Od prvog dana ja naravno ne trzam na njene priče-e to ju je dosta povredilo, dosta sam joj se zamjerila, jer ne pušim te fore.

Svaki put kad zazvoni telefon trzam sa naglo probuđenom nadom.

Sad vec skacem sa stolice i trzam se u predsamrtnom hropcu.

Da ne budem off topic, ja uopce ne trzam na iPhone jer ne znam sto bi s tim.:)

tja.... evo da i ja napišem post po narudžbi počeli ste me povlačiti za rukav, a ja ne trzam inat? ništa od toga zaborav ali kako objasniti nekom od 28 - 29 godina da se više ne sjećate stvari od prije 17 godina? što se tiče ovog uvoda, sigurna sam da me za početak razumije šlagerpevač, em pišem po narudžbi, em smo generacija

glasu@ moj međugorski možda je Korizma bila prilika da se pokušam malo " udaljiti " od ovog svijeta, al su spone kao što i vidiš prilično jake, pa se stalno trzam.. ako Bog da pa završim ovaj projekt na kojem radim već 10 godina, otiću malo u " pustinju ".. pa možda i skupiti snage za " viši oblik poezije " srce@ tebe sam se boja, al bila si " milosrdna " nino@ hvala ti, popratit ću te... jučer sam komentirao ali nije prošlo

Ja tebe ne kužim doista, znam da ti se ona dopada a praviš se blesav, ma sve je blesavo tu, ona trza na tebe a ti ladan, ja trzam na nju ona ladna.

Zar ne primjećuješ kako se trzam?

Zanimljivo je da uvijek reagira kad ga nazovem pogrdnim imenom dok ja na to ne trzam ni najmanje.

Trzam se na svako dječje trčanje ili viku.

Snažno se trzam u Borisovom naročju.

Na kraju pustam taj uzas da me nosi dovraga, ne trzam se, ubij me ili sto god zelis, samo prestani.

Neke stvari me smetaju, neke ne, ponekad sam sama sebi užasna al me to ne dira, trzam na bilo koji zvuk, spavam budna, trčim za djetetom cjeli dan... ja sam mama...

Igraš bez kariga s najmanje punti, a ja imam cavalla, tricu i asa; šaljem ti pusu a ne shvaćaš da je mot, trzam ramenom a pitaš me jel mi hladno.

Supruga mi kaže da se trzam.

Trzam tad prste i uvlačim duboko u sebe Zaurličem na nebo i sklupčam u škrinjicu nade.

A ja se trzam tamo na granici autonomnog orgazma (onoga koji sam dolazi bez da se takneš).

Imamo mi i ljude koji znaju, i to javno predlože, kao što sam ja to lani predlagao (vidi: http://www.srza.bloger.hr/post/trzam-gradsku-vlast-zbog-kanalizacije-na-plazi/1627389.aspx), ali ni u ovogodišnjem proračunu nema ni kune predviđene za taj problem

I kad konačno zaspem, da se trzam u snu jer ga sanjam i borim se ne probuditi jer jutro nosi istinu.

Uhvatim se često kako manijakalno trzam mišem u svim mogućim aplikacijama Finderu, iPhoto-u... zapravo u svakoj aplikaciji koja ima back i forward ili undo i redo kao moguće komande.

Kaže mi lik - što ga trzam na mobitel.

Računi i obavjesti o minusima.... na to više ne trzam.

Trzam se i ispuštam čudne zvukove.... stišćem svoje oslabljeno tijelo koje se u bolovima grči...

A ja, ko poslušan i ne tako mali rob, trzam na svaku njegovu i trčim glavom bez obzira...

Čak i kada me ti tabloidi spomenu ja se samo nasmijem i ne trzam na te stvari.

Danas mi je najvažniji razlog mouse gestures na koje sam se " navukao " pa mi se u rijetkim trenucima kad surfam na nečijem tuđem stroju ljudi čude zašto " tako glupo trzam mišem ":), ali brzina je i dalje najbolja (moj osobni benchmark na 15 mojih svakodnevnih web destinacija, među kojima je i Jabučnjak kojeg Opera učitava od par sekundi pa do pola minute brže od Safarija), a također i veličina nije loša.

Trzam se i bacam udove u zakutke.

Ja samo stojim u wc-u sa spužvom u jednoj i Arfom u drugoj ruci i trzam se od smijeha.

Pu-u-usti, neću ti rijet ' ništa trzam joj pramenje, a ona se grči i drago joj.

Paskal-sin neće da govori jezikom oca kojim govori, on bi da govori jezikom Montenja-majke kojim ne može da govori, zato što već govori, dakle, zauvek govori očevim jezikom, i boji se da govoreći montenjevskim, razuzdanim jezikom, ne izgubi oca, ne izgubi razum, da ne poblesavi i ne poživotinji, plaši se da pred ocem ne provali montenjevski jezik, koji je u njemu, ispod pokrova mrtvog, ipak živ, nikad zaboravljen, strah ga je da progovori jezikom životnja, jezikom pasa, da ne pokaže pobedu ludila nad razumom i to naočigled razuma, bojao sam se da ću umesto da progovorim, da počnem da igram pred ocem, da skačem, da se vrtim oko sebe, ili da se grčim, da se trzam, kao pas, onaj pas, nasred trga, na Piazza dell Unitá (okrenite sad glavu od mene ako ima još nekoga ovde gde sam ja), dok je predvečernja muzika svirala po terasama kafana, pas izvijen u lűk, i kao grbav, taj pas tamo, na brisanom prostoru, dok su ptice letele oko njega (kao one ptice koje su letele tamo dole, oko moje majke?), trzao se, napred i nazad, ostajući u mestu, ustranu iskrenute glave, nad fantomalnom svojom obožavanom kučkom koju je, među svima nama na Piazza dell Unita video i osećao samo on (str. 150 1), ali bojazan je neopravdana, jer pas ostaje tamo, na brisanom prostoru, u Trstu, na Piazzi, gde je govor jedva artikulisan, naravno smislen, ali nepravilan, gde se govori telom, u grču i trzaju tela, u izvijanju tela, gde se igra i skače, vrti se oko sebe.