Naviknuo sam se rano ustajat, pa sam tako sam i doručkovao.

ubija me neki lik na soundsetu (kako god bi se on trebao zvati na našem jeziku) koji u jutarnjim šihtama, oko pola sedam, navlači ljude (iako ne kužim ko bi se nezaposlen bio lud ustajat tak rano) glupim navlakušama tipa " ostanite s nama, jer pomoći ćemo vam pronaći posao, a u međuvremenu... (tu ide situacija iz gornjeg teksta) ", pa se ispostavi da će im petnaest minuta kasnije pomoć tako da kaže da ne valja ako je životopis gramatički neispravan ili ako dođete na razgovor za posao u japankama. il smo nacija debila, il su oni, jednostavno, samo - najistaknutiji...

e i? oficirov sin i? time si ga demantira jel? aaaa okeeej onda. nemoj naglo ustajat, zamantat ce ti se u glavi.

I tako ja prowodim dane gubljenjem wremena na različite pizdarije kao što je pakao od školice nije meni nit tako loše tamo ionako se samo smijem i niš korisno ne radim iako newjerojatno ali istinito pomalo mi je počela falit škola toliko da sam se čak sa suzom u oku prisjetila swojih osnownoškolskih dana ah dawno je to bilo onda je još bilo swe lakše i jednostawnije ili možda nije di je sada moje staro društwo ne postoji ali zašto? swatko od nas otišao je swojim putem wiše skoro da se i ne widimo neke frendowe nisam widjela weć masu iako žiwe samo par kuća od mene ali jbga tako je to žiwot nas je rastawio i swaki je krenuo swojim putem tzw.sudbine a sada kao da je jučer bilo sječam se prwog dana u osnownoj školi swi smo došli u razred sa swojim dragim roditeljima i izgubljeno gledali u pod sječam se prwe tučnjawe u razredu jao pozz Marcelu i Denisu koji su mi omogučili uspomenu na to, jer da nije bilo njih nebi bilo ništa od prwog fajta dada, bilo je lijepo tada. kratko ali bezbrižno wrijeme da me sada netko pita dali bi se wratila rekla bi da ne, jer sada mi je ipak tek najljepše no ipak škola ko škola, malo truda i swe će odmah biti puno bolje.. jedini moj problem u wezi škole je to što se moram rano ustajat, a ja rano ustajanje = nemoguća misija. još sada neznam kako to uspijewam, iako relatiwno swakog dana skoro zakasnim na wlak, ali to sam ipak ja, hmm kada ja ne kasnim??

Ti i ja, ustajat nećemo nikad, ovi ovdje vodu će nam nosit.

Ljudi neće ići spavati na vrijeme i ustajat će umorni.

Jutros sam, opet sav cranky što se moram ustajat taman kada vampiri idu na počinak, sav nesretan krenuo na biološku oceanografiju...

Mrzim kad se moran ustajat u 7 h

zvoni mi mobitel ujutro u 15 do 5 (da idem radit, jel '), ja nest progundjam i pocnem se ustajat... i odjednom se sjetim da ne moram danas radit bacim se natrag: cerek:

Ne volim se ustajat u 6 i petnajst ujutro za školu: mama: Također ne volim prokrastinirat cijelo popodne ko danas.

Naime momci sa sela su imali pet minuta sa svakom udavačom ponaosob pa su uglavnom postavljali pitanja jeli ti teško rano ustajat, voliš li oko životinja, sviđa li ti se život na selu, jeli ti teško radit, znaš li oko vinograda, znaš li oko konja...?

uf što dobra ta barcelona. ima i klimu i more i mjerilo i arhitekturu i parkove i dućane i crne i bijele i kose i kokoši prodaju na ulici, zašto prodaju kokoši na ulici? dućani se otvaraju u deset jer španjolci vole izlazit i kasno večerat, fino papati pa nema smisla ustajat se rano pa smo i mi tako, vesna i ja. i tako nas je barcelona dočekala, odmah prvi dan, večer na port wellu, njihovoj plaži, u restorančiću na otvorenom a ispred restorana na plaži dva crna muška guza i pimpeka. pa se vesna smijala i nije gledala, jer ona vam je fina gospođa, profesor na fakultetu itd. a ja prostakuša mala sam piljila i mahala im, a kad su bili lipi.

- joooj kako nam je lijepo bilo - da - fali mi ta neka bezbrižnost. - kupi si ju na dolcu: D pa kaj, sad ju nemaš? - pa ne, sad se moram ustajat ujutro, misliti na neke stvari - pa i onda si se morala ustajat ujutro u školu, misliti na neke stvari, školske.. - ma da, ali... - jebotepas, nisi valjda odrasla??

A kad su meni ' 90 - tih proglasili moju ušteđevinu " Starom štednjom " i kad sam mora ustajat u 03 h u zoru čekat red pred bankom (za dobit svojih 100 maraka misečno da ne umrem od gladi), istovremeno dajući bitangama poduzeća mukte ili za 1 kunu stvarajući od njih tajkune i danas priznate poslovne ljude, mučali ste

fakat nisam znala neke stvari.. i u prijevodu, pomislila sam, ma wtf. neću ni ić ' glasat... pa ni za Ljubeka, šta ću ustajat iz kreveta za nešto što su već neki veliki igrači odredili za nas, ono, u bitnome, a sad postotak tu, postotak tamo, makes no difference...

kad je poceo radit u gradu, i znao ostati kod mene da nemora vozit do doma, i rano se ustajat na vlak za posao, mislim da je poceo malo drugacije gledati na sve to, ali ipak jos uvijek ima nesto zbog cega nije sto posto siguran da bi se odlucio da zivimo kod mene, a mislim da je to zbog toga sto bi se pricalo kak je on dosao k curi, a doma ima mjesta za stanovanje, sto bi frendovi zafrkavali.. znam da je to glupo i ne treba se obazirat na to, jer ipak mi cemo zivjet zajedno, i mi si odredjujemo kak ce nam biti lakse, oni ce ionako za par godina prestat zafrkavat kad vide da nam je super, a to sto se nece osjecat ko doma, na svome, to ne kuzim, jer kak cu se ja tamo osjecat ko na svome, kak cu ja uzet njegovo prezime?: confused:..

Nećete se vi meni rano ustajat i žgobavat.

Jest da je ujutru rano tribalo ustajat i dilovat s razlogom.

Kad sam krenuo pifati ovu Vijef uwebnika taman sam se htio pohvaliti kako je elektronska verzija " Parseka " malo pristigla onu papirnatu, ali onda sam shvatio da se nešto priča o broju 97, ali sad više nisam siguran jel to samo u pripremi ili izlazi ili tek treba izać ili je već izašlo, a ubite me, ne da mi se sad ustajat od kompa i ići gledati na policu, vjerojatno su mi " Parseci " ionako razasuti po cijelom stanu.

spawa mi se, a ide mi se na kawu... kak sam zbunjena najbolje da prwo odem mal odspawat pa da onda odem na kawu... il kak da drukchije to iskombiniram? jer imam osjechaj da chu se sam ' srushit i zaspat...;) prenaporno je owo za mene; swaki dan ustajat u pol 7... strashno, i to zbog chega drugog neg zbog shkole, jel aj idem smislit shta chu... hmmm, pije mi se kawa poosa swima, uzhiwajte

sjenki da rtl ponudi misto renate sopek u iducoj sezoni? njoj mogu ponudit za iducu sezonu samo misto popularne adrijane koja nosi kovertu pa da tonka ne mora ustajat s kauca nego da sjenka u svom stilu, uvjezbanom skakanjem u arsenov krevet, leprsavije od blanke vlasic doskakuta i baci se na kauc s kovertom: rofl:

Ponašaš se ko one stare partizančine radi kojih smo morali ustajat u tramvaju, pogotovo kad bi vadili prvoboračke značke i partijske knjižice i kojekakve dokumente iz NOB-a...

Nek se sjednu oni kojima se da ustajat.: D

Uglavno evo digla sam se, u stanu sam od frendice jer je bila prelina da me otpelja u dom iako smo tu blizu... nebitno, fali mi moj Bubimir sa zida, ne znam kaj sam sanjala al sam drmnila desnom šakom od zid i probudila me bol, pušim duvan, škiljim, žedna sam užasno a krvet je topal i ne dami se ustajat.

Ležim na leđima i jedva dišem koliko sam se prejela slanine, čvaraka i luka... gledala bih tv, al ne mogu do daljinskog, a i gledam novi cd od Seje kalaca i njega bi trebalo poslusat ali tko će ustajat... budna sanjam... joj... tako bih htjela sad nekog frajera pokraj sebe... koji ima mišiće po cijelom tijelu, tamnoputog, sa smeđim ocima, poželjna je i neka tetovažica, pa i bradica, a i osmijeh... ulazi u sobu sa ručnikom oko struka, a niz tijelo mu klize kapljice vode i miluju mu svaki milimetar pozlaćene kože... uzima daljinski u ruke pali tv, pušta Sejin cd i nestaje... eto koliko meni malo treba da budem sretna

Kad ostavim mob na stolu pa kad me probudi stara moram ustajat da se javim

Nije mi se dalo ustajat.: mudri: to me podsjeća kad sam u pragu rigao između dva kreveta jer mi se nije dalo dizat iz kreveta.

U zimsko doba, to jest od prvog studenoga do Uskrsa, ustajat će se prema razumnom prosuđivanju o osmom satu noći.

Zaspali smo jedno pored drugog sa razlicitim mislima u glavi, oko ponoci mozda smo se probudili nismo vjerovali da smo tako cjeli dan prespavali legli oko 2 i zaspali,. Gledala sam ga tako cudno cak da sam sjaj svog oka mogla u njegovom vidjet, ne zapravo to nije bio sjaj vec suze, gledao me je i onda zagrlio i rekao da ce sve biti u redu da cemo naci rjesenje da budemo sretni, da on promijeni neke stvari u firmi da pocme zaradivati, jer nikad nije htio priznati da od te firme nema nista iako je sve bilo njegovo on je radio a sav novac su njegovi trosili i na kraju od zadnjeg puta kad me je njegov stari napao na cistu miru morao mu je dat i karticu od firme na kojoj je bio sav novac.No sada je vec poceo razmisljati pitao me je kako i sta da mu kaze da mu vrati njegovo sve nazad, tako smo malo pricali i onda mi je rekao da nemoze vjerovati da je u ovoj situaciji i da ima vec toliko planova, pitao me je sta sam ja mislila kako ce on reagirati na sve to, rekla sam da sam mislila da ce me ostaviti ili htjeti da pobacim, rekao je ne nikada ja nebi mogao ubiti svoje djete nesto sto je od njega, njegova krv, rasplakala sam se,, nisam mu htjela nista rec za ono sto sam cula sto mu je ona vjestica rekla.Legli smo, zagrlio me je, stavio rulu na stomak i rekoa da ce uciniti sve da budemo sretni, i zaspala sam sigurna u njegovu zagrljaju.Iduce jutro rano je se ustao morao je ici raditi, bio je presretan al malo nervozan jer je rekao da mora pricati sa njegovim starim, mora vratiti ono sto je njegovo, i ako on to ne prihvati selimo se, i ja sam bila nervozna.Oko pola 9, probudila me je ona i rekla da idemo na kavu tamo gdje je ona dane provodila, sjeli smo tu i odma je pocela ispitivati me sta i kako mislimo, rekla sam da on planira pricat sa starim i da cemo se seliti ako ovaj se bude ljutio, rekla je ne nemojte se seliti necete nama smetati, ali jest li vi sigurni da to zelite niste svjesni kolika je to odgovornost, neznam kako reci dole mojima da si trudna jer baka i dedo (njeni roditelji) neznam kako ce to podnijeti on im je najdrazi unuk, htio je dalje ici u skolu a sad ce vam to upropastiti sve planove (da htio u skolu a radi na bausteli) morate dobro razmisliti, tada sam joj rekla da ja nemam sto razmisljati ako on nezeli biti samnom nema problema rastat cemo se al ja necu pobaciti, rekla je da ona to nije mislila samo da razmislimo jesmo li spremni na sve to, rekla sam joj da, nismo jedini ima toliko mladi ljudi koji dobiju u nasim godinama djecu, nakon toga nije vise nista rekla.Posto je svako jutro ona imala jedina pravo da njega zove dok radi i taj put ga je nazvala i odma pocela sa onim rjecima ljubavi, duso od koji mi je uvijek bila muka, i evo pocima ona sa svojim njemu, jesi siguran, moras duplo vise raditi, neces vise imat vremena nizasto, morat ces mjenjat pelene, jesi pricao sa starim, oces da mu ja kazem i slicno, radila mu mje samo stres da se toliko zbuni za poluditi.Taj dan ga je zvala jos dosta puta kao i uvijek, a on je mene nazvao samo jednom i to kad je isao po rucak jer pred njegovim starim nije smio, a ja i nisam pricala s njegovim starim nakon zadnjeg puta sta mi je uradio, samo bi ga pozdravi i to je bilo sve.Bilo mi je malo lose taj dan, glava me je bolila i tlak mi je spao, ona je dosla do mene i donijela mi neku tabletu, rekla sam da necu nesmim uzimat nikakve lijekove trudna sam, rekla je joj pa i ja sam 3 puta bila trudna i pila sam uvijek tablete kad me glava boli, to neskodi i na silu mi je ugurala tu tabletu usta od koje sam zaspala kako mala beba, dosla mi je oko nekih 6, pola 7 navecer i rekla da ide utakmicu, koju je imao njegov brat, ja sam rekla ok i nastavila dalje spavat, jednostavno nisam mogla ustajat nisam uopce znala od cega je to, zasto mi setako spava??.. Oko otprilike 7 je dosao on cula sam ga samo kad je usao u stan al nisam imala snage ni da ustanem, ni dqa oci otvorim, osjetila sam da je u blizini da je u sobi, malo sam oci otvorila i sjedio je na stolici blizu kreveta, i opet su mi oci pale, onda odjednom jaki udar, od stol, on je lupio sakom, prepala sam se, skocila, izvan sebe, pitala sam staje, sta se dogodilo, rekao je da on to nemoze da djete nije dobro sada da imamo, rekla sam sta??? sta ti je odjednom, ok nema problema rastat cemo se, rekao je da i sta ces onda, to je sramota za njega i njegove ako odem trudna, rekoa je da ima druga opcija,,, tu sam bia gotova, izderala sam se na njega i pogldala ga ubijajucim pogledom, ne zaboravi nikad necu pobaciti niti bi tako sta uradila, ustao je, uzeo onu stolivu i tako je jako bacio da me je pogodila, pocela sam plakati, zaletio je se uhvatio me za kosu i vrat i rekao da, da pobacit ces, rekla sam nikada mozes mi nanosti bol koju oces al nikada, bacio me je i udario u stomak i rekao, oces, ako to ne uradis ja cu ti ga iscupat iz stomaka, ubit cu i tebe i djete, nikad ga nisam vidjela takvog, nikad, od bolova koje mi je nanio nisam mogla trpiti, bolilo me je sve, on je nastavio dalje lupati i galamiti i izisao tako i sobe otisao u kuhinju a ja sam ostala sam ana onom krevetu, drzeci se za stomak sa jakim bolovima i s toliko straha da cu pobaciti, molila sam se Bogu, molila za pomoc, sta se desava odjednom snjim........

Ustajat će tek po završetku radnog vremena kada se muzej zatvori.