J.. i tako je zavrsil i 2. razred.. koncerti u hrastu subotama, druzenja na placu.. heh.. fale mi ponekad neki ljudi, al jebiga J... doslo ljeto, ja pocela radit s chichi u dadi.. birtija: P.. to je bilo ono, da si zasluzim neke pare, posto mi je vec bil pun k starci i njihovih prigovora na pare.. i tak je to trajalo cijelo ljeto.. mislim, bilo je doro.. svoje pare sam imala, nisam trebala zicat starce.. po jednoj strani im je to odgovaralo, ali po drugoj strani nikak.. ali jebiga.. moja odluka.. fajrunti u dadi su bili najbolji.. ubiti, poslije fajrunta... standardna ekipa.. 2 decka, chichi i ja.. igraliste frulica, dve, tri, cetri, pet: D.. pa rio onak strgani na pohani sir: D.. pa smo se znali zaputiti i do mobenza i formule.. jebiga.. kaj jos ujutro dela osim toga?: D breza prek autobusne: D: D: D... ali ono, tolko bas ocajni nismo bili: P.. pa je stigel i 3. razred... 3. razred nastavila sam raditi.. starci su se slozili.. tak dugo dok imas donekle ok ocijene, moze.... i tak je to trajalo i trajalo.. moji dan je otprilike izgledal ovako: budjenje oko pol 10... kuhanje kave.. motanje frule.. pusenje.. komp.. odlazak na autobus.. pa prije skole frula.. pa veliki odmor - frula.. nastava gotova - 2,3,4,5,6, fruli.. znalo se zalomiti cesto do ponoci.. sjedenje u predzadnjoj klupi.. ma ludilo.. kome ljepse nego meni.. mislim, nis mi nije falilo.. mislim, lazem.. teoretski mi nije nis falilo.. ali se skupljalo dosta toga.. problemi s starcima su se gomilali.. nova godina prosla.. prekinula s deckom (prije spomenula).. ovaj put je bilo gotovo zauvijek.. probali jesmo, nije islo.. jebiga... ali nema veze, sretna sam jako kaj je trajalo.. novo iskustvo u bilo kojem pogledu J.. stigo je i drugi mjesec... mjesec kad sam mislila da bude se cijeli svijet srusil na mene.. sve je poslo krivo.. pamtim taj cetvrtak kad se dogodilo sranje, ko da je jucer bilo.. i dan nakon toga.. cekanje, cekanje, cekanje, cekanje i cekanje.. nikad nisam bila najbolja curica, ali mislim da su to starci najmanje ocekivali od mene.. nema veze.. proslo je i to.. opet novo iskustvo u svakom slucaju.. i novi decko.. svijetla tocka tog mjeseca.. sve se preokrenulo u sekundi, zbog cega sam se dugo dvoumila.. dani su opet prolazili.. neko vrijeme nisam pusila.. ono, spusila si tu i tam.. tek tolko.. a i previse se sranja desilo, i nekad se nije imalo kaj za pusiti.. jebiga.. slijedili su mjeseci puni svadje.. dan za danom, za svaku sitnicu.. trazili smo nes za svadju.. sjebah ja nes, sjebal on nes.. ali nasli neki kompromis, i sve ok dalje.. i tako se kraj 3. razreda brzo priblizaval.. dosel i kraj.. na maturalcu nisam bila.. ne da nisam smjela il nes takvoga.. jednostavno mi se nije dalo iti.. ni moje cure nisu isle.. a uz takvu rasku kakvu imamo, i plan koji smo dobili za maturalac, islo ih je samo 14 ili 15 (od 33)... zalosno ali istinito.. heh, ja sam imala maturalac u bolnici.. na pedijatriji tocnije.. temperatura, cjelodnevno bljuvanje.otisla doktorici, poslala me na hitnu, poslali me na pedijatriju posto nisam imala 18... dobila 2 flase infuzije, i sobu.. pa hvala.. kvragu... tjedan dana sam bila u toj prokletoj bolnici jao kako mrzim bolnice.. najstarija sma bila na odijelu.. tih tjedan dana bilo je uzasno iscrpljujuce za mene.. drugo najstarije dijete imalo je 5 godina.. sobu sam dijelila s 5 godisnjakinjom i 3 godisnjakom..: /.. mislim, neznam.. ali svi bi poludeli da su na mom mjestu bili.. svakodnevno budjenje u 6.. pa oni odurni wci u bolnici i sranje od kreveta.. i plac plac plac plac plac.. i namrgodjene sestre i doktori koji te smatraju djetetom i nece nis reci.. mislim, jesam, dijete sam.. ali pa halloooo.. nisam maloumna.. i znam vec nekog boga.. blah.. kajgot.. doro, dosla iz bolnice.. i pocelo ljeto za mene.. nova poznanstva, prijateljstva.. heh.. ono, fakat drustvo za 5 J.. svakodnevna opijanja, chillanja.. heh.. super mi je bilo ovo ljeto.. definitivno najbolje do sad J.. drago mi je kaj sam upoznala te ljude, jer su fakat svi super J.. i tako je zavrsilo jos jedno ljeto.. preeeebrzo J.. stigo je i 4. razred... 4. razred heh, da da.. tu sam.. maturantica.. zakon.. ali nekak se bojim svega poslije.. ne tolko zbog ostaloga, nego zbog prijateljstva koja sam stekla u te 3 godine.. a neznam.. budemo vidli kaj bude J.. ima jos vremena.. znam samo da su takodjer dani do sad prosli jako brzo.. heh, napunih 18.. sad si mogu i cigarete kupit bez da me gnjave: P.. heh.. najveca zelja koju sam htjela za 18 rodjendan, ispunila se.. i rekla sam da necu nis vise od toga..

Osjećam se jadno, prejadno, potrošeno, gotovo.. ne znaš što imaš dok to ne izgubiš.Ja nisam znala, sad znam.Teško je izgubiti.. izgubiti Nekoga na koga si se mogao osloniti, povjeriti, biti tužan i biti sretan, sve uz Nekoga.Ne znam tko je kriv, zar je važno tko je kriv.nije.barem meni.Ne znam kako se to dogodilo, samo tako, odjednom, nenadano.. I nije mi važno, kakva korist od rasprave i ljutnje kad mi Netko nedostaje.nedostajem sama sebi, jer netko je dio mene, Da ne bi bilo zabuna, ovaj post nema veze s ljubavlju, fućka mi se za nju, za sve... Zašto ne pokazujem svoje osjećaje, zašto sam stalno u toj prokletoj čahuri koja je izvana nasmijana i puna života, a iznutra suha, prazna,.. Znam da nisam sama.Nisam.Ali, kao da jesam.Jesam li dovoljno cijenila prisutnost Nekoga, samo da je ovdje, tu uz mene, kada nitko drugi nije.Samo Netko.Koji mi sada silno nedostaje.I što da napravim?.. ništa... Lijepo sam zaključila da mi se život lagano pretvara u kaljužu.U kaljuži su snovi, nadanja budućnost, sadašnjost, Netko.... evo ovo je bilo za Nekoga, koji je bio moj Netko

Naime evo ja se skolujem za dizajnera unikatnih objekata, predmeta i nakita od metala, no tokom skolovanja ucim i puno vise od toga, lako bih se uspjela snaci sa svime sto ukljucuje metal i lemilicu, bio to elegantan nakit ili kovana ograda.Moj interes se prosiruje i izvan obrade metala tako da znam raditi i sa drvetom, garaza mi je kao drugi dom.Mogu napraviti taj stol koji spominjes recimo.Medjutim, ja se sa svojom srednjom skolom ne mogu zaposliti apsolutno nigdje bez fakulteta (na koji tesko da cu ici jer s obzirom da je u mojoj skoli struka dominantna dosta kaskamo s kolicinom gradiva za gimnazijalcima a drzavna matura je radjena samo za njih jer drzava ocekuje da ce samo oni ici na fakultet). Cetiri godine svog zivota sam ostavila u toj prokletoj skoli gdje su me zaglupljivali strukom i sada mi je zao sto nisam isla u gimnaziju jer em sto ja necu moc naci posao, em sto sam osoba koja izrazito voli uciti.Da, istina, gimnazijalci su glupi, zato jer strebaju ali nemaju ljubavi prema znanju (tu su zakazali i roditelji i drustvo), ali ti debili ce lako nac posao za razliku od mene (a tu je zakazalo striktno drustvo i sistem). Da, sram me sto idem u takvu skolu jer si do cetrdesete necu moci prisutiti svoj kruh a na kraju od mog zanata nece ostat nista jer ako cu imat srece radit cu ko blagajnica.Drzava je ta koja je zakazala a ne roditelji jer nije omogucila buducnost zanatlijama.Sto ja imam od svog umijeca? Napravit cu unikat koji si u ovoj drzavi nitko nece moc priustiti niti ikoga previse i zanima.Da otvorim obrt? Kako? S kojim novcima? Tko mi jamci da cu imat ista od toga osim ogromnog kredita koji ne mogu ni dignut jer jako dugo necu bit kreditno sposobna, niti ovu sugavu drzavu zanimaju obrtnici da bi dali neki pametan poticaj.Ja mogu znati svasta, mogu znati i pretvarati vodu u vino, ali bez diplome mi to nista ne znaci.A sa diplomom koju cu dobit na kraju ove skolske godine si mogu samo guzicu obrisat

Prvi posao bio joj je u jednoj trgovini, pa u pekari, a nakon toga u toj prokletoj mjenjačnici.

Također sam protiv gospodina Barossa, kao i protiv gospodina Van Rompuy, a najviše se protivim toj prokletoj zastavi.

Nikad kraja toj prokletoj ulici, rekla je sebi u bradu, zagrlila stup ulične rasvjete i povraćala.

Šta toliku važnost dajete toj prokletoj Udbi i ljudima koji su radili prljave poslove.

Bila sam toliko nesmotrena pa sam mapu s crtežima za moj završni rad nosila po toj prokletoj kiši.

Jos mi je tesko vjerovati da se razgovaramo o toj prokletoj bolestini a ne o mom dolasku u Milano.

Tek sam sada došla k sebi i tek sam sada sposobna napisati post o suboti, toj prokletoj, jeb, šugavoj suboti 4:0 za rječane, kako je to moguće.Nisam mogla vjerovat Teško je pronaći prave riječi za ovaj poraz....

I u toj prokletoj avliji svi se međusobno poznamo i svi smo ludi.

To su samo neke proklete čari i čini u toj prokletoj, začaranoj i opčinjenoj zemlji.

Stara Magda prekoputa mi je rekla da kamere sišu dušu i da ljudi koji se pojave na TV-u, zapravo, zauvijek ostaju u toj prokletoj kutiji.

evo mene opet.. da svi koji patimo od anksioznosti imamo iste simtome.. ali je jako, jako vazno ne podleci bas upravo njoj toj prokletoj ANSIOZNOSTI.. kad kazem podleci znaci prepustiti joj se.. ne nikad i poceti uzimati bilo kakve tablete.. jer vjerujte samo moze biti gore od njih.. znaci nikad bolje.. to sam sama iskusila na vlastitoj kozi... velika pomoc je citnaje,,, net.ansioznost.. jako puno pomaze... i jos samo ignorisanje svega, svi simtoma...

sjecam se, kad je bila frka oko izbora bush-gore kako je izgledao glasacki listic jednog biraca na floridi. pored pitanja za koga cete glasati za americkog predsjednika bila je gomila drugih, pa i vise referendumskih pitanja tipa: glasanje za kongresmena u okrugu i da li zelite u vasem gradicu novu kanalizaciju? tamo to izgleda moze i potpuno je normalno. nitko ne vjeruje u toj prokletoj americi da ce demokracija ici na visi nivo, ako se razdvoje izbori za predsjednika drzave od referenduma o novoj kanalizacijskoj mrezi. naravno, mi cemo ovdje izmisljati toplu vodu, trositi novac, kojeg nemamo, da bi dokazali da je demokracija vrijedna trosenja novaca (uludo). upravo zato ne volim ovu zemlju: jer je mozak razdvojen od njegovih gradjana

Čitav je svijet oko tebe, a ne u toj prokletoj kutiji

\ " ovo je izborna godina i ništa se nemože \ " - pa zar nije logično, da upravo u toj prokletoj izbornoj godini netko nešto počinje raditi? i da netko nešto predloži i uistinu pomogne ljudi koji postaju \ " izgubljena generacija \ ", ljudi koji će se sutra naći na tržištu rada a da neće imati ni posao, ni krov, ni mogućnosti?

Imam jednu orginal knjigu koja je pisana za vrijeme Austrougarske " Hrvatska Povijest "... koja se dala ponovno u tisak 1942 god. bez obzira što nije tekst se uklapao možda sa svime što je " Ustaški Pokret " propagirao... ali se ipak dalo u tisak kako ne bi ta literatura propala... (posjedujem tu knjigu, i nju sam takođe u toj prokletoj krvločnoj " Ustaškoj emigraciji " dobio od svog bratića koji mi je i krizmeni kum

Pogledajte Italiju, Španjolsku, Grčku itd. svi su na koljenima u toj prokletoj uniji

Oboje smo plakali u tom prokletom kamionu, na toj prokletoj cesti, tog prokletog dana

@braco999: 11:43 14.04.13 '... ja ću pokušati da dam odgovor na tvoje pitanje...... jednostavno zato što je kapitalizam jednostavniji sistem od socijalizma... kapitalizmu je cilj profit i samo profit, a koji se temelji na toj prokletoj ljudskoj pohlepi na kojoj uporno inzistiram i skrečem pažnju, dok se socijalizam temelji na socijalnoj pravdi i višoj razini svijesti...... osim toga, moje je mišljenje, da se socijalizam i ne može dovoljno iskazati i maksimalno realizirati bez jake ekonomske baze... socijalizam će doći na svoje onda kada se kapitalizam dovoljno ' ispuše ', odnosno kada se čovjekova svijest promjeni nabolje i oslobodi potrebe za profitom i zadovolji tek svojimrealnim životnim potrebama...... ako misliš da je socijalizam rekao sve što je imao onda se grdno varaš... socijalizam koji je izgubio u utakmici s kapitalizmom je izgubio samo bitku, ali ne i rat... taj socijalizam je bio instaliran na silu, te se kao takav više urušio sam od sebe negoli pod pritiskom izvana... dakle on nije bio poslijedica jednog prirodnog evolucijskog puta, a kakav će biti, siguran sam, u svom velikom povratku... socijalna svijest ljudi sazrijeva, a to je dobar znak... prikaži cijeli komentar

Ministarstvu turizma, koje planira nekakve promidžbene akcije kako bi pomoglo turizmu, nikako da započne aktivnosti na toj prokletoj strategiji.

Umisto da Glongu pitate, shto mu bi da unosi prozu obtjenito, vi razvezli o toj prokletoj Prokletoj avliji.

Buna. " Od prvoga dana, otkako su soldati, čuju uvijek o toj prokletoj buni.

Nigdje se u toj ratno huškačkoj tutnjavi, u tim pripremama za ponovni sukob, u toj prokletoj avliji, ne čuje hrvatski glas prava i pravde, jednakosti i ravnopravnost, europejstva i demokratičnosti.

Osim svaki put u toj prokletoj ulici Mazowieckog.

Mnogi su mi mi prišli i prigovarali kako im nedostaju primjeri u mojim kolumnama, a mislim da je možda baš sad pravo vrijeme da istresem sve što imam o toj prokletoj pravoj lezbijskoj ljubavi i iznesem te primjere u kojima će se vjerojatno neki prepoznati pa ih više neću moći pogledati u oči.

Koliko sam već puta bio na toj prokletoj cesti?... A što se desilo s vozačem?

Svuda samo ne na toj prokletoj knjizi

Kakav je ono bio crnouokvireni akt, a vi ste goli ležali tamo na onom oblaku, a ona baba s gavranom, a ovaj nepoznati gospodin ovdje s cilindrom, tko je od tih tipova tu u toj prokletoj knjizi moj otac?