brankec kakove to igrarije speljavaš. a velim ja njoj mama moja najdraža boš vidla kakov je to izum ot pozebne vrzte orginal nebili se ja zvao branko patent. al dok je mama vidla da sem joj njezinoga šlaufa od cvetja zništil tak me je opizdila z rasovami prek pleč kaj sem se zvezde videl al ja znam da jen znanztvenik za jen uzpeh mora čudaj toga prejti i zžrtvovati tak sem to več za dve minute i zabil. i onda sem fletno jen kraj šlaufa hitil v gnjojnicu za štalom a drugi kraj šlaufa zavezal špagom za žljeb. a boš pumpu vuštekal vu sruju i ona je vitlala i vitlala i vitlala i otjemput hureka uskličnik uskličnik i gnjojnica se pokrenola. a žljeb se je lepo punil. a graba z gnjojnicom za štalom se lepo praznila. i z žljeba je se lepo teklo v jenu grabu pret mojom hižom. a pumpa je vitlala. a meni je sam jen smežak zatitral na vusnicami i mislim si ja eto vama opčinari vaše oborinske vode kaj se v žljeb spuščaju pa da vidimo ko je mozag ovoga sela. jen ludi opčinar kaj jene bezne zaključne predpoztavke potpisava ili ja branko čudo ot čovečjega mozga. i samo sem se još jemput lepo nasmejal. he he. i tako sam ja zajebo jedne lude opčinare točka uskličnik. pozdrav ot branka prijateljski.

E, to je susedu Štefu dotuklo, jer veće krize neg ' što je sad, valda se više ne mre ni izmisliti.

shvatili su ubrzo, oni buju se uskoro zaposlili, i celi zivot buju za susedovu korist delali i mucili se. legli su se na cestu. bilo je bolje da ih strpaju v rest neg da slijedecih 40 godina budu na prisilnom radu. no nadali su se kak bu socijalna sluzba ipak pomogla.... je, naravno da je, pak ona je z drzave financirana... prisli su ti iz socijale, strpali su ih v dom, dali im zanata kak bi celi zivot mogli raditi i vracati kredit za put na svojem ka susedu.

Jesmo ti rekli Mujaga, Vsb i ja da Primzi torba susedu na viksi.

Doma sam u 6 jela ručak... Onda sam išla k susedu.

On je sa sela presel, zaposlil se kak domar pri susedu u neboderu, dobil stana, bil glavni v celoj kuci.... to je ono kaj se vidlo... a ono kaj se nije vidlo prenesel je pomalo na svoje selo ili jos dalje, da se nade...

Sta reci za drzavu koja pravi vise od 2 decenije sve svom susedu (mojoj Makedoniji) da je unisti.

Kvartu u kojem se jos uvijek moze pospikati, nekam preci i obesiti kaput na aufinger u forzimeru pri susedu.

To je tipično za staru narodnu " ak je meni crkla krava nek crkne i susedu ".

Meni kao istocnom susedu (kako volite da kazete), Zagreb izgleda onako...

Bitno je da susedu crkne krava.

to ti je kak testament koji frljacec placa prepusti susedu jer se papa tak sa susedom dogovoril.. niko ne zna zakaj, al njih dvojica su znali koje su posle za zivota delali.. i ko je kome i zakaj duzan..