Sabor je doneo nekoliko odluka sa dalekosežnim ne samo religioznim nego i političkim posledicama: formiranje Kruševačke i podela najveće Beogradsko-karlovačke eparhije; nov način organizovanja crkve u Južnoj Americi, formiranje komiteta za pripreme praznovanja godišnjice zaključivanja Milanskog edikta 2013. godine; lišavanje čina vladike Raško-prizrenskog Artemija.

Svaka mu čast što se bori tamo za srpski narod, ali ne može ni on, niti jedna partija, a najmanje vladajuća, biti ona koja će patrijarha da štiti i koja će njime da manipuliše. Ipak, najveću pažnju, odobravanje i negodovanje, izazvali su napadi vladike Atanasija Jevtića na predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Milošević je osion, opak čovek.

Šta bi hteli, u epruvetu da me stave? Intervju vladike Atanasija Jevtića izazvao je brojne reakcije i komentare.

Vojislav Koštunica, budući predsednik Jugoslavije, nazvao je govor vladike Atanasija potresno poštenim kazivanjem. Ništa se tim reči ma ne može ni dodati ni oduzeti, ni prigovoriti, ni odgovoriti, smatrao je gospodin Koštunica. Za Antonija Isakovića sve to nije priliči lo jednom hrišćanskom i pravoslavnom veledostojniku. Jovan Rašković, pak, bio je mišljenja da nema ničeg lošeg u priči o političkom zlu: tiraniji, despotiji i diktaturi, ali da je vladika to trebalo da uradi sa više finese, a manje agresije, više mere, a manje ekskluzivnosti Jovan Rašković je od vladike Atanasija očekivao mnogo više blagosti i mudrosti. Čini mi se da je ulaskom u studio mogao ostaviti negde pred vratima svoj temperament, zaključio je Jovan Rašković.

To je, naime, čovek koji pokušava da zloupotrebi svoju crkvenu funkciju u političke svrhe i to čini služeći izdajnicima srpskog naroda. Sve to, ipak, dolazi od čoveka koji je nedavno držao govor na sahrani jednog beogradskog kriminalca, a koji je, navodno, poginuo kao komandant izvesne Srpske garde, pa nisam iznenađen, rekao je Vojislav Šešelj. Okivao ga je u zvezde i time, pored ostalog, dokazao da je nedostojan crkvene funkcije koju obavlja. Ipak, komentar biser dao je Momo Kapor, kolega vladike Atanasija po peru i čovek koji se tih godina predstavljao kao četnik početnik i veliki dušebrižnik srpskog naroda: Ne znam ništa o tome.

Odgovarajući na pitanje da li će na svetom Svetom arhijerejskom Saboru SPC biti reči o istupanjima mitropolita Amfilohija i vladike Atanasija na mitingu u Beogradu povodom neprihvatanja briselskog sporazuma patrijarh Irinej je naveo da će na Saboru sigurno biti reči o tome, ali ne u velikom obimu. Lično ostajem pri stavu da je to njihovo mišljenje iza koga ne stoji ni SPC, ni crkvena tela, rekao je Irinej.

Do susreta vladike i ministra juče nije došlo, iako je episkop insistirao.

Podsećamo: Eparhija vladike Grigorija u svjetovnom biznisu

Zapravo, on je to nazvao oceubistvom u slučaju vladike Teodosija, koga je isto tako vladika Artemije predložio Saboru za vladiku i bio mu duhovni otac, a on se onda okrenuo protiv svog duhovnog oca.

Pojedine vladike, i to prvenstveno iz bosanskog lobija, ocenjuju da ne treba ništa menjati jer bi se time, kako smatraju, izašlo u susret crnogorskim vlastima, međutim, problem se mora rešavati.

Neka nas i bombarduju, ali ne možemo potpisati presudu i nećemo prihvatiti karte Kontakt grupe koje predstavljaju novo sakaćenje srpskog naroda. Međutim, sve se izdešavalo suprotno željama i zahtevima vladike Atanasija Jevtića.

Naravno, osim one da napokon i Srbima skine s vrata čoveka kome su tokom 80 - ih godina upravo neki budući episkopi, u saradnji sa bivšim komunistima, utabavali stazu kojom će on povesti srpski narod u poraz i propast. I pored ove zadivljujuće spremnosti na žrtvovanje, iz ratova su svi episkopi izašli i živi i zdravi. (Izuzev nepažljivog vladike Atanasija Jevtića koji je pao sa visine i povredio vrat).

Dešavanja u BiH početkom 1993. godine, rušenje džamija, pljačke, izgoni i pokolj Muslimana, bili su povod za sukobe između vladike Atanasija Jevtića i onih sa kojima su se on i još neki značajni ljudi iz SPC tokom 80 - ih upustili u jeftinu dnevnopolitičku avanturu, kako je to rekao mitropolit Jovan.

Dobrica Ćosić, tadašnji predsednik SR Jugoslavije, koji je još 1991. godine sam predložio planska preseljenja i razmenu stanovništva, objasnivši da je to najteže, najbolnije, ali je i to bolje od života u mržnji i međusobnom ubijanju, valjda nezadovoljan načinom na koji su neki shvatili ovu njegovu ideju, posebno onaj deo o bolnosti, tražio je od vladike Atanasija Jevtića da mu razjasni šta to Srbi rade tamo u Hercegovini (konkretno Trebinju).

U svom pismu od 16. februara 1993. godine Dobrica Ćosić se ovako obratio svome kolegi po peru: Sirotom vladici zahumsko-hercegovačkom gospodinu Atanasiju Jevtiću, učiniti nedostojno delo, može biti lakomislenost, trenut na slabost i greh; hvalisati se takvim činom kako sc Vi, Siroti Vladiko, u NIN - u hvališete svojom hrabrošću za nesavesnost i dostojnost jednog vladike, odista je i sramota.

Protestujući što Vučurević prihvata pakete humanitarne pomoći od adventista, vladika Atanasije Jevtić ga je upitao: Ako izigravate demokratu onda vas pitam zašto ste uopšte progonili muslimane i rimokatolike iz Trebinja i ostale Hercegovine, jer i to su nekada bili Srbi možda bolji od ovih unesrećenika kojima sada dozlaboga humani američki adventisti kupuju veru za večeru Šampanjac se točio kada su proterivani Muslimani Sledeća žrtva vladike Atanasija Jevtića bio je opet jedan od njegovih nekadašnjih istomišljenika i kolega po peru Vuk Drašković.

Po mišljenju vladike bilo je to lakejsko ponašanje i pored pokušaja da se ostane u tobož dostojanstvenom stavu.

Našli su jednog, drugog, trećeg, Draškovića i ne znam još koga kao varijante. U svom odgovoru koji je bio nešto finiji od odgovora Dobrice Ćosića, Vuk Drašković je pismo vladike Atanasija nazvao koncentratom svih dosadašnjih optužbi i smicalica protiv njega od strane režimske propagande. Jedino Vam je promaklo da kažete da sam agent CIA i da imam vilu na Ženevskom jezeru, primetio je Vuk Drašković. Objašnjavajući zašto je prihvatio Vens-Ovenov plan, Vuk Drašković je napisao: Taj plan je, koliko-toliko, sprečavao legalizaciju etničkog čišćenja i bio solidna osnova za neke nove, ljudske, prilaze i mostove.

Na taj način, po rečima vladike raško-prizrenskog, pojedini episkopi SPC, a među njima i patrijarh, svakim danom su sve više dovodili pravoslavne Srbe u opasnost da izgube osećaj razlikovanja Istine od laži, prave i lažne vere.

Ali, poput vladike Artemija u devedesetim godinama XX veka, i tadašnjim srpskim pastirima imao je ko da skrene pažnju na moguće štetne posledice širenja ovakvih ideja.

Patrijarh Pavle je odgovorio na ovakve tvrdnje vladike Artemija.

Izgleda da je još jednostavniji odgovor zašto se Sabor posle ovog teorijskog spora između patrijarha Pavla i vladike Artemija nije oglasio i razrešio ga imao je mnogo važnijeg posla.

Iznalaženje odgovora na strateška vojno-politička pitanja za episkope SPC bilo je važnije od odgovaranja na pitanja teološkog karaktera. Sakupljajući materijale za ovu knjigu pročitao sam dosta izjava, pisama, apela, beseda, itd., episkopa Srpske pravoslavne crkve, ali mislim da reči nijednog od njih nisu toliko bile ispunjenje poniznošću, skromnošću i izrazima poštovanja prema patrijarhu Pavlu kao što su to bile reči vladike Artemija u ovoj njegovoj besedi. Pitanje je postavljeno povodom jedne patrijarhove besede u kojoj je on, govoreći o stradanju naroda u Bosni i Hercegovini, između ostalog rekao da tamo podjednako stradaju Srbi, Hrvati i Muslimani, te da je mir svima potreban, jer smo svi mi deca Božija.

Ništa manju sumu od već navedne, dobijenu u raznoraznim grantovima od Vlade RS, Grigorije Bonvivan je takođe spiskao na svoje sulude projekte, sve u pokušaju da lične, sada je to jasno, ograničene intelektualne i svake druge sposobnosti, uzdigne na istorijski pijedestal Vladike, kojeg će narod pamtiti po velikim djelima.

Vladiki Vasiliju na teret stavljaju pedofiliju i blud pa se spominje slučaj 19 - godišnjeg bogoslova Milića Blažanovića koji se ubio zbog navodne nasrtljivosti vladike Vasilija, a iste optužbe iznio je i đakon Bojan Jovanović koji je prošlog tjedna u Beogradu " namjestio " policiji pokušaj prodaje gej-porno uratka, gdje je Vasilije glavni " akter " uz još četvoricu mladića.

Zašto smo baš mi, monasi ERP verni Hristu, Kome smo rukama našeg starca duše svoje položili u najsvetijem monaškom i angelskom činu i obrazu, izuzeti od te hrišćanske ljubavi, koja se u Vašim besedama na temu ljubavi izlivala često i na ljude van Crkve i spasenja u njoj, poput Vaših reči na ručku posle hirotonije vladike Jovana Purića u Podgorici 2004. god, upućene prisutnom hodži, kome rekoste da su i oni (muslimani) pod kapom Avramovom, aludirajući pritom da smo i sa njima u nekakvoj bratskoj ljubavi i svezi, ili tokom međuverske konferencije u Peći 2006. godine kada ste Albance muslimane nazvali večnom sabraćom?

Redakcija beogradskog lista Blic, nakon objavljivanja dijela dosjea vladike Vasilija Kačavende, u srijedu je objavila i dijelove dosjea episkopa Mileševskog Filareta, velikodostojnika SPC-a poznatog javnosti po fotografiji načinjenoj devedesetih na kojoj na ramenu, u društvu pripadnika srpskih paravojnih formacija, drži puškomitraljez.

Što se tiče vladike Nikolaja, našli smo pesmu koja je totalno u našem fazonu, i uradićemo je u ritam i bluz stilu.

Ovo najbolje potvrđuje zaostavština vladike Visariona Borilovića - Bajice, koju čine: 275 zlatnih mletačkih cekina, 375 srebrnih reala, 38 1/2 dukata i 11 lira.

Sastanak je odložen jer pojedine vladike nisu mogle da dođu u Beograd.