Praznične ikone: Roždestvo Bogorodice, Krštenje Hristovo, Vaskrsenje Hristovo, Vaznesenje, Silazak svetog Duha, Preobraženje.

' Druga knjiga o kraljevima opisuje dematerijalizaciju, preobraženje i vaznesenje Ilije proroka na obali reke Jordan: »I dok su tako ili/Ilija i Elisej/i razgovarali se, gle: Ognjena kola i Ognjeni Konji/= Keruvi/stadoše među njih, i Ilija u Vihoru uziđe u Nebo.« (2:11) Za Jovana Krstitelja kaže se da je delovao u Ilijinom Duhu, odnosno da je bio novi Ilija. Pri Preobraženju na gori Hrist susreće i razgovara sa Nebesnicima koji su na zemlji delovali kao gorljivi borci za Istinu sa Mojsijem i Ilijom, koje je Oblak Slave negda preobrazio i uzeo u Nebo: »Dok je On još govorio, prekrije ih svetao Oblak/= Merkava, Kola /.« (' Matej ', 17:5

Pred predstavom ' slabog ' Hrista, kojima se negira Njegovo Vaskrsenje i Vaznesenje, dakle pred mrtvom slikom ' mrtvog ' Boga, počeo je da se moli duhovno oslabljen hrišćanin. U ' Poslanici Diognetu ' razotkriva se rimsko obožavanje statua-bogova: »Zar nisu svi/ti idoli/gluvi, i slebi, bez daha i bez osećaja, te nepokretni?

Kako Epifanije Kiparski ukazuje gnostici su imali spis ' Vaznesenje Pavlovo ' (Haer. 38, 2) Aurelije Avgustin ' Otkrivenje na po Pavlu ', koje je uticalo na oblikovanje rimokatoličkih predstava o onostranom, odlučno odbacuje dati: " Uobraženi su u svojoj vrlo velikoj gluposti izmislili ' Otkrivenje po Pavlu ', koje Crkva s pravom ne prima i koje je puno ne znam kakvih bajki. " (Tractatus in Joanem, XCVIII, 8) - Decretum Gelasianum, popis zabranjenih knjiga s početka VI stoleća, osudjuje i odbacuje kako ' Petrovo ' i ' Pavlovo otkrivenje ', tako i ' Tomino ' i ' Stefanovo otkrivenje '

Pravedni Jovan Kronštatski pisao je: " Božanstvena Liturgija je neprestano i najveće čudo u blagodatnom Carstvu Božijem; ona je, tako reći, neprestano zaklanje Božijeg Jagnjeta i prolivanje Njegove prečiste Krvi, sećanje na Njegova iskupljujuća stradanja, smrt, vaskrsenje, vaznesenje i Njegov drugi dolazak.

Jes da je loš u krevetu ali Božije Vaznesenje uz pomoć Sv. Vijagre ponekad pomogne.

Lik mu je bio kao munja, a odežda njegova bela kao sneg.« (' Matej ', 28:3) Po ' Markovom evanđelju ' Marija Magdalena verne žene u Isusovoj grobnici najpre vide ' mladića/= anđela/obučena u dugu belu haljinu...« (16:5) Po ' Jovanovom evanđelju ' Marija Magdalena u Grobnici opaža »dva anđela kako sede u belim haljinama tamo gde je ležalo Isusovo telo,...« (20:12) Isusovo Vaznesenje popratilo je i znamenje pojave »dva čoveka/= anđela/u belim haljinama...« (' Dela ', 1:10

Data četiri znaka su padala o jesenju ravnodnevicu, zimsku kratkodnevicu, prolećnu ravnodnevicu i letnju dugodnevicu, dakle o Hristove Svečanosti: Preobraženje, Božić, Uskrs i Vaznesenje.

Dakle, možemo nazreti da je spis Stradanje i vaznesenje Isaijino ulazilo u sastav neke Justinu poznate varijante Septuaginte.

I Isaijino vaznesenje Poglavara Tame poznaje prevashodno pod imenom Belijar (1:8 - 9, 2:4, 3:11.13, 4:2.14.16.18, 5:1.15 i drugde)

Primus ' slikajući ' Isusovo vaznesenje, koje pogrešno stavlja u Galileju, ne ume da predstavi pravu svrhu Isusovog slanja (uglavnom galilejskih) učenika u Galileju (28:10), po Svom Vaskrsnuću: »A jedanaestorica učenika odoše u Galileju na Goru, kuda im odredi Isus, i kad Ga videše, pokloniše se, a neki posumnjaše.« (28:17).

Crkva, iako je razvejana po celome svetu do krajeva zemlje, primila je od Apostola i njihovih učenika verovanje u jednoga Boga Oca, Svedržitelja, Stvoritelja Neba i zemlje i mora i svega što je u njima, i jednoga Hrista Isusa, Sina Božijeg, utelovljenoga za naše spasenje, i u Duha Svetoga, koji je kroz Proroke propovedao planove spasenja i dolaske, i rođenje od Device, i stradanje, i vaskrsenje iz mrtvih, i telesno na Nebo vaznesenje Ljubljenoga Hrista Isusa Gospoda našeg, i Njegov s Nebesa u Slavi Očevoj Dolazak, radi vozglavljenja sveta i/radi/vaskrsenja svakoga tela i celokupnog čovečanstva,...« (I, 9, 4) »Ovu propoved i ovu veru primivši /.../Crkva, mada je po celom svetu razvejana, brižljivo čuva, kao živeći u jednom domu, i istovetno ovako veruje, imajući jednu dušu i isto srce, i jednoglasno ovo propoveda i uči i predaje imajući jedna usta.« (I, 10, 1 - 2

Vrlo je čudno kako su zamišljali svoje vaznesenje vernici Vrhovnog izvora koji su se ubili: pred smrt su obukli na sebe najbolja odela, spakovali putnu torbu, pripremili pasoše i nešto novca.

U svojoj ' Poslanici ' Jakovljev brat Juda se poziva na spis ' Mojsijevo vaznesenje ' te citira jedan verz iz ' Enohove knjige ' koji osudjuje hulnike: "...

Osnivač Hare Krišna sekte, u kojoj se Gospod Krišna obožava pod imenom Višnu (Visnu), kao srednjovekovnu inkarnaciju Krišne (Krsna), našao je lagodan put za vaznesenje u Nebo: prihvatio je kao utelovljenog Gospoda Ćeitanja Mahaprabhu (Caitanya Mah prabhu), koji je rođen u bengalskom selu Majapur (koji je se molio Krišni Gospodu, bez tvrdnji da je on zapravo Krišna u mesu), i koji je poučavao spasenju i oslobođenju svesti putem verbalno-misaonog vibriranja (mantranja) imena Rama i Krišna, preko takozvane Hare Rama maha-mantre, koju je Prabhupada nešto preuredio, stavivši na prvo mesto Krišnino ime: Hare Krišna, Hare Krišna, Krišna Krišna, Hare Hare, Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare.

Ipak očekivano vaznesenje ' klase kreposne device ', odnosno ' Ozbiljnih istraživača Biblije ' je izostalo.

Ali Apokalipsa nešto drugo kaže: da će i kalendar Nove Zemlje imati 12 meseci (22:2), da će to biti solarni kalendar, jer kako bi se onda mogle svetkovati Božije svečanosti Božić, Uskrs, Vaznesenje, Preobraženje, koje se vezuju za početke godišnjih doba i prividni obilazak Sunca oko Zemlje

Bilo je dakle neophodno Vaznesenje Gospoda našega Isusa Hrista, bilo je neophodno upravo zbog toga da bi mogla da se ostvari tajna, tajna Crkve.

Uporede li se različita predanja, legende i zapisi o Isusu, Krišni, Hermesu, Budi, Zaratustri, Mitri,... vidi se da se oni u mnogo čemu podudaraju, da su u mnogo čemu slični: rodjenje od blažene Device, kraljevski rod, krštenje u reci i od Duha, putovanje širom sveta, pustinjački život, okupljanje učenika, isceljenje mnogih, oživljavanje mrtvih, ustanova beskrvne žrtve od vina i hleba, mučeničko stradanje, uskrsnuće i vaznesenje,...

A iz toga čuda je proizašlo i naše Spasenje Ovaploćenje Hrista Spasitelja, Strašna Golgotska žrtva, Vaskrsenje našega Isusa Hrista, Njegovo slavno Vaznesenje.

Verski praznik Spasovdan, kako vernici nazivaju Vaznesenje Gospodnje, slavi se u znak sećanja na dan kada se Isus Hristos poslednji put javio učenicima.

Vaznesenje gospodnje je prvi put slavljeno 1403. godine, kada je despot Stefan Lazarević ustoličio Beograd za prestonicu.

Kroz Božiji Točak, kroz reinkarniranje i vaznesenje duše taj Točak radnjanja ima zdrav tok i zamah, jer u njegovom središtu je Bog.

Na počecima godine i obrtajima razdoblja njinih, kada se navrši zakon redosleda njinog, dan suda koji predaju jedno drugom doba kosidbe letu, a doba setve dobu zelenila, razdoblja godine sedminama svojim, i u počecima sedmoleća njenih svetkovini slobode, i sve dok jesam, biće to uklesan zakon na mom jeziku za molitvu plod i darove usana mojih.« (Pravilnik Zajedništva, 10:1 - 8) Ako pogledamo ' Q-Evanđelje ', Evanđelje Savršenog Života, možemo videti da je Hrist svojim životom ostavio spomen na četiri velike godišnje svečanosti: Božić, Uskrs, Vaznesenje i Preobraženje.

U Delima apostolskim je to pd redaktora pogrešno ukalkulisalo da bi se Gospodnje Vaznesenje povezalo tendeciozno sa velikom Pedesetnicom

Interesantno je kad se Aurora suoci s problemom, zasto Matej nije prepiso Vaznesenje u Betaniji iz takozvanog njegovog Q-teksta?

Jer da je Matej imao ispred sebe taj Q-ekst kao sto ti tvrdis on bi garant prepiso Vaznesenje Isusa.

Uopste nema smisla da Matej prepusti nesto tako kao sto je vaznesenje isusa.

2) Ivan izostavlja uobičajene događaje koje su tako karakteristične za sinoptike: Isusovo rođenje, Njegovo krštenje, Njegovo kušanje, Poslednja Večera, Njegova borba u Getsimaniji, Njegovo vaznesenje - da li si zapazila da Ivan ništa ne piše o Njegovom vaznesenju nakon vaskrsenja

Hrišćanstvo, i svi istinski duhovni kultovi pre Isusa od Nazareta, koje je ustanovio Gospod u svojim prethodnim utelovljenjima, poznavali su i svetkovali su, uz sedmični šabat i četiri velika godišnja praznika: Božić, Uskrs, Vaznesenje i Preobraženje.