Svi su izašli po balkonima ili isprid portuna gledat šta se događa, babe su se usrale, fosili su filozofirali, a matere se zvale dicu da dođu doma.

Zamisli, on je samo htio da mu objasne zasto se ljube pa ih je tako miroljubivo pratio po pol grada, htio je covjek da ga educiraju, a one - glupace - eto nisu to shvatile pa se usrale i opsovale ga..... bas cudno.

Devedesete su nam usrale mladost, skoro nas dotukle, ali se ipak odbijamo predati.

Zato što je moj cijeli nos bio plav, pa sam ga išla u žžensku svlačionici oprati, i onda smo mi 3 h plesaali na hrvatske pjesme i narodnjake koje su puštali non-stop i stalno ponavljali jedne te iste, mi smo svi u kolu plesali, pa malo sami i bilo je odlično.. al puno ih je plakalo, čak i dečki, koji su plakali više od cura,... zamislite šta mi je nas. iz glazbenog na majcu napisala... ZBOR OBAVEZAN MARIJANA.. ja sa se počela smijati, eh čak mi se i ravnatelj potpiso, a kara (((nas.iz vjeroša))) mi je nacrtala srce i napisala 5 km tj. 5 km u srcu... kuL, nakon toga su cekani i dekani bili jako očajni i htjeli su iči kuć (((u osijek))) pa ih nastavnice nisu pustile i rekle su samo još pola sata, sttrpite se... i tak smo još plesali.. puštali su i pjesme od thompsona, a zadnju pjesmu su pustili od bijelog dugmeta " ne spavaj, mala moja " - mislim da je ta bila... i onda su cekani i dekani išli na bus pa do osijeka, a bome smo se i mi s njima zgurali u bus,... ja sjela kraj Bičvića koji je bio tak smješan, i onda smo svi izašli na prvu stanicu i hodali pješke kroz livanu i briješće i išli do njihove škole i htjeli smo do kopike, al nismo zato jer je počeo pljusak i mi se prigom vratile do čepina, trebalo nam je jedno pola sata, e, kad smo čule vlak usrale smo se, sve zajedno smo skočile sa strane i upale u blato (((neke od nas, ja nisam)))) i onda smo išle do škole i tamo su svi bili, pasmo se šetali do straog i do onih osmaša, pa su oni došli kod nas, pa sam si ja išla kupit sok i nešt za pojesti jer nisam ništa cjeli dan jela ni pila... pa smo išle sjedilti na tisku, pa kod ane, pa nazad kod škole,... pa su došli naši dečki i akani i onda je počeo tulum,... ono mi kod škole, neče ništa drugo pričati jer se oatalo zna i bilo je suuuuuuuuuuuuuper i do 11 h smo bili,... i to je to...

meni je mala bas bila draga. ne mogu vjerovat da su se bijednice usrale za svoje guzice? bokte, ko da ce ih silovat?: ne zna:

Sada je EU (u svrhu borbe protiv zlih terorista i pranja novca, naravno, ni slučajno zato jer su se članice usrale da će izgubiti kapital zbog drakonskih poreza) uvele tkz.

Jesi vidija da ga ima kad su se i mušice usrale.

Na vlaku smrti sam sjedila sama, iza mene njih dvije, kad je ta željezarija krenula, kad je ubrzala, ja u životu nisam toliko vrištala, no onda me je Žemuanin glas natjerao na smijeh: i tako vozile smo se i na onim dječjim konjićima, ja sam inzistirala na tome, i na micky mousu, i na raznim vlakićima ajme meni, u ogromnom redu vidjeli smo dva savršena talijana od kojih je jedan posebno savršen, i onda smo mu dobacivale komentare na hrvatskom tipa: tresi guzom, si dobar? itd. (roki, ako čitaš ovo, znaj da mi se ne sviđa, da nije ništa bilo, i please, ne ljuti se objašnj. on je malo puno ljubomoran) i tamo smo se vozile u barčici koja je išla svugdje no kad smo vidjeli pad koji moramo preći s njom počele smo pjevati Prijateljice tako, da se smirimo, ali nije nas bilo strah, kao što nas nije bilo strah ni blue tornada jer to ful jednostavno izgleda usrale smo se ko glupače u redu za tornado, đina je sjela i počela se predomišljati ej takvu paranoju u životu nisam doživjela tako da sam se vozila cijelo vrijeme zatvorenih očiju, pa nisam ni osjetila, nisam čak ni vrištala, smijala sam se đininim komentarima i deranju s tim da sam otvorila oči taman kad je došlo blizu zemlji, ali nije važno duljim s ovime uglavnom hotel u riminiju se zove Buenos Aries, ima tri zvjezdice, drže ga kinezi u sobi su nabacali bračni krevet, krevet na kat, ormar i dva noćna na taj način da se ne možeš uopće kretati, a dvije osobe se nikako ne mogu zaobići, kreveti škripe, a stakla od balkona (u riminiju su opsjednuti balkonima) kao i sve labavo u hotelu se tresu kad god prođe vlak (željeznica je 10 m od hotela).

Mogu ti reći da su se kolege prilično usrale za budućnost...

U nas je sastavio sinoć gosparu, toliko da su mi se cure usrale i nisu htjele ići spavati same koliko je padalo i grmilo.

One marionete u Vladi, koje su se nakon prva dva dana sakupljanja potpisa usrale i odmah kazali da nikakv referendum ne dolazi u obzir.

S Hanom smo se dogovorile da će pobjeć kroz prozor u 12 u noći.. I uspjela je.. Trebale smo ići na stari svetojanski bazen, al smo mi zvali 8 ljudi, niko se nije javio, niti pristao... Na kraju smo odlučile bit u vatrogasnom domu... Našle smo se s Hanom ispred Renatine kuće, pa skupa u vatrogasni dom, jer samo Renata ima ključeve.I tak nam je fakat bilo super, skužile smo kak nam je žal kaj se u 8. razredu nismo više družile.. Puno toga smo shvatile.. Tj. ja sam... I tak veli Hanah: »Ok, ajmo sad o meni, sad je pričam »... i tak ona počne.... jooj, ne znam kaj da napišem u vezi toga, Renat, kaj ćeš ti napisat?? Al će se Keka trgat negdje kad će ovo čitat... Uglavnom, nešto smo pričale.. al to nisu bile zajebancije, to je stvarnost.. bila... meni je to sad tak smješno, čim se tog sjetim, jebote, počnem se smijet, onda me moji pitaju kaj mi je Bilo je užasno užasno strašno, mi smo se tresle, na svaki trzaj usrale.. čovječe, al fakat je bilo strašno Već je bilo oko pola 3 u noći, a nas strah izaći van.. Bilo nam je na pameti samo da dođe netko Renata zove Matiju, on spi... Pa zovemo Keku da dođe, i probudile ga, a on onak pospan... Veli da nebi došo ni da gori... Al je ipak onda došo.S biciklom, onak umoran... Nema pojma zakaj smo ga zvale, al smo mu rekle da se nekaj strašno dogodilo, pa smo mu odlučile sve reći, da nebi mislil da smo lude, iako je sigurno mislil.... Al dobro, slušal je.. E to je bilo strašno, meni su ruke bile ljubičaste od hladnoće, kak smo se tresle, a vani si mogal bit u kratkoj majici.. Mi se smrzavale... Kaj bi mi da Keka nije došo... Onda smo išli doma, Keka i Hanah u Volavje, a Renata i ja kod nje.Ja nisam htjela zaspat, nego sam čekala da se razdani, pa tek onda.I to u 6 ujutro.. Probudile smo se oko 11, pol 12, pa otišle u dućan po cigarete.. pa malo na internet... i pušile smo na tavanu... bile smo same doma... a kaj je najbolje, nas je tog još uvijek bilo strah pa smo išle sve TO napisat na papire, 2 i pol sata smo pisale... pa nagovarale Keku da se nađemo s njim da to pročita.. Hanah nije smjela... I na kraju on pristane, pa smo se našli na mrtvačnici u Volavju, pa je on to čital, i mi smo tek onda skužile kak je to smješno i bezveze.. Makar ipak nije.. Pola toga je istina, samo kak smo mi to proširile i skapčale... E, kak smo se mi 3 smijali, zajebavali... Pričali malo o TOME, pa me pogledal i rekal: »A o čem sam ti ja cijelo vrijeme pričal? »... hmm.. neću dalje, to neću napisat, mislim zašto je to reko... Al uglavnom, otišo je doma, pa smo i mi krenule.Pa pošalje poruku da će doć za 20 minuta opet tamo.. A mi napravile krug, i prolazile kraj Hanine kuće.Ona jadna slaže drva.Čak smo u jednom trenu vidle mamu hahahaha... pa opet došle do mrtvačnice, pa je i Keka došo... I tak sam mu prčkala po mobitelu, čitala poruke od cure, i zbrisala svoje sve kaj imaju veze s ONIM ujutro..... I tak... Prolazilo vrijeme... Čak sam malo pričala s njim.. Opet sam se osjećala da će sve biti bolje, da smo barem prijatelji... Tak sam bila sretna.. Samo mi je to trebalo... Pričali smo svi, zajebavali se za ONO ujutro, tj. po noći, i nismo još mogli vjerovati.. Mi ko da smo bili na drogama...

Pa smo onda 3792502 min. umirale od smijeha, bubnemo glupost pa se smijemo ko nenormalne, pa smo onda zamišljale da nas je netko tajno snimo i to sve pustio na tv, e mi bi umrle od srama i smijeha... onda smo se čarale, pa jele kolača i grickalica, pa.... hehe, pa smo uzele neka pića i držale Anu i sve joj u usta to da probava, ona se skoro ispovračala, onda smo poslale Splići poruku koju je on odmah na svom radiu pročitao, a mi se kočile... onda nas je neko vani plašio, kucali nam na prozor, mi se usrale i onda smo skontale da su to bili Ađo, Davor i Golik.

Tuste koke 90 tih sada su se usrale zbog potencijalnog gubitka dosadašnjih privilegija.

Usrale su se najavljenih poteza novog ministra sporta.

Maleš s gajbom na leđima bliži Čileu, Zokija zadržale pirane i anakonda koje je sredija nesebični Bruno Marić... uletija je anakondi ka Križanac nogon u prsa i udavija je kad je utira u usta žuti i crveni karton... pirane se usrale i pobigle

... evo vratila sam vam se ja.... sam vam tako jako nedostajala???? vi meni jeste, sam što mi je tata zbog velikog računa iskopčo internet i nije ga uključio do danas... sad se moram ispričat vama, ovak::: ferije su mi bile dobre al ne odlične, u prošlu nedjelju sam išla na krizmu kod moje frendice višnje. (((kupile smo joj maskaRu ŠŠŠoking... usudi se šokirati i diplomu za best frendicu)))).. vidjele smo puno komada.... i to kakvih... lUUUUdiLo bRaLe.. jedva čekam svoju krizmu koja je 3. lipnja u 18 h (((glupo je što je subota, al et))), a u ned. je odma kod nas kirbaj i jedna čekam.... škola:::: ovaj tjedan je bio suuuuper što se tiče škole, nas. iz pov. još nije došla u školu, i čula sam da nece doci još ovaj sljedeci tjedan, ja joj želim brz oporavak al da nas ne pita odma čim se vrati, jer odkad je ona ošla ja nisam naučila nijednu lekciju što znači da sam u zaostaku 5 lekcija... ev sad je projurila hitna tu kroz ulicu-mrzim ju... meni je danas cijeli dan DoSaDno... danas cemo ic najvjerojatnije kupit hranu i sve ostalo za 1. maj.... ja ga jedva čekam, a vi????? sam da ne pada kiša..... al kod nas je sad bAš sUUUUper vrijeme,.... nas su dečki zvali da idemo s njima u šumu za 1. maj (((((jako puno ih ide))))), al mi nismo htjele, neg cemo ic na ZiDiNe... biciklima nam treba jedno 40 min. ak ne i manje... jeDvA čEkAm.... ak netko ne zna gdje ce za 1. maj nek dođe na zidine, super je... mi vec trecu godinu za redom idemo tamo i svake godine je sve bolje i ima sve više ljudi.... sam što me živciraju osmaši iz krleže jer i oni uvijek tamo idu... buuuuuuu baš me zanima, pa cu vas pitati::: DI CETE VI ZA 1. MAJ????...: smijeh:... kAk sam znatiželjna.... jučer smo ja, vlatka i ivona bile kod teje od 3 h do 6 h, pa smo išle kući.... a u pola 8 smo ja, vlatka i višnja htjele ić u slastu al pošto smo bile gladne ošle smo u pizzeriju i naručile jednu ogromnu pizzu i prejele se, popile sok i išle do ane... pa smo se šetale i prolazimo mi kraj škole i idemo prema crkvi... kad ono:::: ogromni pas trči prema nama... mi smo se usrale od straha, ja sam htjela trčati a one: " de matEa smiri se, neće ti ništa "... stvarno ne znam koji je to pas, al tako je velik-imam neki strah od njih, samo znam da sam se tako uplašila))) i dalje::: on je krenio za nama, mi polako IŠLE I cijelo vrijeme smo se okretale i brže smo se provukli kroz neku ogradu i on za nama... ana se je tak zaletila i preskočila ogradu da smo se mi još više uplašile... onda smo i ja i višnja.preskočile ogradu... a vlatka je kroz rupu, ljudi moji ja nikad ne bi rekla da tu ogradu mogu preskočiti... NikAd... (((((skužila sam da se u strahu sve može...))))... sva sam bila od blata ko svinja a imala sam bijelu jaknicu... i to nije sve... on je još išo za nama, i mi brže pobjegle u neki kafic i on je ošo i mi brže kući... eh, i prošle nedjelje su nas psi napali i to rotvajleri (((2 il 3))), a mi bile na biciklima.... e na drugom blogu KLIKNI cu vam prepričat sta je bilo u prošlu ned. smijat cete se... a sad idem bok i ostavite mi puuno, puno komenata do sutra.... cya: cool:

I stojimo Ana, Anina sestra, Dodika, moja sestra i ja vani i pricamo neke price... mozda vise horore... kako se svake prijestupne godine u centru grada Rijeke pojavljuju duhovi zena koje su poginule i kako smo se Dodika i ja usrale kad je prosloga ljeta kapelica svjetlila u nekim cudnim bojama, a culo se nekakvo jezivo zavijanje... i uglavnom, atmosfera je bila poprilicno... uummm... strasna i jeziva i... odvratna...

.. eeeeeeej Ljudiiii, ewo wam meneeee.. wRatiLa sam se.. nadam se da wam nisam faLiLa.. na teRenskoj je biLo Ludooooo.. hehe.. pRwi dan smo išLi u tRogiR.. došLi smo do hoteLa u kojem smo spawaLi, a to je hoteL medena.. aLi pRije nego što smo došLi do hoteLa swe žiwo smo pogLedaLi u tRogiRu.. KaiRosa, ckwu Sv. NikoLe, LovRe, gRadsku jezgRu.. ma swee.. biLi smo pReumoRni od hodanja.. kad smo došLi u hoteL, bio je dogowoR da se odemo kupati.. i tako mi kRenusmo na kupanje.. kada smo došLi na pLažu, cijeLa hoRda se zaLetiLa u wodu.. izgLedaLi smo kao da se nikada nismo kupaLi.. hehe.. jedna cuRa je biLa stRgaLa nos jeR j skakaLa na gLawu u pLićaku.. nawečeR smo se šetaLi od sobe do sobe, a pRofe su nas hwataLe po hodnicima.. pRwu noć smo zaspaLi oko 1 h.. ujutRo smo se tRebaLi dignuti u 6.. išLi smo u FaRos-staRi gRad na hwaRu.. sLijedeći dan u spLit.. tRebaLi smo otići u saLonu aL nam se bus stRgao () pa smo nismo mogLi ići.. ajme meni, u spLitu smo išLi u LjekaRnu.. LjekaRna je smRdiLa po jajima.. užaaaaaaas.. bLjjaaaaaaaak.. i cijeLa ta uLica je neak smRdiLa.. aLi izostawiwši to, spLit je stwaRno Lijep gRad.. kad smo biLi u spLitu, swiRaLi su neki Ljudi kod megića.. baš su dobRo swiRaLi.. i da, u spLitu smo widjeLi aRijanu ČuLinu i cuRe su se odme htjeLe sLikati sa njom, aLi nisu jeR smo zakLjučiLi da ona nije baš neka faca.. hehe.. nawečeR je biLooo Ludooo.. swi dečki i paR cuRa su došLi u moju i od fRendice sobu.. posjedaLi smo se u kRug i igRaLi smo bocu istine i izazowa hehe.. aLi nije biLo žwaLjenja weć LjubLjenja u obRaze.. tako da je swatko dobio po paR pusa u obRaz.. pRičaLi smo do nekih 3 h.. zatim smo se RazišLi jeR su pRofe išLe u ophodnju.. pokuca ti nama pRofa na wRata, a swih njih 20 koji su biLi u sobu su zaštuRaLi wan pReko baLkona.. otwoRiLa sam wRata, a pRofa je RekLa da imamo 1 minutu da odemo u kRewet.. išLi smo do wc-a, kad ono u wc-u žohaaaaaaaaR.. hehe kak smo se usRaLe.. bio je fakat weLiKi.. nismo znaLe kako da ga ubijemo pa smo pozwaLe fRenda.. on je došao i stRpao ga je u kutijidu od pRingLsa hhee.. u tom je tRenutku pRofa ušLa u sobu, a on je zbRisao kRoz baLkon.. te noći smo zaspaLi u 4 h, a budiLi smo se ujutRo u 6:30.. biLi smo pRemoReni.. kaada smo došLi u saLonu, pRofa nas je namjeRno mučiLa jeR ju kao nismo sLušaLi da odemo Rano spawati.. i sLijedeću noć smo zaspLi oko 4:50.. išLi smo u Šibenik koji je najLjepši od owih gRadowa.. i tako smo na putu za Zgb swi biLi mRtwi umoRni, a takwi umoRni smo nogom kRočiLi na naš woLjeni asfaLt oko 20 h.. eto, to je ta moja teRenska biLa.. hehe sumnjam da će se ikome dati čitati owo, aL samo da znate wRatiLa sam seeeeee..

Mušice su se isto usrale i prestale su sa zunzaonom.

eiii... evo, sad sam malo svratila da vidim kakvo mi je stanje na blogu.. i ono.. palo mi je na pamet da bi možda mogla napisat novi post.. mislim da bi bio i red.. ne? pa eto da krenem.. kod mene vam je relativno sve okei.. jučer sam bila u gardalandu.. bilo je predivljeee nina, mrki i ja isle smo na sve.. osim di? na slobodni pad, naravno.. usrale smo se full.. kad smo vidjele sto nam je samo ostalo.. odlučile smo da se želimo doma vratit u jendom komadu.. i nismo išle.. al smo zato išle na blue trnado i hvala bogu ostale žive.. išle smo na atlantidu, magic mountain, colorado boat.. time voyagers.. brod.. na ludu gusjenicu.. onda.. na nešto slično rengeru.. i u šalice.. (šoljee.. - nina i mrki..) i tako.. onda smo išli u američku crkvu (to je samo finta).. pa je barbara vodila misu počevši.. dame i gospodo.. onda smo išle kupit bombone.. od kojih nam se poslije rigalo.. i tako.. al baš nam je divlje bilo.. baš smo pričale o tome kako bi bilo da cijelo ljeto budeš tamo.. i da sve u gardalandu znaš napamet.. i tako.. te neke naše spejs priče i misli.. a koji smijeh je bio.. barbara mi je taman kad smo krenuli pričala kako je neki dan išla geldat one filmove iz jutarnjeg.. i da je kao počela gledat " Y TU MAMA TAMBIEN " (" i tvoju mamu također ") i da je film preperverzan i bolestan.. i za to vrijeme su nam stavili neki film.. naravno iz jutarnjeg.. i dođe barbara.. zamisli da sad stave YU TU MAMA TAMBIEN.. i vidiš, nije prošlo ni 5 min... kad počne taj film.. barbara i ja u smijeh.. i tako smo gledali nekih 10 min. i kad je bila scena gdje se brat i sestra khm.. nastavnica je ugasila.. a ovi iz zadnjih redova su se naravno bunili.. ahh. čisti debilizam.. e al jedino me pilalo to što su iza mene i mrki sjedili neki likovi iz drugog ili trećeg raza.. neznam točno.. i nepestano lupali gluposti o žminju i gađali se svim i svačim.. pa su par puta dobili to natrag u glavu.. i kad htijele spavat, počeli su se smijat ko ludi svojim bolesnim pričama.. naravno, nismo ni oka sklopile od njih.. ej došlo mi je da se okrenem i našamaram ih tamo.. mah. i takoc. eee da.. kupila sam si chupavu kravicu..

U biti sve te antithompsonovske udruge su se, da prostite, usrale što bi toliko ljudi u Zetri moglo klicati " MI HRVATI ", što bi značilo da je Sarajevo zaista multikulturalno, a to je nešto što današnje Sarajevo najmanje želi.

I tako smo vam mi dosli va ove Amerike... dakle, krenule smo 23.5. ujuto u 7 h, otpratila nas cijela garda nasa.. malo suzica i to... i nas trip je POCEO.... YES mogu vam rec da jos nismo bile uzbudene... isle smo do Dusseldorfa tamo uhvatile (skoro sam sad napisala bus) avion za Newark... a putovale smo nekih 9 - 10 h, tako nesto, vise ni ne znam..... 500 drugaciji vremenskih razlika, 500 budenja i spavanja u avionu, bolova u kicmi, ukocenosti i svega... ali nije nam bilo lose.. papica i to.. alles klar.. sve ok.. bile smo razbacane po avionu pa se cak nismo ni previse druzile, ali nije vam samo to razlog... dobro smo mi krmile u avionima, da., da.... i tak... dosle mi do Newarka, tamo smo isle na imigracijski... linda i ja nismo dobile jedan obrazac u avionu a nevena i marina jesu, pa smo se malo, da se lijepo knjizevno izrazim, usrale.. ali alles klar... se snadjemo mi.. bilo je tamo vani za popuniti.. i tako uzele smo mi neki mini busic i sat i pol se vozile do New Yorka JFK-a zapravo, tako nam je brzo to vrijeme proslo da nismo mogle vjerovati... a znate ono, sve novo, samo smo van gledale i uzivale.. i tako dosle mi do JFK-a, nije nam se isplatilo ici van do city-ja nego smo ostale na aerodromu.... vec ste svi dobili slike vjerujem, kako spavamo na podu, pokrivene plahtama.. da, da....... ali nismo bile jedine... ja vam mogu rec da smo mi, ja sigurno, odlicno odspavala hahaahha.. bas sam se naspavala... i tako mi krenule u 6:30 am za, dragi nam nas, San Diego... pogled iz aviona je bio P-R-E-D-I-V-A-N

.. eeej Ljudi.. ewo mene da wam se jawim.. ne mogu sjesti za komp ni da hoću kad na njemu non-stop wisi moj buRaz.. sada su mu fRendowi ošLi na moRe pa ne zna kud ć e sam sa sobom.. kod mene je iz dana u dan dosada swe weća.. swi poLako odLaze na moRe, a ja ću moRe widjeti tek 20.7 ak Bog da.. po cijeLe dane niš ne Radim.. samo sjedim i buLjim u ekRane.. biLo to od tw-a, kompa iLi nekog tRećeg, tak mi je swejedno.. uwijek sam u istoj pozi.. sjedim, do mene puše wentiLatoR (pa se osjećam ko one diwe u spotowima hhehe) i jedem uwijek neš jeR mi je tak dosadno hihi.. kad se samo sjetim ekipe na moRu joooooj.. biLo je Ludo biLe smo fRendica i ja u wječitoj swađi sa jednim Rusima, aLi na kRaju pRošLog Ljetowanja smo se skompaLe sa njima pa me zanima kako će biti owe godine.. i da, nadam se da ćemo moći duže biti wani.. pRošLe godine smo mogLe ostati samo do dwanaest.. nasupRot kuće se naLazi jedna zgRada u kojoj se naLaze apaRtmani.. i mi sa teRase immo pogLed na nju.. kuća ko kuća.. mi smo jedno weče sjediLe wani na teRasi, kad odjednom ugLedasmo mi LaseR kako ide po nama.. da ste widjeLi samo kako smo se usRaLe hihi.. to se ponawLjaLo paR wečeRi za Redom.. a onda smo mi odLučiLe pokRenuti istRagu.. pRomatRaLe smo swe Ljude koji su nas čudno pRomatRaLi.. neka dwa dečka su se staLno posLije pLaže wRaćaLa poRed naše kuće.. jedan je uwijek imao kupaće pLawe sa cwjetićima, a dRugi sa hRwatskim gRbom.. taj dan kada su pRošLi poRed kuće, odma smo znaLe da su to oni.. nakon njihowog pRoLaska, paR minuta kasnije widjeLe smo da netko te iste kupaće wješa o štRik na onoj zgRadi.. špijuni su biLi uhwaćeni hihi.. nazwaLe smo ih DOOM BLOOM.. i tako mi jdne wečeRi išLe wan, po običaju oko 21 h.. a oni za nama.. i smo se prepaLe, aLi biLo je i zabawno.. mi smo nabaciLe štuRu na dRugi kRaj otoka, kad widiš, oni za nama hehe.. nateRawaLi smo se ko mačke i mišewi haha.. odjednom se bio sputio pLjusak, a mi štuRu usmjeRiLe pRema kući.. kada smo došLe, sjeLe smo se na teRasu.. pRičaLe mi kad ono, ispRed teRase na zidiću sjede oni.. hehe a wani gRmi, oLuja, užaaas.. kada smo to biLe ispRičaLe mamama, one su samo RekLe da su dečki zaLjubLjeni LooooL.. i eto.. to je samo jedan događaj koji mi pRoLazi gLawom u iščekiwanju odLaska na moRe.. dRugi put bum wam još nekaj ispRičaLa.. a do tada mi užiwajte, a ako ste na moRu iLi žiwite na moRu, moLim was da se jednom okupate i za mene..

Možda su se jednostavno usrale od straha kad su vidjeli Maria da se ustaje i onakog ljutog, kontam da bi se ja sledila.: D

Opet smo se usrale od straha i zvale Tihanu da dođe po nas.

I najednom smo skužile da nas vode na Čret, u šumu, i usrale smo se ko grlice, obje smo prestale disati.

10. Lako ćete u rodilištu prepoznati vašu bebu: ona se ukakila dok su se tuđe usrale

More je bilo ful toplo a vrijeme nas je poslužilo... sad sve tri jaučemo ja i Petra i Marija da izgledamo ko cigići... no preživjet ćemo... plivale smo do nekog otočića i usrale se jer čak u najvećem plićaku do koljena ima ježeva no nismo se nabole na sreću... ja sam ronila i izronila neke školjke..

Al smo se usrale od straha.