Nakon sinodske privremene zabrane sveštenodejstva vladici Artemiju i ocene da je on na putu raskola, profesor Igor Vojinović, lider Narodnog pokreta Otadžbina sa Kosmeta, u razgovoru za Vesti pita se da li raskol pravi vladika Artemije ili svi oni episkopi koji se priklanjaju rimskom papi.

Podsetimo, krajem maja prošle godine vladika Artemije razrešio je sveštenika Branislava Peranovića dužnosti upravnika Duhovno-rehabilitacionog centra za bolesti zavisnosti Crna Reka.

Zapravo, on je to nazvao oceubistvom u slučaju vladike Teodosija, koga je isto tako vladika Artemije predložio Saboru za vladiku i bio mu duhovni otac, a on se onda okrenuo protiv svog duhovnog oca.

A kada se sve raspala, izašle su na videlo dana velike nesuglasice među srpskim arhijerejima, posebno kada je u pitanju odnos prema ratu i prema režimu Slobodana Miloševića. Prevremeni izbori za Narodnu skupštinu Srbije održani su 19. decembra 93. Svi citati su iz knjige dr Vojislava Šešelja Crveni tiranin sa Dedinja, ABC Glas, Beograd 1995. Vladika Artemije podučava patrijarha Pavla [ I deo ] Uprkos postojećim razlikama, moglo bi se reći da su na početku 90 - ih godina odnosi većine episkopa Srpske pravoslavne crkve bili na nivou pastirske idile.

Pavle. Obraćajući se prisutnima, vladika Artemije je rekao da prima na svoja slaba pleća teški krst pastirstva, jer se povinuje Duhu svetome, koji je blagoizvoleo da ga upotrebi na svoje služenje i delanje i za mudro pastirovanje. Novom vladici je bilo jasno da mudrog pastirovanja nema ukoliko se ne steknu i neka znanja.

Posebnu molbu vladika Artemije uputio je upravo patrijarhu Pavlu: Dajte mi pravila takvog pastirstva, naročito Vi, Vaša Svetosti, koji ste skoro 35 godina mudro napasali i čuvali istu ovu pastvu, koju sada predajete meni na staranje.

Naime, odgovarajući na pitanje jednog od čitalaca časopisa Sveti knez Lazar, jeromonaha Simeona, da li je sa pravoslavne tačke gledišta održiva tvrdnja Njegove svetosti da smo svi mi deca Božija, vladika Artemije je vrlo jasno i izričito ustvrdio da nije. U novije vreme, rekao je vladika Artemije u svom odgovoru, kada god se govori o toj nemiloj i tragičnoj stvarnosti izazvanoj ratom na prostoru bivše Jugoslavije, mogu se često čuti, u ovoj ili onoj formi, slične izjave i od drugih naših arhijereja, koje teže nekoj uravnilovki, čak i pred Bogom, a očigledno sa veoma prizemnim ciljevima.

Sve u nameri da ispadnemo širokogrudi, demokrate, da se nekome ne zamerimo. Optuživši tako patrijarha Pavla, ali i neke druge episkope Srpske pravoslavne crkve, da vođeni veoma prizemnim ciljevima teže izjednačavanju ljudi, što je za pravoslavno hrišćanstvo neprihvatljivo, posebno izjednačavanje pred Bogom, vladika Artemije je objasnio da se tu, zapravo, više radi o političkim izjavama nego o ispovedanju vere i da takve izjave deluju uspavljujuće i umrtvljujuće na pravoslavno osećanje naših vernika.

U svom odgovoru jeromonahu Simeonu, vladika Artemije je takođe podsetio da su se stavovi slični patrijarhovom mogli čuti i od srpskih episkopa posle Drugog svetskog rata.

Shodno tome, i vladika Artemije je izveo zaključak da stav Njegove svetosti patrijarha Pavla da smo svi mi deca Božija nije održiv sa pravoslavne tačke gledišta.

Jer samo ko izdrži do kraja taj će se spasiti (Mt. 10, 22). Posle razmatranja ove teološke dileme, patrijarh Pavle je odgovorio i na političke ocene koje je vladika Artemije uputio na njegov račun. Sagledavajući stradanje naroda u građanskom ratu u Bosni i Hercegovini, sve unesrećene i ponižene i pred Bogom i pred ljudima, osobito one najnemoćnije i najnevinije, ne samo među Srbima, nego i Hrvatima i Muslimanima, i govoreći o tome sa žaljenjem, da li sam to činio iz poze i želje da sebe, srpski narod i Pravoslavnu veru pri kažem pred svetom boljim nego što jesmo, kao što mi pojedini Hrvati i Muslimani pripisuju; ili to činim iz želje da ispadnem širokogrud, da se nikom ne zamerim, prepuštam suđenju svih ljudi dobre volje, a konačno sudu sveznajućeg i svevidećeg Boga. Završavajući svoje pismo, patrijarh Pavle je vladici Artemiju poručio: Da li su moje reči daleko pre političke izjave nego ispovedanje vere, ostavljam da to procene oni koji imaju više političkog smisla nego što ga imam ja.

I patrijarh Pavle i vladika Artemije, to je sasvim sigurno, imaju velika teološka znanja.

Da li je, možda, vladika Artemije, posle objašnjenja koje mu je poslao patrijarh Pavle, promenio svoje mišljenje, prisetivši se reči (obećanja) koje je uputio Njegovoj svetosti kada ga je ovaj rukopoložio za episkopa raško-prizrenskog: gotov (sam) da Vas slušam i pratim i da budem vođen Vašom pastirskom, visokom i božanskom rukom. I na kraju, ko je vrhovni sudija (naravno, na zemlji) u ovakvim sporovima koji nastanu između episkopa Srpske pravoslavne crkve?

Vladika Artemije uvek je bio na oštrici odbrane Kosova i Metohije, upravo se on protivio poseti potpredsednika SAD Džozefa Bajdena manastiru Visoki Dečani, što je predstavljalo vrhunac cinizma prema Srbima.

Nakon smene, vladika Artemije je rekao da prihvata ovu odluku, ali da se sa njom ne slaže.

Ugovor nije zaveden delovodnim brojem, a vladika Artemije je isplaćen na ruke.

Mi se samo trudimo da održimo ono što su nam naši slavni i drevni preci predali rekao je vladika Artemije i dodao biće napada na nas i dalje, ali ne treba se plašiti.

Vladika Artemije je kao lice ovlašćeno za zastupanje imenovao protosinđela Simeona (Vilovskog) iako to pravo isključivo pripada eparhijskom arhijereju, a u njegovom odsustvu, arhijerejskom zameniku i sekretaru eparhije u pogledu materijalnog poslovanja.

Vladika Artemije je tražio da mu vrate nepravedno oduzetu eparhiju, a oni su na to odgovorili novim proganjanjem i zabranili mu da vrši službu ocenjuje Vojinović.

Neprijateljima mojim ili sudijama? sada su protivnici moji sudije meni, i oni hoće ne da se sude sa mnom nego da mi sude. Ne bi li te reči mogao da ponovi i naš otac, vladika Artemije, koga poslaste u progonstvo i lišiste episkopske katedre bez krivice (sećamo se još reči izrečene pre nekoliko meseci o dobrom, radnom, vrednom, čestitom vladiki Artemiju), bez kanonske osude, po optužnici toliko lažnoj (ono što pročitasmo u žutim novinama Pres) koliko je, po rečima psalmopisca, istok daleko od zapada.

Neki zlonamernici su primetili da je Slobodan Milošević opstajao na vlasti sve dok je vladika Atanasije Jevtić bio u službi i borio se protiv njega, a kada je vladika otišao, za godinu dana se raspao i rasklimatani presto upropastitelja srpskog naroda (citat-vladika Artemije).

Vladika Artemije uhvaćen u brojnim malverzacijama

On objašnjava da će vladika Artemije ubuduće primati penziju i da će utočište najverovatnije potražiti u nekom od manastira kod episkopa koji su bili na njegovoj strani.

Mir i bezbednost, smatra vladika Artemije, mogu doneti jedino principi prava, morala i mirne koegzistencije.

Govoreći 27. septembra 1997. na prvom simpozijumu lista Sloboda, održanom u crkvi Sv. Simeona Mirotočivog u južnom Čikagu, vladika Artemije je rekao: Pitanje Kosova i Metohije već dugo vremena čeka na svoje rešenje i njega očekuju kako Srbi koji na Kosovu žive tako i Albanci.

Videli smo kako su patrijarh Pavle i vladika Artemije različito tumačili jednu te istu stvar, dovevši svoje vernike u nedoumicu kome od njih dvojice da veruju.

Do sada se vladika Artemije i pored zahteva Crkve nije ogradio od sajtova.

Penzionisani vladika Artemije: Ne prihvatam nekanonske odluke Sinoda

Vladika Artemije protojereju Branislavu Peranoviću dao 1,2 hektara crkvene zemlje za samo 100 dinara mesečnog zakupa

Vladika Artemije podučava patrijarha Pavla [ II deo ] U svojoj knjizi Život po jevanđelju Njegova svetost patrijarh srpski g.