poslijepodne je... ležim zazvoni telefon.. trznem se uzimam slušalicu u sebi pomislim koja je sad budala u ovu uru " molim " čujem tihi glas prepoznajem.. kamenčica je otkud ona tako tiha garant nešto muti " šta radiš " " evo pokušavam zaspat " " ajde dođi, stavila sam post " " naslov je Sjena i Kamen " " đavle jedan.. eto me " ustanem i krenem kod nje kava vonja već u ulazu zgrišila je i to gadno ulazim.. laptop na stoliću otvoren.. ona se smješka " sidi i čitaj " čitam.. smijem se i ja a šta mi drugo preostaje post je tu već na blogu e kamena.. kamena " opet si bila u krađi " " sidi tu i pij kavu ja moram obići blogove dok se moji ne vrate " i eto ja sidila pila kavu i napisala ovaj post takve smo vam nas dvi različito doživljavamo neke situacije ali nas prijateljstvo veže vi sad procjenite.. voli vas vaša sjena

Odmah trznem glavom i ponovim si da taj razred žena apsolutno nije kompatibilan s mojim, DILF (ili FILF), i da su takve kombinacije idealne u poznijim godinama, ali friško nakon rastave nikako.

Odjednom je nastao mrak, a ja trznem glavom kao nogometaš koji nalijeće na loptu, presiječe me u lijevom bubregu, samo što se nisam srušio s udobne stolice.

Nesvjesno se trznem i uvučem glavu u ramena.

Opet zaspem i trznem se sada oko 4. Otvorim oči i pošaljem joj poruku da ide po čašu vode i da se napije.

Naglo se trznem i potrcim prema vlaku.

Ljubavi moja... -.. opet izgovaram te riječi koje si volio.. a sada su odraz moje opsesije koju osjećam prema tebi... -.. kolike sam noći plakala... zamišljala tebe i mene u srednjoj školi, sigurno bi svašta još skupa prošli... -.. i onda se trznem-pa ti ne ideš dalje sa mnom...... koliko sam dana zabave propustila..... prepuštena samoj sebi i tebi koji mi još goriš u venema...... zašto je sad kasno za sve, kada si SAMO DIO moje ljubavi okusio..... zašto je ona došla i oduzela mi SVE, sve o čemu sam sanjala..... svu moju strast, sreću i veselje..... mogu ti pružiti više od nje.... ali ti to ne znaš.... misliš da će te čekati? i ti nju?... ne, u zabludi si... VELIKOJ...... a i ja sam u zabludi, jer sam mislila da ćeš me bar još jednom, onako dugo i strasno voljeti...... tu nema više mjesta za mene..... oduzela mi je TEBE..... tvoje TIJELO...... oprosti mi sve, sve one zle namjere, koje sam nesvjesno osjećala...... oduzmi mi sve...... cijeli život moj, jer ne želim nastaviti bez tebe..... voljet ću te do mog posljednjeg DAHA..... voljet ću te..... znaš li to?..... samo i me možeš spasiti..... kako sam i ja tebe spasila.... OD SMRTI ME SAMO TVOJ POLJUBAC DIJELI... -.. želiš li da umrem?.... hoćeš li biti zaslužan za moju smrt...?.. prepuštam ti se sva.. za svaki moj jebeni osjećaj si ti zaslužan.... radi sa mnom što hoćeš..... ali nemoj da umrem.. da umrem radi tebe i tvoje osvete...... pruži mi ruku..... ova tuga će me UBITI..... kako ne razumiješ da NE MOGU BEZ TEBE... ne mogu i ne mogu.. i umire svaki dio mene.. umire, jer bez tvog dodira ne može i ne želi nastaviti...... OBOŽAVAM TE....

Ta luda ansioznost sta sve moze... kod mene je pocela od vissokog pritiska koji sam imala u trudnoci.. strah je iz dan u dana rastao do te mjere da su misli o pritisku bile stalno prisutne.. mozete zamisliti kad se visok pritisak nije povukao u predvidjenom roku 2 - 3 sedmice nakon porodjaja... UZASNO, UZASNO je bilo... na svu srecu pritisak se vratio n anormalu nakon 3 mjeseca,, Ali onda su nastupili drugi jadi.. ja koj anikad nisam u zivotu ni pomisljala na srce odjedanput krenule su brige da mi srce kuca ubrzano,,,, mjesecima to traje iako sam hvala Bogu zdrava i hiljadu puta kontrolisala srce kuca najnormalnije.. ali sstrah je tu stalno.,, osjecaj d a kuca ubrzano.. svaki put kad se trznem iz sna ono lupa kao ludo:) do kad ce ovo sve d atraje... dali ima KRAJA.. ovim jadima,, prosla je godina i dva mjeseca kako se borim s ovim................

A kada žice te puknu sred dana dalekoga, I ja se trznem, al zahman Vedar, sve motreći sjenu što k njemu šulja se bljeda, Bijelim ogrnut plaštem na tronu blistavog leda, Zadnji će umrijeti Adam

Skine ona meni gače i taman da će počet mi pušit, kad mene to zaškaklje i ja trznem rukom i.... pljus

Ili da se trznem na poziv koji će zvoniti njegovom melodijom.

denes je bila prava situacija zaozbiljno. i to ni bilo za šalu neg je trebalo stoput si dobro spremizliti kaj bum napravil i to se skupa. jen čovek kaj se zove zajec zna tak gda gda dojti k nami i onda nam nekaj pomore il tak nekaj dok imamo nekakvoga pozla za obaviti i onda mu mama tak dene nekaj za jezti vu košaru jerbo on nema nigdi na celome svetu nikoga nek sam živi i si su mu spomrli. a mama veli da je bolše pomoči svojemu bokcu nek tuđemu a ja si mizlim i da to dobro veli. i onda je zajec mam vjutro navalil na vrata i počel nabijati kake nori. ja sem jož spal i mislim si pa koji je sat to luđak sponorel jel to morti mižkina kaj oče il ko i nikaj mi nije bilo jazno ko to tak nabija. i ja sem se taman zdigel a mama mu je več bila otprla vrata i veli mama njemu pa kaj je zajec kaj si tak navrl kaj se je dogodilo. a zajec je bil saj zapuvan kak da su ga medvedi naganjali il one zmije hude kaj moreju mam celoga čoveka pojesti z jednim zagrizom. a veli zajec gde je branko hitno mi treba jerbo mi samo on more pomoči. a ja zišel vun z sobe i velim zajcu no zajec smiri se malo kaj očeš kaj ti se je dogodilo. a veli zajec zlo mi se je dogodilo veliko pogleč ti samo brankec ovo. i zvadi zajec ruku z žepa a ja imal kaj za videti. si so mu prsti bili nekak zvijani kak jož nigdar nesem to videl i si su mu bili nekak vragu skup složeni. a pitam ja zajca pa zajec pa kaj je to. a veli on naj me brankec nikaj pitati neg pomagaj kak got znaš. pa reko zajec pa kaj si delal. a veli zajec znaš one cipeliše kaj si mi dal brankec a velim ja el one z plavemi žnjorami kaj su mi se malko bili đoni otkeljili. a veli zajec no baž te brankec. ja sem jih prvo z malemi čavliči zabil kaj se nesu mogli otkeljivati dalje al to baž i neje držalo i onda mi je suset jeden rekel nek otidem v dučan i nek kupim jeno super lepilo kaj ga samo malko denež i mam ti se cipeliši za se veke vremana zakelje kaj jih viže ni vrak nemre otkeljiti. no i pitam ja zajca jesi jih onda zakeljil. a veli zajec jesem jih vraga zakeljil nek pogleč kaj sem si napravil. si so mi se przti skeljili jeden za drugoga i više nikam nemrem z njima. e onda sem ja skužil kaj su njemu si przti tak zvijani. a veli zajec pomogni mi branko kak god znaš i morež. a velim ja zajcu no naj se nikaj starati zajec sat mi to se bumo rešili samo dok se setim kak bi to bilo najbolše. i onda sem si malko tak spremizlil i onda mi je dožla prava ideja na pamet. i velim ja zajcu čujež zajec znaš kak bi to bilo najbolje rešiti i tu situaciju. a veli on a kak branko. a velim ja ovak ti buž zajec lepo del ruku vu škrip i ja ti ju pri zglobu stegnem kaj se nebu mogla micali levo dezno i onda bum ja privezal przte z špagom i bum jih čvrzto privezal za dezku a jenoga przta bum isto privezal z špagom i naglo potegnem i on ti se bu otkeljil jerbo kad bu cela ruka učvržđena i tak jenoga po jenoga przta i začaz bumo gotovi. a veli zajec onda ajt. i ja mu stisnol ruku taman pri zglobu a veli zajec naj tak jako branko a velim ja njemu zajec to tak mora biti kaj ti ruka nebo mrdala levo dezno. a veli zajec al me to boli a velim ja nemu pa moraž nekaj i pretrpeti ak očež da se ta situacija reši. i ja sprivezal to se špagom i lepo se razkoračil i naglo potegno špagu a zajec zajafkal kak da ga z nožom kolju. i velim ja zajcu eto si videl malko je zabolelo al ti je jeden przt spažen. a veli zajec esi ti lut branko samo me je stražno zabolelo al mi se przt neje otkeljil. a velim ja pa kak kvragu neje a kat kam stvarno. nesem si ni mzlil da bi to baš moglo biti tak čvrzto lepilo kak da ga je vrak s kuvačom mešal. a velim ja zajcu čujež zajec znam kak bi mogli to otkeljiti a veli on a kak. mogli bi z vručom vodom polejati i onda bi sigurno lepilo odmekšalo pak bi se morti i samo odlepilo. a veli zajec pa jesi ponorel kaj mi su ruku zopečeš. onda bumo ovak velim ja zajcu. denemo vodu na šparet i ti porineš ruku v lonec i buž tak držal kak got dugo buž mogel zdurati i onda dok više nebuž mogel zvadiš ruku i naglo ja trznem i to otkeljimo. i onda smo tak i napravili. zajec je držal ruku v loncu a ja sam potkuril. i prešlo je tak okraj pet minut a veli zajec branko ja više nemrem zdurati a velim ja njemu no jož samo malko jer sem znal da ak se bolje zvruči da bu se lakše odkeljilo. i onda zajec ni mogel više zdurati i zvlekel je ruku van a ja ga brzo prijel za prste i povlekel kak sem god mogel al vraga nikaj nesem mogel napraviti. onda mi je stvarno bilo več prekipelo vu glavi. i velim ja zajcu a da malko to lepilo polejemo z benzinom i vužgemo i mam zgasimo kaj ti se ruka ne speče morti bi se lepilo raztopilo. a veli zajec e to ne. to nedam jerbo mi sa ruka zobgori. onda sem zel žiletu i rekel sem zajcu ti sad zajec samo mirno drž ruku a ja bum rezal lepilo. i tak sem malko po malko rezal lepilo skoro jenu vuru ak ne i duže. samo sam ga šezt put porezal al samo malko mu kožu zguljil nikaj strašnoga. nek sem ga samo jemput malko jače po palcu kaj mu se je i koščička vidla al sem mu z krpom to obmotal pa mu nikaj nebu. a na prztima mu je se onak belo oztalo kaj si bu moral mesec dana to ribati s prztov dole. i sva sreča kaj smo to uspeli i tu situaciju rešiti jerbo z onak zlepljenima prztima nebi zajec opče mogel ni jezti ni nikaj i morti bi i vmrl od glada neg je sva sreča kaj je k meni došel kaj sem ja to sve stručno obavil i rešil ga takvoga velikoga zla. pozdrav. sima skupa.

Samo hvala bogu da covijek nije sam u ovim jadima... mene muci nervoza zeludca, naime imam jakuu nervozu stalno u zeludcu, non stom mi kao da kuha nesto.. jos sto nikad nespavam kao prije dok nisam postala anksiozna.. cesto se budim po noci i svaki put iz sna se jednostavno trznem a srce hoce da iskoci..

obrazi žare čim pomislim na tebe srce lupa osjećam se kao zaljubljena luda pitam se kako, kada, gdje kako si uspio osvojiti me a onda.. znam nježnost je bila bitna svaka riječ naoko sitna nježna.. topla prislanjam obraz uz prozorsko staklo trznem se kao da me je ledenjak tako budna sam ne sanjam više tu si pored mene i odmah mi je srcu lako

Baš TAD kolona krene, ja se trznem, ubacim u prvu, pustim ručnu i opizdim po gasu takom silinom da je motor zavrišto od jada i nasmrt isprepado neku bakicu koja je prolazila.

Lagano trznem tijelom prema dubini želeći joj promijeniti smjer kretanja, vrijedna je toga, dobra je i velika.

Opet krene prema dubini, trznem isti tren, a ona se predomisli iste sekunde i vraća se na pliće.

- Ponekad treba stati i živjeti, možda u vlak još nekoga ukrcati. - nasmiješim se, trznem poput lokomotive koju je prenuo iznenadan udarac neplaniranog, novog vagona i nastavim dalje.

Trznem ruke k sebi, naslonim se na stolac i trepćući nervozno dočekam provalu u sobu.

Odjednom ih prekine dječji plač i trznem se da osvrnem.

V ozim neprestano se odhrvavajući snažnom porivu da trznem i skrenem u provaliju, uletim u bliješteća svjetla limenog čudovišta koje mi juri u susret, naglo se ispriječim pred bolid koji me sustiže, bijela crta u noći poziva me da je presiječem, zaletim se u koji od stupova između kojih je tijesan prolaz, kada je to ionako neizbježno da skratim muke i napokon dosegnem mir.

I dok se ogledam oko sebe, da optužim drugog za manjak podrške i nježnosti, trznem na klišej koji mrzim ponavljati: Prvo treba voljeti sebe, da bi se voljeli drugi...

Bosansko-hercegovačke vlasti za nesretnog Mikulića, iako je on i bosansko-hercegovački državljanin, nisu se čak ni interesirale, istina je koja posebno teško pada Damirovom ocu Marku. Svaki dan provodim kraj telefona i na svaki poziv se trznem i pomislim možda bi mogla biti neka vijest o Damiru, pomislim možda je on, možda su mu dopustili da se javi.

IRL. trznem se u svojoj sobi, vrata širom otvorena, monika se diže zaključat sobu vičući na mene da nisam zakljucala vrata i da su neki dečki se naguravali po hodniku i lupili nam u vrata

Mislim, daleko od toga da i ja ne trznem na nešto kad je u pitanju osoba koju volim, ali daleko je to od posesivnosti.

Trznem ja njega laktom " ej, netko zvoni dolje na portofonu ".

Kada naglo trznem volanom automobil sam dodaje gas (naravno u leru).

duboka je noć pomislim imam svoj mir netko spava a netko još vani luta ispred mene teka u ruci olovka naviru misli jedna.. druga.. treća.. sve brzaju a ja ne stižem napisati ih kuda žure tako u jednom trenu uhvatim jednu... najjaču najsnažniju... najprisutniju misao na tebe gledam je tako a ona nježna... tiha skoro stidljiva i ponizna gleda me toplo.. milo a ja se pitam ludo jedna.. zar ti se je opet snilo štipnem se jako... trznem pogledati je želim... toliko se drznem stani ne idi znam ako se je i snilo.. predivno je bilo rukom po teci šaram novu stranicu otvaram.. pisanjem nastavljam pišem... pišem i opet pišem pogledam cijeli list ispisan samo sa riječi dvije... volim te znam pisalo je srce jer je tvoje ime u njemu zapisano u jednom divnom snu i uvijek će biti tu sve nestaje... sve blijedi ali u srcu zakon ljubavi vrijedi

I evo ga, trznem se pod pritiskom groma, odljepim se pogledom od ekrana i kroz prozor me dočeka idiličan prizor isto kao i jučer, i prekjučer i dan ranije i tako unazad nekoliko kiša, kiša i opeeet kišaa

Svaki tren dok gledam u jednu točku, ništa oko sebe ne osjećam, sve dok jedan glas, do mene nije došao, trznem se iz sna i pogleda u prazno, sa smješkom na licu, jer imam tebe koja si uvijek tu, okrečem glavu i razmišljam, kad će opet pogled moj zalutati.