Još se malo tresem.

Iako se cesto tresem od straha.

Ne tresem se više. Samo zbog neke melodije.

Ne znam, tresem se od glave do pete jer se to konačno dogodilo.

"Tresem, šefe, tresem."

A sad se tresem.

Netko me je pitao zašto se tresem, a ja rekoh:

Kunem se Bogom, Arthure tresem se i koljena mi drhte i srce me boli.

Podignem ga i tresem do smrti kao zmiju!

Kako hoćeš da se tresem?

Cijeli se tresem.

Još uvijek se tresem kada se sjetim toga.

Gospodine doktore, ja se tresem.

Mozak, Oče, tresem se pri pomisli.

I ponekad se tresem u strahu, jer je vremena sve manje, dani prolaze tako brzo. Ništa ne traje večno.

Još se uvijek probudim usred noći i tresem se.

* Ali se ipak tresem

Još uvijek se sav tresem.

Ne tresem glavom i ne slinim.

Gledaj kako se sav tresem, gospodine.

O, baš sam se uplašio, vidi, tresem se.

Michelle, još se tresem od straha.

Bože, sav se tresem.

Jer mene sama pomisao od toga tjera da se tresem.

Da se tresem, povraćam.

A kada si primijetio da se krijem iza vreća i da se tresem, ah, znala sam da je to sudbina.

Još se tresem, ali ekstaza je izostala.

Da, sav se tresem.

Počinjem da se tresem.

I ja se tresem od straha.