Ta Mazda je toliko slavila kada je kupila nazad tih 33 %, u stilu " Ford nas je do sada kocio, sad cemo pokazati sta znamo i umemo ".

Inače na dobrom starom Hrvatskom piše se obitelj ali " umemo da razumemo " i što znači " porodica "; -)

Susjedni nacional-marksisticki poglavica sa svojom retorikom da " ne umemo da radimo, ali umemo da ratujemo " je dobar primjer zasto je ovo nuzno.

Vidimo da ako umemo sve u obzir, sve dokaze, činjenice, možemo doći do zaključka, da Onima koji žele napraviti Svetsku vladu zaista dobro ide, jer ljudi misle da rade protiv Njih, ali ustvari su toliko dobro imanipulirali ljude da ljudi misle da to rade za svoje dobro, al ustvari je istina skroz drugačija.

Možda ne znamo baš sve, ali umemo.

I ne slutimo šta sve umemo.

Matori Tili nam se već bio prišljamčio i galamio je na nju da ostavi to i ne dira ono, i sam kao uvređen što trpimo da nam neko izvrće radionicu naglavce, dok na njega umemo da podviknemo iako se ne pomera sa mesta.

Kad je nepune dvije godine poslije, na jednom sastanku s predstavnicima srbijanskih općina, Milošević izjavio: »Ako ne umemo da radimo, umemo da se bijemo«, već je bilo prekasno.

Dali smo svetu 17 - 18 rimskih careva (tačan broj još nije utvrđen, prebrojavanje je u toku), velikodušno, kako samo mi umemo, a on ni hvala da nam kaže.

Jedan od narečenih 17, ako ne i čitavih 18 srpsko-rimskih careva, sveti Konstantin Veliki, doneo je tom oholom svetu jedno od ključnih civilizacijskih dostignuća, Milanski edikt, akt o verskoj toleranciji, koja nam je oduvek bila na srcu i bez koje prosto ne umemo da živimo, a ravnodušni svet nas i dalje gleda belo, sa nepoverenjem, kao da smo nekakvi verski fanatici koji ubijaju za krst nečasni i neslobodu zlatnu.

Solidarnost znači da njihove probleme i borbe smatramo svojima i da umemo da govorimo u njihovo ime.

Sadasnjost i ne predstavlja nista drugo do trenutka spoznaje te nazovimo neizvesne buducnosti.To sto mi ne umemo da koristimo postojece informacije ili sto ne raspolazemo njima u dovoljnoj meri ne znaci da te informacije ne postoje i da se dogadjaj desio tek tako, slucajno.

Tužno je samo kada ne umemo da ih razlikujemo.

Kuće se pale kasnije, dok " borci 7. banijske divizije " ne pokradu sve vrjednije stvari jer " ako ne umemo da radimo, umemo da se tučemo ".

Beograd, Velika Srbija Ako ne umemo da se bijemo, umemo da gradimo, a iz njega se razmilili trgom majstori sa zidarskim kapama složenim od stranica Politike.

Kao sto i sve ostale stvari vidimo onako kako umemo i mozemo da vidimo u tom trenutku, tako i veru vidimo.

Pitanje je da li smo dobri igrači, umemo li igrati u ritmu muzike koju svira sudbina?

Ispirao je mozgove svojih podanika banalnim parolama, od Niko ne sme da bije ovaj narod, preko Ne čujem dobro, ali želim da vam kažem..., do Možda ne umemo da radimo, ali umemo da se bijemo.

I ne zna se u komu je veći: u onima pokraj kojih i ne pogledavši ih prođoše, ili u onima kojima batinama i kundacima sve kosti prebrojiše ili im vrećicama pijeska odbiše utrobu i bubrege Mi umemo da vladamo Jeste, baš lepo umete

Ključna riječ je " umemo " tj. " ne umemo ".

Nase vidjenje stvari jeste samo nase vidjenje svega sto upravo jeste srazmerno tome koliko smo mi toga uspeli osvestiti.Koliko uspevamo skinuti sanskara (pohranjenih utisaka) natalozenih i ukorenjenih u telu, kako preko zivotnih okolnosti tako i intenzivnim svesnim radom na sebi utoliko se nase granice pomeraju.Sireci nase vidike, nase vidjenje se upotpunjuje.Samo je pitanje kada cemo se naci na " Vrhu " planine i imati jasan uvid toga sto posmatramo.Kada je nase vidjenje potpuno, tada automatski imamo taj famozni utisak, osecaj beskrajne slobode koje se javlja najpre u naletima, nailazi u talasima, a zatim postane prirodno stanje osvestimo li nasu pravu prirodu.Nema tu puno mudrovanja, ili jeste, ili nije, a put je takav kakav je, onakav kakvim smo ga stvorili ziveci zivote u krugu samsare.Sve je to vazno i nije vazno.Sve u svoje vreme, tek tada kada se stvore uslovi za to, a na nama je da to prepoznamo i iskusimo, nacinimo pravi izbor.Da li ce se to desiti pre, ili kasnije, totalno je nebitno, desice se upravo tada kada treba i ne treba se opterecivati time.Sve je proces na koji mi mozemo uticati, ali ne zavisi bas sve od nas.Na njega utice kolektivna svesnost i sva desavanja.Evolucija svesnosti je kompleksna stvar, a mi smo samo jedna karika u lancu, a to ne treba smetnuti sa uma.Jedino sto mi mozemo je da promenimo sebe kako najbolje umemo i znamo, lagano posmatramo i uvidimo minimalne pomake koji se desavaju.Nasom unutrasnjom promenom promenice se i svet oko nas, ako ne " svet ", ono nase vidjenje toga sto se dogadja, a to jeste sloboda.Biti slobadan od onoga sto se dogadja, ne ulagati energiju u to sto jeste bez obzira na suprotnost koja je trenutna, bilo da je povoljna, ili nepovoljna po nas, neprijanjati.Neprijanjanje je sloboda

Vlade: Svi uvek radimo najbolje što umemo.

Sada, kada smo zajedno jedno drugom umemo da kažemo: kako te nisam voleo, kako te nisam volela.

Završno, karikirajmo situaciju: - u Srbiji se je to isto malo pomaklo kroz čuvenu parolu " ako ne umemo da radimo, možda umemo da se bijemo ", tako da oni to isto prakticiraju još značajno besprizornije; - Slovenija se je forsala u drugom smjeru pa su, za razliku od nas, odforsali i preko mjera oko rada i kapitala; - mi smo jedini zadržali izvornu nit bućkuriša, i prethodnih godina sve praši kao sedamdesetih, uključujući smjerove i onaj ključni dio koji kroji tu dugu dramu a taj je da se misleće (obrazovane) snage, za razliku od manje obrazovanih, još nisu udostojile baciti pogled niti malo razmisliti oko bilo čega.

Sta je ono sto nam daje snagu u izvesnim momentima da ulozimo energiju u prolaznost i ovekovecimo na taj nacin da nam to usmerava zivot.Negde u nasem telu duboko ukorenjeni utisci vracaju nas upravo tamo gde smo u neznanju ostali nerazreseni.Zivotne okolnosti nas upucuju na to da je sazreo trenutak da ono sto negde duboko u sebi slutimo i pocnemo da zivimo, kako bi se oslobodili otpora koji nismo uspeli otkloniti u proteklom periodu.Ako mislimo drugacije to je pogresan stav, te na taj nacin necemo ni ovaj put uspeti otici dovoljno duboko da iskorenimo ono sto nas vezuje za ovaj trenutak koji ce se kontinualno ponavljati sve dotle dokle god ne budemo dovoljno sagledali sebe kako bi to razumeli.Sta prakticno mozemo da uradimo? Da budemo dovoljno svesni sebe i onoga sto nam se dogadja.Ono sto nas oslobadja vezanosti je paznja na tome sto se desava.Da li ce se to uspeti sagledati iz " prvog " puta, ili cemo samo sagledati otpore koji sacinjavaju problem koji treba resiti nije toliko vazno.Vazno je da mi sagledamo sebe i sve nedostatke koji nas ometaju u tom.Ne mozemo ocekivati da se vezanosti oslobodimo same od sebe, ili ce to biti suvise dugotrajan proces, pa ko ima vremena i para nek " ide dalje za iste pare ", a ko je spreman da ulozi ispravan napor da nesto ucini po tom pitanju onda neka krene u sve to ne sirom otvorenih ociju nego unutrasnjim vidjenjem i razumevanjeg svega sto se dogadja.Sklanjanjem " nepozeljnog sebe ", levo i desno, ili ti guranjem pod tepih, postacemo samo bleda imitacija noja kada zabija glavu u pesak, ubedjen da je spasio sebe i svoj zivot na taj nacin, sto nikako ne zelimo.Zato, pokusajmo sagledati stvari bas onakve kakve jesu upravo sada i razumimo to sto nam u prolazu signalizira da je vreme da te okove zbacimo.Pogresno je ocekivanje da je za sve sto nam se desava odgovoran neko drugi i da taj treba da se promeni, jer niti mozemo menjati druge, niti oni nas, a okolnosti su tu da nam ukazu, a ne da ih menjamo izvana, nego da laganom promenom sebe izmenimo i njih.Zato zapamtite nije nam zivot kriv sto je bas takav kakav jeste, nego mi sto ne umemo da izbalansiramo ono sto jesmo u odnosu na ono sto jeste i okrecemo sve u pogresnom smeru.Da bi bili u " toku " neminovno je da smo u ravnotezi, a ravnotezu cemo pronaci u razresenosti od svega sto nas veze za ovo, ili ono sto je prolazno, a to su svi ti otpori koji se javljaju, a mi ih ignorisemo.Dakle, dovoljno je pogledati se u ogledalo i zapitati se: " Sta je to sto vidim? Ko sam to ja? Sta je ono sto sacinjava to ja? Da li to ima svoje korene u vecnosti, ili u prolaznosti? Ako je ovo drugo, vreme je da nesto ucinimo.Ne, od ponedeljka nego odmah, jer vreme ne ceka, ono prolazi, a dostici vecnost nije tako lako.

m na ovaj svet, utelotvoreni, ne mozemo opstati. To je sve prolaznost.Klica svesnosti nas nagna da spoznamo sveukupnost, Vecnost.To je nase iskonsko stanje, a telo ne sluzi nicem drugom, nego da izazove trenje koje ce nas dovesti u stanje involutivnog, a samim time i evolutivnog rasta, posto jedno bez drugog ne ide.Uspavani hodimo kroz zivote u nedostatku nekog ko ce nas probuditi, potaknuti iskru postanka.Sami to ne umemo, ali nailazeci na " znakove kraj puta ", slusajuci " unutrasnji glas " tapkamo po mraku i u tom mraku pronalazimo gurua koji nije nista drugo do refleksija naseg unutrasnjeg vodica, Istina, a kada jednom zaiskri nikad ne umine.Da li je samo potrebna nepokolebljiva Vera, ili Nada koja umire zadnja, ili sveukupna Ljubav projektovana kroz sistem dualnosti da nas vodi u osvit, ili je potrebno nesto drugo? Pre svega smo tu da iskusimo i kroz to iskuseno budemo inicirani u sami centar svesnosti, a sve ostalo je reka zivota, ciji nas tok nosi do utoke.Njen smisao je da tece, da sve ono sto pluta po njoj ponese, prenese i ostavi tamo gde je potrebno...

E - mislim se ponekad - da smo samo i u svemu ostalom toliko agilni, precizni, vredni, uspešni i, zašto da ne, nemilosrdni, kakvi umemo da budemo kad nekom siromahu treba oduzeti ono poslednje što ima, npr. struju ili grejanje, verujem da bismo do sad, po dosegnutom stepenu ekonomske razvijenosti, već bili rame uz rame sa Skandinavijom.

Jer ako ne umemo da dobro radimo, i privredjujemo, bar cemo znati dobro da se tucemo.

I rekoše Mu: »Gospode, ne umemo« A Isus reče: »Neka onaj koji je najveći između vas, bude jednak onom najmanjem, i znak onoga ko ji je prvi da bude kao znak onoga koji je poslednji.

E, kad pobedimo mi umemo da budemo malo i namćorasti.