Čovik je bija na svome braniku, a ne na tuđemu.

Ima li sile na svietu, koja ono, što komu Bog dade, uzeti smije? ili pako kojoj stvari drugo ravnanje podati nego joj je Bog odlučio, a na što su jezici narodah odlučeni, to će svaki između nas znati; ja mislim najviše na taj cilj, da se po njih narodi od inih luče, da se njimi barem kod kuće služe i da svaki narod svoj jezik nad sve ine poštuje, ljubi i uzvisuje; ajdmo dakle i mi sa svojim k tomu cilju; držimo se u tom primjera ostalih narodah evropejskih, koji su živimi jezici zamienili mrtve i po tom najviše k svom narodnom razvitku doprinieli; pogledajmo samo na susjede, koji su s nami pod istim žezlom austrijskim, svaki od njih: Niemac, Magjar i Talijan postavio je svoj jezik na prvo mjesto, samo mi ponizni i krotki Slavjani, kojih u carstvu imade 17 milijunah, samo mi plašljivi Hrvati i Slavonci, koji u svojoj domovini nismo s nikojim drugim pukom smiešani, bojimo se našega jezika, kao kakovog strašila i služimo radje tuđemu i tuđoj volji i činimo samo ono, što se drugim liepo i krasno biti vidi, i što je drugim hasnovito.

Humanost prema njemu, ne može se ostvarivati nehumanošću prema tuđemu djetetu, koje nije sposobno samo birati.

To osobito vrijedi ukoliko se radi o tuđemu zlu, na koje je svatko znatno osjetljiviji nego na svoje vlastito, koje vrlo često niti ne zamjećuje, jer je postalo dio vlastitoga života.

Ako netko ubere šljivu u tuđem šljiviku ili iskopa krumpir u tuđemu vrtu, bit će ubijen na licu mjesta.

Ostali su u tuđoj državi i zaglibili u tuđemu socijalizmu.

Tako su se stjecajem okolnosti dva genija 16. stoljeća, jedan pjesnik, drugi filozof, našla u istom grobu, jedan u vlastitom, a drugi u tuđemu.

Da su bili samo iščupani još bi možda opravdanje našli u tome da su sigurno smetali pri prolasku vozila šumarije ili nešto slično, ali ovako prelomljeni pokazivali su čisti bezobrazluk i nemar prema tuđemu radu i zalaganju da omoguće svima Vama bezbrižno uživanje u ljepotama Psunja.

Trebalo bi da i taj znameniti faktor naša »Matica« i ostali kulturni zavodi sa svimi mogućimi sredstvi k sebi privuku, jer uprav on je ona olovna teža koja svaki polet naroda u narodnom smislu priječi, i kao otuđeni suncokret vazda se prema tuđemu suncu kreće, nekim prezirnim i sažalnim okom motreći svaki napredak svoje narodne knjige.

U paradigmi mlade emigrantske literature dominira subjekt, Ja, skriptorska svijest na uzbudljivome putovanju po skrivenim krajolicima duše, kojoj nije strana čak niti potpora halucinogenih sredstava i paranormalnih stanja, i to sve u cilju dočaravanja opsesivnoga osjećaja tjeskobe i odbačenosti u tuđemu svijetu (6).

Nacionalizam je ono kad uzveličavaš svoje na račun tuđega, primjenjujući u većoj ili manjoj količini prezir prema tuđemu.

Kad u bilo kojoj raspravi svoje mišljenje suprotstavljamo tuđemu, ili vrjednujemo i prosuđujemo neko djelo, trebamo imati na umu da tuđe mišljenje valja opovrgavati i djelo prosuđivati... objektivnim argumentima bez omalovažavanja i vrijeđanja drugoga.

U tuđemu oku vidi trun, a u svomu ne vidi gredu.

Budući svećenici Mate Milinović i Nikola Ivanović osnovnu su naobrazbu stekli na tuđemu jeziku.

Nažalost, ja ne mogu utjecati na dobivanje građevinske dozvole za Marjan, tu su stručnjaci koji utječu kad će se dobiti, ali eto kad sam već ovako otvoren bit ću otvoren do kraja, znači Marjan je slučajno moj jer sam ga kupio i platio gospodski, kao što sam sve kupio i platio, za razliku od ovih hoštaplera koji će raditi na tuđemu, kokošari.

Onda ćemo poslije " svoji na svome " doći do " svoji na tuđemu ".

Iako mislim da je Josipović uzoran čovjek, ne sviđa mi se njegova politika priklanjanja i hrlenja tuđemu.

Mi jedemo i pijemo da se održimo, a ono što gdjekad badnemo vlastitu ili koju drugu pogrdu, to ti je, brajo, ko da tuđim sadačem tuđu zemlju badaš i tuđemu kupus sadiš

- Ekološkim i etnološkim sadržajima stvoriti ljubav i trajnu želju očuvanja prirodnih ljepota, te razviti poštovanje prema svemu iz čega smo nastali i prema svemu ka čemu idemo prema prošlosti i budućnosti, prema vlastitome i prema tuđemu;

A glede rođendana, moram ti reći da je pozitivnije i uobičajnije slaviti rođendan nekomu svomu nego tuđemu.

Nije zna mrzit, bija je širok, bija je tolerantan, a šta je najgore, tu svoju širinu, tu svoju ljubav prema svome i tuđemu nije tija sakrivat.

Tuđi kruh jedu, tuđemu djecu rađaju i s tuđim kostima kosti miješaju, jer u svome ni kruha ni groba

denes je bila prava situacija zaozbiljno. i to ni bilo za šalu neg je trebalo stoput si dobro spremizliti kaj bum napravil i to se skupa. jen čovek kaj se zove zajec zna tak gda gda dojti k nami i onda nam nekaj pomore il tak nekaj dok imamo nekakvoga pozla za obaviti i onda mu mama tak dene nekaj za jezti vu košaru jerbo on nema nigdi na celome svetu nikoga nek sam živi i si su mu spomrli. a mama veli da je bolše pomoči svojemu bokcu nek tuđemu a ja si mizlim i da to dobro veli. i onda je zajec mam vjutro navalil na vrata i počel nabijati kake nori. ja sem jož spal i mislim si pa koji je sat to luđak sponorel jel to morti mižkina kaj oče il ko i nikaj mi nije bilo jazno ko to tak nabija. i ja sem se taman zdigel a mama mu je več bila otprla vrata i veli mama njemu pa kaj je zajec kaj si tak navrl kaj se je dogodilo. a zajec je bil saj zapuvan kak da su ga medvedi naganjali il one zmije hude kaj moreju mam celoga čoveka pojesti z jednim zagrizom. a veli zajec gde je branko hitno mi treba jerbo mi samo on more pomoči. a ja zišel vun z sobe i velim zajcu no zajec smiri se malo kaj očeš kaj ti se je dogodilo. a veli zajec zlo mi se je dogodilo veliko pogleč ti samo brankec ovo. i zvadi zajec ruku z žepa a ja imal kaj za videti. si so mu prsti bili nekak zvijani kak jož nigdar nesem to videl i si su mu bili nekak vragu skup složeni. a pitam ja zajca pa zajec pa kaj je to. a veli on naj me brankec nikaj pitati neg pomagaj kak got znaš. pa reko zajec pa kaj si delal. a veli zajec znaš one cipeliše kaj si mi dal brankec a velim ja el one z plavemi žnjorami kaj su mi se malko bili đoni otkeljili. a veli zajec no baž te brankec. ja sem jih prvo z malemi čavliči zabil kaj se nesu mogli otkeljivati dalje al to baž i neje držalo i onda mi je suset jeden rekel nek otidem v dučan i nek kupim jeno super lepilo kaj ga samo malko denež i mam ti se cipeliši za se veke vremana zakelje kaj jih viže ni vrak nemre otkeljiti. no i pitam ja zajca jesi jih onda zakeljil. a veli zajec jesem jih vraga zakeljil nek pogleč kaj sem si napravil. si so mi se przti skeljili jeden za drugoga i više nikam nemrem z njima. e onda sem ja skužil kaj su njemu si przti tak zvijani. a veli zajec pomogni mi branko kak god znaš i morež. a velim ja zajcu no naj se nikaj starati zajec sat mi to se bumo rešili samo dok se setim kak bi to bilo najbolše. i onda sem si malko tak spremizlil i onda mi je dožla prava ideja na pamet. i velim ja zajcu čujež zajec znaš kak bi to bilo najbolje rešiti i tu situaciju. a veli on a kak branko. a velim ja ovak ti buž zajec lepo del ruku vu škrip i ja ti ju pri zglobu stegnem kaj se nebu mogla micali levo dezno i onda bum ja privezal przte z špagom i bum jih čvrzto privezal za dezku a jenoga przta bum isto privezal z špagom i naglo potegnem i on ti se bu otkeljil jerbo kad bu cela ruka učvržđena i tak jenoga po jenoga przta i začaz bumo gotovi. a veli zajec onda ajt. i ja mu stisnol ruku taman pri zglobu a veli zajec naj tak jako branko a velim ja njemu zajec to tak mora biti kaj ti ruka nebo mrdala levo dezno. a veli zajec al me to boli a velim ja nemu pa moraž nekaj i pretrpeti ak očež da se ta situacija reši. i ja sprivezal to se špagom i lepo se razkoračil i naglo potegno špagu a zajec zajafkal kak da ga z nožom kolju. i velim ja zajcu eto si videl malko je zabolelo al ti je jeden przt spažen. a veli zajec esi ti lut branko samo me je stražno zabolelo al mi se przt neje otkeljil. a velim ja pa kak kvragu neje a kat kam stvarno. nesem si ni mzlil da bi to baš moglo biti tak čvrzto lepilo kak da ga je vrak s kuvačom mešal. a velim ja zajcu čujež zajec znam kak bi mogli to otkeljiti a veli on a kak. mogli bi z vručom vodom polejati i onda bi sigurno lepilo odmekšalo pak bi se morti i samo odlepilo. a veli zajec pa jesi ponorel kaj mi su ruku zopečeš. onda bumo ovak velim ja zajcu. denemo vodu na šparet i ti porineš ruku v lonec i buž tak držal kak got dugo buž mogel zdurati i onda dok više nebuž mogel zvadiš ruku i naglo ja trznem i to otkeljimo. i onda smo tak i napravili. zajec je držal ruku v loncu a ja sam potkuril. i prešlo je tak okraj pet minut a veli zajec branko ja više nemrem zdurati a velim ja njemu no jož samo malko jer sem znal da ak se bolje zvruči da bu se lakše odkeljilo. i onda zajec ni mogel više zdurati i zvlekel je ruku van a ja ga brzo prijel za prste i povlekel kak sem god mogel al vraga nikaj nesem mogel napraviti. onda mi je stvarno bilo več prekipelo vu glavi. i velim ja zajcu a da malko to lepilo polejemo z benzinom i vužgemo i mam zgasimo kaj ti se ruka ne speče morti bi se lepilo raztopilo. a veli zajec e to ne. to nedam jerbo mi sa ruka zobgori. onda sem zel žiletu i rekel sem zajcu ti sad zajec samo mirno drž ruku a ja bum rezal lepilo. i tak sem malko po malko rezal lepilo skoro jenu vuru ak ne i duže. samo sam ga šezt put porezal al samo malko mu kožu zguljil nikaj strašnoga. nek sem ga samo jemput malko jače po palcu kaj mu se je i koščička vidla al sem mu z krpom to obmotal pa mu nikaj nebu. a na prztima mu je se onak belo oztalo kaj si bu moral mesec dana to ribati s prztov dole. i sva sreča kaj smo to uspeli i tu situaciju rešiti jerbo z onak zlepljenima prztima nebi zajec opče mogel ni jezti ni nikaj i morti bi i vmrl od glada neg je sva sreča kaj je k meni došel kaj sem ja to sve stručno obavil i rešil ga takvoga velikoga zla. pozdrav. sima skupa.

Zato sam ja toga mnijenja, da bi slavni staleži i redovi na to već jednom misliti počeli, kako da svoj jezik tuđemu pretpostave i njega u javni život uvedu....

Dok se on hvatao za rep Jelačićeva konja kako bi mu zajahao na hrptu, bosanskohercegovački su Hrvati rintali po tuđemu svijetu.

Tada su tisuće i tisuće Hrvata u mladim i zrelim godinama morali napustiti svoja ognjišta i štono se kaže trbuhom za kruhom poći u tuđi svijet, izgrađivati tuđu zemlju, plaćati poreze tuđoj državi, tuđemu narodu stvarati uvjete za bolji i normalniji život.

Osokolio se toliko da cijelo selo maltene drži svojim vlasništvom, pa mu stoka i dalje pase na tuđemu, a on i njegova obitelj napadaju i vrijeđaju na nacionalnoj osnovi nekolicinu povratnika, odbijajući se maknuti sa njihove zemlje.

Kriza će se završit kad Izrael ispuca nagomilane zalihe municije i kad brojači novca zaključu da su dovojno zaradili na tuđemu jadu.

Iako se Predrag Lucić rijetko i sasvim izuzetno rugao tuđemu pjesničkom i književnom daru i umijeću, on je bliski Vinaverov srodnik.

a među licemjerne dogmatičare svrstavam i dežurne moralističke voajere (personalizirane i institucionalizirane) - koji drže sviću tuđoj postelji i upiru prst u nemoralnost, no pri tom ne svrću s njega vlastitog bludnog pogleda. pa im čak ni to bludno voajerstvo nije dovoljno, već kao svjedoka tuđemu nemoralu bez obrazno p (r) ozivaju, ni krivu ni dužnu znanost, da im u tom sladostrasnom držanju sviće pravi društvo. toliko o iskonskom nemoralu.