Zakunemo se da je to zadnji puta i navedemo sve argumente: dosta nam je, tijesno je u autu, pas pod stresom smrdi, mokar pas isto smrdi, uvijek zaboravimo ponijeti četku pa danima muku mučimo s njenim dlakama, jedne godine smo na moru bili s psom usred tjeranja pa smo iz dvorišta lopatama bacali razne udvarače svi argumenti su na strani životinjskog hotela koji čak nije ni strašno skup.

Ali puk trpi užasno od žeđe, pa nas je prisilio da izvršimo ono što smo obećali i da se zakunemo zakletvom koje nećemo prekršiti.

I uopće ne vidimo problem dostizanja boljeg života, pa sasvim lako donosimo odluke, koje će nas tamo odvesti i gotovo se zakunemo za provođenje istih, jer sve nam se čini bolje, ljudi ljepši, pošteniji, srdačniji, ne vidimo ni one očite mane, koje su nas inače smetale, ili ako ih vidimo protumačimo to kao posebnost osobe, a ne kao ružnoću karaktera.

Prvo što smo učinili kad smo opet mogli govoriti, bilo je da se zakunemo jedni drugima da Debelog više nikada nećemo spominjati, čak ni pred najgorim neprijateljima.

A anđeli, deca Nebeska, zagledaše se i zaželeše se njih, pa rekoše jedan drugome: Hajde, izaberimo sebi žene iz čovečijega roda i začnimo decu. - A Semjaza, njihov predvodnik, reče im: Bojim se da ste možda nesposobni za taj poduhvat, te da ću ja sâm patiti zbog vašeg teškog greha. Ali, oni mu svi odvratiše rekoše: Neka se svi zakunemo kletvom i svi obavežemo sebe uzajamnim prokletstvom, da nećemo napustiti ovaj poduhvat, već da ćemo učiniti ove stvari/= ono što smo naumili /. I zakleše se svi oni okupljeni i obavezaše se uzajamnim prokletstvima.